A za izdajnike Kosova i Metohije bivse i sadasnje, ... prokletstvo.
Препоруке:
41
3
2
четвртак, 28 јун 2018 08:53
Ненад Пиваш
За Србе, а још више за Турке, пресудна је била Маричка битка. До Марице Турци су се могли зауставити. 1366. Амадео Савојски узима Галипоље од Турака и враћа га Византији која га је држала наредних 10 година. Турци су у то време имали изразито слабу флоту тако да су им румелијска и анадолска војска биле углавном одсечене једна од друге и без додира и контакта. Мурат је био ван Европе. Турци у то време од територија на Балкану држе мање-више оно што и данас, само без Цариграда и Галипоља, али са Пловдивом у данашњој Бугарској. Вукашин и Угљеша су објективно располагали већим војним снагама од Лала Шахина. Не зна се једино како су тачно Турци као малобројнији добили битку. Неки њихови извори наводе да су наши били пијани јер су унапред славили победу за коју су веровали да следи, док неки други говоре да је реч било о класичном ноћном препаду. Углавном, након Маричке битке Турци напредују муњењвито. 1385. узимају Софију, 1386. Ниш, а 1387. чак и Солун.
Препоруке:
17
7
3
четвртак, 28 јун 2018 09:08
Ненад Пиваш
Просечан Србин ће, полазечи од данашњег стања ствари када је Турака око 9 до 10 пута више него нас, рећи да је у питању фактор бројности. Међутим, однос снага крајем средњег века није био такав. 1500. године када Османлије држе цело Балканско полуострво, изузев Београда, Босанске Крајине и неких острва у Егејском мору и све оно што држе у Азији данас, осим Курдистана, у њиховој држави је било 4.024.945 хришћана и 3.800.132 муслимана. Неки други ће рећи да су Турци били сложни, а ми не, али и то је тек део истине, јер су Османлије имали великих мука са другим турским владарима у Малој Азији, од којих су најпознатије Караманлије, које су владале Коњом, старом селџучком престоницом. Њих су Османлије успеле да покоре тек након што су завршили освајање Балкана. Турски историчар Халил Иналџик наводи да су Османлије врло вешто искористиле анимозитет који је код неких православаца постојао према католицима. То су они који су сматрали да је "бољи турски турбан од папске тијаре".
Препоруке:
18
4
4
четвртак, 28 јун 2018 10:02
Станић Милан
1389.је вододелница српско-турски односа који ће трајати наредних пет векова,иако је на Косову дошло до сукоба још за време владавине цара Душана 1334. и 1335.Турци у свом налету на Блакан користе неслогу међу српским феудалцима,што споминје и владика Раде у "Горском вијенцу,"чинјеницу да књаз Лазар односи прву победу над Турцима код Плочника 1371,али ће бити пресудна издајничка улога тадашње Европе која као увек оставља Србе на цедилу,у пресудним историјским тренуцима.О самој битки и њеном исходу има мало историјских података,а о силини судара сведочи чињеница да погибају оба врховна команданта.Поред војске књаза Лазара у битки учествују одреди В. Бранковића,босанска војска В.Вуковића Косаче и одред Хрвата под баном Иванишем Палижмом.Косовски бој кроз историју имаће изузетну мотивациону снагу,да пораз у једној битки не значи тотални губитак наде у будуће победе.Докле? Е,до 2000_те када издајничка клика диже руке од свете српске земље.Како радили,тако нам Бог помогао!
Препоруке:
18
7
5
четвртак, 28 јун 2018 10:28
Станић Милан 2
Иако сам по религијском определењу агностик,лично сматрам да је Бог _Вид херојски родоначелник српског народа.Да ли се Косовски бој баш случајно одиграо на данашњи дан?Они,који погинуше на тај дан су узајамној вези са религијским култом славе_ у смислу да се јуначком смрђу стиче вечни живот и заштита патрона богова,не само за појединца,породицу него и за читави народ.
Због Тога је Косовски завет,сложен тајновит,морално узвишен,трајан,ванвременски _ у Видовданској етици дат је темељ и трајање српског морала и ратничке традиције,а тиме и народа.
Зато данашње време безумља и капитулантства схватимо као пролазно.Ко нормалан укључиво и поштене интелектуалне кругове стоји иза тренутне политике?Свака власт је пролазна.Сетимо се пророчански речи Стефана Немање*Кад бране попусте,народ ће се ко бујцица поново слити у једну реку."
Препоруке:
16
7
6
четвртак, 28 јун 2018 10:42
Milutin
Srbi pobedili,a po posledicama to je otomanska pobeda. Nelogično
Препоруке:
10
11
7
четвртак, 28 јун 2018 12:05
Velikomoravac
Neka mi ozbiljni istoričari objasne kako je moguće da smo na Kosovu pobedili Turke, kad je istorijska činjenica da je knez Lazar u povlačenju zarobljen i pogubljen od strane onih koji su bitku navodno izgubili. Gde su bile njegova pratnja i vojska da spasu svog vladara? Očigledno je da je pred kraj bitke, u našoj vojsci, došlo do opšteg rasula, a u takvoj situaciji nema ništa od pobede. S druge strane Turci su se,posle pogibije svog vladara, brzo organizovali, pogubljenjem Jakuba i ustoličenjem Bajazita sprečili rasulo i podele u vojsci, zarobili i pogubili protivničkog kneza i vrlo verovatno odneli pobedu. Molim neka mi oni koji znaju više od mene objasne da li sam u pravu ili u čemu grešim.
Препоруке:
7
17
8
четвртак, 28 јун 2018 12:08
..реално
Бахатост и потцењивање противника иду пред пораз. Тако је било и пре Маричке битке 1371.г, тако и јуче и раније. И неслога иза које, опет, стоји бахатост превеликих ега јесте веома важан чинилац који доноси пораз. Свети мученик Цар Лазар је много учинио на духовном узрастању и крепљењу ради опстанка свог народа у време отоманске окупације. Жртвовање живота за веру и за ближње јесте највећа хришћанска вредност. А иза Косовских јунака који су се као жива брана поставили пред инвазијом друге вере и културе, била је и Европа. Која ни тада није много марила шта се збива у њеним јужним `предграђима`, ако је њој добро. А таква себичност се показала и показује се као веома лоша рачуница. Ако страда један орган, страда и слаби цело тело, премда то у први мах неки и не примећују. Хришћанско тело Европе се онда показало као у пубертетском узрасту, са пуно неразумности. Колико је узрасло у међувремену ? Хоће ли: ` за Крст часни и слободу златну` ?
Препоруке:
13
7
9
четвртак, 28 јун 2018 12:40
х
за Станић Милана и др.
Ваља поштовати витешка, племенита осећања и код неверних. Са жалосном констатацијом, да речи Светог Писма о томе како знање надима, важе и данас. И узимају свој данак. Св. владика Николај једним стихом, о томе како гордост погубљује спомиње и "духовне старце, самим себи драге.". Без обзира да ли су у питању стоичари, агностици или неки други. Самодовољност, аутаркија коју прати сујетно само-наслађивање јесте погибељна и за `велике` духове. Како раније, тако и сада. А варљиво подсећа на благодат Божју. Као што се иза лажног смирења крије - крајње подла гордост.
У манастиру Тумане близу Голупца налазе се мошти светитеља, који повезују времена Св. цара Лазара и владике Николаја. Ваљало би их ходочастити...
Препоруке:
6
4
10
четвртак, 28 јун 2018 12:48
Zvao si me Charly
/ za velikomoravca/
Tik, iza tebe,komentar, odličan ti je odgovor.Hvala Bogu, nije sve izgubljeno, ako imamo takve komentatore!
Препоруке:
5
3
11
четвртак, 28 јун 2018 14:30
За сећање
Косовска битка на Видовдан 1389. године је утолико значајнија што је показала одлучност српског народа да стане на пут новом османском освајачу. Тиме су показали да су достојни наследници славног цара Душана. Истина је да је Маричка битка била од великог значаја за напредовање Турака. Тада су великаши показали неспремност и неискуство, иако су били блиски цару Душану. Заслуга кнеза Лазара је што је ујединио српске земље, мало раздвојене у заједничком отпору освајачу. Иако малобројнији, српски витезови су повели војску у велику битку. Изгинули су у великом броју, али су њихови подвизи остали у народном сећању. Треба рећи и истину о Вуку Бранковићу. Није он био издајник како му се приписује. То што је преживео битку, било је добро за очување делова српске земље под његовом управом. У даљем отпору Турцима познат је као велики јунак. А живот је завршио као заробљеник у Цариграду. Ни султан Бајазит није добро прошао. Тамерлан га је победио и поред велике помоћи вазала Стефана Лазаревића.
Препоруке:
10
1
12
четвртак, 28 јун 2018 15:28
Comment ca va?
Večna slava kosovskim junacima. Kada novine u Srbiji budu srpske pisaće o ovom prazniku. Do tada čitaćemo o zabrani izlova kečige.
Препоруке:
12
1
13
четвртак, 28 јун 2018 17:33
Hing
Izgleda da je najveći car Dušan zapečatio srpsku sudbinu kada je na svoju ruku ustoličio patrijaršiju i misleći da je prejaki htio preuzeti primat od Carigrada kako su ovi svakim danom bili sve slabiji. Carigradski patrijarh je bacio anatemu na njega i Srbe koja je možda imala efekta jer mu sin jedinac nije imao djece. U dinastiju su se umiješali mrnjavčevići koje je Dušan pokupio na nekom proputovanju kao bistre i srčane domaćine, a koji su najvjerojatnije bili Hrvati koji su dolaskom u Srbiju promijenili imena. Na kraju su svi izginuli ali razne dinastijske okolnosti su Turcima išle na ruku u zauzimanju Srbije. Bitka na kosovu se opjevavala stoljećima zato jer je to bilo posljednje sjećanje na narodne vladare i pomiješano s kršćanskim poimanjem žrtvovanja za opće dobro od protagonista bitke napravilo bezvremenske junake. Problem je kada se okolnosti onog vremena uvijek i u svakoj situaciji nastoje projicirati u modernim vremenima. Onda to izgleda kao zarobljenost u prošlosti
Препоруке:
2
6
14
четвртак, 28 јун 2018 17:59
...узгред
@ великоморавац ... Сами су турски историчари окарактерисали Косовски бој као турски пораз. Изгубили су апсолутног владара а његов наследник Бајазит, иако је одмах убио рођеног брата самим тим није `аутоматски` постао султан. Морао је да жури у Стамбол да потврди и учврсти своју власт. Турско напредовање на Балкану је било заустављено а османском царству се приближавао Тамерлан. Код Срба се није појавио ниједан великаш који би ујединио племство и народ у даљој одбрани земље. Више је било присутно опортунистичко калкулисање и пристајање на вазалски однос према Турцима, који су се фактички, нашли пред великим искушењима са истока. А упад `северних суседа` је изгледа био одлучујући да се наследници цара Лазара окрену Стамболу. Иначе, Србија тог времена уопште није била сиромашна. Напротив, и неки великаши су имали сопствене ковнице новца из бројних рудника сребра и злата. Недостајала је љубав за одбрану рода, која не тражи `своје`, а такав `дефицит` је био присутан и у код суседних народа
Препоруке:
7
1
15
четвртак, 28 јун 2018 20:58
Звонимир Бгд
Зли језици кажу да се у нас Срба сви разумеју у историју, иако показују незнање мноштвом нетачности. Изгледа да овакви коментари то потврђују:
1389.је вододелница српско-турски односа … иако је на Косову дошло до сукоба још за време владавине цара Душана 1334. и 1335 … чинјеницу да књаз Лазар односи прву победу над Турцима код Плочника 1371
Izgleda da je car Dušan zapečatio srpsku sudbinu kada je na svoju ruku ustoličio patrijaršiju...Carigradski patrijarh je bacio anatemu na njega i Srbe koja je možda imala efekta jer mu sin jedinac nije imao djece. U dinastiju su se umiješali mrnjavčevići koje je Dušan pokupio na nekom proputovanju...a koji su najvjerojatnije bili Hrvati
Сами су турски историчари окарактерисали Косовски бој као турски пораз.Изгубили су апсолутног владара а његов наследник Бајазит... Морао је да жури у Стамбол...А упад `северних суседа` је изгледа био одлучујући да се наследници цара Лазара окрену Стамболу.
Препоруке:
1
0
16
четвртак, 28 јун 2018 21:14
Звонимир Бгд
Историографија ни до данас није поуздано утврдила исход битке на Косову на Видовдан 1389.г.
Сумњу историчара изазвале су управо последице те битке, као што неки добро примећују, иако неки доступни извори ТОГ ВРЕМЕНА говоре о победи хришћана. Ту је преписка краља Твртка I са италијанским градовима, као и вест о звонима Нотр-Дама у далеком Паризу у част ове победе. Друга врста извора из окрњене Византије (која у то време већ плаћа харач турском султану) не говори о исходу, него о поплави турских разбојничких банди које су се "као птице" разлетеле по јужним деловима Балкана. Извори који потичу од османског освајача нису још проучени до краја. Нема изјашњавања о исходу битке, осим песничких величања "шехидске смрти" Муратове и сл.
Занимљиво је да ни један од извора не помиње турску победу.
Србија после битке није окупирана од освајача. Она то бива тек 70 година касније. Али, убрзо склапа споразум са Бајазитом о плаћању харача и учешћу трупа младог кнеза Стефана у турским походима.
Препоруке:
2
0
17
четвртак, 28 јун 2018 21:35
Звонимир Бгд
За сећање
Треба рећи и истину о Вуку Бранковићу. Није он био издајник како му се приписује. То што је преживео битку, било је добро за очување делова српске земље под његовом управом. У даљем отпору Турцима познат је као велики јунак. А живот је завршио као заробљеник у Цариграду..
Историографија је још крајем XIX века (углавном) оспорила народну традицију о Вуку Бранковићу као "издајнику". Овде треба подсетити и на продубљенија историографска истраживања која указују на његов однос према Лазаревићима. Иако је он учествовао у свечаној поворци преношењу моштију кнеза Лазара са Косова у Раваницу, приметна је његова тежња да преузме вођство. За живота свог таста био му је веран. Али, после битке на његовом феуду, он није сагласан са новом политиком кнегиње Милице и српског патријарха Спиридона. Ипак, приморан је да преузме део вазалских обавеза према Турцима. С тим што их није испунио, па је страдао.
Узгред, Цариград је потпао под Турке тек 1453.г.!!!
Препоруке:
2
0
18
петак, 29 јун 2018 00:25
За сећање
За Звонимир Бгд
У праву сте са исправком о месту смрти Вука Бранковића у турском ропству. Ја сам омашком написао Цариград. Цариград је у то време још био престоница Ромеје (Византије). Нема података о месту где је умро Вук Бранковић. Једино пише да је сахрањен у једном манастиру на Светој гори, можда и Хиландару.
Препоруке:
1
0
19
петак, 29 јун 2018 07:22
непотребно трошење времена на брозове јањичаре и милошевићеве профитере
Дискутовати са "коментаторима" који још увек славе "победу мира" капитулацијом у Куманову 9.јуна 1999.
о Косовском боју и Српству је исто као и дискутовати са амебом о "пореклу вресте!
Препоруке:
0
3
20
петак, 29 јун 2018 09:51
Stanić Milan
Za Zvonimira iz Beograda:
Dajte već jednom prestanite pametovati na ovom sajtu, nego uzmite Enciklopediju YU,koja navodi napred citirane podatke,a pisali su ih ljudi pametniji i od mene i od Vas.
Препоруке:
1
4
21
петак, 29 јун 2018 11:37
Tурас
@петак, 29 јун 2018 09:51 Stanić Milan
Нашли сте на ЈУ Енциклопедију да упућујете што се историских података тиче ! Ту се можете информисати о АВНОЈу и осталим фризираним подацима - рецимо о жртвама у Јасеновцу ... види се које сте горе листић
Препоруке:
1
1
22
петак, 29 јун 2018 16:50
Звонимир Бгд
Stanić Milan
Za Zvonimira iz Beograda:
a pisali su ih ljudi pametniji i od mene i od Vas.
Да ли се ми лично познајемо, господине Станићу? Делује као да знате с ким полемишете. Ви наставите да се информишете из енциклопедија, похвално је. Само их морате пажљивије читати и правилније упамтити прочитано.
Без веће препирке, да видимо још једном део коментара који сам вам оспорио:
1389.је вододелница српско-турски односа … иако је на Косову дошло до сукоба још за време владавине цара Душана 1334. и 1335 … чинјеницу да књаз Лазар односи прву победу над Турцима код Плочника 1371
А сада да видимо шта каже наука о прошлости.
Османски Турци ПРВО ОСВАЈАЊЕ НА ЕВРОПСКОМ ТЛУ имају 1354.г. после земљотреса код Галипоља који је порушио зидине и олакшао продор освајача. Битка код Плочника у Топлици датована је у 1386.г! ПРВУ ПОБЕДУ над Турцима однео је још 1881.г. Лазаров властелин Цреп Вукославић у битки на Дубравници код града Петруса, недалеко од Параћина.
Препоруке:
1
0
23
петак, 29 јун 2018 16:55
Звонимир Бгд
Наравно, битка на Дубравници била је 1381.године, а не оне коју сам омашком написао. Дешава се да и тачни подаци буду погрешно написани. Можда се нешто слично десило и вама, г.Станићу?
.jpg)
A za izdajnike Kosova i Metohije bivse i sadasnje, ... prokletstvo.
Због Тога је Косовски завет,сложен тајновит,морално узвишен,трајан,ванвременски _ у Видовданској етици дат је темељ и трајање српског морала и ратничке традиције,а тиме и народа.
Зато данашње време безумља и капитулантства схватимо као пролазно.Ко нормалан укључиво и поштене интелектуалне кругове стоји иза тренутне политике?Свака власт је пролазна.Сетимо се пророчански речи Стефана Немање*Кад бране попусте,народ ће се ко бујцица поново слити у једну реку."
Ваља поштовати витешка, племенита осећања и код неверних. Са жалосном констатацијом, да речи Светог Писма о томе како знање надима, важе и данас. И узимају свој данак. Св. владика Николај једним стихом, о томе како гордост погубљује спомиње и "духовне старце, самим себи драге.". Без обзира да ли су у питању стоичари, агностици или неки други. Самодовољност, аутаркија коју прати сујетно само-наслађивање јесте погибељна и за `велике` духове. Како раније, тако и сада. А варљиво подсећа на благодат Божју. Као што се иза лажног смирења крије - крајње подла гордост.
У манастиру Тумане близу Голупца налазе се мошти светитеља, који повезују времена Св. цара Лазара и владике Николаја. Ваљало би их ходочастити...
Tik, iza tebe,komentar, odličan ti je odgovor.Hvala Bogu, nije sve izgubljeno, ako imamo takve komentatore!
Сумњу историчара изазвале су управо последице те битке, као што неки добро примећују, иако неки доступни извори ТОГ ВРЕМЕНА говоре о победи хришћана. Ту је преписка краља Твртка I са италијанским градовима, као и вест о звонима Нотр-Дама у далеком Паризу у част ове победе. Друга врста извора из окрњене Византије (која у то време већ плаћа харач турском султану) не говори о исходу, него о поплави турских разбојничких банди које су се "као птице" разлетеле по јужним деловима Балкана. Извори који потичу од османског освајача нису још проучени до краја. Нема изјашњавања о исходу битке, осим песничких величања "шехидске смрти" Муратове и сл.
Занимљиво је да ни један од извора не помиње турску победу.
Србија после битке није окупирана од освајача. Она то бива тек 70 година касније. Али, убрзо склапа споразум са Бајазитом о плаћању харача и учешћу трупа младог кнеза Стефана у турским походима.
За сећање
Треба рећи и истину о Вуку Бранковићу. Није он био издајник како му се приписује. То што је преживео битку, било је добро за очување делова српске земље под његовом управом. У даљем отпору Турцима познат је као велики јунак. А живот је завршио као заробљеник у Цариграду..
Историографија је још крајем XIX века (углавном) оспорила народну традицију о Вуку Бранковићу као "издајнику". Овде треба подсетити и на продубљенија историографска истраживања која указују на његов однос према Лазаревићима. Иако је он учествовао у свечаној поворци преношењу моштију кнеза Лазара са Косова у Раваницу, приметна је његова тежња да преузме вођство. За живота свог таста био му је веран. Али, после битке на његовом феуду, он није сагласан са новом политиком кнегиње Милице и српског патријарха Спиридона. Ипак, приморан је да преузме део вазалских обавеза према Турцима. С тим што их није испунио, па је страдао.
Узгред, Цариград је потпао под Турке тек 1453.г.!!!
У праву сте са исправком о месту смрти Вука Бранковића у турском ропству. Ја сам омашком написао Цариград. Цариград је у то време још био престоница Ромеје (Византије). Нема података о месту где је умро Вук Бранковић. Једино пише да је сахрањен у једном манастиру на Светој гори, можда и Хиландару.
о Косовском боју и Српству је исто као и дискутовати са амебом о "пореклу вресте!
Dajte već jednom prestanite pametovati na ovom sajtu, nego uzmite Enciklopediju YU,koja navodi napred citirane podatke,a pisali su ih ljudi pametniji i od mene i od Vas.
Нашли сте на ЈУ Енциклопедију да упућујете што се историских података тиче ! Ту се можете информисати о АВНОЈу и осталим фризираним подацима - рецимо о жртвама у Јасеновцу ... види се које сте горе листић
Stanić Milan
Za Zvonimira iz Beograda:
a pisali su ih ljudi pametniji i od mene i od Vas.
Да ли се ми лично познајемо, господине Станићу? Делује као да знате с ким полемишете. Ви наставите да се информишете из енциклопедија, похвално је. Само их морате пажљивије читати и правилније упамтити прочитано.
Без веће препирке, да видимо још једном део коментара који сам вам оспорио:
А сада да видимо шта каже наука о прошлости.
Османски Турци ПРВО ОСВАЈАЊЕ НА ЕВРОПСКОМ ТЛУ имају 1354.г. после земљотреса код Галипоља који је порушио зидине и олакшао продор освајача. Битка код Плочника у Топлици датована је у 1386.г! ПРВУ ПОБЕДУ над Турцима однео је још 1881.г. Лазаров властелин Цреп Вукославић у битки на Дубравници код града Петруса, недалеко од Параћина.