... није питање културног снобовства да се каже да никоме нису потребни Божић Бате или фламингоси за надувавање на њиховим уличним травњацима, или кад је о томе реч – ни упадљиво зелени травњаци на летњој сушној врелини. Никоме нису потребни плазма (lcd-led) телевизори, а да не говоримо о дијамантима као доказима љубави, или сликама познатих мајстора као мерилу самопоштовања.
Хм, треба ли да кажем да сам се лично свега тога одрекао, па ипак не успевам да се лишим НЕЗАЈАЖЉИВОГ РАДА, чак не успевам ни да срачунам :) колико заиста (прековремено) радим...
Елем, леп текст, одличан превод, али није ово порука за нас... Да је рекао ЛИШИТЕ СЕ 'ЛЕБА, МАЊЕ РАДИТЕ, ВИШЕ УЖИВАЈТЕ па да се пронађемо :)
Поздрав!
Препоруке:
0
0
2
субота, 04 јул 2009 15:38
Десимир
Одлично. Ми на овим нашим просторима имамо срећу да имамо и православље које између осталог има одговоре на сва ова питања философије живота и живљења, и бар нама нема потреба измишљати топлу воду.
Препоруке:
0
0
3
субота, 04 јул 2009 17:20
Баја Патак
Добро смишљено, добро написано, добра анализа проблема – али наиван рецепт за решавање. У чему је тајна доброг живота и среће: у поседовању, или у комунитаризму и трансцедентним активностима? Како за кога... Сећам се, пре тридесетак година, у Холандији је завладала „мода“ киднаповања богаташа, који су издашним откупом могли добити слободу. Отет је, тако, осим чувеног Хајнекена и некадашњи гоља – у међувремену баснословни богаташ, лукави Мо Каранса (иначе, ауторов сународник). Био је магнат некретнина, а обогатио се на овај или онај начин (више на онај, него на овај...овај). Интервјуисан после исплате откупа и ослобођења, дао је новинару одговор који сам за цео живот упамтио. Новинар је решио да мало профилософира па је Мо-у казао да богатство не доноси срећу. Мо се сложио, али је додао ово: „Младићу, ако већ морам бити несретан, ипак више волим да будем несретан на задњем седишту `Ролс Ројса`, него на предњем седишту неког `Фолксвагена`“. Крај дебате!
Према „Википедији“, А.Ециони је био виши саветник председника САД Џимија Картера, а он сам међу своје присталице убраја Била Клинтона и Тонија Блера. Друштво мало, али „одабрано“! Његов предлог решавања проблема путем националног мегалога (не знам зашто ми то одмах изазива асоцијацију на „демагога“) изгледа ми, с опроштењем, као (намерно, или не) замајавање. Личи и на покушај претакања теорије хаоса из физике у социо-политику. Да сам бар прави Баја Патак, скочио бих, после читања овог текста сада лепо у мој легендарни базен да се пробрчкам и освежим у златницима, али – овако, немам ни базен – а о златницима да и не говоримо. Па, кад не могу ни да бар мало будем несретан на задњем седишту `Ролс Ројса` - ама, чак ни неки `Фолксваген` немам, сешћу сретан на предње седиште мог старог Хјундаи Атоса и одох да се пробрчкам у обичном мору. А коме се мегалогује, нека само на здравље мегалогује (да баш не будем до краја циничан и кажем: „пресипа из шупљег у празно“).
Препоруке:
0
0
4
недеља, 05 јул 2009 14:14
Татијана
Америка после назајажљиве потрошње добара које је попљачкала по разним географским дужинама и ширинама миле нам планете, успут поубијавши силну децу. Ма, заиста?! Каква осионост! Да се човек згрози.
Препоруке:
0
0
5
недеља, 05 јул 2009 15:35
Bekim Fekali
Amerika ce propadne ako nastave kako je napisane
Препоруке:
0
0
6
понедељак, 06 јул 2009 07:53
МП
"Социјална правда подразумева прерасподелу богатстава, узимајући од оних који су несразмерно имућни и дајући онима који нису привилеговани – а нема им се иначе шта замерити;"
Ако су "несразмерно имућни" то постали државном регулативом(законима донетим у Скупштини)у "транзиционим временима",како постићи социјалну правду и онима који "нису привилеговани" вратити оно што им је законски узето(пре свега право на рад и радна места)?Законом???
.jpg)
Хм, треба ли да кажем да сам се лично свега тога одрекао, па ипак не успевам да се лишим НЕЗАЈАЖЉИВОГ РАДА, чак не успевам ни да срачунам :) колико заиста (прековремено) радим...
Елем, леп текст, одличан превод, али није ово порука за нас... Да је рекао ЛИШИТЕ СЕ 'ЛЕБА, МАЊЕ РАДИТЕ, ВИШЕ УЖИВАЈТЕ па да се пронађемо :)
Поздрав!
Према „Википедији“, А.Ециони је био виши саветник председника САД Џимија Картера, а он сам међу своје присталице убраја Била Клинтона и Тонија Блера. Друштво мало, али „одабрано“! Његов предлог решавања проблема путем националног мегалога (не знам зашто ми то одмах изазива асоцијацију на „демагога“) изгледа ми, с опроштењем, као (намерно, или не) замајавање. Личи и на покушај претакања теорије хаоса из физике у социо-политику. Да сам бар прави Баја Патак, скочио бих, после читања овог текста сада лепо у мој легендарни базен да се пробрчкам и освежим у златницима, али – овако, немам ни базен – а о златницима да и не говоримо. Па, кад не могу ни да бар мало будем несретан на задњем седишту `Ролс Ројса` - ама, чак ни неки `Фолксваген` немам, сешћу сретан на предње седиште мог старог Хјундаи Атоса и одох да се пробрчкам у обичном мору. А коме се мегалогује, нека само на здравље мегалогује (да баш не будем до краја циничан и кажем: „пресипа из шупљег у празно“).
Ако су "несразмерно имућни" то постали државном регулативом(законима донетим у Скупштини)у "транзиционим временима",како постићи социјалну правду и онима који "нису привилеговани" вратити оно што им је законски узето(пре свега право на рад и радна места)?Законом???