U ekonomiju se takoreci uopste ne razumem,ali moram da iznesem da sam bila svedok propadanja fabrika u mom gradu, za vreme Miloseviceve vladavine.Kod nas su fabrike NAMERNO zapustane, cinile su se na ruine, da bi ih tadasnji komunisti ili socijalisti,sve jedno, kupili po niskoj ceni. Sada su ti ljudi vlasnici tih fabrika, stim sto su to sada uspesne firme.E sada, kazite vi meni, kako to dok su bile drzavna svojina nisu bile uspesne, a sada odjedom sa novim vlasnicima, a prethodnim direktorima, sada posluju odlicno.Neko je tu debelo omanuo, neko nije radio svoj posao kako treba, jer da je tako svi bi oni davno bili kaznjeni.U zatvoru, a imovina vracena prethodnim vlasnicima.Ali, kod nas sve moze, boli njih za nas, vazno da oni kalupe devizije, sto kaze nas pametan seljak.TEkst je dobro napisan, ali nije poentiran.
Препоруке:
0
0
2
четвртак, 16 јул 2009 07:06
Srboljub Savic
Industrijalizacija Jugoslavije (i Srbije) od 50-90
imala je svoje dobre i lose primere i rezultate.
Cak, i sada popularna "kritika" - "iz sela u grad"
je bez osnova, jer u razvijenim zemljama Evrope,
gde je i poljoprivreda i industrija razvijena (pri-
mer- Francuska), u poloprivredi radi daleko manji procenat stanovnistva nego u Srbiji 1990.
Dileme za Srbiju nema. Neophodna joj je i razvijena
poljoprivreda (sumarstvo, ...) i industrija.
Kako god pricali, izasli smo ispod unistavajucih
sankcija i bombardobvanja, ali nazalost ne iz
"rupe" neznanja, pohlepe sitnih (a na vlasti), ...
U "privatizaciji" neki su uspeli da se domognu do
poklonjenog kapitala i postanu uspesni (kapitalizam
nema alternativu). Gde god je bio neophodan ozbi-
ljan rad, znanje, kapital i drzavna "regulativa"
nije nista ucinjeno.
"Privatizacija ili smrt"-mirisljava vodica i carobni lek, se protura umesto svega neophodnog.
Srbija ipak ima industriju koja moze da radi i
bude profitabilna.
Primeri:
- "Prva Petoljetka" - Trstenik:
Fabrika koja je radila i moze da se razvija, sa
svim atributima zdrave industrije - kontinuitet
razvoja proizvoda i tehnologije, proizvodnje, prodaje, ...
- Fabrika vagona u Kraljevu:
Uz neophodno unapredjenje inzenjeringa/konstrukcija
nema razloga za stagnaciju. Domace i izvozno
trziste nisu prezasiceni niti su nedostizni.
Ako Beogradski METRO krene, deo trzista je tu
(pod uslovom da se konkurentna proizvodnja spremi).
- Fabrika autobusa IKARUS:
Potpuno nepotrebna prodaja inostranom kupcu, kad je
domace trziste dovoljno veliko za vise fabrika
(jedna firma).
Pored ovih, Srbija ima jos industijskih firmi,
koje se mogu ( a ne moraju) privatizovati na razne
nacine, iako bi bilo daleko bolje, sve te firme
osposobiti (tvrdimo da imamo sposobne) i povecati
im vrednost, umesto unistavanja.
- JAT - Tehnika:
Nema nijednog objektivnog razloga za stagnaciju
ili propadanje, nezavisno od JAT-a. U okolnim
drzavama konkurencija ne stoji.
S. Savic
Препоруке:
0
0
3
петак, 17 јул 2009 12:58
луди скретничар
Мање видљива, а дугорично катастрофална последица уништавања наше индустрије, јесте што Факултети техничких наука зјапе полупразни (и више од тога), док економски, правни, разни менаџменти у свему и свачему немају где сместити силне студенте. Изузетак су информатичке технологије, међутим и то је слаба утеха чињеници да остајемо без стручног кадра у базним техничким наукама (машинство, електротехника, рударство, техничка хемија). Околност да стручњаци који заврше ове факултете, релативно лако пронађу посао у иностранству, говори да класична машинска и електро индустрија никако нису превазиђене гране у свету (што неки покушавају представити), а ми се враћамо на ниво од пре 2. св. рата (па и раније), када смо били аграрна земља са осредње развијеним сектором услуга.
Једино што се данас у Србији ради је да се зајми и тргује.
.jpg)
imala je svoje dobre i lose primere i rezultate.
Cak, i sada popularna "kritika" - "iz sela u grad"
je bez osnova, jer u razvijenim zemljama Evrope,
gde je i poljoprivreda i industrija razvijena (pri-
mer- Francuska), u poloprivredi radi daleko manji procenat stanovnistva nego u Srbiji 1990.
Dileme za Srbiju nema. Neophodna joj je i razvijena
poljoprivreda (sumarstvo, ...) i industrija.
Kako god pricali, izasli smo ispod unistavajucih
sankcija i bombardobvanja, ali nazalost ne iz
"rupe" neznanja, pohlepe sitnih (a na vlasti), ...
U "privatizaciji" neki su uspeli da se domognu do
poklonjenog kapitala i postanu uspesni (kapitalizam
nema alternativu). Gde god je bio neophodan ozbi-
ljan rad, znanje, kapital i drzavna "regulativa"
nije nista ucinjeno.
"Privatizacija ili smrt"-mirisljava vodica i carobni lek, se protura umesto svega neophodnog.
Srbija ipak ima industriju koja moze da radi i
bude profitabilna.
Primeri:
- "Prva Petoljetka" - Trstenik:
Fabrika koja je radila i moze da se razvija, sa
svim atributima zdrave industrije - kontinuitet
razvoja proizvoda i tehnologije, proizvodnje, prodaje, ...
- Fabrika vagona u Kraljevu:
Uz neophodno unapredjenje inzenjeringa/konstrukcija
nema razloga za stagnaciju. Domace i izvozno
trziste nisu prezasiceni niti su nedostizni.
Ako Beogradski METRO krene, deo trzista je tu
(pod uslovom da se konkurentna proizvodnja spremi).
- Fabrika autobusa IKARUS:
Potpuno nepotrebna prodaja inostranom kupcu, kad je
domace trziste dovoljno veliko za vise fabrika
(jedna firma).
Pored ovih, Srbija ima jos industijskih firmi,
koje se mogu ( a ne moraju) privatizovati na razne
nacine, iako bi bilo daleko bolje, sve te firme
osposobiti (tvrdimo da imamo sposobne) i povecati
im vrednost, umesto unistavanja.
- JAT - Tehnika:
Nema nijednog objektivnog razloga za stagnaciju
ili propadanje, nezavisno od JAT-a. U okolnim
drzavama konkurencija ne stoji.
S. Savic
Једино што се данас у Србији ради је да се зајми и тргује.