Uff, jel ovo clanak za Nikolicevu "Pravdu"? !Ukratko - neko koga od pocetka finasniraju i kontrolisu tajkuni ne moze NIKAKO imati "историјску шансу" da se "стави у службу афирмације елементарних националних и друштвених интереса" itd.
Препоруке:
0
0
2
четвртак, 09 јул 2009 03:32
Boris Manojlovic
I ja imam takav utisak. Autor teksta mora da bude objektivan.
Препоруке:
0
0
3
четвртак, 09 јул 2009 09:57
Vladimir
Ne bih ulazio u neke dublje analize, ali dosadašnji komentari, po osnovu ovog teksta, podsećaju na komentare koji su u poslednjoj deceniji XX veka upućivani tadašnjoj opoziciji. Dakle, bilo ko, ko samo i pomisli da iole objektivno sagleda političku realnost u Srbiji, biva anatemisan i, u najmanju ruku, progonjen.
Da je dnevni list "Pravda" naklonjeniji Srpskoj naprednoj stranci, nije ništa novo. Međutim, čini mi se da je to jedini list, koji verno i dosledno prenosi političke stavove, objektivno najveće opozicione stranke. Da ne pominjem da ostali dnevni listovi mahom "vuku" ka afirmaciji vladajućih stranaka (zna se i koji, ne bih da reklamiram).
U odnosu na Miloševićevo vreme "medijskog mraka", današnje vreme pre podseća na vreme "inkvizicije" od pre nekoliko vekova, nego na iole normalno uređeno i objektivno izveštavanje. Da se u "ono" vreme, na ovakav način, u medijima govorilo samo u superlativima o vladajućoj nomenklaturi, mislim da bi, tadašnja opozicija zahtevala bombardovanje svih "režimskih" medija. Ali, ovako nikada nije bilo.
Promene niko ne može i, zbog samog razvoja demokratije, ne treba da zaustavi. Recimo i da sadašnja opozicija (posebno "nacionalno" orijentisana) nije najbolja, ali mi, za sada bolje nemamo. Kakva, takva, narod je birao.
Zato, do nekih boljih "demokratskih vremena", pokušajmo da napravimo bolju Srbiji. Možda danas sa ovakvom opozicijom, a sutra, nadam se sa nekom drugom. Od nečega mora da se krene. Mislim i da ovo nije bilo šta.
Препоруке:
0
0
4
четвртак, 09 јул 2009 19:17
Вламил - Асфалт за нестврсавање
Прочитали смо текст аутора који, ако није члан, а оно је нескривени симпатизер. У чланку се труди да нам представи политику СНС која би требало да нам се допадне и каквом би ми требало да је појмимо. Како се, оно, такви чланци зову? Ма, сетићу се... читао сам доста таквих!
Препоруке:
0
0
5
петак, 10 јул 2009 08:57
Vladimir
Da! Autor jeste simpatizer "nacionalne opozicije" (ali u paketu). Mada bih pre to nazvao, "neizlečeni opozicionar".
Ono što nisam pomenuo u svom izlaganju, to je da, u prvom redu nisam mislio na spoljno političke okolnosti, na koje, hteli mi to ili ne, ne možemo u znatnoj meri da utičemo. Ali možemo da utičemo, bar za "jotu". Za sada je "status quo"!
Mislio sam prevashodno na razvoj demokratije i demokratskog mišljenja u samoj Srbiji. Jednostavno, Srbiji je potrebna nova, ili, nova-stara vlast. Ili, još prostijim rečnikom, kada se vlast ne plaši da može biti promenjena, ili, makar okrnjena, onda u jednoj državi (danas, na žalost u Srbiji) imamo ovakvu "situaciju".
Uz svo uvažavanje mišljenja prethodnog autora, napominjem da nije primetio (namerno ili slučajno) da sam napisao i "Možda danas sa ovakvom opozicijom, a sutra, nadam se sa nekom drugom." Upravo ova rečenica objašnjava "neizlečenog opozicionara".
Dakle, bio sam učesnik svih demonstracija od 1990. do 2000. godine, ali ne i 5. oktobra. Zašto ne 5. oktobra? Zato što sam 5. oktobra, tri sata pre početka mitinga, shvatio da je, osim napaćenog i razočaranog naroda, tu bilo i gomila "bulumente"! Koje? Pa, upravo one koja se, konačno, plaši da će izgubiti vlast. U to vreme sam i sam mislio da će Milošević večno biti na vlasti i da, opozicija sa njim "šuruje", ali ipak, nije bilo baš tako. Nije bilo uopšte tako.
Ako i ovo bude bila "bulumenta", moramo biti spremni da menjamo i takvu "bulumentu". Možda grešim, ali što bi Pavle Vujisić rekao u filmu "Ko to tamo peva": "Čiča, mi moramo dalje!"
Препоруке:
0
0
6
недеља, 12 јул 2009 10:47
Nedeljko Tenjovic
Pročitao sma tekst, i mislim da u Vašem osvrtu nedostaju određena predviđanja koja se odnose na suštinu borbe SNS za preuzimanje vlasti, pre svega u delu koji se odnosi na želju da se demokratskim sredstvima i svim raspoloživom kapacitetom koja se nalazi u opredeljenim i neopredeljnenim biračima za bolju budućnost, vlast preuzme, izvrši analiza dosadašnjih efekata SPS do 2000 i DS od 2000 do sada, primopredajom konstatuje šta je valjalo a šta nije, dobro nastavi a loše ispravi i da je želja čelnika SNS da Srbija ide razvojnim putem u kome će većina građana imati više nego što du do sada imali.
.jpg)
Da je dnevni list "Pravda" naklonjeniji Srpskoj naprednoj stranci, nije ništa novo. Međutim, čini mi se da je to jedini list, koji verno i dosledno prenosi političke stavove, objektivno najveće opozicione stranke. Da ne pominjem da ostali dnevni listovi mahom "vuku" ka afirmaciji vladajućih stranaka (zna se i koji, ne bih da reklamiram).
U odnosu na Miloševićevo vreme "medijskog mraka", današnje vreme pre podseća na vreme "inkvizicije" od pre nekoliko vekova, nego na iole normalno uređeno i objektivno izveštavanje. Da se u "ono" vreme, na ovakav način, u medijima govorilo samo u superlativima o vladajućoj nomenklaturi, mislim da bi, tadašnja opozicija zahtevala bombardovanje svih "režimskih" medija. Ali, ovako nikada nije bilo.
Promene niko ne može i, zbog samog razvoja demokratije, ne treba da zaustavi. Recimo i da sadašnja opozicija (posebno "nacionalno" orijentisana) nije najbolja, ali mi, za sada bolje nemamo. Kakva, takva, narod je birao.
Zato, do nekih boljih "demokratskih vremena", pokušajmo da napravimo bolju Srbiji. Možda danas sa ovakvom opozicijom, a sutra, nadam se sa nekom drugom. Od nečega mora da se krene. Mislim i da ovo nije bilo šta.
Ono što nisam pomenuo u svom izlaganju, to je da, u prvom redu nisam mislio na spoljno političke okolnosti, na koje, hteli mi to ili ne, ne možemo u znatnoj meri da utičemo. Ali možemo da utičemo, bar za "jotu". Za sada je "status quo"!
Mislio sam prevashodno na razvoj demokratije i demokratskog mišljenja u samoj Srbiji. Jednostavno, Srbiji je potrebna nova, ili, nova-stara vlast. Ili, još prostijim rečnikom, kada se vlast ne plaši da može biti promenjena, ili, makar okrnjena, onda u jednoj državi (danas, na žalost u Srbiji) imamo ovakvu "situaciju".
Uz svo uvažavanje mišljenja prethodnog autora, napominjem da nije primetio (namerno ili slučajno) da sam napisao i "Možda danas sa ovakvom opozicijom, a sutra, nadam se sa nekom drugom." Upravo ova rečenica objašnjava "neizlečenog opozicionara".
Dakle, bio sam učesnik svih demonstracija od 1990. do 2000. godine, ali ne i 5. oktobra. Zašto ne 5. oktobra? Zato što sam 5. oktobra, tri sata pre početka mitinga, shvatio da je, osim napaćenog i razočaranog naroda, tu bilo i gomila "bulumente"! Koje? Pa, upravo one koja se, konačno, plaši da će izgubiti vlast. U to vreme sam i sam mislio da će Milošević večno biti na vlasti i da, opozicija sa njim "šuruje", ali ipak, nije bilo baš tako. Nije bilo uopšte tako.
Ako i ovo bude bila "bulumenta", moramo biti spremni da menjamo i takvu "bulumentu". Možda grešim, ali što bi Pavle Vujisić rekao u filmu "Ko to tamo peva": "Čiča, mi moramo dalje!"