Prema rečenom nama su neophodni izbori jer oni koji su srpsku ekonomiju doveli do prosjačkog štapa ne mogu da je dalje vode.
Vreme je za promene, vreme je za izbore.
Preporuke:
0
0
2
nedelja, 14 decembar 2008 15:25
Goran
Stiglic u centru Beograda objasnjava nesposobnost i neukost, mozda namernu, naseg politickog i ekonomskog vodjstva i tragicne gteske koje su napravljene sa nesagledivim posledicama po drzavu Srbiju.
Nek nam je Bog u pomoci sa svim privatizacijama i haosom koji je napravljen u privredi.
Preporuke:
0
0
3
nedelja, 14 decembar 2008 16:39
Sloba
Ovde se odlicno vidi koliko je srpska intelektualna scena "provincijalna". Dovoljno je sto je covek Nobelovac pa da svi u Srbiji hvataju beleske cim porgovori. U SAD, gde ima mnogo Nobelovaca, zna se koje je njegovo mesto, a ono nije bas tako znacajno. Mnogi drugi "Nobelovci" ekonomisti, gaje poprilicnu dozu podsmeha prema Stiglicovim usecerenim i jeftinim prolet ersim tiradama namenjenim da sarmiraju sve one koji vole da cuju kako su zasluzili kule i gradove, samo im pokvareni liberalizam sprecava da ih i dobiju.
Preporuke:
0
0
4
nedelja, 14 decembar 2008 19:51
nobelovci svuda oko nas
A kad cete da nam prenesete Ahtisarijeve analize? I on je Nobelovac.
Preporuke:
0
0
5
nedelja, 14 decembar 2008 20:42
Ognjen
"U iole ozbiljnoj ekonomskoj teoriji nikada i nije podržan, a „nema ni podlogu u istorijskom iskustvu“.
-Interesantna tvrdnja, uzimajuci u obzir da na nivou makroekonomije Cikaska Skola, jedna od neoliberalnih skola, i dalje ima potpuni primat. Pionirska istrazivanja Fridriha Hajeka u informacionim asimetrijama centralnog planera (drzave), Dzordza Stiglera i Ronalda Koasa u industrijskoj organizaciji i teoriji firme, kao i pionirska istrazivanja Gerija Bekera o prirodi ljudskog kapitala i diskriminacije su opste prihvacene i emprijski dokazane aksiome, koje vode zakljucku da je trziste, i ako nije savrseno, daleko ekonomicnije i efikasnije od drzave. Gospodin Stiglitz jos uvjek nije opovrgao ni jednu od ovih teorija, osim sto je ustanovio da se i trziste cesto suocava sa informacionim asimetrijama. To znaci da po nekad drzava moze pomoci trzistu da bude efikasnije, medjutim njegova istrazivanja su pocinjala sa protpostavkom benevolentne drzave, sto je rjetko kad slucaj. Politicari, a to je politicka ekonomija jos davnom dokazala, prvo brinu o tome da ponovo budu izabrani, pa rjetko kad urade ono sto treba, i kada znaju sta je se treba uraditi. Ovo svodi Stiglitzovo istrazivanje na statisticku anomaliju i svakako ne dokazuje da je trziste nekakav bauk koji nas sve vodi katastrofi.
Ono sto Stiglitz nije spomenuo je cinjenica da postoje tri krivca za ovu krizu. Jedan od krivaca je takozvana sekjutarizacija, sto je krivica trzista. Drugi je monetarna politika koja cilja da odrzava punu zaposlenost i stabilnost cjena, sto je krivica drzave. I treca su Fannie Mae i Freddie Mac, sto je krivica drzave...Rjetko kad cujemo gospodina Stiglitza da govori o ovim problemima. Isto tako nije spomenuo arbitrazne prilike kao jedan od velikih razloga za Azijsku Finansijsku Krizu iz 90-ih, a te arbitrazne prilike je stvorila drzava...
Preporuke:
0
0
6
ponedeljak, 15 decembar 2008 00:20
Srba
Svaki sistem koji nije upravljan teži stanju najveće verovatnoće a to je potpuna entropija. Da nije te svesti ne bi bilo ni države ni organizacija. Anomalija je to što je država kao entitet koji organizuje jedno društvo potisnuta a posledice vidimo. Ukoliko imate brod na pučini bez kapetana, kormilara i kompasa verovatno nećete stići gde želite. Isto je i sa ekonomijom - ukoliko nemate regulatorna tela, zakone, instrumente za njihovu primenu ekonomija će skliznuti u stanje najveće verovatnoće a to je potpuna anarhija.
Vašingtonski konsenzus je u suštini umevini anarhizam. Anrahija koja je tek sledi (tranzicija iz jednog stanja u drugo) ima veoma visoku cenu u kvalitetu života ogromnog broja ljudi. Neoliberalni koncept uređenja društva je anarhistički pokret i sudbina će mu biti kao anarhistima od pre jednog veka.
Preporuke:
0
0
7
ponedeljak, 15 decembar 2008 02:50
Andreja Vražalić
Naprotiv, haos nastaje kada se umeša država. Najveći haos je bio u Sovjetskom savezu, gde su bile večite nestašice i proizvodnja koja nema svrhu.
Tržište funkcioniše po krajnje demokratskom i uređenom principu: svi imaju pravo glasa, i koriste ga stotinak puta dnevno. Svaki put kada nešto kupimo, ili ne kupimo, mi glasamo.
Naprotiv, državno mešanje je princip tiranije: neko odlučuje šta nama treba i šta zapravo želimo. Recimo, nismo glasali za trenutnu vlast, a ona nam sada kroji kapu. Zato je slobodno tržište neuporedivo moralnije, a kao propratini efekat, i daleko je efikasnije u stvaranju bogatstva od bilo kakve državne intervencije.
Preporuke:
0
0
8
ponedeljak, 15 decembar 2008 13:02
Tešić Goran
Naprotiv. Nema nikakve slobode izbora na monopolizovanom tržišu, gde velike korporacije uništavaju manje, to jest gde vlada zakon jačeg, a ne boljeg. Kapitalistička ekonomija ima dve sistemske greške što je čini najgorim oblikom ekonomije do sada u istoriji, a to su zarada, to jest profit koji stoji u centru te ekonomije i otimačina viška vrednosti. Cilj ekonomije ne treba da bude profit, već zadovoljavanje potreba ljudi. U kapitalističkoj ekonomiji je sve naopako. Umesto da cilj budu ljudi, cilj su džepovi privatnih vlasnika. Druga stvar koju sam pomenuo je otimačina viška vrednosti. Što privatnici iz velikih preduzeća sami ne prave svoje proizvode? Radnici su pokazali da im ne treba privatni vlasnik da bi proizvodili. Tako na primer, fabrika automobila "Zavodi Crvena Zastava" u Kragujevcu je proizvodila oko 100.000 automobila godišnje, a da nije imala privatnog vlasnika. A što se tiče uređenosti neoliberalne i državno rukovođene ekonomije, pa danas svi vidimo kako neoliberalna ekonomija vapi za pomoći države. Mnoga velika preduzeća plaču za državnom pomoći. Pa, čekajte malo, ako neko preduzeće treba da propadne zbog lošeg poslovanja, što onda vlasnici tog preduzeća plaču da im država pomogne? Nek propadnu. Zar to nije jedan od "zakona slobodnog tržišta". A ne. Kada može da se propadne, onda "zakoni slobodnog tržišta" ne važe. I to fer? Zar je fer da država spasava, recimo džinove poput "Forda" ili "Fijata", a ne nekog DŽona, Đuzepea ili Mileta čija mala radnja tu na ćošku, u komšiluku, propada? Naravno da nije. Nema tu govora o bilo kakvoj fer igri. A što se tiče efikasnosti ekonomija, dovoljno je samo da pomenem da je kapitalizam prouzrokovao segregaciju u ishrani, to jest praveći dve vrste hrane, organsku i "regularnu". Za koja je organska hrana, a za koga "regularna"? Gde je demokratija, to jest sloboda izbora za većinu ljudi koji nemaju dovoljno dubok džep da mogu češće da kupuju organsku hranu? Nema je. Kapitalizam je tiranija zlog prinicipa da je profit cilj ekonomije.
Preporuke:
0
0
9
ponedeljak, 15 decembar 2008 14:12
Jovana
"Kapitalistička ekonomija ima dve sistemske greške što je čini najgorim oblikom ekonomije do sada u istoriji, a to su zarada, to jest profit koji stoji u centru te ekonomije i otimačina viška vrednosti."
Najgori oblik u istoriji? Pa da, definitivno je efikasnija npr. ekonomija poklona, koja je, poznato je, dovela do pravog uzleta medicine ili transporta. Ili lovno-sakupljacka, koja je toliko insistirala na organskoj ishrani, za svih par hiljada njih koje je uspela da odrzava u zivotu.
Preporuke:
0
0
10
ponedeljak, 15 decembar 2008 14:41
Andreja Vražalić
Pa baš je profit jasno merilo zadovoljavanja potreba ljudi. Ko ih bolje zadovolji - profitira.
Ta žalba na "prisvajanje viška vrednosti" u potpunosti ne stoji. Preduzetnik reskira, a radnik ne. Profit ili "prisvajanje viška vrednosti" su merila opravdanosti rizika, tj. zainteresovanosti ljudi za ono što preduzetnik nudi.
Svakako, država može da imitira preduzetnike, pa da pravi fabrike, ali tu postoje bitne razlike:
- preduzetnik reskira svoje pare, a država reskira pare poreskih obveznika, tj. tuđe
- preduzetnik/vlasnik ima za cilj profit, što znači da će se najefikasnije moguće okrenuti zadovoljavanju tuđih potreba; državni upravljači, naprotiv, nemaju imperativ profita, pa mogu da koriste fabriku za razne druge ciljeve: da postignu proizvodne kvote, da zaposle prijatelje, kupuju socijalni mir, ili da prosto pljačkaju fabriku.
To što neki kukaju za državnom pomoći nije obeležje slobodnog tržišta, već državne intervencije, gde država preraspodeljuje ono što ljudi zarade, bilo direktno, bilo davanjem privilegija, tj. monopola.
Socijalisti (komunisti) su svojevremeno hteli da ukinu privatnu svojinu i profit, pa bi to uvek dovelo do masovne gladi, jer bez profita nema informacije šta je potrebno, a šta nepotrebno, šta je efikasno, a šta nije. Povratak u feudalizam.
Mi danas, zahvaljujući toj omraženoj tržišnoj privredi, živimo u vremenu kompjutera, dostupnosti informacija preko interneta i mobilnih telefona, i uopšte stalnih napredaka u nauci. Šta mislite, ko ima viši standard, ѕna više, i uopšte živi bolje: Vi, ili neki srednjevekovni kralj?
Preporuke:
0
0
11
ponedeljak, 15 decembar 2008 20:17
Tešić Goran
Profit uopšte nije nikakvo merilo zadovoljavanja potreba ljudi. Merilo zadovoljavanja potreba ljudi je dovoljna količina kvalitetnih materijalnih dobara (hrana, piće, odeća, obuća, automobil...). Sam profit nije mera nizašta.
Kapitalista otima, to jest pljačka višak vrednosti koji nije on zaradio, već neko drugi, to jest radnik. Nek radi sam kapitalista, pa nek zaradi. Ne može. Mora da ima roblje, koje će da crnči za njega. A radnici su u socijalizmu dokazali da mogu da rade i da zarade bez kapitaliste. Da, može i država da organizuje proizvodnju i to je u redu. Inače, danas postoje i preduzeća koja nemaju privatnog vlasnika, već se u njima samoupravlja i takva preduzeća se zovu - kooperative i ona često dobro posluju (primer fabrike "Zanon" u Argentini).
Inače, i radnici u kapitalizmu i te kako reskiriju, jer mogu bilo kada da izgube posao. Kapitalista ima više novca od radnika i on manje reskira od radnika, jer je ekonomski sigurniji. Kapitalista pljačka tuđe i to mu omoguđava pravni sistem u demokratskom kapitalizmu, ali taj pravni sistem nema veze sa pravdom, jer pravo i pravda nisu isto.
Inače, država ne reskira ničije pare, već organizuje posao sa ciljem da svima bude dobro, a ne kao u kapitalizmu, samo da manjini bude dobro. U socijalizmu je raspodela materijalnih dobara mnogo pravednija nego u kapitalizmu.
Takođe, u kapitalizmu opada kvalitet proizvoda, jer kapitalistu vodi profit, a jedan od glavnih načina za povećanje profita je smanjenje troškova, gde se vrlo često zakida na kvalitetu sastojaka od kojih se pravi finalni proizvod. Jedino što u kapitalizmu jača je marketing, a to je, ustvari, uterivanje proizvoda ljudima. Otuda je i nastao "imidž". "Imidž" je prevara. "Imidž" je samo slika kako bi nešto trebalo da izgleda, ali ne izgleda tako. Takođe, kapitalizam veštački izaziva potrošnju preko marketinga, da bi povećao profit, a veštačka potrošnja nema veze sa potrebama ljudi, već sa pričom o demoniji moderne ekonomije gde se manjina bogati na račun većine.
Preporuke:
0
0
12
ponedeljak, 15 decembar 2008 22:22
pad kvaliteta
"Takođe, u kapitalizmu opada kvalitet proizvoda..."
istina! nema tv-a do mog starog crno-belog ei NIS. e da mi neko pruzi priliku da opet stedim godinu dana da ga kupim, nego na sve strane mi podmecu hdtv i to za mali mesecne deo plate...
Preporuke:
0
0
13
ponedeljak, 15 decembar 2008 23:13
Jovana
Nek radi sam kapitalista, pa nek zaradi. Ne može. Mora da ima roblje, koje će da crnči za njega.
Pa kako bi siroti Miskovic stigao da opsluzi sve kase u Maksijima? Ah, zaboravila sam, u boljim tipovima ekonomije nema Maksija, vec svako sam mesi svoje spagete i kuva sapun.
Preporuke:
0
0
14
utorak, 16 decembar 2008 13:13
Milan
Na bazi Neznanja i egzistencijalnog Straha većine je nehumano uređeno moderno društvo, moderna varijacija Robovlasničkog društva. Ono je u velikoj meri začinjeno elementima fašizma (DŽ.Buš, NATO, milioni poginulih u ratovima nakon II-og sv. rata itd.). Mali broj enormno bogatih ljudi, vlasnika, kontroliše banke, industriju naoružanja, proizvodnju i distribuciju narkotika, stvaraju i razaraju države (npr. Jugoslavija) donose nesreću milionima (gladni u Africi i Aziji, nesrećna Iračku deca). Među robljem (ogromna većina čovečanstva) uvek ima onih koji na sve to pristaju, dovoljno opravdanje je da npr. ne moraju sami da mese špagete ili da jeftino mogu da pazare novi HDTV. Što je za takav razvoj u ovako uređenom svetu neophodna proizvodnja ratova, prodaja i potrošnja oružja, kad to nije dovoljno i svetski ratovi sa milionima poginulih i još više unesrećenih ljudi, to za većinu roblja ne predstavlja razlog da se zamisli i da pokuša da traži načine da se takvo neljudski uređeno društvo promeni u humanije i bolje. Naprotiv, većina roblja koje je moguće „kupiti“ npr. novim televizorom su glavni „advokati“ sistema koji nas sve dehumanizuje, ako već ne ostavlja bez hrane i ikakve perspektive poput dece u Africi, ili pretvara u invalide kao decu u Iraku. Naravno da je HDTV kvalitetniji od crno-belog prijemnika, ali to ne može odbraniti ovo nakaradno, neljudsko društveno-ekonomsko-političko uređenje sveta u kom su većina ljudi moderni robovi, pa i onaj ko u Beogradu ima priliku da prati TV program na širokom ekranu. On je samo bolje prošao od iračkog deteta. Nauka, tehnologija, ljudska pamet i rad mogu stvoriti i daleko više od širokog ekrana, ali novac (kao suštinski veštačka, neprirodna stvar) i profit su nešto što se ne može braniti i pravdati kao neophodno, ma da su razlog stradanja samo jednog ljudskog bića, a zbog profita su stradali i unesrećeni milioni ljudi. Ne može se kozmetičkim doterivanjem lečiti sistem koji je suštinski pogrešan, potrebno ga je suštinski promeniti.
Preporuke:
0
0
15
utorak, 16 decembar 2008 17:37
human zivot
"Naprotiv, većina roblja koje je moguće „kupiti“ npr. novim televizorom su glavni „advokati“ sistema koji nas sve dehumanizuje."
Da, kupiti spagete u prodavnici ili novi televizor jako dehumanizuje. Humano je umirati od gladi i bolesti u ranoj mladosti i to posto polovinu dece ispratis u grob.
.jpg)
Vreme je za promene, vreme je za izbore.
Nek nam je Bog u pomoci sa svim privatizacijama i haosom koji je napravljen u privredi.
-Interesantna tvrdnja, uzimajuci u obzir da na nivou makroekonomije Cikaska Skola, jedna od neoliberalnih skola, i dalje ima potpuni primat. Pionirska istrazivanja Fridriha Hajeka u informacionim asimetrijama centralnog planera (drzave), Dzordza Stiglera i Ronalda Koasa u industrijskoj organizaciji i teoriji firme, kao i pionirska istrazivanja Gerija Bekera o prirodi ljudskog kapitala i diskriminacije su opste prihvacene i emprijski dokazane aksiome, koje vode zakljucku da je trziste, i ako nije savrseno, daleko ekonomicnije i efikasnije od drzave. Gospodin Stiglitz jos uvjek nije opovrgao ni jednu od ovih teorija, osim sto je ustanovio da se i trziste cesto suocava sa informacionim asimetrijama. To znaci da po nekad drzava moze pomoci trzistu da bude efikasnije, medjutim njegova istrazivanja su pocinjala sa protpostavkom benevolentne drzave, sto je rjetko kad slucaj. Politicari, a to je politicka ekonomija jos davnom dokazala, prvo brinu o tome da ponovo budu izabrani, pa rjetko kad urade ono sto treba, i kada znaju sta je se treba uraditi. Ovo svodi Stiglitzovo istrazivanje na statisticku anomaliju i svakako ne dokazuje da je trziste nekakav bauk koji nas sve vodi katastrofi.
Ono sto Stiglitz nije spomenuo je cinjenica da postoje tri krivca za ovu krizu. Jedan od krivaca je takozvana sekjutarizacija, sto je krivica trzista. Drugi je monetarna politika koja cilja da odrzava punu zaposlenost i stabilnost cjena, sto je krivica drzave. I treca su Fannie Mae i Freddie Mac, sto je krivica drzave...Rjetko kad cujemo gospodina Stiglitza da govori o ovim problemima. Isto tako nije spomenuo arbitrazne prilike kao jedan od velikih razloga za Azijsku Finansijsku Krizu iz 90-ih, a te arbitrazne prilike je stvorila drzava...
Vašingtonski konsenzus je u suštini umevini anarhizam. Anrahija koja je tek sledi (tranzicija iz jednog stanja u drugo) ima veoma visoku cenu u kvalitetu života ogromnog broja ljudi. Neoliberalni koncept uređenja društva je anarhistički pokret i sudbina će mu biti kao anarhistima od pre jednog veka.
Tržište funkcioniše po krajnje demokratskom i uređenom principu: svi imaju pravo glasa, i koriste ga stotinak puta dnevno. Svaki put kada nešto kupimo, ili ne kupimo, mi glasamo.
Naprotiv, državno mešanje je princip tiranije: neko odlučuje šta nama treba i šta zapravo želimo. Recimo, nismo glasali za trenutnu vlast, a ona nam sada kroji kapu. Zato je slobodno tržište neuporedivo moralnije, a kao propratini efekat, i daleko je efikasnije u stvaranju bogatstva od bilo kakve državne intervencije.
Najgori oblik u istoriji? Pa da, definitivno je efikasnija npr. ekonomija poklona, koja je, poznato je, dovela do pravog uzleta medicine ili transporta. Ili lovno-sakupljacka, koja je toliko insistirala na organskoj ishrani, za svih par hiljada njih koje je uspela da odrzava u zivotu.
Ta žalba na "prisvajanje viška vrednosti" u potpunosti ne stoji. Preduzetnik reskira, a radnik ne. Profit ili "prisvajanje viška vrednosti" su merila opravdanosti rizika, tj. zainteresovanosti ljudi za ono što preduzetnik nudi.
Svakako, država može da imitira preduzetnike, pa da pravi fabrike, ali tu postoje bitne razlike:
- preduzetnik reskira svoje pare, a država reskira pare poreskih obveznika, tj. tuđe
- preduzetnik/vlasnik ima za cilj profit, što znači da će se najefikasnije moguće okrenuti zadovoljavanju tuđih potreba; državni upravljači, naprotiv, nemaju imperativ profita, pa mogu da koriste fabriku za razne druge ciljeve: da postignu proizvodne kvote, da zaposle prijatelje, kupuju socijalni mir, ili da prosto pljačkaju fabriku.
To što neki kukaju za državnom pomoći nije obeležje slobodnog tržišta, već državne intervencije, gde država preraspodeljuje ono što ljudi zarade, bilo direktno, bilo davanjem privilegija, tj. monopola.
Socijalisti (komunisti) su svojevremeno hteli da ukinu privatnu svojinu i profit, pa bi to uvek dovelo do masovne gladi, jer bez profita nema informacije šta je potrebno, a šta nepotrebno, šta je efikasno, a šta nije. Povratak u feudalizam.
Mi danas, zahvaljujući toj omraženoj tržišnoj privredi, živimo u vremenu kompjutera, dostupnosti informacija preko interneta i mobilnih telefona, i uopšte stalnih napredaka u nauci. Šta mislite, ko ima viši standard, ѕna više, i uopšte živi bolje: Vi, ili neki srednjevekovni kralj?
Kapitalista otima, to jest pljačka višak vrednosti koji nije on zaradio, već neko drugi, to jest radnik. Nek radi sam kapitalista, pa nek zaradi. Ne može. Mora da ima roblje, koje će da crnči za njega. A radnici su u socijalizmu dokazali da mogu da rade i da zarade bez kapitaliste. Da, može i država da organizuje proizvodnju i to je u redu. Inače, danas postoje i preduzeća koja nemaju privatnog vlasnika, već se u njima samoupravlja i takva preduzeća se zovu - kooperative i ona često dobro posluju (primer fabrike "Zanon" u Argentini).
Inače, i radnici u kapitalizmu i te kako reskiriju, jer mogu bilo kada da izgube posao. Kapitalista ima više novca od radnika i on manje reskira od radnika, jer je ekonomski sigurniji. Kapitalista pljačka tuđe i to mu omoguđava pravni sistem u demokratskom kapitalizmu, ali taj pravni sistem nema veze sa pravdom, jer pravo i pravda nisu isto.
Inače, država ne reskira ničije pare, već organizuje posao sa ciljem da svima bude dobro, a ne kao u kapitalizmu, samo da manjini bude dobro. U socijalizmu je raspodela materijalnih dobara mnogo pravednija nego u kapitalizmu.
Takođe, u kapitalizmu opada kvalitet proizvoda, jer kapitalistu vodi profit, a jedan od glavnih načina za povećanje profita je smanjenje troškova, gde se vrlo često zakida na kvalitetu sastojaka od kojih se pravi finalni proizvod. Jedino što u kapitalizmu jača je marketing, a to je, ustvari, uterivanje proizvoda ljudima. Otuda je i nastao "imidž". "Imidž" je prevara. "Imidž" je samo slika kako bi nešto trebalo da izgleda, ali ne izgleda tako. Takođe, kapitalizam veštački izaziva potrošnju preko marketinga, da bi povećao profit, a veštačka potrošnja nema veze sa potrebama ljudi, već sa pričom o demoniji moderne ekonomije gde se manjina bogati na račun većine.
istina! nema tv-a do mog starog crno-belog ei NIS. e da mi neko pruzi priliku da opet stedim godinu dana da ga kupim, nego na sve strane mi podmecu hdtv i to za mali mesecne deo plate...
Pa kako bi siroti Miskovic stigao da opsluzi sve kase u Maksijima? Ah, zaboravila sam, u boljim tipovima ekonomije nema Maksija, vec svako sam mesi svoje spagete i kuva sapun.
Da, kupiti spagete u prodavnici ili novi televizor jako dehumanizuje. Humano je umirati od gladi i bolesti u ranoj mladosti i to posto polovinu dece ispratis u grob.