И већ две деценије – прво под Милошевићем, после под Ђинђићем и Чедом, па под Коштуницом, на крају под Тадићем – немилице се ређају...После таквих 20 година, ова земља је гладна успеха. Ова нација пати за победама. Овом народу смучила су се посртања.
Дајући вам за право у много чему, морам вас питати да ли је нешто било и пре тих 20 година? Ваљда нам оне нису пале с неба?
Препоруке:
0
0
2
субота, 01 август 2009 09:24
Teofilo Stivenson
Interesantno je da upravo te pobede za kojima cela nacija zudi i kojima se toliko raduje, donose ljudi prema kojima druga Srbija 'brizljivo neguje' ostracizam i pasivnu agresivnost (Djokovic), direktnu diskriminaciju i paternalizam (Cavic) i rasisticki, agresivni diskurs (re: Kusturica). Pretpostavljam da ce, kada se Dusan Savic pojavi na tribinama u mecu za kvalifikacije za SP, protiv Francuske, ceo stadion skandirati njegovo ime, ali ce ga kamere, kao i medijski poslenici, po obicaju - ignorisati. A kako su stvari krenule u sportu, kvalifikujemo li se za SP, svasta moze da se dogodi. Jer, kako rece Maradona u Kusturicinom filmu, neka pravda, zahvaljujuci nekom, odozgo, postoji.
Mi nismo 'mala' i 'jadna' nacija,kojoj je jedini 'spas' u Evropi. Imamo jak duh i jaku imaginaciju, svest o sebi kao istorijskom narodu, i nismo od juce. Od juce su samo nasi vladaoci, mediokriteti i bezdusni poslusnici koji su nam nametnuli i namecu visijevski diskurs i okupacionu klimu. Kada ce diplomatske, ekonomske, kulturne, vojne pobede doci, pita se autor ovog clanka. Onda kada se ta vlast koja donosi zakone kao da ce vladati pet stotina godina - promeni.
Препоруке:
0
0
3
субота, 01 август 2009 11:14
MP
Vaterpolo nije sport.To je jedna od sekcija plivačkog sporta.Vaterpolo nema svoj svetski savez i najverovatnije posle Londona 2012. neće biti ni olimpiski.Ukupan broj zemalja u kojima se igra vaterpolo je beznačajan za razliku od naprimer fudbala ili atletike (preko 200).Samo pet ,šest zemalja uz SFRJ i njene naslednice osvajalo je trofeje na Olimpijadama.Ukupan broj igrača registrovanih u svetu ne prelazi cifru od 4-5 hiljada,od toga na prostoru bivše SFRJ tri hiljade.Tajna našeg vaterpola i njegovog forsiranja u svim medijima je u lobiju koji kroz finansiranje raznih prvenstava i predstave kao da je to veoma bitna ako ne i najbitnija sportska stvar na svetu ,obrće silan novac i pozicijama koje zauzimaju njihovi predstavnici u jugo i srpskom sportu sveukpno unazađuju naš sport.Kao slučajno je i naš Predsednik Tadić veliki fan tog sporta(Šapera).Nadam se da sada razaznajete razmere i te virtualne predstave za zaluđivanje naroda i trošenje naših para.
Препоруке:
0
0
4
субота, 01 август 2009 17:34
Sloba
Nije bitno da li cemo pobediti Spaniju u finalu.
Vazno je da smo pobedili Hrvatsku. To je najvaznije.
:)
Препоруке:
0
0
5
субота, 01 август 2009 21:12
au mile
Veoma pronicljiva zapažanja čitaoca MP. Marketing je u Srbiji danas najisplativiji biznis. Sve to na kraju plaćaju obični kupci.Vaterpolo je zaista jedna velika marketinška predstava. Osim toga, vaterpolo je jedan od retkih stvari u Srbiji koji postiže uspehe, što vlastodršci u Srbiji , još od Miloševića, koriste za podizanje morala u narodu.
Препоруке:
0
0
6
субота, 01 август 2009 22:19
za MP
Sta mene briga kad se ipak radujem ako pobede? U tome i jeste poenta ovog teksta. Neka je odbojka na pesku za decu mladju od 10 godina, ja se radujem ako nasi pobede.
Препоруке:
0
0
7
недеља, 02 август 2009 12:15
Нимбус
Ватерполо "није спорт", дочим је ДРЕСУРА КОЊА шпорт распрострањен на целој планети, са дугом и богатом традицијом.
Хокеј на трави је врхунско спортско достигнуће, несебични допринос комонвелта олимпизму.
Синхроно пливање је дар филмске индустрије, преточен директно из раскошне филмске саге "Бал на води" у олимпијски базен.
Не смета, међутим, поменуто да се народи из земаља победника не радују и успех не придодају свом историјском `инвентару`.
У току су интензивни радови да ЈАЏЕНТ постане олимпијски спорт.(За неупућене : јаџент= ЈА-ЏЕНТЛМЕН, је спорт осмишљен овде код нас. Његова апсолутна предност је што се појавио у ери борбе за полну равноправност, а момчади су мушко-женске, пола-пола. Да шире не појашњавам суштину и правила јаџента: неодољиво подсећа на "између четири ватре", с тим што има сијасет техничко-тактичких финеса које неодољиво маме тинејџере да почну њиме да се баве. Седиште Светске Јаџент федерације се налази у Темерину).
Сутра можда будемо славили победе јаџентиста. Што да не? Шта фали?
Мсје Кубертен, осим што је био скрибоман, био је и тешки расиста, па је његова изворна идеја била да се на пољу тјеловежбања демонстрира супериорност беле расе... (Чини ми се да му се није баш посрећило), тако да је суштински дискутабилан и сам смисао ОИ.
Има ту још које-чега.
Док се све те ствари не размрсе, ја ћу `опуштено` да уживам у подвигу ватрерполиста, пливача... па ћу малкице и да сеирим над једом ових што нас не воле. :)))
Препоруке:
0
0
8
понедељак, 03 август 2009 12:31
Родољуб
Одличан текст, а, Богме... и одлични коментари, за моју приватну анализу родољубља!
Сада, пошто смо ИПАК постали прваци света, можемо да одахнемо. И да се опуштено осећамо супериорним барем на и са тим победама, пливачким. Да не заборавимо никада ону преслатку пегаву сирену из Тамиша, као и оног делфина који се одазива на лепо име Миодраг!
Сјајно је било гледати толико пута српску заставу, слушати српску химну и уживати како је (најзад!) певају наши такмичари. Након тих слика, српски фудбал треба да се декретом укине, а професионални фудбалери прогоне, хапсе и кажњавају по "Закону о заштити државних симбола".
Неки људи никако не воле осећај колективне, општенародне еуфорије и то одмах из својих опскурних, искомплексираних "јазбина" проглашавају за малограђанштину, примитивизам, а ту је одмах близу и некакав срБски "национализам", а најпре фашизам! Пропаганди хвала, "србомрза" међ' Србима увек било доста... :(
Насупрот томе, ових дана примам честитке преко Нет-а од (младих и неоптерећених) Хрвата на злату и на победи. То нећете никада чути на њиховим и на нашим ТВ-станицама. Нећете видети на порталима и форумима. Вечно подгрејан сукоб, под плаштом добросуседских односа. Б92 и ХРТ су увек били мајстори за то. Нажалост, и сви остали.
Препоруке:
0
0
9
понедељак, 03 август 2009 23:34
Нимбус
И вечерас је било лепо и... поучно:
Златна медаља око врата, чисто срце и прелепо лице, а на столу буђав`лебац за вечеру...
-----------------------------------------
PS. А ти, што би фузбал декретом да укидаш, на то ћеш мало да причекаш, знаш!...фудбалофобу један!
Препоруке:
0
0
10
уторак, 04 август 2009 11:12
Родољуб
Ауууу, сад тек видим да сам јуче прекрстио Чавића! Уф! Извините... врућинштина! :(
-----------------------------
Нимбусе, огорчени сам противник "шпорта". Та кубертеновско-фашистичка измишљотина никоме на дуже стазе није добра донело, веруј ми.
Ако ништа друго, противник сам "професионалног спорта" (мухахаха!), а ако ни то не помаже код тебе, противник сам државно спонзорисаног спорта који брука државне симболе, никада нема резултата, изазива огромне инциденте, промовише криминалне вредности и корупцију, а подједнако живцира и "поштену урбану интелигенцију" и руралне "сељаке".
Фудбалере на њиве, па нек шевају копачкама кромпире и убацују их нежно у "го", сачињен од дрвених гајбица.
Када једном ико одавде ко има копачке на ногама, а грб Србије на грудима, освоји нешто више од међусеоског купа, пристајем да свима који се не слажу платим туру пића на месту по избору!
Препоруке:
0
0
11
уторак, 04 август 2009 12:31
Нимбус
За Родољуба
Не волим да злоупотребљавам гостопримство домаћина /НСПМ/ (ма колико тај домаћни умеју да буду сурови, а понекад знају да се претворе и у госте који преко плота ускачу у авлију :) ) за нешто што `нагиње` четовању. Зато укратко:
У мојој књизи "Како је пропао Сељак" (тема је мој селски клуб, `а и шире`, издата у 7 примерака) бавио сам се свиме о чему пишеш . Критике су, балаго речено ( :) ) изванредне, сем од оних које сам директе иментовао (ту није било Тетка Стане и њеног фамозног тројства: маказа, метле и корпице). Да имам више примерака, један бих ти радо послао. Сем што ти сигурно не би била досадна (има пуно слика :)) уверио би се колико имамо сличне погледе, сем у једној `фундаменталној` ствари:
Твоји ставови о спорту су веома слични ставовима Дуција Симоновића. Његов проблем није у `критици постојећег` - која је сасвим на месту, већ у виђењу решња које је, изгледа, преписао од Пол-Пота.
Твоја грешка је што са прљавом водом хоћеш и дете да избациш. То, једноставно, не може, зато што је човек и `хомо-луденс`- без игре и такмичења не може ни да постоји.
Поздрав!
.jpg)
Дајући вам за право у много чему, морам вас питати да ли је нешто било и пре тих 20 година? Ваљда нам оне нису пале с неба?
Mi nismo 'mala' i 'jadna' nacija,kojoj je jedini 'spas' u Evropi. Imamo jak duh i jaku imaginaciju, svest o sebi kao istorijskom narodu, i nismo od juce. Od juce su samo nasi vladaoci, mediokriteti i bezdusni poslusnici koji su nam nametnuli i namecu visijevski diskurs i okupacionu klimu. Kada ce diplomatske, ekonomske, kulturne, vojne pobede doci, pita se autor ovog clanka. Onda kada se ta vlast koja donosi zakone kao da ce vladati pet stotina godina - promeni.
Vazno je da smo pobedili Hrvatsku. To je najvaznije.
:)
Хокеј на трави је врхунско спортско достигнуће, несебични допринос комонвелта олимпизму.
Синхроно пливање је дар филмске индустрије, преточен директно из раскошне филмске саге "Бал на води" у олимпијски базен.
Не смета, међутим, поменуто да се народи из земаља победника не радују и успех не придодају свом историјском `инвентару`.
У току су интензивни радови да ЈАЏЕНТ постане олимпијски спорт.(За неупућене : јаџент= ЈА-ЏЕНТЛМЕН, је спорт осмишљен овде код нас. Његова апсолутна предност је што се појавио у ери борбе за полну равноправност, а момчади су мушко-женске, пола-пола. Да шире не појашњавам суштину и правила јаџента: неодољиво подсећа на "између четири ватре", с тим што има сијасет техничко-тактичких финеса које неодољиво маме тинејџере да почну њиме да се баве. Седиште Светске Јаџент федерације се налази у Темерину).
Сутра можда будемо славили победе јаџентиста. Што да не? Шта фали?
Мсје Кубертен, осим што је био скрибоман, био је и тешки расиста, па је његова изворна идеја била да се на пољу тјеловежбања демонстрира супериорност беле расе... (Чини ми се да му се није баш посрећило), тако да је суштински дискутабилан и сам смисао ОИ.
Има ту још које-чега.
Док се све те ствари не размрсе, ја ћу `опуштено` да уживам у подвигу ватрерполиста, пливача... па ћу малкице и да сеирим над једом ових што нас не воле. :)))
Сада, пошто смо ИПАК постали прваци света, можемо да одахнемо. И да се опуштено осећамо супериорним барем на и са тим победама, пливачким. Да не заборавимо никада ону преслатку пегаву сирену из Тамиша, као и оног делфина који се одазива на лепо име Миодраг!
Сјајно је било гледати толико пута српску заставу, слушати српску химну и уживати како је (најзад!) певају наши такмичари. Након тих слика, српски фудбал треба да се декретом укине, а професионални фудбалери прогоне, хапсе и кажњавају по "Закону о заштити државних симбола".
Неки људи никако не воле осећај колективне, општенародне еуфорије и то одмах из својих опскурних, искомплексираних "јазбина" проглашавају за малограђанштину, примитивизам, а ту је одмах близу и некакав срБски "национализам", а најпре фашизам! Пропаганди хвала, "србомрза" међ' Србима увек било доста... :(
Насупрот томе, ових дана примам честитке преко Нет-а од (младих и неоптерећених) Хрвата на злату и на победи. То нећете никада чути на њиховим и на нашим ТВ-станицама. Нећете видети на порталима и форумима. Вечно подгрејан сукоб, под плаштом добросуседских односа. Б92 и ХРТ су увек били мајстори за то. Нажалост, и сви остали.
Златна медаља око врата, чисто срце и прелепо лице, а на столу буђав `лебац за вечеру...
-----------------------------------------
PS. А ти, што би фузбал декретом да укидаш, на то ћеш мало да причекаш, знаш!...фудбалофобу један!
-----------------------------
Нимбусе, огорчени сам противник "шпорта". Та кубертеновско-фашистичка измишљотина никоме на дуже стазе није добра донело, веруј ми.
Ако ништа друго, противник сам "професионалног спорта" (мухахаха!), а ако ни то не помаже код тебе, противник сам државно спонзорисаног спорта који брука државне симболе, никада нема резултата, изазива огромне инциденте, промовише криминалне вредности и корупцију, а подједнако живцира и "поштену урбану интелигенцију" и руралне "сељаке".
Фудбалере на њиве, па нек шевају копачкама кромпире и убацују их нежно у "го", сачињен од дрвених гајбица.
Када једном ико одавде ко има копачке на ногама, а грб Србије на грудима, освоји нешто више од међусеоског купа, пристајем да свима који се не слажу платим туру пића на месту по избору!
Не волим да злоупотребљавам гостопримство домаћина /НСПМ/ (ма колико тај домаћни умеју да буду сурови, а понекад знају да се претворе и у госте који преко плота ускачу у авлију :) ) за нешто што `нагиње` четовању. Зато укратко:
У мојој књизи "Како је пропао Сељак" (тема је мој селски клуб, `а и шире`, издата у 7 примерака) бавио сам се свиме о чему пишеш . Критике су, балаго речено ( :) ) изванредне, сем од оних које сам директе иментовао (ту није било Тетка Стане и њеног фамозног тројства: маказа, метле и корпице). Да имам више примерака, један бих ти радо послао. Сем што ти сигурно не би била досадна (има пуно слика :)) уверио би се колико имамо сличне погледе, сем у једној `фундаменталној` ствари:
Твоји ставови о спорту су веома слични ставовима Дуција Симоновића. Његов проблем није у `критици постојећег` - која је сасвим на месту, већ у виђењу решња које је, изгледа, преписао од Пол-Пота.
Твоја грешка је што са прљавом водом хоћеш и дете да избациш. То, једноставно, не може, зато што је човек и `хомо-луденс`- без игре и такмичења не може ни да постоји.
Поздрав!