Пред "копилика" ничим. Против "њега" истином, чињеницама, и свим легалним средствима, без престанка, до Истине. Сви! Пред Милоша: знањем, памећу, радом, храброшћу, родољубљем, српским сабором, слогом, моралом, солидарношћу (са сународницима, суграђанима, људима), истрајношћу, вером; у себе, свој народ, право, правду, ... и писањем о свему томе, ћирилицом и преводима на стране језике.

Srpski narod mora da brani svoje. Mora da se zahteva od vladajuce koalicije zajedno sa nasim pravnicima, istoricarima , profesorima i dr. da momentalno zahtevaju zaustavljanje ove sramne knjige a da od autora zahtevaju izvor i povod pisanja lazi. Naravno sve ih treba tuziti za kradju
i laz.

Свако има своју реалност, углавном онакву какав је сам. Моја је да се ниједан Србин са имало самопоштовања никад неће одрећи свог Српства, Косова, Српске земље, и Срба ма где да су - сви су моји.
Наравно, има оних чија је реалност онаква каквом је Бојан описује, зато би било најбоље да свако говори само у своје име.

Principijelno za mene ja sasvim razumljivo ovoliko guzve o ko toga!samo budite malo strpljivi i kome stvarno interesuje ovako nesto prvo nek cita knjigu i onda POSTENA kritika!
Ja imam sasvim razumevanje za Srpske emocije jer se osjecaju ugrozeni u svoj "HISTORISKO"!
licno za mene ova knjiga i ne me interesuje!-Pa necu je verovatno i nikad citati !
Pa zamislite neki kopilik ili kako se ti sve zovu ostavimo tamo (Ko zna)gdje su bili!

Nikola, to the point :).

Upravo tako. Protiv budalastina tipa doticne Ane De Leljo, mora se boriti naucnom kompetencijom. Teze su joj toliko sulude, da ce je, verovatno, ismejati i americke kolege (ako je pomenuta uopste iz naucnog sveta, a ne neka rasvetala albanska patriotkinja iz plemenskih napeva ranog srednjeg veka i SS Skenderbeg-mitomanije o Ilirima).

E sad, dolazimo do vaznije stvari. Najveci deo srpskih intelektualaca, odnosno istoricara nacionalnog opredeljenja (ovih u Srbiji) mahom su likovi koji em zive u XIX veku, em nijedan strani jezik ne znaju niti ista iz sveta citaju i prate, em ne postoje na naucnoj mapi. Jer svi odreda i dalje drve o Obrenovicima i Karadjordjevicima i mantraju iste teze (cak i istim jezikom) koje su u vreme Stojana Novakovica bile nove, ali danas su anahronizam. Ovde se jos uvek akademska gerijatrija deli na komuniste i antikomuniste, sto bi posluzilo za smeh u bilo kojoj ozbiljnoj drustvenoj nauci bilo gde u svetu. Jer i marksisticka i liberalna i mejnstrim-konzervativna istoriografija su danas toliko prepletene (jer svaki pristup je dao ponesto bitno) da je uopste neodrzivo pokusavati da se pravi neka distinkcija.
A kod nas ne postoji ni svest o tome.
Nije dovoljno busati se u patriotske grudi, u nauci se biva ili relevantan ili ne. Nasi niti sta prevode na strane jezike, niti ista otud prevode na srpski, niti srpska mejnstrim-istoriografija ima ikakvu realnu vezu sa svetom u kojem zivi (o aktivaciji stranih istoricara za srpske argumente, kroz seminare, konferencije, razmenu, publikacije i ostatak arsenala danasnje metodologije / ni reci: Matica i SANU zive u XIX veku, katedre za istoriju isto tako). Sta je i sa nasom dijasporom? osim kafanskih srbovanja i cekanja da se vrati kralj :), imamo li neku akademsku zajednicu negde, a da nesto znaci?
I dok je tako, ne pomaze nista. Ako ta Ana Ljelo ne zavrsi ismejana, to ce biti iskljucivo zato sto sa nase strane nema ko to da ucini

Није ли свет у коме чињенице и необориви докази више не постоји? Значи ли данас уопште нешто ако сте у праву?
Тачно је да је Космет српски и то се зна. Зна се и то да је могуће и поред тога узети тај део српске земље. Као што је могуће узети једном народу земљу, тако је могуће усвојити и једног њеног човека за свога и - крај приче. Ми само треба да признамо новонасталу реалност, слегнемо раменима и живимо даље. У том смислу било би лепо од нас да им потражимо списак жеља свега што нам још нису отели и присвојили(Милоша прецртати), да им то лепо и уредно предамо, изљубимо се, па да онда ми коначно докажемо да смо изнад глупости као што су национални идентитет, некакве границе и историја јер су све то остаци наше мрачне прошлости и генетске тупавости, храњене по балканским забитима некаквим митовима и умишљеним мегаломанским фантазијама. Треба ли тако?

Мислим да шиптари имају браћу, "вицешампионе лажи", односно... грађане БЈРМ. Њих не могу никако да назовем "македонцима", јер то они то и нису, тј. само су то формално, накарадно-набрзину терминолошки/етимолошки ословљени.

Зашто?

Ти људи показују подједнако дивљаштво и игнорисање реалности наспрам историје, а посебно потенцирам ОБЕСТ наспрам "комшилука", те последично непрепознавање (не)прикривеног беса и ниподаштавања (Грци отворено да, Срби само донекле, а Бугари мудро ћуте!) који изазивају својим потезима унаоколо, а што ће им се кад-тад страшно осветити.

Предлажем Уредништву НСПМ једну јаку, квалитетну анализу историјских односа и догађаја на том терену, не би ли се и ту рашчистила вишедеценијски накупљена штрока... "лаж и мимикрија".