И нашем председнику и премијеру је у плану што "ужа интеграцдија" у европску унију, али са што "ужом србијом"
Препоруке:
3
0
2
петак, 17 август 2018 21:55
DŠ
Slovenci imaju komičara na čelu, a Srbi tragičara!
Препоруке:
1
0
3
петак, 17 август 2018 22:01
Ах
Па касне Слоу-фенси, ми већ имамо комичара 6 година на власти, толико је трагикомичан да свима иду сузе на очи, некима од страха а већини од муке.
Препоруке:
1
0
4
субота, 18 август 2018 00:21
синиша @ ДШ
Словенац комичар?
Не будите смешни. Ако неко хоће да буде комичар мора пре тога да буде духовит. Кад су Словенци у питању комично је једино то кад покушавају да буду комични.
А кад је српска трагедија у питању ни ту нисте у праву.
За мене као Србина, трагедија се десила 1992. године када се распала Југославија.
У политичком смислу све што се дешава у Србији је једна фарса којој се ја интимно само смејем. Нема ту ништа трагично.
Можда је трагично, али ни то није трагично јер се ради о личном избору, сиромаштво и беда државних чиновника који су дошли у ситуацију да немају за сендвиче и аутобуску карту јер су сами одлучили да служе "господару" који им повремено даје сендвиче и паре за аутобуске карте које они троше за цигарете. Е то је мало трагично, али не превише. Пре или касније и они, а већ сада њихова деца ће некако зарадити и за сендвич и за аутобуску карту.
Дакле, у Словенији досада, ми млади кажемо смарачина, а у Србији, фарса, која је такође досадна, смарачина.
.jpg)
Не будите смешни. Ако неко хоће да буде комичар мора пре тога да буде духовит. Кад су Словенци у питању комично је једино то кад покушавају да буду комични.
А кад је српска трагедија у питању ни ту нисте у праву.
За мене као Србина, трагедија се десила 1992. године када се распала Југославија.
У политичком смислу све што се дешава у Србији је једна фарса којој се ја интимно само смејем. Нема ту ништа трагично.
Можда је трагично, али ни то није трагично јер се ради о личном избору, сиромаштво и беда државних чиновника који су дошли у ситуацију да немају за сендвиче и аутобуску карту јер су сами одлучили да служе "господару" који им повремено даје сендвиче и паре за аутобуске карте које они троше за цигарете. Е то је мало трагично, али не превише. Пре или касније и они, а већ сада њихова деца ће некако зарадити и за сендвич и за аутобуску карту.
Дакле, у Словенији досада, ми млади кажемо смарачина, а у Србији, фарса, која је такође досадна, смарачина.