Шта рећи? Стидим се чињенице да нас Чеси својим фантастичним филмом "ОТЕТО КОСОВО" као и браћа Руси овим текстом уче како се односи према таквој светињи. Што рече и господин Вукадиновић:
"Али никад немојте заборавити да без Видовдана нас, овакви какви смо – добри и лоши, модерни и конзервативни, леви и десни, напредни и назадни, велики и мали, паметни и глупи, плитки и дубоки – као народа напросто не би било."
Жао ми је што ми се чини да је то свеопште покајање српског народа тако далеко...
Препоруке:
0
0
2
субота, 27 јун 2009 19:07
Дајемо завет
„Не могу, нити имају право потомци јунака палих 1389. године на Косову пољу да допусте да света православна земља Косово и Метохија поново буде изгубљена за Србе, немају право да њихову жртву учине узалудном.“
Не могу и неће! Непријатељи могу бити сигурни да не спавамо, ту смо где се мора постојати!
Препоруке:
0
0
3
недеља, 28 јун 2009 00:25
Милан
Какав трагикомичан памфлет. Опет лажне представе о царству небеском, "жртвовању народа", и шта уопште значи "духовна снага православне војске"? Сваки професор средњевековне историје ће вам рећи да је најзначајнија (и најтрагичниоја) српска битка у том периоду била Маричка а не Косовска. Такође ће вам рећи да је деспот Стефан био неупоредиво способнији војсковођа и политичар од свог оца. Србија је у његово време била и већа и јача него у време Лазара. Али, коме причати? Шта то представља ослобођење Косова? Разочаран сам да текст овог (не)квалитета нађе место на НСПМ. Заиста сам очекивао нешто више.
Препоруке:
0
0
4
недеља, 28 јун 2009 11:49
Gorko
Milane, da bi razumeo znacaj Kosovske bitke moras poznavati i Pravoslavlje, tj. biti pravoslavan, a ne samo da poznajes istoriju i istorijske materijalne cinjenice, jer to znanje je i polovicno i ograniceno i usled toga tebi mozda smesno zvuci 'Carstvo nebesko'. Upoznaj Pravoslavlje, ali ne knjiski, vec delatno, pa ce ti se kroz koju godinu 'samo kasti' o Kosovskom boju.
Препоруке:
0
0
5
недеља, 28 јун 2009 12:06
za milana
Sasvim je moguće da ste Vi u pravu kada je reč o oceni kvaliteta despota Stefana. Takođe, može se raspravljati i o geopolitičkom značaju i dometima same kosovske bitke (a stranu neobična i po malo indikativna ambicija da se taj značaj što je moguće više potceni i bagateliše), kao i o kvalitetu ovog, očigledno prigodnog i ne strogo analitičkog teksta. Ali nema nikakve sumnje u simbolički i identitetski značaj ove bitke i oko nje izatkanog mita - a to je ono što je ovde ključno i o čemu je reč. Uostalom, "popuka proroka Ilije" knezu Lazaru u ovom tekstu svakako nije citirana kao istorijski dokument.
PS. A sto "lokalnog karaktera" same bitke tiče, podsetite me, molim Vas, u koliko je to bitaka tokom svih vekova turskih osvajanja i ratova stradalo turskih sultana i vojskovođa!?
Препоруке:
0
0
6
недеља, 28 јун 2009 14:00
србски математичар
@ za milana
... kao i o kvalitetu ovog, očigledno prigodnog i ne strogo analitičkog teksta.
Мени се баш и допада што овај текст НИЈЕ аналитички, а и што НЕ ДОЛАЗИ из србских редова: мислим да смо ми постали малодушни и ако се будемо тргли ("маловерни, зашто посумња"?) инјекцију ће нам убризгати неко са стране.
Поштујем г. Лазанског и његове анализе, али он пише (баш на овом сајту):
Јер Европа добро зна да су сви Албанци на Косову спремни да умру за Косово, а да сви Срби и на Косову и изван њега нису спремни на умирање.
Дакле, на нас је примењиво оно "ако смо пали, били смо паду склони"! Мало више ВЕРЕ а много мање КУКУМАВЧЕЊА, поручују (рекао бих) браћа Руси!!!
Препоруке:
0
0
7
недеља, 28 јун 2009 19:31
Милан
Да бих разумео значај битке ипак морам познавати историју пре свега, а веру остављам за лични избор. Трудим се да будем стручан а не сваштар.
И сасвим се слажем да је знање УВЕК и половично и ограничено. Зато је барем незнање неограничено.
ПС: Не знам да ли се на мене односи али ја нисам поменуо "локални карактер" битке.
Препоруке:
0
0
8
недеља, 28 јун 2009 21:21
Mislilac
Knez Lazar je licnost koja svakako treba da bude ocenjena kao pozitivna u srpskoj istoriji, mada ima i vecih od njega... Medjutim nacin na koji se isprica prica o njemu je dosta besmislena. Narocito taj izbor izmedju carstava zemaljskog i carstva nebeskog. Drzava je sama po sebi carstvo zemaljsko, i samim je tim besmislena svaka prica o nebeskoj Srbiji. I po hriscanskoj dogmi u nebesko carstvo odlaze pojedinci a ne drzave i u njemu ne postoje drzave. Al ne samo to po toj prici, Srbija da bi postala velika mora da bude porazena?! Mora da strada?! E pa ja mislim da se pobeda ne gradi porazima, osim ako to eventualno nije takticko povlacenje...
Препоруке:
0
0
9
недеља, 28 јун 2009 22:05
Morton
Sa verom u Boga.
Sloboda ili Smrt!!!
Препоруке:
0
0
10
понедељак, 29 јун 2009 14:55
Газда Груја
Хехе...
Сетим се оног, старог филма "Бој на Косову", у ситуацији у којој нико у школи ништа не учи, а код куће никакве књиге не чита, јединог "образовног" материјала који је тадашња генерација имала, везано за Косово.
Воја Брајовић, у улози Вука Бранковића, одговара на питање свог брата, монаха, каква је то његова (Вукова) "земаљска визија", насупрот оној, Лазаревој "небеској" визији:
- Овај бор је висок тридесет метара! , каже Вук.
- У ово буре стане две стотине литара!, додаје.
- Овај во је тежак седамсто кила! То је моја визија! , каже на крају.
Не може се, земаљским мерилима посматрано, разумети и ценити такозвана Лазарева идеја Небеске Србије. Она је дубоко метафизичка категорија, неодвојива од Православља.
Само Православна Србија је, једино и Небеска Србија.
Све остале Србије су земаљске и своде се на пребројавање оних (обичних српских) волова, што ништа не знају, а мисле да све знају, хоће како неће јер тако други раде и неће ни како они хоће јер су видели да се негде, у комшилуку, то ради другачије.
Идеју Небеске Србије нам је, у форми предања и легенде, пренела наша Црква, да тим путем научимо систем вредности који ће нас учинити Србима, посебним и другачијим, па стога СВОЈИМ и слободним од сваког јарма и стеге.
Компликовано је то.
Али није недостижно.
Препоруке:
0
0
11
уторак, 30 јун 2009 03:10
М.Обилић
@ Mislilac i @ Милан
Е моји Мислилаче и мој Милане. Косовска битка
се никада није гледала у народу кроз историјску, војнонаучну или било коју рационално(земаљску)
призму.То је један осећај који се има или нема, то
је вера да Лазар није продао своју веру и царство
за шаку турских сребрењака, да је веровао у своју победу, да није подлегаоао искушењу издаје, веровао је у бољу будућност,веровао у своје борце у своју
властелу у своје савезнике и у Бога. Он је веровао
у будућност свог царства и свог народа. То је у народу одржало сећање на Косовски Бој вера о бољој будућности без издаје сопствених вредности а не нечије стручно мишљење или битка као битка.
Препоруке:
0
0
12
уторак, 30 јун 2009 21:52
Сима
Изгледа да су Руси ипак већи Срби од Срба.
Препоруке:
0
0
13
уторак, 30 јун 2009 23:41
Биљана
Добро је што, бар по коментарима, има много више оних који разумеју овај текст и величину КОСОВСКОГ БОЈА.
.jpg)
"Али никад немојте заборавити да без Видовдана нас, овакви какви смо – добри и лоши, модерни и конзервативни, леви и десни, напредни и назадни, велики и мали, паметни и глупи, плитки и дубоки – као народа напросто не би било."
Жао ми је што ми се чини да је то свеопште покајање српског народа тако далеко...
Не могу и неће! Непријатељи могу бити сигурни да не спавамо, ту смо где се мора постојати!
PS. A sto "lokalnog karaktera" same bitke tiče, podsetite me, molim Vas, u koliko je to bitaka tokom svih vekova turskih osvajanja i ratova stradalo turskih sultana i vojskovođa!?
Мени се баш и допада што овај текст НИЈЕ аналитички, а и што НЕ ДОЛАЗИ из србских редова: мислим да смо ми постали малодушни и ако се будемо тргли ("маловерни, зашто посумња"?) инјекцију ће нам убризгати неко са стране.
Поштујем г. Лазанског и његове анализе, али он пише (баш на овом сајту):
Дакле, на нас је примењиво оно "ако смо пали, били смо паду склони"! Мало више ВЕРЕ а много мање КУКУМАВЧЕЊА, поручују (рекао бих) браћа Руси!!!
И сасвим се слажем да је знање УВЕК и половично и ограничено. Зато је барем незнање неограничено.
ПС: Не знам да ли се на мене односи али ја нисам поменуо "локални карактер" битке.
Sloboda ili Smrt!!!
Сетим се оног, старог филма "Бој на Косову", у ситуацији у којој нико у школи ништа не учи, а код куће никакве књиге не чита, јединог "образовног" материјала који је тадашња генерација имала, везано за Косово.
Воја Брајовић, у улози Вука Бранковића, одговара на питање свог брата, монаха, каква је то његова (Вукова) "земаљска визија", насупрот оној, Лазаревој "небеској" визији:
- Овај бор је висок тридесет метара! , каже Вук.
- У ово буре стане две стотине литара!, додаје.
- Овај во је тежак седамсто кила! То је моја визија! , каже на крају.
Не може се, земаљским мерилима посматрано, разумети и ценити такозвана Лазарева идеја Небеске Србије. Она је дубоко метафизичка категорија, неодвојива од Православља.
Само Православна Србија је, једино и Небеска Србија.
Све остале Србије су земаљске и своде се на пребројавање оних (обичних српских) волова, што ништа не знају, а мисле да све знају, хоће како неће јер тако други раде и неће ни како они хоће јер су видели да се негде, у комшилуку, то ради другачије.
Идеју Небеске Србије нам је, у форми предања и легенде, пренела наша Црква, да тим путем научимо систем вредности који ће нас учинити Србима, посебним и другачијим, па стога СВОЈИМ и слободним од сваког јарма и стеге.
Компликовано је то.
Али није недостижно.
Е моји Мислилаче и мој Милане. Косовска битка
се никада није гледала у народу кроз историјску, војнонаучну или било коју рационално(земаљску)
призму.То је један осећај који се има или нема, то
је вера да Лазар није продао своју веру и царство
за шаку турских сребрењака, да је веровао у своју победу, да није подлегаоао искушењу издаје, веровао је у бољу будућност,веровао у своје борце у своју
властелу у своје савезнике и у Бога. Он је веровао
у будућност свог царства и свог народа. То је у народу одржало сећање на Косовски Бој вера о бољој будућности без издаје сопствених вредности а не нечије стручно мишљење или битка као битка.