Испашће на крају да је Павле Ћосић био пророк када је у својој дистопији "Лепосава" (о политички коректној Србији којом управља Невлада) користио израз "Равноправни грађани индоевропског порекла"...
Препоруке:
0
0
2
среда, 29 јул 2009 21:19
Spetsnaz
E svaka cast na ovakvom tekstu .
Da nije tuzno bilo bi smesno
Препоруке:
0
0
3
среда, 29 јул 2009 21:26
vala jeste
Prosto k'o pasulj i tacno.
Препоруке:
0
0
4
среда, 29 јул 2009 22:31
Игњатије
Неће бити "Ада Романлија" већ "Ада равноправних грађана индоевропског порекла" (из Лепосаве)
Препоруке:
0
0
5
среда, 29 јул 2009 23:51
Дејан Павић
Поводом ове теме, желим да дам свој скроман допринос развоју политички коректног новоговора. Реч Циганин, као ни реч Шиптар, у српском језику не значи ништа. Са друге стране, ове речи су употребљаване неутрално, односно политички коректно, током мог живота (Цигани Ивановићи, Цигани лете у небо, марка цигарета Жтан, песме Мике Антића). Као ђак основне школе читао сам у Читанци српског језика песму ''Шиптар ти пева, Метохијо'' коју је написао, ваљда, Есад Мекули или неко са сличним именом.
Оно што желим да кажем је да, ако су ова два појма (Циганин, Шиптар) данас политички некоректна, потребно је да се покрене иницијатива да се забрани употреба и израза Немац и Немачка. Наиме, у српском језику, реч Немац има сасвим одређено и јасно негативно значење. Немац, на српском, значи ''онај који је нем, мутав'', односно ко не говори српски, да га цео свет разуме. Сматрам да је за једног Гер-Мана (рођака), употреба израза Немац заиста увредљив.
Можда није баш у вези са темом, али пада ми на памет да и српска реч ''битанга'' потиче од Bitte. Зато тражим да се у мом језику престане да употребљава и ова реч, па чак и када је намењена, на пример, евроскептицима.
Једино што осећам као проблем је што ћу убудуће мог комшију Муту Циганина морати да зовем Немац Ром. Уосталом, ионако ме неће разумети. И, верујем, неће се увредити.
Давно сам прочитао књигу која говори о политички коректном новоговору. Препоручујем је свима а, богами, мораћу и ја што пре да обновим знање. Књига се зове ''1984''. Написана је давно и говорила је о могућим опасностима у будућности. Признајем да спадам међу оне, који су погрешно веровали да је таква будућност заувек онемогућена.
Препоруке:
0
0
6
четвртак, 30 јул 2009 02:11
Вламил
"У мом родном крају, зову их Гурбетима. Тај, мој крај је ионако познат као нејевропски... "
Господине Милко, лако може бити да смо земљаци. И у мом родном крају, ове драге људе називају исто (живео сам тамо до своје шесте године, а родбина ми је још тамо). Звали су их и Каравласима. Кад кажете: "Сваког пролећа, Роми/Цигани/Гурбети су долазили на једну зараван близу наше куће и разапињали черге" да не мислите на зараван (по њима названу) Каравлашке Колибе? У долини Поблаћнице, на садашњој тромеђи Србије, Ц.Горе и РС(БиХ)?
Крај је божанствен, а свакако - нејевропски! Ја сам сваког распуста одлазио на своје село и виђао Гурбете кад су долазили да поправе (калаишу) понеки бакрач или какав други суд. Њихове жене би сељанкама гатале у карте. Касније, када сам читао Маркесових "Сто година самоће", чинило ми се да знам где је Мелкијадес проводио време између посета Маконду! Мој стриц, у свом адолесцентском добу, фасциниран њима, искрао се једне ноћи кад је чуо да су они "пали" на Каравлашке Колибе па ишао да их крадом посматра! Вратио се кад су већ сви укућани били на ногама, преплашени не знајући где је он!
Нажалост, сада је тамо скоро пусто: ни људи, ни животиња. Нема више ни Гурбета, немају посла.
Њихов пелцер допао ме је на време и срећан сам кад га препознам код дугог човека - другог Рома! Слобода, онаквом кавом је поимам, не дозвољава ми да говорим политички коректно. Политички коректно често је људски некоректно. Ако сада (коректно) кажем Ром, не осетим сву фасцинацију и присност према тим људима какву осећам када их назовем онако како и сами себе зову! Дакле, није проблем у називу, шта више, по том питању реч је о лажном душебрижништву. Каже се "зови ме и крчагом само ме немој разбити"!
Читаоци коментара, опростите за помало лични тон!
Препоруке:
0
0
7
четвртак, 30 јул 2009 07:38
необизантинац
Писац је заборавио да спомене и омиљеног стихоклепца друге србије, и његов стих из песме: јесен стиже дуњо моја (...спас ми доносе цигани,...).
И још би додато: Ром је израз који су користили још стари римљани, па византијци,данас Румуни а добро је напоменути и да на староегипатском ром такође значи човек.
Препоруке:
0
0
8
четвртак, 30 јул 2009 10:10
горштак
Аутору све честитке за текст.
Уредништву хвала на инсерту из генијалног остварења Емила Лотјануа. Гледајући га после дуго времена, а под утиском ауторових закључака, пало ми је на памет да Рада Циганка заиста оличава некакву архетипску женственост, коју је модернитет потпуно утаманио и која се као таква можда сачувала само још код Цигана. Можда другосрбијанцима заправо смета аутентичност као таква, и код Срба и код Цигана и код било кога трећег, па натерујући Србе да Цигане називају ''Ромима'' зарад ''политичке коректности'', они на неки начин стандардизују и саме Цигане, што ће рећи ''убијају две муве једним ударцем''. А међу стандардизованим (обезличеним) Циганима неће се више родити ниједна Коштана, Рада, као ни Пушкинова Земфира (из његове поеме са насловом ''Цигани''), као што се ни међу стандардизованим Србима више неће родити ни један дертлија попут Миткета, а да не говоримо о херојима попут Карађорђа или војсковођама попут Живојина Мишића.
Препоруке:
0
0
9
четвртак, 30 јул 2009 10:33
FORum LIvi
Desila se promena, u zivotu mom, rodjen sam kao Cigan,al sam posto Rom!
Препоруке:
0
0
10
четвртак, 30 јул 2009 11:51
Milko
Hvala na pohvalama, sugestijama, i kritikama (unapred, ako ih bude).
Za onog "Spas mi donose Cigani", nisam ga pomenuo, da ga ne zavadjam sa njemu i obratno dragim NVO. Ne volim da rasturam idilične veze...
Za Vlamila: Jesmo zemljaci, uslovno rečeno. Upravo, akd god bi odlazili sa naše zaravni, upravo su dolazili kod tebe. Ukoliko Poblaćanska dolina ima veze sa Poblaćem, koje je znam samo iz priča i gledanja iz daljine. Inače, sa svog brda, vidim Šula, Kovač, obronke Olujaka...Ko ti god u familiji pamti vreme izmedju 2 sv. rata, pitaj gde je bio Grbovića han, reći će ti.
Što se tiče "Karavlaha", po terminologiji našeg kraja, oni nisu striktno Gurbeti. Nisu dolazili sa čergama, živeli su negde na relaciji Rudo-Priboj ili tu negde.Nisam baš najbolji sa etnologijom, ali kod nas su ta dva pojma bila slična, ali ne sitovetna.
E sad, da budem pošten, nije ni u toj priči iz detinjsta sve idilično.Uz svu ogradu da ne budem politički nekorektan, ali marljivost i radne navike mi nisu ostale asocijacija na njih. Nego snalaženje bez rada.
Sećam se jedne situacije njihove verbalne dovitljivosti: Par odraslih svratilo da vidi ima li šta za kalajisanje, ima li kupca za vretena, a deca kamenjem mlate "kaleme", kako smo zvali krupne, žuto-rumene kruške preko puta u bašti. Kad ih moji ukućani opomenu, da im kažu da prestanu,oni kažu: "Nije gospoja, ne mlate kaleme, ganjaju vevericu".
Pozdrav,
Препоруке:
0
0
11
четвртак, 30 јул 2009 11:52
Jedan ogorceni Pancevac
Brana Crncevic:
"Kakva strasna promena u zivotu mom, vise nisam Ciganin postao sam Rom! Kakva strasna promena u zivotu mom, ja sam Srbin-Ciganin, Crnogorac-Rom"!
Препоруке:
0
0
12
четвртак, 30 јул 2009 13:14
Ruzica Vujovic
Autorov tekst, odnosno njegove uspomene iz detinjstva dobro ilustruju srpsku trpeljivost prema drugima, u ovom slucaju Ciganima/Romima.
Nazalost, stav Cigana/Roma prema srpskom drusvu je primer za to da srpka trpeljivost retko ima za posledicu zahvalnost druge strane: većina njih zahteva prava i istovremeno odbija obaveze.
Film "Cigani idu u nebo" je lepa bajka, zabava koji se obraca zudnji za egzoticnim, sa stvarnim ciganskim zivotom ovaj film nema skoro nikakve veze.
Buduci da jednakost pred zakonom svih ljudi, ukljucujuci tu i Cigane/Rome, odavno postoji u Srbiji, mislim da bi za Cigane bilo mnogo produktivnije kada bi njihovi pretstavnici insistirali malo na obavezama i na sopstvenoj odgovornosti za sopstveni zivotni standard i zivotni vek.
P.S. Ovaj zahtev za menjanje naziva za narod, potekao od pretstavnika samih Cigana/Roma, me potseca na crnce u Americi, koji takodje svakih nekoliko godina zahtevaju da budu zvani drugim imenom, pa one koji se jos nisu navikli na promenu i nazovu ih starim imenom (na primer "obojeni" umesto "crnci", sto je takodje bio njihov sopstveni zahtev iz 60-tih) difamiraju i terorisu kao rasiste.
Препоруке:
0
0
13
четвртак, 30 јул 2009 16:10
Pavle Ćosić
Odličan tekst. Ja sam ove en-dži-o preduzetnike puno puta pitao zašto toliko insistiraju na nazivu Rom kad nijedan Ciganin na ovom svetu na tome ne insistira i da se čak mnogi vređaju kad ih tako oslovljavamo. Nikad nisam dobio odgovor osim onog da je Ciganin politički nekorektno. Stiče se utisak da je jedini pravi razlog za uvođenje tog termina povod za političku diskvalifikaciju svakog ko ga ne prihvati (pod uslovom da nije Ciganin/Rom).
Препоруке:
0
0
14
петак, 31 јул 2009 16:37
игорсима
Код мене у Семберији су их звали Калавре. За Гурбете сам чуо али никад тај назив нисам повезао са Циганима. Мандове поготово.
Одавно сам закључио да тамо где Цигани не могу да живе - ту није добро ни за нас домороце.
Нису склони хигијени, образовању, поретку,.. а склони су гребању од других, понеки чак и ситним крађама. Али, брате, то је све тако бенигно и наивно. У њиховој крви има толико слободе, ми можемо само да певамо о њој.
Препоруке:
0
0
15
петак, 31 јул 2009 21:18
Даг
Ово је још један добар пример како се уноси раздор у друштво наизглед безазленим променама у језику. Ради се о примени неуролингвистичког програмирања. Реч Циганин у свести Србина изазива позитивну конотацију - то је неко наш. Са Ромом је већ другачије - имамо асоцијацију на неког странца, питамо се ко је то, да ли се то односи на добро знане цигане. Истовремено, инсистирањем на промени ове речи, и "забраном" примене уобичајене речи, изазива се додатни отпор, који се несвесно преноси на припаднике тог народа. На овај начин је извршена жељена промена у свести циљне групе у односу на припаднике друге друштвене групе. Овакве промене у језику нису случајне већ су осмишљене у научним институтима ("Резервоари идеја") са циљем да се друштво што више фрагментише и унутар себе антагинизира. Да би се додатно уклонио отпор у популацији и политички и идеолошки дисквалификовао сваки појединац који природно пружа отпор насилним променама традиционалне употребе језика, нови говор или новоговор добио је своје безазлено, а у суштини застрашујуће име: Речник политичке коректности.
Недавно су домаће институтске лигвисткиње (нису србисткиње) издале такав речник од неколико хиљада речи усмерен према стварању раздора међу половима на професионалмом пољу који се лако прелива и на друга оподручја. Овај речник новоговора код љубитеља језика изазваће шок, а код осталих подсмех. И ето, циљ је још једном постигнут!
Препоруке:
0
0
16
уторак, 04 август 2009 16:26
брм
чуди ме да нико није поменуо најгеноциднијег и најшовинистичкијег певача свих времена... тај свесно и намерно баш никад не помиње реч Ром, ал зато "..циган прави сватове" "ја се опраштам цигани са вама", "цигани тихо тихо свирајте.."нема лепше девојке од марике циганке""циганкса сам мала""један бачки циган - црни стева.."..чуди ме толика небудност другоарица из НВО соц ссавеза..то је за више од другарске критике...ДОЉЕ ЗВОНКО БОГДАН И ОСТАЛА РЕАКЦИЈА
.jpg)
Испашће на крају да је Павле Ћосић био пророк када је у својој дистопији "Лепосава" (о политички коректној Србији којом управља Невлада) користио израз "Равноправни грађани индоевропског порекла"...
Da nije tuzno bilo bi smesno
Оно што желим да кажем је да, ако су ова два појма (Циганин, Шиптар) данас политички некоректна, потребно је да се покрене иницијатива да се забрани употреба и израза Немац и Немачка. Наиме, у српском језику, реч Немац има сасвим одређено и јасно негативно значење. Немац, на српском, значи ''онај који је нем, мутав'', односно ко не говори српски, да га цео свет разуме. Сматрам да је за једног Гер-Мана (рођака), употреба израза Немац заиста увредљив.
Можда није баш у вези са темом, али пада ми на памет да и српска реч ''битанга'' потиче од Bitte. Зато тражим да се у мом језику престане да употребљава и ова реч, па чак и када је намењена, на пример, евроскептицима.
Једино што осећам као проблем је што ћу убудуће мог комшију Муту Циганина морати да зовем Немац Ром. Уосталом, ионако ме неће разумети. И, верујем, неће се увредити.
Давно сам прочитао књигу која говори о политички коректном новоговору. Препоручујем је свима а, богами, мораћу и ја што пре да обновим знање. Књига се зове ''1984''. Написана је давно и говорила је о могућим опасностима у будућности. Признајем да спадам међу оне, који су погрешно веровали да је таква будућност заувек онемогућена.
Господине Милко, лако може бити да смо земљаци. И у мом родном крају, ове драге људе називају исто (живео сам тамо до своје шесте године, а родбина ми је још тамо). Звали су их и Каравласима. Кад кажете: "Сваког пролећа, Роми/Цигани/Гурбети су долазили на једну зараван близу наше куће и разапињали черге" да не мислите на зараван (по њима названу) Каравлашке Колибе? У долини Поблаћнице, на садашњој тромеђи Србије, Ц.Горе и РС(БиХ)?
Крај је божанствен, а свакако - нејевропски! Ја сам сваког распуста одлазио на своје село и виђао Гурбете кад су долазили да поправе (калаишу) понеки бакрач или какав други суд. Њихове жене би сељанкама гатале у карте. Касније, када сам читао Маркесових "Сто година самоће", чинило ми се да знам где је Мелкијадес проводио време између посета Маконду! Мој стриц, у свом адолесцентском добу, фасциниран њима, искрао се једне ноћи кад је чуо да су они "пали" на Каравлашке Колибе па ишао да их крадом посматра! Вратио се кад су већ сви укућани били на ногама, преплашени не знајући где је он!
Нажалост, сада је тамо скоро пусто: ни људи, ни животиња. Нема више ни Гурбета, немају посла.
Њихов пелцер допао ме је на време и срећан сам кад га препознам код дугог човека - другог Рома! Слобода, онаквом кавом је поимам, не дозвољава ми да говорим политички коректно. Политички коректно често је људски некоректно. Ако сада (коректно) кажем Ром, не осетим сву фасцинацију и присност према тим људима какву осећам када их назовем онако како и сами себе зову! Дакле, није проблем у називу, шта више, по том питању реч је о лажном душебрижништву. Каже се "зови ме и крчагом само ме немој разбити"!
Читаоци коментара, опростите за помало лични тон!
И још би додато: Ром је израз који су користили још стари римљани, па византијци,данас Румуни а добро је напоменути и да на староегипатском ром такође значи човек.
Уредништву хвала на инсерту из генијалног остварења Емила Лотјануа. Гледајући га после дуго времена, а под утиском ауторових закључака, пало ми је на памет да Рада Циганка заиста оличава некакву архетипску женственост, коју је модернитет потпуно утаманио и која се као таква можда сачувала само још код Цигана. Можда другосрбијанцима заправо смета аутентичност као таква, и код Срба и код Цигана и код било кога трећег, па натерујући Србе да Цигане називају ''Ромима'' зарад ''политичке коректности'', они на неки начин стандардизују и саме Цигане, што ће рећи ''убијају две муве једним ударцем''. А међу стандардизованим (обезличеним) Циганима неће се више родити ниједна Коштана, Рада, као ни Пушкинова Земфира (из његове поеме са насловом ''Цигани''), као што се ни међу стандардизованим Србима више неће родити ни један дертлија попут Миткета, а да не говоримо о херојима попут Карађорђа или војсковођама попут Живојина Мишића.
Za onog "Spas mi donose Cigani", nisam ga pomenuo, da ga ne zavadjam sa njemu i obratno dragim NVO. Ne volim da rasturam idilične veze...
Za Vlamila: Jesmo zemljaci, uslovno rečeno. Upravo, akd god bi odlazili sa naše zaravni, upravo su dolazili kod tebe. Ukoliko Poblaćanska dolina ima veze sa Poblaćem, koje je znam samo iz priča i gledanja iz daljine. Inače, sa svog brda, vidim Šula, Kovač, obronke Olujaka...Ko ti god u familiji pamti vreme izmedju 2 sv. rata, pitaj gde je bio Grbovića han, reći će ti.
Što se tiče "Karavlaha", po terminologiji našeg kraja, oni nisu striktno Gurbeti. Nisu dolazili sa čergama, živeli su negde na relaciji Rudo-Priboj ili tu negde.Nisam baš najbolji sa etnologijom, ali kod nas su ta dva pojma bila slična, ali ne sitovetna.
E sad, da budem pošten, nije ni u toj priči iz detinjsta sve idilično.Uz svu ogradu da ne budem politički nekorektan, ali marljivost i radne navike mi nisu ostale asocijacija na njih. Nego snalaženje bez rada.
Sećam se jedne situacije njihove verbalne dovitljivosti: Par odraslih svratilo da vidi ima li šta za kalajisanje, ima li kupca za vretena, a deca kamenjem mlate "kaleme", kako smo zvali krupne, žuto-rumene kruške preko puta u bašti. Kad ih moji ukućani opomenu, da im kažu da prestanu,oni kažu: "Nije gospoja, ne mlate kaleme, ganjaju vevericu".
Pozdrav,
"Kakva strasna promena u zivotu mom, vise nisam Ciganin postao sam Rom! Kakva strasna promena u zivotu mom, ja sam Srbin-Ciganin, Crnogorac-Rom"!
Nazalost, stav Cigana/Roma prema srpskom drusvu je primer za to da srpka trpeljivost retko ima za posledicu zahvalnost druge strane: većina njih zahteva prava i istovremeno odbija obaveze.
Film "Cigani idu u nebo" je lepa bajka, zabava koji se obraca zudnji za egzoticnim, sa stvarnim ciganskim zivotom ovaj film nema skoro nikakve veze.
Buduci da jednakost pred zakonom svih ljudi, ukljucujuci tu i Cigane/Rome, odavno postoji u Srbiji, mislim da bi za Cigane bilo mnogo produktivnije kada bi njihovi pretstavnici insistirali malo na obavezama i na sopstvenoj odgovornosti za sopstveni zivotni standard i zivotni vek.
P.S. Ovaj zahtev za menjanje naziva za narod, potekao od pretstavnika samih Cigana/Roma, me potseca na crnce u Americi, koji takodje svakih nekoliko godina zahtevaju da budu zvani drugim imenom, pa one koji se jos nisu navikli na promenu i nazovu ih starim imenom (na primer "obojeni" umesto "crnci", sto je takodje bio njihov sopstveni zahtev iz 60-tih) difamiraju i terorisu kao rasiste.
Одавно сам закључио да тамо где Цигани не могу да живе - ту није добро ни за нас домороце.
Нису склони хигијени, образовању, поретку,.. а склони су гребању од других, понеки чак и ситним крађама. Али, брате, то је све тако бенигно и наивно. У њиховој крви има толико слободе, ми можемо само да певамо о њој.
Недавно су домаће институтске лигвисткиње (нису србисткиње) издале такав речник од неколико хиљада речи усмерен према стварању раздора међу половима на професионалмом пољу који се лако прелива и на друга оподручја. Овај речник новоговора код љубитеља језика изазваће шок, а код осталих подсмех. И ето, циљ је још једном постигнут!
"My heart is content"...