Autorka pise kao sto jeste. Oni koji misle da nije ovako neka citaju bajke.
Препоруке:
0
0
2
субота, 11 јул 2009 23:15
Marko
Bravo Ana ko god da si?
Препоруке:
0
0
3
субота, 11 јул 2009 23:53
sasak
Ja Srpkinja, sam kriva sto jos nisam na kosovu silovana,
sto trazim pravdu diljem sveta, sto verujem da mi je vera sveta.
Sto sam razarana-bombardovana, razapinjana-tucena, izolovana-mucena.
Sto i pored svega toga u mojoj dusi jos ima boga.
Sto dusu nisam prodala njima, silnim, bogatim, oholim iz pakla andjelima.
Sto verujem da pravde ima, ako ne na zemlji onda na nebesima.
Препоруке:
0
0
4
недеља, 12 јул 2009 04:24
Раде Гајић
Текст је врло реалан и сигуран сам да одсликава праву ситуацију на Косову и Метохији иако доле нисам био пуних 10 година, не рачунајући пар кратких посета северном делу Косовске Митровице. Сигуран сам да је тако, јер сам 19 година живео доле и знам менталитет Срба на КиМ, а он се своди на различитост у ставовима, не само од града до града већ и од села до села па макар она била и суседна, па на крају испада да свако гледа лични интерес. Врло је лицемерно то што се поједини Срби са КиМ продају за мале паре и притом угрожавају интересе државе Србије, а на крају траже помоћ од државе Србије кад ситуација постане тешка.
Зашто је ситуација таква каква јесте?
Одговор је врло једноставан: Не постоји (добра) стратегија Београда за решавање "Косовског проблема".
Зашто не постоји стратегија за решавање "Косовског проблема"?
Одговор је такође врло једноставан: Не постоји јединствена и општеприхваћена дефиниција "Косовског проблема". Е, ту већ долазимо до сржи проблема. Један део Србије, нажалост чини ми се да је већински, "Косовски проблем" своди на "проблем Косовских Срба". Наиме, овај део Србије сматра да ће проблем бити решен када буде био осигуран опстанак Срба на КиМ и очување културне баштине, а тотално им је небитно да ли ће Косово бити у саставу Србије или не. Ово је тотално погрешно виђење проблема, јер се занемарује општи национални интерес, а то је очување сопствене територије. То је оно што види један мањи део Србије, коме је битан сваки део своје територије, без обзира да ли је то петнаест, пет или само један проценат територије. Онда када будемо схватли да Косово и Метохија припадају свима нама који живимо у Србији а не само онима који живе на Косову и Метохији, тада можемо имати одговарајућу стратегију, и сигуран сам да ћемо имати успеха у њеном спровођењу.
Препоруке:
0
0
5
недеља, 12 јул 2009 04:26
Раде Гајић - наставак
Ја се надам да ће доћи дан када ћемо Србију посматрати много шире од свог дворишта и града у коме живимо, када сваки појединац схвати да њему "лично" припада Косово и Метохија, и Војводина, и Београд, и сваки други део Србије, исто онолико колико и ономе ко тамо живи; тада ће се сви проблеми решити. Решиће се не само проблем Косова, већ и статут Војводине, и проблематика децентрализације, јер биће јасно да за поделама нема потребе, ионако смо сувише мали.
Хтео бих да искористим прилику и да вам испричам једну причу коју сам чуо од једног Албанца који је учествовао у некој документарној емисији коју је радила нека немачка телевизија. Прича је врло поучна, и када је чујете биће вам јасно зашто су они имали успеха у цепању Србије, прича иде отприлике овако:
„Стари Албанац имао је седам синова. Једног дана синови су се посвађали и хтели су да се међусобно поделе, и ту је настала још већа расправа. Свађу је чуо отац и позвао синове код себе и питао их је око чега се свађају. Када су му објаснили да се свађају око деобе породичног имања, тада их отац посла у шуму и рече им да свако донесе по један добар штап. Синови онако збуњени отидоше у шуму и послушаше свог оца те је свако донео по један штап код оца. Стари Албанац скупи штапове у сноп и рече синовима: „'Ајде да видим јунака који ће их све одједном поломити“. Сви су покушали, али нико није успео. Онда је узео најјачи штап и дао га најмлађем сину који је још био дечак, и рекао му да поломи штап. Дечак је узео штап, и пошто је штап био доста јак, мало се помучио али га је ипак поломио. Тада им отац рече: „Да ли сте видели? Колико год да сте јаки ако сте сами може и најслабији да вас савлада, али ако се држите заједно тада неће моћи ни најјачи да вас сломи.““
Препоруке:
0
0
6
недеља, 12 јул 2009 07:55
dragoslav pavkov
Za sve je kriv Tadić.Da se ne zavaravamo:Vlada Srbije je samo grupa ljudi sličnih onima koje opisuje Ana Radmilović,onima kojima su nacionalne grudi plave od busanja, dok tajno sa Albancima pregovaraju o "projektima" lažne države "Kosovo",a stvarni vršilac vlasti i glavni ideolog propasti je Predsednik države.Nažalost,ni njegov prethodnik,ni njegovi prethodnici nisu bili ništa bolji.Koliko god daleko da idemo u istoriju naćićemo sijaset primera kukavičluka,nemara i nemorala ljudi koji su najodgovorniji za vođenje nacionalne politike.Setimo se na primer Slobodana Miloševića;Tvrd pregovarač,lukav,patriota,a onda odjednom posle tri vilijamovke (ili šta je već pio) daje i ono što mu niko ne traži.Što je najgore-daje ono što nije njegovo (vidi:Srpska Krajina,enklave U Republici Srpskoj,Kumanovski sporazum...).Ili ovaj aktuelni:"Srbija će se boriti za Kosovo i Metohiju svim sredstvima,(i taman kad nam junačka srca zakucaju brže)osim vojnim!"I Šta reći?Ovo je politički korektno do bola,za svakog po nešto.Za Srbe-prvi deo,za ostale-drugi,pa neka se svi namire,ima kod Predsednika toga koliko god vam treba.A oni grbavi Srbi sa Kosova i Metohije su po ko zna koji put,još od sumraka Turske moneta za potkusurivanje naročito onima koji sa tom teritorijom nemaju puno veze,ali tamošnja previranja koriste za svoje političke potrebe.Ovu vlast niko neće ozbiljno shvatiti dokle god sama sebi bude iz ruku izbijala adute kao što je na primer vojna sila.Naravno,ovde se nameće pitanje:Ako vojsku nećemo koristiti za odbranu dela svoje teritorije-zašto te ljude ne pošaljemo na biro kao i ogroman broj radnika čija znanja nisu potrebna ovoj državi?Ili da ga postavimo na drugi način:Ako Vojska i ministarstvo odbrane ne štite granice i interese Srbije-šta štite?Ja znam šta su diplomci sa Lenglija i Kvantika obavezni da štite,ali od toga malo koristi,ne znaju oni kojima je to posao,ili znaju ali ih baš briga.Da se razumemo,ništa bolja nije bila ni bivša Vlada,a ni ona pre nje.
Препоруке:
0
0
7
недеља, 12 јул 2009 08:30
dragoslav pavkov
nastavak;
I oni su grdne pare bacali na razna koordinaciona tela i druga mesta gde su se uhlebljavali partijski kadrovi koji su primali po dve plate a da nisu zaradili ni jednu.Rešenje problema može biti samo jedno,ili tačnije,ima ih dva;Srpska većina na severu Kosova mora porušiti punktove sa "granice" i premestiti ih na Ibar u čemu iza njih mora stati država Srbija svim sredstvima.A onda pozvati "međunarodnu zajednicu" da prihvati "novu realnost".Srbima iz enklava južno od Ibra Srbija mora jasno reći da ih trenutno ni na koji način ne može zaštititi,pa im ostaju dve opcije;Da se integrišu u tzv."Kosovsko društvo",ili da prodaju sve što imaju i da se isele sa Kosova i Metohije.Ali sa druge strane ovde mora postojati politička volja da se tim ljudima pomogne tako što bi na primer država otkupljivala napuštena imanja u južnoj,istočnoj ili severnoj Srbiji kojih ima previše,a onda ista na kredit prodavala doseljenicima.Tako bi ljudi od novca koji dobiju za svoja imanja na KiM počeli neki posao,a od zarade bi otplaćivali kredit.Sa druge strane,Srbija se nikad ne sme odreći prava da u pogodnom trenutku (kad god da do njega dođe)vrati teritoriju Kosova i Metohije pod svoj suverenitet.Ove priče sa otplaćivanjem dugova Kosova su kretenske i zbog toga nam se smeje čitav svet;Pa kad se rastavite od žene/muža valjda prestajete da plaćate njene/njegove dugove!?Sa tim novcem bi se mogla napraviti čuda za trajno zbrinjavanje raseljenih,a ovako nam u ustima ostaje gorak ukus korupcije bez koje se u Srbiji ne dešava ništa.Naravno,lako je meni da pišem na ovakav način-ne kandidujem se ni za šta,a baš me briga šta o meni misle oni koji su svoju "borbu" unovčili na mostovima ili forumima svejedno.Isto toliko me tangiraju i oni koji iz dijaspore "brane" srpske svetinje,a kad treba dati prilog za neki patriotski list ili akciju-imaju preča posla jer je i tamo "oskudacija".Srbima na Kosovu treba nešto konkretno.
Препоруке:
0
0
8
недеља, 12 јул 2009 09:54
лисин
Можда прво треба поставити питање шта 'Београд' хоће. Наравно, сви се 'залажу' за Косово, али шта има иза лепих речи није тешко видети ко хоће да гледа.
Наведени примери то најбоље потврђују. Погледајмо КЕК. За ово животно питање 'Београд' се прави или да није важно или да се ту ништа не може учинити. А да ли је баш тако? Истина, наше енклаве јужно од Ибра јесу одсечене, али је исто тако истина да Шиптари добијају доста струје од Србије и преко Србије. Приче да 'Београд' не може ту баш ништа да уради су приче за малу децу. Слично је и за полицију јужно од Ибра (у КПС или изван). Трошак на буџету Србије је изговор, али се стално потура. Колики је то заправо трошак? Како се пореди са једностраном применом којекавих ЕУ споразума? Косовске таблице ће многи морати узети, али да ли се заиста ништа не може урадити по питању малтретирања од стране КПС? Уосталом и већина роба за Косово се превози преко Србије. Наравно, ја не заговарам ни блокаду ни санкције ни ишта слично, али то су неке од полуга које се имају и морају се мудро користити. На сваку провокацију треба притегнути и на сваку добру вољу попустити. Шиптарима се мора објаснити да им се неће исплатити иживљавање над преосталим Србима без обзира какав буде статус Косова.
А је ли 'Београд' спреман на то? Да ли премијер у успехе владе убраја и стање на Косову? Да ли је поменуо Брђане или 'статусно неутралне' прелазе? Сликајући се са евро-лидерима у Новом Саду је ли поменуто иједно од животниx питања косовских Срба, или је то била тема непримерна за скуп?
А одговоре на ова питања косовски Срби предосећају, зато се део и понаша тако како се понаша. Уместо кривљења људи и проглашавања издајницима, можда је боље погледати шта се може урадити, данас и овде, и у Београду и на Косову. Онда ће и сви ти наши људи много боље знати шта им је чинити.
.jpg)
sto trazim pravdu diljem sveta, sto verujem da mi je vera sveta.
Sto sam razarana-bombardovana, razapinjana-tucena, izolovana-mucena.
Sto i pored svega toga u mojoj dusi jos ima boga.
Sto dusu nisam prodala njima, silnim, bogatim, oholim iz pakla andjelima.
Sto verujem da pravde ima, ako ne na zemlji onda na nebesima.
Зашто је ситуација таква каква јесте?
Одговор је врло једноставан: Не постоји (добра) стратегија Београда за решавање "Косовског проблема".
Зашто не постоји стратегија за решавање "Косовског проблема"?
Одговор је такође врло једноставан: Не постоји јединствена и општеприхваћена дефиниција "Косовског проблема". Е, ту већ долазимо до сржи проблема. Један део Србије, нажалост чини ми се да је већински, "Косовски проблем" своди на "проблем Косовских Срба". Наиме, овај део Србије сматра да ће проблем бити решен када буде био осигуран опстанак Срба на КиМ и очување културне баштине, а тотално им је небитно да ли ће Косово бити у саставу Србије или не. Ово је тотално погрешно виђење проблема, јер се занемарује општи национални интерес, а то је очување сопствене територије. То је оно што види један мањи део Србије, коме је битан сваки део своје територије, без обзира да ли је то петнаест, пет или само један проценат територије. Онда када будемо схватли да Косово и Метохија припадају свима нама који живимо у Србији а не само онима који живе на Косову и Метохији, тада можемо имати одговарајућу стратегију, и сигуран сам да ћемо имати успеха у њеном спровођењу.
Хтео бих да искористим прилику и да вам испричам једну причу коју сам чуо од једног Албанца који је учествовао у некој документарној емисији коју је радила нека немачка телевизија. Прича је врло поучна, и када је чујете биће вам јасно зашто су они имали успеха у цепању Србије, прича иде отприлике овако:
„Стари Албанац имао је седам синова. Једног дана синови су се посвађали и хтели су да се међусобно поделе, и ту је настала још већа расправа. Свађу је чуо отац и позвао синове код себе и питао их је око чега се свађају. Када су му објаснили да се свађају око деобе породичног имања, тада их отац посла у шуму и рече им да свако донесе по један добар штап. Синови онако збуњени отидоше у шуму и послушаше свог оца те је свако донео по један штап код оца. Стари Албанац скупи штапове у сноп и рече синовима: „'Ајде да видим јунака који ће их све одједном поломити“. Сви су покушали, али нико није успео. Онда је узео најјачи штап и дао га најмлађем сину који је још био дечак, и рекао му да поломи штап. Дечак је узео штап, и пошто је штап био доста јак, мало се помучио али га је ипак поломио. Тада им отац рече: „Да ли сте видели? Колико год да сте јаки ако сте сами може и најслабији да вас савлада, али ако се држите заједно тада неће моћи ни најјачи да вас сломи.““
I oni su grdne pare bacali na razna koordinaciona tela i druga mesta gde su se uhlebljavali partijski kadrovi koji su primali po dve plate a da nisu zaradili ni jednu.Rešenje problema može biti samo jedno,ili tačnije,ima ih dva;Srpska većina na severu Kosova mora porušiti punktove sa "granice" i premestiti ih na Ibar u čemu iza njih mora stati država Srbija svim sredstvima.A onda pozvati "međunarodnu zajednicu" da prihvati "novu realnost".Srbima iz enklava južno od Ibra Srbija mora jasno reći da ih trenutno ni na koji način ne može zaštititi,pa im ostaju dve opcije;Da se integrišu u tzv."Kosovsko društvo",ili da prodaju sve što imaju i da se isele sa Kosova i Metohije.Ali sa druge strane ovde mora postojati politička volja da se tim ljudima pomogne tako što bi na primer država otkupljivala napuštena imanja u južnoj,istočnoj ili severnoj Srbiji kojih ima previše,a onda ista na kredit prodavala doseljenicima.Tako bi ljudi od novca koji dobiju za svoja imanja na KiM počeli neki posao,a od zarade bi otplaćivali kredit.Sa druge strane,Srbija se nikad ne sme odreći prava da u pogodnom trenutku (kad god da do njega dođe)vrati teritoriju Kosova i Metohije pod svoj suverenitet.Ove priče sa otplaćivanjem dugova Kosova su kretenske i zbog toga nam se smeje čitav svet;Pa kad se rastavite od žene/muža valjda prestajete da plaćate njene/njegove dugove!?Sa tim novcem bi se mogla napraviti čuda za trajno zbrinjavanje raseljenih,a ovako nam u ustima ostaje gorak ukus korupcije bez koje se u Srbiji ne dešava ništa.Naravno,lako je meni da pišem na ovakav način-ne kandidujem se ni za šta,a baš me briga šta o meni misle oni koji su svoju "borbu" unovčili na mostovima ili forumima svejedno.Isto toliko me tangiraju i oni koji iz dijaspore "brane" srpske svetinje,a kad treba dati prilog za neki patriotski list ili akciju-imaju preča posla jer je i tamo "oskudacija".Srbima na Kosovu treba nešto konkretno.
Наведени примери то најбоље потврђују. Погледајмо КЕК. За ово животно питање 'Београд' се прави или да није важно или да се ту ништа не може учинити. А да ли је баш тако? Истина, наше енклаве јужно од Ибра јесу одсечене, али је исто тако истина да Шиптари добијају доста струје од Србије и преко Србије. Приче да 'Београд' не може ту баш ништа да уради су приче за малу децу. Слично је и за полицију јужно од Ибра (у КПС или изван). Трошак на буџету Србије је изговор, али се стално потура. Колики је то заправо трошак? Како се пореди са једностраном применом којекавих ЕУ споразума? Косовске таблице ће многи морати узети, али да ли се заиста ништа не може урадити по питању малтретирања од стране КПС? Уосталом и већина роба за Косово се превози преко Србије. Наравно, ја не заговарам ни блокаду ни санкције ни ишта слично, али то су неке од полуга које се имају и морају се мудро користити. На сваку провокацију треба притегнути и на сваку добру вољу попустити. Шиптарима се мора објаснити да им се неће исплатити иживљавање над преосталим Србима без обзира какав буде статус Косова.
А је ли 'Београд' спреман на то? Да ли премијер у успехе владе убраја и стање на Косову? Да ли је поменуо Брђане или 'статусно неутралне' прелазе? Сликајући се са евро-лидерима у Новом Саду је ли поменуто иједно од животниx питања косовских Срба, или је то била тема непримерна за скуп?
А одговоре на ова питања косовски Срби предосећају, зато се део и понаша тако како се понаша. Уместо кривљења људи и проглашавања издајницима, можда је боље погледати шта се може урадити, данас и овде, и у Београду и на Косову. Онда ће и сви ти наши људи много боље знати шта им је чинити.