Briljantno , nemam reči...Latinka pukla si :D

Drugosrbijanska rodomržnja zaista je jedan poseban oblik društvene patologije, kakvoj nema premca ni u prošlosti ni u sadašnjosti. Nekim budućim istraživačima ona će sasvim sigurno dati obilje materijala za otkrivanje do sada neviđenih fenomena ljudske psihe, odnosno do kog stepena apsurda, izokrenute percepcije, psihoze, neurastenije i paranoje ona može dospeti kada se poda nečistim duhovima.
Ono što predstavlja daleko veći problem jeste zašto naši rodoljubivi istoričari, akademici, univerzitetski profesori, političari, državni tužioci i drugi zvanični autoriteti ne uzvraćaju istom merom niti dotične pozivaju na odgovornost pred zakonom (čak ni za takve bezočne gadosti poput Prpine tvrdnje o gasnim komorama kao ''srpskom izumu''), nego ili ćute ili se prave ''neobavešteni'' ili se suprotstavljaju mlako i odsutno, ne usuđujući se da iskorače iz nametnutih okvira ''sramne defanzive'', kako ju je nazvao Lazo M. Kostić, srpski emigrantski istoričar.
Ako naši knezovi ''nisu radi kavzi'' kako kaže pesma, postavlja se pitanje zašto se i dalje nalaze na mestima koja zauzimaju, ako nisu kadri da preuzmu odgovornost za narod i čine sve što mogu da bi mu zaštitili neokoljanu biografiju, ime i čast, pred sve brojnijim i učestalijim najezdama rodomrzaca.

Vrhovni sud R.Hrvatske smanjio je zatvorske kazne trojici od petorice bivših pripadnika HOS-a, osuđenih zbog ubojstva obitelji Olujić 1992. godine u Cerni. T.M. je kazna s 20 god smanjena na 15, M.S. s 10 na 8, a Z.P. s 8 na 7 god zatvora. Ubojstvom Radomira(38) i Anice (37) Olujić i njihove djece Milene (16) i Marka (13) počionili su ratni zločin.
Napomena: Inicijali korišteni da tekst ne bi podlegao moderaciji

Izvor: HINA 22.07.2009.

'Istorija slobode je istorija otpora'.
Vudro Vilson

Slobodan Antonić u svom izuzetnom komentaru, podseća na model delovanja Druge Srbije, koji i to treba reći nije karakteristika, sadašnje društvene klime u Srbiji.
Reč je o evropskom fenomenu, koji nosi američku etiketu. Zapravo profesore Antoniću, ovo nije nikakav istorijski revizionizam, već kraj istorije kao ozbiljne nauke.
Baš tako verovali ili ne širom sveta nastaju zanimljive postmodernističke istorije, gde je kao i kod naših postmodernista moguće sve. Zar nije nedavno značajan doprinos ovom fenomenu dao i sam Evoropski parlament kada je u istu ravan, za otpočinjanje Drugogo svetskog rata, stavio Hitlera i Staljina, komunizam i fašizam. Ili da podsetim na čuvenu Deklaraciju o gladmoru u Ukrajini koji je donela skupština Uneskoa, a u kojoj se događaji iz 1933 godine opisuju kao genocid nad Ukrajincima.
I tako dalje i tako dalje............

Poštovani Profesore,
sve je ovo tačno što ste napisali, samo ne znam zašto stvari ne nazovete pravim imenom (kad ste to i u tekstu već dokazali) i umesto reči revizionizam upotrebite termin falsifikoivanje.
Tada bi i odgovarajući naslov Vašeg ogleda, semantički ispravno, mogao da glasi :
"Istorijski falsifikati Druge Srbije".
S poštovanjem i s nestrpljenjem očekujem Vaše naredne tekstove koji će do kraja demaskirati pseudonaučni "opus" dnevnopolitičkih profitera i rodomrzilačke menažerije okupljene oko zlurade Latinke.

Ako je jedna od karakteristika fasizma bila da je u fasizmu bila dozvoljena samo jedna stranka, a sloboda štampe i izražavanja nisu postojale, onda ovo sta se desava u Drugoj Srbiji na celu sa Tadicem /Cvetkovicem, pod kontrolom njihovih americkih i EU gospodara, nije nista drugo nego mutirani fasizam (novonastali "drugi" fasizam!) kojeg upravo tzv. "demokratske" zemlje namecu Srbiji.

Promoteri tog drugog fasizma u Srbiji poput Perovicke, Kandicke, Jovanovica i slicnih se trude da se slika o takvoj Srbiji sto cesce salje u svet.

Na srpskom narodu i ostatku srpske patriotske inteligencije u Srbiji i u svetu je da takav sramni revizionizam srpske istorije pobijaju na svakom koraku i svim raspolozivim, miroljubivim sredstvima.

Tekst gospodina Antonića je, kao i obično, odličan.
Samo se pitam, načelno, vredi li naučnim metodom, kakav primenjuje Profesor, analizirati i ocenjivati laičke i diletantske marginalije, koje imaju isključivo propagandistički karakter, pa samim tim, i propagandističku vrednost i prizemnost.
Ipak, hvala Profesoru na sistematskoj obradi "šupljih veličina" i "naučnih šibicara".

Latinka Perović bi u svakoj istinski tranzicionoj zemlji nakon 1989, bila lustrirana, ako ne i osuđena, zbog represivnog delovanja u kulturi. Najviše zabrana u posleratnom kulturnom životu Srbije zbilo se upravo u vreme njene vladavine i vladavine njenih jednopartijskih istomišljenika Nikezića, Tepavca, Rajka Danilovića, Mirka Čanadanovića, Simeona Zatezala i dr.
Umesto toga Latinka i u poodmakloj dobi, ove 2009, emituje i sa staračkom mržnjom, poput komunističkog ideološkog reaktora, zrači i truje nove generacije i kod međunarodnih silnika opanjkava narod u kome živi.
U Crnoj Gori ne bi smela ni da kmekne protiv "demokratske vlasti" Đukanovića, ali se zato gostoprimstvu Srbije odužuje na najnezahvalniji način, falsifikujući njenu istoriju u korenski fašističku.

1999 12#4 Medison avenija NYC. 11 ucesnika neformalne vecere su potpisali jedan papir sa jednom recenicom.Naslov : Srbi kao genocidni narod.11 muskaraca.Kisindzer je bio protiv ali je pristao.Ni jedna zena!
Nase 'istoricarke' u Srbiji imaju veliki problem sa Srbima-muskarcima!
Srbi muskarci ne znaju da kupuju poklone,ostavljaju imanja..Ostavljaju 'cast' sto nema vrednosti za zane srpkinje.
Profesore na zalost ali ste u pravu.

E, Latinka, Latinka...
Došla neka nova deca, pa bolje od tebe znaju i kakvi smo bili, a ne plaše se da kažu otvoreno i kakvi smo sada.
Bilo bi mnogo bolje da si imala hrabrosti da toj deci preneseš, u ime svih nas, da nam ni do danas nije jasno zašto nas je onaj mangup počistio, kad smo mu se onako revnosno nudili da utulimo Srbiju.
Ovako, inteligentna deca te izvukoše pod naučne reflektore i osvetliše sve nabore tvoje konspirativne delatnosti, pa se više ne možeš zakloniti.

"Da li ste samo shvatili svu genijalnost Latinke Perović! Ona je prva otkrila da je sve što je u Srbiji bilo, sve te ideologije, svi ti pokreti, sva ta srpska politika, zapravo jedno te isto!"

Nomen est omen.

Odavno "genijalnost Latinke" razumem kao trabunjanje zagrižene "ženske osobe Latina (katolkinje)" koja mrzi sve što je srpsko i pravoslavno. Mržnja prema Srbima u "ono vreme" je bila značajna preporuka za predsednika SKS, a danas njenim trabantima određuje mesto pored skuta "majke druge Srbije".
Nemoguće je shvatiti količinu mržnje, laži, zlobe i upornosti s kojom ih ispoljavaju. Verovatno svojom mržnjom i lažima, sem ruženja Srba i Srbije imaju zadatak da isprovociraju reakciju, koju bi njihovi mentori predstavili kao povod za nove pogrome nad Srbima. Pri tome računaju na srpsku sklonost da brzo i olako zaboravljaju i opraštaju svojim neprijateljima. I krvnicima.

Samo se vi izrugujte.
Kad jednog dana Čeda postane predsednik Srbije moraćete Latinku da gledate kako mu trčeći nosi štafetu.

Zahvaljujem dr. Antoniću što još jednom istinom pobeđuje samozvane dušebrižnike koji bi najradije da Srbija uđe u EUropu - bez Srba.

Šta bi sve Latinka Perović, Dubravka Stojanović, Čeda Jovanović, Nikola Samardžić, Nenad Prokić, Biljana Srbljanović... postigli da žive ne u Beogradu, već u Titovom Titogradu!

Na stražarskom mjestu drugosrbijanske totalitarne osmatračnice lozinka je : "Latinka naprijed! Ostali stoj"!
Tek kad se uvjere da su posrkali čaj iz Latinkinog salona, onda za njom mogu da prođu Jovanović, Samardžić, Prokić, Srbljanović, Cece, Trifković...

@Ilija Đurišić
"Ideje i stavovi vremešne Latinke Perović su modernizovana sublimacija misli i dela "crvenih Hrvata" ... Slavka Perovića i Jevrema Brkovića."
ovo je jedinstven primer da ono što je modernizovano nastaje hronološki posle (tj. ne postoji u vreme) sopstvene modernizacije...kao u naučno fantastičnim filmovima
Slažem se sa Slavom R....lepo je povezao dve strane istog - Dobricu i Latinku....Prof Antonića bih zamolio da svoje intelektualne kapacitete upregne i u opisivanje lika i dela Ćosića i njegovog kruga..tek tu vrvi od "revizionizma"

Svaka cast Antonicu!
Ne posustajte!

Ponovo odlično Antoniću.
Samo napred, svaki tekst je poučan.
Ovi o kojima pišete su naši otvoreni neprijatelji, i nema nam druge nego se suočavati sa njima, razotkrivati ih, razobličavati, i tući ih svim dozvoljenim sredstvima. Uvek i na svakom mestu.
I grobovi naši boriće se sa njima.

G. Antonicu,
Vi ste, kao i uvek, vrhunski jasno i odredjeno komentarisete Drugu Srbiju /kao i sve drugo, dosada pisano/. Nije ni cudo sto su Vam uskratili pisanje komentara u "Politici". Ovo isto se odnosi i na G. Djordja Vukadinovica.
Ima ova Srbija jos mnogo pametnih glava koje bi se trebale vama pridruziti.
Svaka cast, samo nastavite jer ste praznik za dusu.

Gospodine Antoniću,sportskim rečnikom,danas ste se nadavali golova kao Maradona u najboljim danima,solo akcija sa centra pa buba gol ali kad god Vam se prohte,živela Latinka... i drugosrbijanci(au,kako kvazi nauka ispari) a naš profesor u najboljoj formi,analitika desetka,za slavlje,ŽIVELI!

@Ilija Đurišić

Nažalost, ona nije usamljen slučaj. Ona ima revnosne sledbenike.

Nije ovde samo reč o negaciji zločina NDH (Biserko) niti o svaljivanju zločina holokausta na teret Srba (Prpa), mada je i to već krupan prestup koji se u nekim evropskim zemljama tretira kao krivično delo.

Efekti drugosrbijanske ideologije revizionizma/negacionizma ne protežu se samo na Srbe već na sve žrtve holokausta (Jevreje i Rome). Ako neko osporava elementarne činjenice o holokaustu, ako na primer poriče činjenice o nacističkim kreatorima politike konačnog rešenja, onda on ide na ruku svim negacionistima. Pa, negacionisti tvrde upravo to - da nemački nacizam nije sprovodio politiku konačnog rešenja! Ili, ako neko poriče činjenice o Jasenovcu, on time otvara prostor za buduća poricanja: ako danas prihvatimo da se Jasenovac nije dogodio, sutra ćemo prihvatiti da nije bilo Aušvica, da je Aušvic "jevrejski mit"!

Dakle, negacionizam Druge Srbije deo je šireg (evropskog, globalnog) negacionizma. Polazeći od navedenog, možda možemo bolje da razumemo zbog čega drugosrbijanski negacionisti nailaze na tako topao prijem u nekim evropskim zemljama.

Oduvek sam reakcije na izrucenje i sudjenje Milosevicu u Hagu smatrao nekom vrstom prijemnog ispita u klub srpskih nacista. Isti ljudi koji su nazivali Milosevica "diktatorom i samodrscem" (Kosta Cavoski), koji je naneo najvise zla srpskom narodu i civilizacijski ga unazadio, odjednom su sudjenje u Hagu za njegove "podvige" poceli da opisuju kao sudjenje Srbima kao narodu. Ali, ako je Milosevic bio diktator i zlikovac kako to da optuzivanje njega znaci kolektivno optuzivanje svih Srba? Istu optiku i isti problem vidimo i u Antonicevom tekstu. Njemu nije dosta da dokaze da Ljotic i Nedic nisu bili izraz srpskog nacionalnog bica (kako neokomunisti iz Druge Srbije tvrde), vec mora da istovremeno pokaze kako oni bas i nisu bili tako losi. Pa tako "Srbi" tj Nedic, Ljotic i ekipa vise nemaju nista sa nacistickim zlocinima, cak ni u Jajincima gde su strazari bili pripadnici Nediceve zandarmerije, ili u Kragujevcu gde su zborasi "polufasiste" Ljotica skupljali ljude za streljanje. Kao da bi Perovickina teza da su Srbi kao narod fasisti bila ista uverljivija kad bi Antonic priznao da su pravi sprski fasisti Nedic i Ljotic saradjivali s Nemcima u likvidaciji Jevreja i srpskih patriota. Jesu, pa sta, ali oni nisu predstalvjali Srbe, nego su bili u marionetskoj vladi koju je postavio Hitler, a legalna vlada Kraljevine Jugoslavije, te time ii "Srba", je bila u Londonu. Kao da bi to priznanje recimo Nedicevog nacizma Drazu Mihailovica, Slobodana Jovanovica i hiljade drugih srpskih patriota i antifasista ucinilo fasistima. Ali, ne, Antonic ne zeli da brani Srbe od optuzbe za fazisam, nego pod firmom "odbrane naroda" da zapravo brani stvarne srpske fasiste.

Kao i Latinka Perovic, i Anotnic misli da je opravdano izjednacavati "Srbe" sa Ljoticem, Nedicem ili kasnije Milosevicem, samo sto za razliku od Perovicke, Antonic misli da ovi i nisu bili tako losi momci kako im se pripisuje.

Uvijek rado pratim članke Slobodana Antonića, između ostalog i zato što su direktni, jasni, koncizni, bez okolišanja, bez ustezanja, glumatanja, a i sadrže jednu dozu duhovitosti na način koji im ne umanjuje naučnu vrijednost.

Ovaj put mi je drago što je gostovao u Banjaluci, mada po onome što sam video u medijskim izvještajima, skup je medijski (promociono) slabo ispraćen i nije bilo baš puno učesnika. Ali u svakom slučaju nadam se da će se vaš rad aktivno ticati i uključivati i ljude iz Republike Srpske.

Htio bih samo još da napomenem da je ovo što prof. Antonić radi od velikog značaja za naš narod, ali je bitno da se ta vrsta aktivnosti ne ograniči samo na njega, ili nekolicinu ljudi, već da tu treba da se oformi širi krug ljudi koji će se međusobno koordinisati i sarađivati, ali za razliku od Latinkinog društva, čiji rad neće biti baziran na ideološkim, vlastoljubivim i sl. osnovama već na naučnim i opštekorisnim načelima.

Poštovani profesore Antoniću,
Naravno da treba analizirati, komentarisati, kritikovati i opovrgavati stavove Latinke Perović, kao i svih drugih istraživača. Međutim,izostavljena je ključna činjenica o kojoj krug istoričara oko Latinke Perović raspravlja. Radi se o konceptu narodnjačke države prenesenom iz stavova narodnjaka u Rusiji. Taj koncept, kao što tvrdi Dubravka Stojanović, zaista se može prepoznati kod mnogih političkih delatnika u širokom frontu od krajnje desnice do krajnje levice. U pitanju je otpor prema liberalizmu koji dolazi iz Zpadne Evrope, odnosno modernizaciji/vesternizaciji. Tu su jedinstveni i radikali i ljotićevsi i komunisti i nacional-boljševici Slobodana Miloševića. Taj fenomen postoji i Dubravka Stojanović ga je u mnogim svojim radovima dobro analizirala. Naravno, postavlja se pitanje da li je modernizacija obavezna po obrascima sa Zapada. Naravno da nije, ali ako neko društvo želi da opstane u savremenom svetu ono mora da se modernizuje, tehnološki, kroz stvaranje ustanova i ono što je najvažnije kroz uspostavljanje demokratskih vrednosti. Ova rasprava trebalo bi da bude potvrda da su moguća i različita mišnjenja, a da je demokratija procedura koja se određuje kako bi se rešili neki problemi.

Sutuacija nalaže paniku! Naravno kod drugosrbijanaca, Toliko novaca, toliko papira, tv, radio i internet ispiranja mozga, a rezultati nikakvi. Dva teksta profesora Antonića i sve pade u vodu. Ne, ovo nije panagerik prof. Antoniću, ovo što sledi je nadnaravsko objašnjenje za kataklizmu rodomrzaca. Nikola Tesla, Sveti Vladika Nikolaj, profesor Antonić, Sveti Knez Lazar, Milorad Čavić, predivni momci odbojkaši, Sveti Sava, prepametna deca fizičari i matematičari, Vladika Artemije, Velikomučenik Jasenovački Vukašin, predivna omladina sabrana u Dverima srpskim i mnogi, mnogi drugi samo su delići istog bića, Hristolikog Srbina. Svi tuđi mrzitelji Srba i svi rodomrsci nisu svesni da svojom mržnjom Hristolikog Srbina čine najveličanstvenijim bićem na planeti. Ni manjeg, ni poznatijeg naroda na kugli zemaljskoj. I sve što mrzitelji naruže za mesece i godine svoje mržnje, jedan jedini Srbin, sam ili sa svojom sabraćom, potre u jednom trenutku svojom veličinom, svojim delom, svojom Hristijanskom patnjom. Zamislimo tipičnog srpskog rodomrsca koji u Parizu drži predavanje o Srbima kao izumiteljima fašizma i nakon toga na koktelu sa svojim gazdama sazna rezultat odbojkaške utakmice između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država (3:1). Odmah nakon toga neko im donese vest da su neka srpska deca osvojila nekoliko medalja na svetskom takmičenju u fizici. Pred kraj party-ja još jedna vest: Eulex zna za ''Žutu kuću'', ali nema dokaza da su se tamo vadili organi Srbima i prodavali demokratskom zapadu. Koliko je samo napora rodomrscima potrebno da takva dela kvalifikuju kao dela fašistoidnog naroda? Koliko je samo para potrebno da bi se mozak naterao da misli na taj način?
Veliki nemački pisac Štefan Cvajg priznao je da ne može, a da ne zavidi Fjodoru Mihaloviču zbog toga što je svojim delom od ruskog naroda stvorio Narod Hrist. Moja malenkost ne može, a da ne zahvali svim mrziteljima Srba što sa srpskim narodom čine isto. Veće garancije za opstanak nam nisu potrebne.

G. Antoniću svaka čast. Ovakvi tekstovi mnogo znače. Postalo je neizdrživo slušati (čitati) te falsifikate. Čovjek dospije u situaciju da sumnja u svoju pamet. To im je valjda i cilj. Ne posustajte dok imate materijala. Razotkrivajte, raščlanite rečenicu po rečenicu, svaku misao falsifikatora.

@Cedomilj

Zaista je neobična Cedomiljeva interpretcija teksta prof. Antonića. Ja sam, za razliku od Cedomilja, razumeo da je teza teksta prof. Antonića da su srpski fašisti Ljotić i Nedić predstavljali usamljenu ekscentričnu grupu simpatizera evropskog totalitarizma (fašizma i nacizma) i da kao takvi nikada nisu imali podršku u srpskom narodu. To tvrdi i zvanična istoriografija. Ljotićev ideološki bućkuriš (hrišćasnki fundametnalizam + prvo jugoslovenski rasizam a potom srpski šovinizam + staleški monarhizam + zadrugarstvo + antisemitizam + panslavizam itd.), prof. Antonić je nazvao polu-fašizmom jer je fašizam (nacizam) bio daleko ozbiljniji, konzistentniji i u tom smislu maligniji ideološki projekat. ( U odnosu na ozbiljne evropske ideologe fašizma i nacizma, Ljotić je ostao jedno provincijalno nedonošče).

Sa druge strane, razumeo sam da prof. Antonić sugeriše kako je Druga Srbija isto tako usamljena grupa ekscentrika sklonih totalitranim političkim rešenjima, koji takođe u širokim srpskim masama nemaju nikakvo uporiste.

Dakle, implicitna teza prof. Antonića - barem sam ja to tako razumeo - jeste da je Druga Srbija naslednik ljotićevske "tradicije".

@Hvala Sonji Biserko!



Ja ne mogu da poverujem u priču koja se poslednjih dana valja po čaršiji: žiri koji je odlučivao o dodeli nagrade navodno nije pojma imao o vulgarnim negacionističkim ispadima Sonje Biserko. Tačno je da Sonja Biserko nije jedini negacionista na svetu ali je tačno i to da nije uobičajeno da negacionizam u ovako otvorenoj, vulgarnoj i brutalnoj formi dolazi sa takvog mesta. Ako se ne varam, srbijanski Helsinški odbor deo je Helsinške federacije (mislim da se tako zove) tj. globalne asocijacije srodnih NVO. E sad, oni ne moraju baš u svemu da se slažu ali je neobično da nikome ne pada na pamet da se ogradi od ovoga - pa ovo što je S. Biserko izjavila ući će u istoriju.

Ona grupica desničarskih opskuranata, uglavnom skinheda i fudbalskih navijača okupljenih oko nekih bizarnih sajtova dobija toliki publicitet a izjava šefice jedne uticajne NVO sve nas je ostavila ravnodušnim - a još je u pitanju NVO koji se legitimiše navodnom borbom protiv ksenofobije, rasizma, fašizma itd. U čemu je štos?

Deo odgovornosti pada i na srpsku javnost, pre svega onu patriotski tj. antifašistički orijentisanu: kako je moguće da niko osim S. Antonića i možda još par pojedinaca nije reagovao? Da li je moguće da mi živimo u takvom društvu?

Niko od obožavalaca onoga što piše neumorni gospodin Antonić, nema pojma ko je Latinka Perović ali veruje (tj. mrzi) gospodinu Antoniću na reč. Oni zaista veruju da je ta žena najveći živi neprijatelj Srbije.
Gospodin Antonić je najmilitantniji predstavnik nacionalističke, tačnije "narodne" inteligencije u Srbiji danas, koja je uvek odbijala da bude učesnik u borbi za intelektualno zrenje nacije već se zadovoljavala time da stalno korumpira narod nacionalnim stereotipima i istorijskim poluistinama, umesto otvorenosti i praštanju uvek je posezala za besmislenim resantimanima, na taj način sprečavajući duhovno, društveno i intelektualno uzdizanje naroda kome pripada. "Narodna" inteligencija je uvek ignorisala one čuvene reči Slobodana Jovanovića, koje stalno treba ponavljati, da je za narod mnogo veća opasnost previše ponarođena od potpuno odnarođene inteligencije. "Narodna" inteligencija je uvek bila slavenofilska (tj. rusofilska), i uvek gorljivo protiv "jevropestvujušće inteligencije". (Zato na sajtu NSPM nema ni reči kritike politike koju sprovode Putin i Medvedev, a razlog je, verovatno, prosta činjenica da je ona – bezgrešna)
Gospodin Antonić bije, znači, bitku koja nije od juče. Svi njegovi prethodnici su svoje bitke izgubili.

"PETER RV", bravo!...Svakako da sve teme imaju svoju važnost, zahvalna sam svim ljudima koji "otvaraju oči" u vezi nepravdi nanetih ljudima, ali je zaista neverovatno koliko se naroda radije bavi "srpstvom nego Srbijom"...
Zaštititi Srbiju znači samo zaštititi pravo i pravdu, a naši sudovi su puni predmeta rešenih na štetu gradjana odnosno prava i pravde...Iz Saveta za borbu protiv korupcije nijedan slučaj nije rešen, od pojedinaca do "uglednih firmi" ...
Neznanje i nemorasl caruju, čak i profesorima se "potkradaju" suštinske greške, bilo da je njihova suština nezavidna ili da ih niko na vreme ne opominje...Napraviću paralelu izmedju brkanja vremenskog perioda (O.Popović:)i "vlasničkog prava" (S.Biserko),a o čemu piše Antonić, i neznanja suda u vezi vremena i vlasništva koje upravo doživljavam!
Pošto me interesuje farmacija (nedavno na Skupštini Velja Ilić reče da farm mafiju niko ne sme da takne!), iskreno se nadam da će barem neko, osim novinarke Natalije Jovanovic, imati petlju da o tome kaže nešto suštinski...
Živela Srbija! Ni prva ni druga nego SRBIJA!
ps Izvinjavam se prof. Antoniću što koristim njegov zaista dobar clanak za ovaj "širi" komentar...

@Albert

Slavenofili su bili revoltirani evrocentričnošću evropske kulture uopšte i njenih vatrenih zastupnika u Rusiji. Po njima, nema razloga da jedna velika i plodna civilizacija kakva je ruska (ili slovenska, kako hoćete) sebe po automatizmu proglašava za periferiju, unižava i negira samu sebe, i samo prima uticaje od centra, a sopstveno nasleđe potiskuje.

Vi verovatno mislite drugačije: da mi treba da odbacimo sve naše i da se što pre stopimo sa Evropom, i što pre odbacimo naš sopstveni identitet to bolje. Zato je, po vama narodno = slavenofilsko = nacionalističko = loše.

Vi slobodno odbacite svoj identet, niko vam ne brani, ako će vas to usrećiti. Verovatno pod tim podrazumevate "duhovno uzdizanje i intelektualno sazrevanje" naroda.

@albert
Evo ja znam koje Latinka. Ona je osoba koja je trebala biti lustrirana a danas je brane pistalice lustracije!

Vuk i jagnje došli na potok da ugase žedj,a onda se vuk naljutio što mu jagnje muti vodu i zapretio da će ga pojesti!- - Ali,gospodaru,brani se jagnje,kako mogu da ti mutim vodu kad stojim nizvodno?! – To nije nikakav argument,kaže vuk i pojede jagnje...

@albert
Ima nas koji i te kako dobro znamo da je Latinka Perović obezdušeni partijski aparatčik, partijski karijerista, gušilac slobodne demokratske reči i umetničkog izraza. Brozov trabant i ideološki odlivak pun mržnje i osvetničkog elana, nakon uklanjanja sa vrha komunističke nomenklature u CK SK Srbije. Ni do danas se nije osvestila i shvatila zašto je nju i njene partijske drugove Broz posmenjivao, kad su dosledno sprovodili antisrpsku politiku i štedro podržavali maspokovsku ideologiju.(Videti : Slavoljub Đukić : "Uspon i pad srpskih liberala")

Miljenica Marka Nikezića i Leke Rankovića, istovremeno, skromnih naučnih i profesionalnih mogućnosti tri je decenije provela na margini javnog i političkog života, gde joj je i mesto, strpljivo vrebajući povoljnu priliku da se istorijskim falsifikatima osveti Srbima za sve što je njoj učinio Broz, "ljubičica bela".

Gledao sam je danima kako u Univerzitetskoj biblioteci marljivo proučava dela Svetog vladike Nikolaja Velimirovića, kako bi, zauzimajući suprotan stav u svemu od Sveca, mogla što bestidnije da se izruguje i Bogu i srpskom rodu.

Umesto da tu operetsku "naučnu figuru" lustriraju i postave u bezopasnu mirovinsku zonu, naši su je kompradosi izvukli iz naftalina i njome sada mašu, kao da je demokratska ikona, a ne krvava i povampirena zastava komunizma.

Lustracija bi bila najblaža i najhumanija demokratska sankcija primenjena prema ovoj, od profesora Antonića naučno eutanaziranoj pamfletiskinji.

@Mislilac

Ne verujem da ozbiljno mislite ovo što ste napisali: da li je moguće da ste Vi u stanju da povučete paralelu između nekih klinaca - fudbalskih navijača i sl. koji piju pivo ispred kioska - i, sa druge strane, ozbiljnih ideoloških aparata koje kontroliše Druga Srbija? Da li Vi zaista mislite da je neki klinac koji maše Karadžićevom slikom uopšte relevantan politički faktor? I to relevantan (podjednako?) koliko i onaj drugosrbijanski antisemita koji drži katedru na BU? Da li mislite da su klinci koji su u proseku rođeni tokom rata u Bosni, dakle tokom devedesetih, zaista autentični predstavnici ideologije ekstremne desnice - fašizma??? Pa ta deca ne znaju ni šta se dešavalo tokom devedesetih a još manje tokom II svetskog rata!

Za razliku od maloletnih "ekstremnih desničara", eksponenti politike Druge Srbije ne razbijaju izloge, ne kradu limenke piva (ili patike). Druga Srbija kontroliše najozbiljnije akademske, kulturne i medijske aparate u ovoj zemlji. Druga Srbija uživa ozbiljnu materijalnu i svaku drugu podršku nekih moćnih evropskih krugova. I, što je najvažnije, ideolozi Druge Srbije veoma dobro znaju šta rade kao što to znaju i njihovi evropski mentori!

Zbog toga, prof. Antonić zaista jednog dana treba da objavi memoare u kojima će do detalja opisati koliko je bio mukotrpan, rizičan i usamljen njegov poduhvat raskrinkavanja prirode Druge Srbije!

@Druga strana medalje
Vidim da ste rado prihvatili tu odrendnicu druge strane medalje. Al salu na stranu...
Koga vi to sve smatrate Drugom Srbijom? Sta tacno za vas taj pojam znaci? To je pojam koji obuhvata dosta razlicitih grupacija koje vi smatrate istim, pa vam je otuda nastala ta kvalifikacija. Za vas je etiketa drugosrbijanac nesto cime oznacavate svoje neistomisljenike, ali ne neistomisljenike u klasicnom smislu reci, za vas je to nesto poput zute trake. I vi tu etiketu lepite raznim pozitivnim organizacijama kao sto su Balkanski fond za demokratiju, Atlanstski Savet Srbije, Fond za politicku izuzetnost... i raznim intelektualcima kao sto su Milan St Protic, Ivo Viskovic, Vojin Dimitrijevic...

Ali, ako se držimo ovog mog (pučkog) razumevanja politike, možemo da konstatujemo da je reč o istoj političkoj opciji, koja se kolokvijalno naziva "Druga Srbija". Opet, nisam ih ja tako nazvao - a verovali-ili-ne, nije ni Antonić - sami su se tako nazvali i to još pre petnaestak godina.

Vaša logika, na prvi pogled, dijametralno je suprotstavljena logici Latinke i družine; oni, naime, tvrde da je Sve = Jedno... isto... Vi, naprotiv, tvrdite da je sve - Različito! Ako sam dobro razumeo, Vi tvrdite da nema jedinstvene politike ne samo unutar "civilnog sektora", već ni u okviru istih koalicija pa čak ni u okviru jedne iste partije!? Postoji samo mnoštvo, identitet je privid, živela Razlika... monizam vs. pluralizam?

Ali ove večite filozofske probleme o odnosu Jednog i Mnoštva ne mogu da rešim ja - to može samo Dubravka!

Ipak, zanimljivo je kako ovako dijametralno suprotstavljeni metafizički koncepti (monizma i pluralizma), na dnevnopolitičkom nivou nisu tako udaljeni, naprotiv! Hoću da kažem kako se meni, iz ove moje pučke perspektive, čini da se Vi veoma dobro slažete sa Drugom Srbijom... za koju tvrdite da ne postoji...

Umesto gromoglasnih hvalospeva upucenih prof. Antonicu, preporucio bih hvalitaljima ovih Antonicevih paskvila da sednu i sami procitaju, na primer, knjigu Olge Popovic Obradovic, koju Antonic kritikuje i da se sami uvere u to koliko je Antonicev tekst neistinit, barem u tom segmentu. Antonic ni sam nije, sva je prilika, procitao knjigu, pa ne moze ni da zna da autorka tamo doslovno pise, na primer, ovo: "Da li se... i u kom domenu parlamentarnog zivota mogu uociti znaci modernizacije politickog zivota...? Odmah treba reci da je odgovor na to pitanje potvrdan, stavise, da je u nekim segmentima politickog zivota uocljiv izrazit dinamizam". I dalje navodi: "pluralizaciju partijsko-politicke scene", "vidno sazrevanje svesti o znacaju ustavnosti, zakonitosti kao i postovanja forme i procedure u procesu politickog odlucivanja"... (Parlamentarizam u Srbiji... 436 - 437) Itd, sada ne bih sve navodio, ali treba jasno reci da Antonic ili falsifikuje, ili nije ni procitao knjigu koju tako ostro kritikuje. On istice da je O. Popovic Obradovic odricala demokratski karakter Srbiji u periodu od 1903 - 1914. To je toliko i u toj meri netacno tvrdjenje prof. Antonica, u cemu je on inace sampion, da je pravo cudo da bas niko na ovom forumu nije reagovao. Ja apelujem na citaoce sajta da ucine toliki napor i procitaju makar zakljucak knjige i uvere se u uravnotezenost stavova i analiticnost autorke ove znacajne studije o srpskom parlamentarizmu. A i sa ciframa oko izbornog cenzusa Antonic naprosto "muti vodu", ali bilo bi besmisleno dalje pisati... Ako se neko zaista zainteresuje, moze sve da proveri. Tako je i sa drugim navodima... Tu sve vrvi od malicioznih i krajnje zlonamernih interpretacija kojima Antonic "truje" svoje "obozavaoce".

@s.petrović
Rastislave, Rastislave...
Zalud sam se ponadao da si se "skinuo" sa Peščanika.

U svom komentaru reagovao sam na konkretan deo Antonićevog teksta, čak ne ni najproblematičniji, već onaj koji mi je, sticajem okolnosti, najbliži. Iako znam da je snaga vrednosnih opredeljenja velika, verujem da vrednosna opredeljenja počivaju na nekakvim činjenicama. Problem sa forumskim komentarima na ovom sajtu je u tome što, čak i kada se pruže nedvosmisleni dokazi da stvari ne stoje onako kako Antonić tvrdi, i to na elementarnom nivou, to nailazi na negodovanje i nastavlja se napad na onoga ko ukazuje na Antonićeva izvrtanja. To još nije nivo interpretacije činjenica, kako neko reče. Interpretacija je posebna tema: na primer Antonićevo redukovano shvatanje demokratije na pitanje prava glasa (u Staljinovom SSSR je postojalo opšte pravo glasa, pa šta?) Ili Antonićeva implicitna tvrdnja da je Olga Popović u svojoj knjizi srpski parlamentarizam iz 1903–1914. posmatrala sa stanovišta savremene demokratije, da nije razumela da pojave s vremenom evoluiraju, sto je takođe obično podmetanje. No to je već pitanje Antonicevog naučnog morala.
Dalje: pitanje Jasenovca, koje se stalno povlači po forumima, što je strašno. Naučne činjenice oko Jasenovca su uglavnom utvrđene i one nikako ne potvrđuju cifre od 700000 ljudi. To nemoralno divljanje sa ciframa jeste deo „jasenovačkog mita“, zajedno sa tezom o genocidnom karakteru hrvatskog naroda itd. NIKO iole relevantan i elementarno pošten ne negira genocidnu politiku NDH prema Srbima. Zamislite: čak ni S. Biserko! Ali i to Antonić podmeće. Jer opaska S. Biserko o „olakom“ kvalifikovanju pojmom genocid zločina nad Srbima odnosi se na ratove devedesetih, a ne na Drugi svetski rat. I pored toga što i sam mislim da je, posebu hrvatskoj politici i praksi devedesetih bilo elemenata genocida, ta tvrdnja je, makar i samo delimično, tačna. Banalizacija tog pojma je dosegla u Srbiji takve razmere da je pojam genocid dospeo čak i u humorističku seriju. To ne znači da u drugim zemljama nije slično, ali je činjenica da je u Srbiji tako!

@s. petrovic i Sonja Biserko samo ponavljaju Latinkine argumente. Evo šta o tome kaže Latinka:

(Snaga lične odgovornosti, HOS, Bgd, 2008, str.18.)

Pa ovo je opsceno!

Da li je sada barem jasno da mi živimo u zemlji u kojoj svako može da osporava i vređa žrtve holokausta? U kojoj svako ko uživa zaštitu Druge Srbije može da skrnavi sećanje na žrtve a mi još treba da pazimo i biramo reči da ne bismo slučajno uvredili nekog pripadnika Druge Srbije... Pa dobar deo Druge Srbije bi u današnjoj Nemačkoj krivično odgovarao - pošto bi prethodno bio isključen iz svih akademskih i državnih institucija! U čemu je stvar??!! Pa sa takvima se na zapadu niko ne druži, ljudi okreću glavu kad ih sretnu na ulici, niko neće da se kompromituje, da bude viđen u takvom društvu ... A ovde kod nas, što si radikalniji - to si više na društvenoj lestvici!

Krenimo redom... Odavno je u istorijskoj nauci postao aktuelan pojam struktura, ranije uglavnom korišćen u sociologiji. Reč je o dubinsklim i trajnim karakteristikama društva koje prevazilaze pojedinca i traju kroz duže vremenske periode. Dakle, o čemu se radi u tom proskribovanom tumačenju srpske istorije, dakle tumačenju koje je zaista najpregnantnije i najzaokruženije ponudila Latinka Perović i koje nije jedino moguće, ali je svakako moguće tumačenje? Nekoliko ključnih strukturnih karakteristika obeležava srpsko društvo u poslednja dva veka: kolektivizam, egalitarizam, kult vođe, odsustvo vladavine prava, odsustvo unutrašnjeg dijaloga i veoma niska politička kultura, antizapadnjaštvo... To je svojevrsna društvana (infra)struktura, koja se manifestuje kroz čitavu noviju istoriju, varirajući sadržaj, uz naglašavanje jednih ili drugih karakteristika, ali konstantno ostajući nedvosmisleno suprotstavljena temeljnoj modernizaciji društva. Umesto suštinskih promena u pravcu prevazilaženja ovih karakteristika, uglavnom pod pritiskom okolnosti, uvode se određene dozirane promene, koje ostaju na površini i koje ne prodiru dublje u društvo. Nemački istoričar U. Veler takvu pojavu je označio pojmom „defanzivna modernizacija“, a pregnantno je izražena paradoksom: promenimo sve, kako bi sve ostalo nepromenjeno. To je važna teorijska postavka koja registruje tendenciju u društvima (u nekima više u nekima manje izraženu) da se stare strukture održavaju upravo zahvaljujući površnim, a nekada cak i revolucionarnim promenama u pojedinim segmentima. Drugim rečima, u jednoj zemlji moguce je, na primer, doneti kakav bilo ustav, ali ako se ustavna norma ne poštuje, odnosno, preciznije – ukoliko je moguće uvek kada zatreba nosiocu vlasti, da postupi protivustavno bez ikakvih posledica, tu nema političke modernizacije, uprkos modernom ustavu.

Naravno, za svaku od karakteristika (egalitarizam, kult vođe, antizapadnjaštvo, odsustvo političke kulture i vladavine prava itd.) mogao bi se napraviti detaljan presek, ali je i ovo dovoljno da se vidi o čemu se zapravo radi u tom toliko antisrpskom i izdajničkom, „latiničnom“ viđenju srpske istorije.
Dodatak: 1. Umesto da komentatori traže od mene da dokazujem da S. Biserko nešto nije rekla, bolje neka od prof. Antonića zatraže da dokumentuje da je ona rekla da u NDH nije počinjen genocid nad Srbima, Jevrejima, Romima. Svakom iole poštenom čitaocu trebalo bi da bude sumnjivo zašto Antonić jedan deo citata uzima iz jednog, a drugi („srpski mit o Jasenovcu“) iz drugog teksta, pa ih spaja (tj. M. Radojčić) kako bi ispalo da Biserko negira genocid na Srbima u NDH. To je obična Antonićeva amaterska konstrukcija (odnosno konstrukcija njegove koleginice Radojičić).
2.Koju je statistiku koristio Antonić za utvrđivanje biračkog prava kada tvrdi da je u Srbiji 1903. godine 22% od ukupnog stanovništva imalo pravo glasa? Ko još glasačko pravo računa prema ukupnoj populaciji, kada je opštepoznato da se to pravo računa u populaciji punoletnih građana? A statistički podaci govore upravo da u Srbiji na izborima 1903. godine oko 20 % punoletnih muškaraca NIJE imalo pravo glasa (dakle oko 80% je imalo to pravo, sa izuzetkom oficira i činovnika i to u pogledu pasivnog biračkog prava!); 1908 – oko 17 % nije imalo glasačko pravo (dakle oko 83% je imalo glasačko pravo) i tako dalje! Ali, ponavljam: nije to glavi kriterijum demokratije i ne shvatam otkud Antoniću ideja da se drži tog kriterijuma i da njime ilustruje svoj napad na O. Popović-Obradović.
3.I konačno ta priča o nekakvom prizivanju starateljstva, okupacije, protektorata i slične stvari... Kakvi su to argumenti? Kakve su to konstrtukcije i učitavanja? I onda svi ti hvalospevi Antonićevom naučnom metodu... To je ispod svake kritike...

E pa da nije vas, Petroviću, ne bismo čuli ni za strukture ni za strukturalizam, a i da smo čuli ne bismo znali da strukture "prevazilaze pojedinca"! Ako su svi drugosrsbijanci ovako dobro obrazovani, zaista ne treba da brinemo! Nego, Petroviću, da li biste mogli da nam pomognete, da se ne mučimo - budite ljubazni pa nam objasnite ovako pregnantno i druge teorijske koncepte koji su bliski ovome: problem istoricizma, poststrukturalističku kritiku, dekonstrukciju itd. Vi sigurno znate o čemu govorim!

@s.petrovic

Tzv. partiokratija je problem savremenog liberalnog društva i taj probelm je globalni, nije nikakva srpska specifičnost...

@s.petrovic

Ali zato samo Vi i Sonja Biserko znate koliko je ljudi zaista stradalo u Jasenovcu! Ili koliko nije?!

Ovo što radi Druga Srbija, to su samo stari negacionistički trikovi. U pristojnom društvu se na ovaj način ne razgovara, niko više ne naseda na ovakve provokacije! Kao ključni dokaz, ovaj komentator navodi "istraživanja" poznatih hrvatskih revizionista! Verovatno će Druga Srbija uskoro posegnuti i za sličnim "istraživanjima" Roberta Faurissona! Samo napred, Druga Srbijo, ta nam je strategija dobro poznata!

@s.petrovic
Zahvaljujući Drugoj Srbiji, konačno smo saznali da smo mi, Srbi, ali i ceo svet, svih ovih godina živeli u zabludi. Evo, Druga Srbija je sada otkrila na u II sv. ratu na teritoriji Jugoslavije nije stradalo 1 700 000 ljudi, kako smo mi i ostatak sveta naivno verovali poslednjih 60 godina! Ne, stradalo je skoro duplo manje! Da li bi Druga Srbija mogla da nam otkrije i druge podatke: koliko su naduvane cifre o ukupnom broju žrtava II rata, a onda i pojedinačno: koliko je Rusa stradalo prema najnovijim otkrićima Druge Srbije? A Poljaka? Jevreja? Roma? Koliko je ljudi ubijeno u Aušvicu? Koliki je broj Jevreja stradalih u holokaustu? Ajde, Druga Srbijo, prosvetli nas!

Pa kakva je ovo logika: da li je važna da li su ljudi ubijeni baš u samom Jasenovcu ili na pr. u susednom logoru Stara Gradiška? Jasenovac je bio centralno mesto, postojali su tzv. podlogori itd. Pa to bi bilo kao kada biste insistirali na razlici između logora Auschwitz i logora Birkenau... Pa da li je važno da li je neko stradao u centralnom logoru ili u nekom podlogoru... a šta ćemo tek sa onima koji su ubijeni izvan granica logora, na primer u pokušaju bekstva? Da li hoćete da kažete da oni nisu žrtve holokausta? O čemu je ovde reč???

Encyclopedia of the Holocaust
Yad Vashem, Jerusalem, 1990.

Peter Hammill

Prezimenjace, pokazao si sta mislis Srbima i Srbiji. Zlo mislis! Negiras holokaust prema Srbima od strane NDH! Holokaust, koji je svetski priznat (muzej u Americi, izraelska istoriografija), dok istovremeno trazis da Srbi priznaju svoje navodne zlocine prema susedima i da se zakonski zabrani negiranje "Srebrenickog genocida". Pljujes javno po Antonicu na "njegovom" sajtu, samo zato sto ukazuje na "nauku" koju glorifikujes. Prof.Antonic je, kao sto vec rekoh u proslom komentaru, neubicajeno blag. Jer, revizionizam nemora biti nuzno negativne konotacije, osim kod komunista. Ali, falsifikat jeste uvek! A kod spomenutih "istoricara" druge Srbije se upravo radi o falsifikovanju srpske istorije. I sto je jos gore, holokausta prema Srbima od strane ustaske drzave! I jedna informacija, prezimenjace. Holokaust ne zastareva kao zlocin, neje ga moguce sakriti pod tepih i ima nas dovoljno koji nismo spremni ni da zaboravimo, ni da oprostimo, a jos manje da pristajemo na falsifikovanje i negiranje srpskih zrtava. Uostalom, jasno je to iz pristiglih komentara i na veliku drugosrbijansku zalost ce biti jos jasnije na sudjenju koje je Hrvatska nepromisljeno pokrenula.

Nisam objavio radove o tome, već sam se informisao iz postojeće literature. Ako je reč o Jasenovcu, postoji ogromna i gotovo nesavladiva literatura. Posetite sajt (http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?ukaz=BASE&bno=99999&id=0244354343239241) i u polje za ključnu reč unesite Jasenovac. A onda birajte autora, naslov... Zaista bih preporučio Kočovića, koji je inače Srbin, ako to ima nekog značaja (Žrtve Drugog svjetskog rata u Jugoslaviji, Sarajevo 1990) i V. Žerjaviča (Gubici stanovništva Jugoslavije u Drugom svjetskom ratu, Zagreb 1989). To su, za sada jedina ozbiljna sveobuhvatna istraživanja, uz sve nedostatke, i nije nebitno da se naglasi da su oba istraživanja vršena odvojeno i gotovo istovremeno, pre nego što su autori ideološki zastranili. Apsolutno ne stoji da su forenzičke analize relevantnije od demografskih istraživanja, ali to je već za ozbiljniju polemiku. Komisije koje su formirane nakon rata delovale su akcijaški i nije puka anegdota da je broj od 1,7 miliona rezultat rada studenta matematike, V. Vučkovića, koji osim što nije imao potrebno iskustvo za rad, nije imao ni dovoljno vremena za tako ozbiljan posao kao što je utvrđivanje žrtava rata. On je kasnije govorio da je u broj od 1,7 miliona uračunao i pretpostavljene demografske gubitke. Kada je formirana još jedna komisija 60tih, rezultati nisu mogli da potvrde ovu cifru, pa su čuvani kao državna tajna, kao što ni jedna komisija SANU, obrazovana nakon prvih Kočovićevi istraživanja nije mogla da opovrgne njegove navode.

Mislim da polemisanje sa S. Petrovićem posle ovakve tvrdnje (da materijalni, forenzički dokazi imaju manju dokaznu težinu od statističkih dovijanja) gubi svaki smisao. Time je svima nama jasno pokazao da je njegov cilj da po svaku cenu odbrani svoje ideološke uzore, pa i po cenu pribegavanja takvim bajkama i kvaziargumentima.
Pored toga, sledeći citat sve govori o njegovom duhovnom horizontu:

Kao što svako ko ima makar malo ponjatija o istoriji Srbije u XIX veku zna, upravo je Napredna stranka, dok je bila na vlasti 1880-ih godina, predstavljala poslušno oruđe kralja Milana, vladara koji svoje apsolutističke težnje nije krio, i prednjačila u kršenju ustava i zakona i proganjanju političkih protivnika.
Tako nam se otkriva da su jedini izvor saznanja S. Petrovića o prošlosti pisanija Latinke Perović i njenih sledbenika. A cilj te družine, u ovom delu njihovog grotesknog izvrtanja istorije, i nije da brane Naprednu stranku, već da daju još jedno opravdanje svojoj, kao donedavnim sledbenicima lenjinizma toliko dragoj tezi o diktaturi manjine, da jedna "prosvećena" manjina i avangarda ima pravo da koristi sva sredstva kako bi "nekulturni, tradicionalno hegemonistički i genocidni i pravoslavljem zatrovani" srpski narod glajhšaltovala po svome ćefu, zarad "višeg cilja", razume se. Samo je "besklasno društvo" zamenjeno "evroatlantskim integracijama", "borba rada protiv kapitala" "menjanjem svesti i suočavanjem sa prošlošću", a "Crveni oktobar" "Šestim oktobrom".

G. Petroviću, čak i ako NE tvrdite da srpsku (rusku, muslimansku, azijatsku) supstancu determiniše nekakva priroda, čak i ako tvrdite da na delu nije nekakva logička nužnost, kauzalna veza - sve vas ovo neće učiniti manjim rasistom... Pa, jedan od najvećih rasista u istoriji tvrdio je upravo to: "Život jedne rase jednog naroda nije nikakva filozofija koja se logički razvija, niti je događaj koji se odvija po prirodnim zakonima, već je obrazovanje jedne mistične sinteze, duševnog akta, koji se ne možem objasniti umnim zaključivanjem, niti se može pojmiti prikazivanjem uzroka i posledica." (A. Rosenberg, Der Myths des 20. Jahrhunderts) Dakle, uzalud pokušavate da mistifikujete svoje rasne teorije, nikakva mistična teorijska sinteza neće uspeti da sakrije činjenicu da je ideologija Druge Srbije samo jedan oblik, samo jedna mutacija "starog dobrog evropskog rasizma".

Hoću da kažem da Druga Srbija, skrivajući se iza prava na slobodno istraživanje, slobodu govora, pluralizam itd, pokušava da prošvercuje reviziju istorije, da relativizuje pa čak u nekim slučajevima potpuno poništi istinu o holokaustu! U svakom lsučaju, svako dovođenje u pitanje istine o holokaustu, pa i ako se skriva iza slatkorečive "naučne radoznalosti" samo je prvi korak na putu potpune revizije i negacije istine!

@s.petrović
Da ste se kojim slučajem Vi i vaši istomišljenici našli u Ninbergu, kao pravni zastupnici okrivljenih,danas bi se u Evropi pevala još jezivija pesma.

5) Problem jeste u tome što se tvrdi da je upravo u logorskom kompleksu Jasenovac ubijeno 700000 Srba. Tj. neko tvrdi to, neko tvrdi da je to podatak za celu NDH, sa ili bez uračunatih demografskih gubitaka itd. Pa pogledajte samo sopstvena pisanja na sajtu. Svako sa najvećom sigurnošću tvrdi nešto drugačije. A cilj je, u stvari, da se dokaže da su oni koji kažu da je žrtava ipak bilo manje nego što se olako izriče rodomrsci, izdajnici, neprijatelji, da se diskredituju i profesionalno i moralno! Vama su, gospodo, jasenovačke žrtve puko sredstvo, tek jedno u nizu, za obračun sa „rodomrzačkom Drugom Srbijom“! E to je sramno!
6)Pomenuo je neko ovde da svako sa „malo ponjatija“ srpske istorije zna da su naprednjaci bili poslušnici kralja Milana, gušitelji slobode, narodne krvopije i šta sve ne... Svako sa malo ponjatija zna to, ali zato onaj ko ima malo više ponjatija, zna da to nije tako, odnosno da je situacija sa naprednjacima daleko komplikovanija. Svako sa malo više ponjatija zna za „narodni odisaj“ kada su radikali po Srbiji ubijali naprednjake i kada se oko 150 porodice naprednjačkih pristalica iselilo iz Srbije, zna da je liberalni ustav iz 1888. godine delo dogovora sve tri stranke sa kraljem Milanom itd... Čak ni prof. Ljušić, kome se ne može prigovoriti ni odsustvo nacionalnog osećaja ni izdajničko delovanje, veoma je oprezan u oceni naprednjačke politike, perioda Obrenovića, a njegova asistentkinja, a sada docentkinja na Filozofskom fakultetu S. Rajić priredila je dnevnik M. Piroćanca, jednog od vodećih naprednjaka, sa veoma dobrim i uravnoteženim predgovorom. Ali, treba sesti pa pročitati...
7)Konačno, ponoviću da je Antonićev „naučni metod“ koji izaziva oduševljenje njegovih čitalaca manjkav: konstruiše, podmeće, pogrešno tumači, navodi besmislene podatke koji niti dokazuju niti ilustruju bilo šta (kao što je slučaj sa procentom glasača u ukupnom broju stanovništva), kritika mu je čista politička diskvalifikacija itd.
Eto, toliko...
Srdačan pozdrav

Mene uopste ne zanima da se bavim ovakvim racunicama, mene mnogo vise interesuje motiv onih koji bi sada da dovedu u pitanje ove podatke. Zbog cega to rade? Kome je to u interesu? Naravno da sada posle ovoliko godina, nikakvim analizama ne mozemo nista pozudano da utvrdimo - dokumenti unisteni namerno ili slucajno u ratu, najveci broj tragova je namerno unistavan, a oni koje nisu unistili fasisti unistilo je vreme... I sad cak i ako bi neko imao najbolju nameru, posle ovoliko godina nista nije moguce pouzdano utvrditi. Pa sta, mi ne mozemo pouzdano da utvrdimo, sada u ovom trenutku, sta je bilo pre 65 godina, kao sto je mnoge cinjenice nemoguce utvrditi posle toliko godina... Ali zbog cega bismo dovodili u pitanje kredibilitet onih koji su tada utvrdjivali cinjenice? Pa tako bi sve moglo da se dovede u pitanje. Da li bi neko danas mogao da dokaze da je Karadjordje ubijen kao sto to tvrdi zvanicna istorija - gde su otisci prstiju, obdukcija, svedoci? Otkud znate da su tadasnji izvori pouzdani? I sad bi mogao da se pojavi neko ko bi tvrdio da su Karadjordja mozda ubili Madjari ili Hrvati... ili da je Karadjordje izvrsio samoubistvo... Znaci, na ovaj nacin kako to radi komentator spetrovic, sve je moguce poricati i sve je moguce tvrditi... Ili bi neko mogao da kaze da nema dokaza da su Srbi poginuli na Kosovu - jer nema leseva iz 1389. godine... A nema ni popisa iz 14. veka... i da ne navodim dalje primere, svima je jasno da ovo nisu ozbiljni argumeti nego jeftini pokusaji da se stvori paranoja - mozda je sve samo privid, mozda je sve manipulacija, a otkud znate da mi nismo marsovci koji samo veruju da su ljudi jer su tako programirani nekim matriksom??? Pa mislim da bi komentatoru spetrovicu bilo bolje da pise scenario za neki SF film nego sto pokusava da glumi istoricara...

Pre svega, zahvalan sam Antonicu na veoma preciznom i jasnom tekstu, mada se slazem sa citaocima koji smatraju da je, ipak, u svojim ocenama bio isuvise blag.

Komentari sami govore za sebe. Na primer, s.petrovic pada u oci sa koliko zara zastupa teze tzv. druge Srbije, ne obaziruci se na cinjenice i elementarnu logiku. Dok u isto vreme brani tezu da je u Srebrenici pocinjen genocid od strane Srbije, uprkos suprotnoj odluci medjunarodnog suda, da je tamo bilo 8000 zrtava iako taj broj ni do danas nije dokazan i zalaze se za deklaraciju "srpskog pokajanja i izvinjenja", uz zakonsku zabranu bilo kakvog dovodjenja u sumnju "deklarativne verzije genocida", sa druge strane podmece hrvatsku tezu koju tako lepo zastupa Tompson, da je u Jasenovcu, ustvari, radila mesara Maksa Luburica i da se tamo i nije dogodio genocid jer je pobijeno "samo" oko 80000 Srba.

Dalje, napada Antonica za navodno nenaucan pristup uz obilno lepljenje ideoloskih etiketa, sve nudeci nam "vojvodjansku dabrovinu" kao dokaze.

A kada se citaoci zapítaju u kom cilju se iznose tako cudovisne teze, pocinje "kukumaukanje" da ih, eto, Antonic progoni i proziva, kao i da im daje razne prigodne nazive u stilu "rodomrzaca" i sl., te se neminovno stice utisak da je u pitanju reakcija "iznenadjenih i uvredjenih" drugosrbijanaca.

I tako stizemo do pravog motiva. "Polemika" je, ustvari, cilj da se po svaku cenu jos jednom opanjka autor, Srbi i Srbija, da se jos jednom pljune u tanjir iz koga i doticni, nazalost, kusa zajedno sa nama.

Jadno, da ne moze biti jadnije, gospodine s.petrovicu! Ako je i po zadatku, mnogo je! Neukusno i bljutavo...

Antonicu zelim da nastavi sa neumornim raskrinkavanjem antisrpske kampanje drugosrbijanaca, uprkos ovakvim cudovisnim napadima na licni integritet, a citaoci ce vec reci svoj sud o tome, koji je svakako pozitivan uprkos podmetacinama koje se od strane druge Srbije poturaju preko komentara tipa s.petrovica i sl.

Pa o tome postoji spor, problem je u tome što se Vi niste informisali na vreme. Postoje značajni autoriteti koji različito upotrebljavaju ovaj pojam, podjednako značajne institucije koje ga različito definišu. Ali, to nema veze sa našom raspravom, jer, čak i ako bismo termin "holokaust" rezervisali isključivo za stradanje jevrejskog naroda, Druga Srbija bi i dalje ostala grupa ist. revizionista i negacionista... (na pr, teza Branke Prpe da su Srbi izumeli gasne komore jeste revizija svega onoga što zvanična istorija tvrdi o holokaustu, odnosno o nemačkom nacizmu)...

A možda ste pomešali pojam "konačnog rešenja", koji zaista isključivo referiše na Jevreje, sa pojmom holokausta, koji ipak ima širu upotrebu?

Ma, nije važno - Sonja, Latinka, Vi i ostatak Druge Srbije, jednog lepog dana, verovatno ćete dokazati da se ni Drugi svetski rat nije dogodio....

s.petrovic: "...obračun sa „rodomrzačkom Drugom Srbijom“! E to je sramno!"

Niko ovde vama , "drugoj Srbiji" ne zamera to što volite ili mrzite srpski rod! Ja mislim da je problem isključivo u tome što vi osporavate zvaničnu istoriografiju, podatke o broju stradalih u 2. ratu, genocidu i holokaustu. U nekim pristojnim, uređenim zemljama, to je krivično delo!

Ja niti volim niti mrzim "srpski rod", volim svoju suprugu, volim neke knjige i filmove; prema nacijama, svojoj i drugima ne razvijam takve emocije. I, ako baš hoćete, ja uopšte ne mislim da ste vi "drugi Srbi" - "rodomrsci"; meni se čini da je vaš problem u tome što, naprotiv, preterano volite Srbiju, preterano se identifikujete sa nacionalnom supstancom. U tome je bio i problem nacista - previše su voleli svoje nacije da bi dozvolili da u njima bude i nekih "nečistih" elemenata, pa su krenuli da ih "počiste", e ne bi li svoju voljenu naciju, svoj rod, sačuvali od svake nečistote, ne bi li sačuvali čednost svoje voljene nacije...