Naš zaostali svet želi slobodu izbora samo u oblasti pisma srpskog jezika, koju niko više ni u jednoj zemlji nema, a ne smeta mu špo nema slobodu izbora u praktično svemu drugom. Opet ona iracionalna antisrpska histerija dobro utemeljena tokom decenija komunističke vlasti i njenih naslednika.

Kako drukčije objasniti da toliko ljudi ne želi da piše zvaničnim maternjim jezikom, a dobro znaju koji je i po pravilu dobro umeju da pišu njime? Hm, sem na računarima i mobilnim telefonima, tu im znanje i sposobnosti ne idu baš daleko.

Inače, nema slobodu ni da vozi levom stranom ulice, niti da zvanično koristi milje i farenhajte, ni da postane zvanično punoletan kad hoće (uza sve što proističe iz toga), ni da bira zakone i propise, ni kada će u penziju, ni kako će da koristi zdravstveno osiguranje, ni koja i kakva dokumenta, izvode, potvrde, saobraćajne registracije i dozvole ...


Zašto pristaje na sve to, ali samo neće da pristane da piše svojim jezikom onako kako se njime oduvek pisalo?

U temelju celog problema je to što se u zakonskim odredbama latinica nalazi kao punopravno, paralelno pismo srpskog jezika. Sve do onog trenutka dok se ona ne izbaci iz tih zakonskih odredbi i ćirilica ostane kao jedino pismo srpskog jezika, sva ova nagvaždanja i filosofiranja nisu ništa drugo do gubitak vremena i energije. Šanse da do izbacivanja latinice kao (zakonitog, paralelnog) srpskog pisma u datim političkim i društvenim okolnostima dođe su ravne nuli. Prema tome – i sve diskusije o „službenoj upotrebi“ ili „javnopj upotrebi“ jednog ili drugog pisma su čist gubitak vremena. Usmerite svu energiju na oduzimanje latinici njenog statusa. Bez toga – sve ostalo je tandarabroć..

Što se javnosti tiče, gospoda ćiriličari da se upute u kominikološke teme i da pojam javnosti koriste u množini. A to praktično znači - koliko javnosti, toliko i mogućih izbora.

Ne slažem se sa uterivanjem ćirilice na ovaj način. A ni sa kulturnom politikom sadašnjeg Ministarstva. Mnogo su retro. A i nisu stručni za stvari kojima bi želeli da se bave. Vade se na ćirilicu da se ne bi videlo da ništa nisu uradili u drugim oblastima. U oblasti medija pogotovo.

JASNO KAO DAN. JA SAM SE ČITAV RADNI VEK KAO NASTAVNIK U ŠKOLI I FAKULTETU BORIO ZA ĆIRILICU!!!

Nacija može da preživi budalu, pa i one ambiciozne. Ali, izdaju iznutra – nikako. Neprijatelj pred vratima, manje je strašan – jer je poznat i, on nosi svoju zastavu otvoreno. Dok se izdajnik kreće slobodno, među onima unutar gradskih kapija, njegov lukavi šapat širi se svim ulicama i čuje se čak i u kuloarima vlade. Takav izdajnik nam se ne pojavljuje kao izdajnik, on priča glasom koji je žrtvama blizak i prijatan; njegovo lice i način odevanja sličan je njihovom i on oživljava onu pokvarenost koja leži duboko u srcima svakog čoveka. Izdajnik razara dušu nacije; podrivajući temelje grada; on širi zarazu u telu politike, sve dok ona njegovoj bolesti ne podlegne. Manje treba da se plašimo ubica – izdajnik je kuga!

Marko Tulije Ciceron

I dok kulturni ćute, nekulturni vode interne ratove. Kako bi ostali na vlasti. Ćirilica je povod. Neozbiljno je i pomisliti da će zakon da reguliše upotrebu pisma. To znaju i vrapci.

Nase pismo je glagoljica. Cirilica i latinica su kasnije prihvacene, iako su uvezene. Dakle, oba pisma koristiti u jednakoj meri.

Problem je što Srbi imaju dva pismna kao što su imali i dve-tri vere jer su živeli u različitim carstvima i državama. Pa sad kad se kaže da je SAMO ćirilica srpsko pismo, onda će sve pisano na latinici automatski postati hrvatsko, bošnjačko, crnogorsko.
Tako su i mnogi Srbi katolici postali Hrvati a muslimani Bošnjaci.

Mozete da patetisete koliko hocete ali Srbija se brani na Kosovu a ne instrumentalizovanjem pisma. Sto se Zakona tice,oni su prolazni,pismo ce opstati ako ga narod voli.

Tužno je koliko je naš prosečan čovek neobrazovan i koliko je teško opterećen komunističkom ideologijom koja mu je utuvila u glavu da je bolji, pametniji, u prednosti, da ima bolja rešenja i više slobode nego druge nacije.
Ni kada sa svime time tresne o dno Evrope, i dalje veruje i lupa gluposti kao navijeni automat.

Jezik mora da je standardizovan, i to se svuda podrazumeva, a ovde ljudi hoće slobodu da rade kako hoće. Ali, ne bune se što imaju metar, a ne jard, ili celzijus, a ne farenhajt, i tako na desetine jedinica i mera, ali se buni kada država konačno hoće, posle više decenija da POČNE da radi na ustanovljavanju standarda u jeziku. Ono što je svuda normalno, neupitno, podrazumeva se.
Ali, bune se zato što je samo taj standard ometan onime što je zasnovano na čistoj antisrpskoj ideologiji iz komunizma; ona je jača od svakog znanja i pameti, slepa, vernička.

Tužno je što se pitanjem standardizacije jezika još bavimo; to belodano pokazuje koliko smo neuređeno i zaostalo društvo.

Zasto jezik mora da bude standardizovan, da li je to oduvek tako bilo ili se jezik razvijao spontano i gasio spontano,vec prema prilikama. Ako narod zeli dva pisma, a drzava mu namece standard samo jednog,onda drzava vrsi nasilje i nad jezikom i nad narodom. A to vec nije demokratija vec diktatura manjine.

Raspada se Srbija, odose granice po Ustavu, a vi o tricama i kucinama. Slepi narode, sa slepima koji vas vode.

@Srbija je multikulturalna, Ljilja

Da bi neka zemlja mogla da se nazove multikulturnom ona mora da bude takva da u njoj ne postoji kultura koja je preovlađujuća već postoji više kultura kojima pripada veliki broj ljudi. Austro-Ugarska je bila multikulturna zemlja jer su pored nemačke i mađarske kulture postojale i druge koje su imale brojne pripadnike. Jugoslavija je bila multikultirna zemlja jer nijedna kultura nije bila preovlađujuća. Današnja Bosna i Herecegovina je multikulturna zemlja jer nijedna od tri kulture ne preovlađuje. Slično je i sa Makedonijom. Srbija nije multikulturna zemlja jer najveći broj njenih stanovnika pripada srpskoj kulturi. Kulture nacionalnih manjina ne čine da je neka zemlja multikultularna. Ako bismo zbog kultura nacionalnih manjina rekli da je neka zemlja multikulturana onda bi sve zemlje bile multikulturalne.

Kakvo pitanje, koliko je ovde obrazovni nivo nizak!
U jeziku je sve standardizovano: pismo, izgovor, pravopisna pravila, interpunkcija, upotreba stranih reči (pisanje i izgovor), promena reči (glagola, imenica, zamenica, prideva ...), registar, stil ...
Zašto pišete po standardu (sem pisma, hm, i pravopisa) ... aha, zato što ne znate šta je standard. Koristite veliko slovo, zapetu, znak pitanja, standardne promene reči, standardan red reči, standardna značenja ..., sve su to standardi.

Kao da pitate zašto je muzika standardizovana kad svako može da peva kako hoće pod tušem u svom kupatilu.
LjVJ

Tako i dotični lingvista i član SANU o kulturi govori kao o sredstvu uticaja jedne nacije na drugu.

Da nemamo susede, da smo izolovani od sveta, da li bi nam kultura, jezik, pismo, umetnost, država, identitet uopšte bili potrebni?

Da li išta od pomenutog ima vrednost samo po sebi i samo za nas?

Po pomenutoj misli koja jedini smisao za nas vidi u tome da se postavimo naspram njih - ne. Nažalost, to je dominantan pogled na društvo i svet u našem narodu, koji će uvek pre odreagovati na spoljnopolitička dešavanja na koja po pravilu ne može da utiče nego na pitanja unutrašnjeg uređenja koja su u njegovom dometu. Uzrok svemu tome je upravo misao u kojoj mi ne treba ni da postojimo kao mi ako ne postoje i oni koji postojanju nas kao nas daju smisao.

Pročitao sam sve komentare. Tri napomene za kraj.

1. Srpski je već decenijama standardizovan jezik. Skoro svake godine objavljuju se ažurirani priručnici, pravopisi, rečnici, gramatike...

2. Istovremeno korišćenje dva pisma nikoga nije učinilo funkcionalno nepismenim, odakle taj podatak?

3. Kultura nije pojam koji se ograničava na naciju ili etniju.

Ministar sam ne poznaje u dovoljnoj meri srpski jezik i koriti ga rdjavo u javnoj sferi. Navodna borba za cirilicu, tj. lobiranje je pokusaj da se sakrije neznanje u oblasti jezika.

Neobjašnjiva opsednutost jednog anonimnog ministra i njegovih satelita pismom. Dosadni su. Izgleda mi da nema drugog načina da se pojave u javnosti. Rezultati u kulturi ravni su nuli. A o KiM ne smeju ni da pisnu.