Често се међу коментарима нађе и стварно духовитих, али видим да у летње дане хумор дохвата и (углавном намрштене и преозбиљне) ауторе. Јер како аутор може да зна оно што по природи ствари зна само председник лично?

"А кај ја знам, неки велу да је, неки велу да није"

Hvala što napisali ovaj tekst...uzeli ste mi ideju da o tome napišem, ali vi ste to i mnogo lepše napisali nego bih ja...Bila sam iznjenadjena pojedinim reakcijama ljudi, i to emotivnih i pravičnih ljudi, koji su izražavali sumnju u suze Tadićeve...A sumnja znači da je narod još u strahu...(Pogotovo sumnja u suze!)...Ne znam od čega u strahu...valjda od "silnih tužnih prolivenih suza" na ovim prostorima koje nas svakodnevno "opominju"...Svakako da je mnogo ljudi saosećalo sa suzama predsednika, ali nije imalo "petlju" da to i iskaže...
"Ludačka vožnja" (naročito po "nestandardizovanim" zemljama) svakako mislim da treba da bude jedna od tema "nesvrstanih" ako ih ugostimo 2011., a do tada se nadam da po Beogradu više neće vozači ludovati po pešačkim prelazima kao što to danas teatralno i bezdušno čine...Jer u očima ljudi, uključujući političare, najlepše je videti suze radosnice...

Apsolutno ste u pravu i politicari su ljudi od krvi i mesa i naravno da reaguju kao i sva ostala ljudka bica. Medjutim upravo zbog populizma, pravi, iskreni obicaji, puni saosecanja koja svako od nas ima i ispoljava na razlicite nacine, sa vise ili manje emocija, izostaju.Iskrenost se tumaci na razlicite nacine. Ne retko cak i zlonamerno.
Setite se sta se desavalo sa Marijom Serifovic posle pobede na Eurosongu. Svojatali su je i docekivali ne samo funkcioneri iz vrha vlasti nego i clanovi SRS, Romi... (a na kraju cak i afera sa RTS-om).
Uvek je tako kada se ostvari uspeh. Svi se nadmecu i utrkuju ko ce pre i sa vise odusevljenja da se oglasi.
Setite se kada je Nole izgubio od Nadala (uz tri propustene mec lopte) jedino se poneki novinar oglasio o izuzetnoj igri naseg najuspesnijeg tenisera. Niko od zvanicnika ga nije pozvao da ga utesi i da mu cestita na zaista vrhunskoj igri. Ali kada su se dogodila dva tri neocekivana poraza, krenule su price i afere. Cak mu ni porodicu nisu ostavili na miru.
Sta zelim da vam kazem. Slazem se sa Vama i zaista mislim da je Boris reagovao iskreno, kako i prilici, ali u Srbiji se znatno lakse prihvata neuspeh nego uspeh. Kada se za nekoga kazete da je divna osoba, to se prihvata, ali sa rezervom i odredjenom dozom nepoverenja. A ukoliko za nekoga ustvrdite da je los, to se prihvata bez pogovora i odmah su saglasni sa vama. Cini mi se da je u Srbiji jako tesko biti fin, valjda zato sto su nas navikli da se to radi sa razlogom.

Павле прочитај први коментар , ово је само убирање јефтиних политичких поена...

Postovani Nebojsa, u trenutku kada sam pisao svoj komentar nije bilo ni jednog drugor, a btw i ne vidim neku slicnost izmedju svog i prvog komentara, a kamoli da to uoppste ima ikakve veze sa ubiranjem politickih poena.
PS Ja se Vama necu obracati sa ti.

Mislim da bi svakako pre zaključka kako je Tadić "nepolitičan" i "autentičan" trebalo uzeti u obzir činjenicu da pričamo o čoveku koji je na prethodnoj predsedničkoj debati svoje odgovore čitao sa kartice. Da li je to svesna manipulacija javnim mnjenjem ili dokaz njegove autentičnosti?

Jako mi je žao ljudi koji su poginuli u tom autobusu i saosećam sa njihovim porodicama. Ali stvari treba razdvojiti, teško mi je da poverujem da čovek koji je sposoban da preokreće falsifikate i krivična dela svojih saradnika u jeftine političke poene (afera Bodrum) preza od toga da bilo koga i bilo šta upotrebi za sopstvenu promociju.

Нека нас он спасе од (сопственог) Статута Војводине, па ће му (све) сузе бити опроштене.

"Зар председник Републике нема право на свој тренутак слабости, да занеми пред великом трагедијом наших грађана и покаже искрено саосећање, а да се то не приписује жељи за придобијањем јефтиних политичких поена?" Наравно да, у начелу, има то право, да има морални основ за такво понашање, односно да је у досадашањем понашању пред јавношћу и у свом приватном животу доказао људске и националне вредности. Али, то право не може имати личност која је у три мандата изрекла толико неискрених и лажних јавних обећања народу и гласачима и која је својим политичким и државничким чињењем нанела огромне штете нацији и држави. Нема смисла сада набрајати их, скоро су свима познате. Мени лично је тај пригушени јецај на телевизији био лажан и отужан. Једноставно, ја том човеку више ништа не верујем. Ни када би ми очитао тачно време на мом сату... Такво мишљење имам о целокупној власти у овој јадној Србијици.

Заборавих ово:

Нисмо га бирали да плаче, већ да се бори за нас. А то слабо или никако не чини.

Већ пар дана касније је широко насмејан овде дочекивао ЕУропске бирократе и обећавао им "мирну Србију", која се ниједним насилним методом неће борити ни против кога! То не изговара ни дете од 7 година, јер ће га пребиити свако из одељења.

Изгледа ми, да није било агилног Јеремића и особља МИП-а, Тадић би седео и плакао, а помоћ би вероватно послала неко други.

Dakle,ovo je da se čovek zgrozi.Ovde se većina u komentarima prepucava oko nečega što je iskreno rečeno,citiram "ovde ima velikih ličnih tragedija" i čoveku tada zadrhti glas i brada.To meni govori da je i predsednik samo čovek od krvi i mesa,čovek koji ima svoje emocije kao i svi mi.Šta drugo može da uradi normalan čovek,kada pogleda novine ili TV i vidi tu sudbinu ljudi kojima su u trenu otišle čitave porodice.Predsednik nije mogao da sakrije snagu emocija,a po Vama su to jeftini politički poeni.Bravo Srbi!!!

Nisam opcija DS,ali meni izvinite ni na kraj pameti nisu bili jeftini politički poeni u ovom slučaju,jer tako mogu da razmišljaju samo nekrofili i morbidni tipovi.

Скоро смо у Врању имали трагедију, Турски држављани су брзом вожњом изазвали трагедију и убили наша два млада суграђана. Касније су изненадно нестали?
Не сећам се плача председника нити његових напора да приведе кривце правди...

„Чувај се Данајаца и дарове кад доносе“ а политичара кад селективно, пред ТВ камерама, „горке сузе роне“.

Svaka osoba ima pravo na suze. Vi, cini mi se, govorite o necem drugom: O legitimnosti javnog ispoljavanja osecanja naseg Predsednika i o cinizmu gradjana koji su ovom gestu svedocili. Morate uzeti u obzir cinjenicu da neki politicari sebe manje, a drugi vise iskompromituju pred sopstvenim birackim telom. Gde se g. Tadic nalazi, da se lako zakljuciti po komentarima. IZgleda da mu je emotivni prostor suzen. Ali za to je, priznacete, najvise sam kriv. Prema svecu i tropar.