Пакт је био последња шанса да се исправи највећа грешка српске модерне политике (стварање југославије), и да се спаси шта се спасити може од српских територија и становништва. Нажалост, управо они на чију корист је требао бити тај споразум испадају политички наивци и у војном удару обарају кнеза и владу и дају немачкој повод за рат (који се морао по сваку цену избећи у 1941). И дан данас, генерације народа коме припадам плаћају цехове утопистичких и непромишљених одлука сопствених елита из 1918 и 1941.

Zbog te agenture i neuke rulje koja je iskoristena za interes "britanaca", ubijene su stotine hiljada srba. Ponovio se isti scenario kao pred prvi rat. Razni markisti, trockisti, staljinisti i leninjisti su poslije samo nastavili.

Немачка прегазила годину дана раније, француску, белгију, холандију а британски и француски војници једва побегли (~390 хиљада) из Денкерка

Не знајући за план Барабароса, британци изврше државни удар и потуре Србе као и у првом светском рату.

Za @ Ucitelji i popovi :
Neverovatno je ali su i SPC i patrijarh Gavrilo Dozic bili za rat.
Kako objasniti Crkvu koja umesto u mir i ljubav srlja u rat ?

@Уместо да се окренемо браћи..., кажете: „... ми стално потписујемо неке папире са Западом и - страдамо баш од њих. Изгледа - нисмо баш много паметни.“. Слажем се да нисте баш много паметни. О чему се овом приликом ради? О потписивању , 25.03.1941 приступања Краљевине Југославије Тројном Пакту. Ко су том приликом били “ваша браћа“?? Знам – мислите на Русију... Каква глупост – те ваше имагинарне Русије, 1941 г. већ 21 годину није било (од 1920 г.)... Убили су је бољшевици и организовали свој СССР, који је био негација свега што је некада била Русија! Та ваша “Русија“ - СССР је 1939 г. потписао са Немачком уговор о сарадњи и ненападању. Снабдевао ју је верно свим стратешким сировинама неопходним Немачкој за рат. Уз то, по нападу Немачке на Пољску, СССР (та ваша тзв. “Русија“) је са истока, с леђа, напао на Пољску, по договору са Немачком и окупирао скоро 50% пољске територије. Мада Вам се не свиђа, али Краљевина Југославија је у складу с тим, у циљу самоодржања потписала Тројни Пакт.

Потписивање уговора '41. г. о приступању Краљ. Југославије Тројном пакту, уз релативно повољне услове по исту, била је историј. неминовност. Имајући на уму чињенице да главни гаранти Версајског мировног уговора 1919-'21., силе победнице: САД, Француска и В. Британија ништа нису учиниле од преузетих обавеза о онемогућавању наоружавања и реваншизма Немачке! Своју "немоћ" наведене силе гаранти показале су 1935. након од стране Хитлерове Немачке окупације и анексије демилитаризоване Сарске и потом Рајнске области. А Краљевина (СХС) Југославија је у међувремену склопила 3 превентивна пакта: 1921. Малу Антанту (с Румунијом и Чехословачкм), 1927. с Француском, 1934. Балкански пакт с Турском и Грчком. Ови пактови су дошли главе краљу Александру I! Важан иницијатор 27. мартовских протеста '41., поред британских тајних служби, био је и сам врх СПЦ на челу с патријархом Г. Дожићем, епископом Н. Велимировићем те КПЈ. Није К. Југославија могла вадити кестење из ватре у име сила победница из 1. СР!

@ "оборена војним ударом три дана доцније, после масовних демонстрација у Београду и другим српским градовима." (!)
Које масовне (можда масонске пошто је покојни Аца био масон)демострације ? Када су на мотору са приколицом перјале три битанге (плаћене од енглеских обавештајаца)по чаршији и урлале боље рат него пакт
Епилог те глупости знамо . Преко неколико милиона Срба страдалих у рату и титиној "народној револуцији"
Што је жалосно ,још нам не долазе у главу узалудна страдања Срба и других у Србији грађана изгинулих за западне циљеве . Требамо да се стално сећамо Џорџа Сантајане и изречене истине ;Када се искуство не задржи , као код дивљака ,детињство је непрестано."
Изгледа да је ова чињеница претешка за наше умове - на власти .

недеља, 25 март 2018 12:41 Уместо да се окренемо браћи...
У праву сте . Многе историске чињенице данас показују да се све сводило на политичко манипулисање да се Србија као главни "фактор нестабилности" елиминише . Данас видимо (по реакцијама на Ваш текст)да се многи не слажу упркос овим чињеницама .
Зато не требамо да се чудимо овоме шта нам се данас
дешава .

Читам поједине коментаре и разочаран сам неким подметањима у вези са прилично проученим периодом европске историје. Крши се основно правило историографије да догађаје и личности из прошлости морамо сагледати искључиво у контексту оног времена и тадашњих мерила и релација. Не сме се вршити тзв."модернизација историје" тј. калемљење савремених токова и каснијих сазнања на прошлост.

Овде бих скренуо пажњу на пар чињеница.

Једно од битних својстава фашизма (и) нацизма је радикални антикомунизам. При томе у књизи "Моја борба" Хитлер јасно говори о намерама за освајањем "животног простора" на Истоку тј. о будућој агресији на бољшевичку Русију (СССР). Ово је један од разлога подршке, па и потајног одобравања западних демократија немачком нацистичком режиму и Хитлеру лично! Немачка се наоружава кршећи Версајске протоколе. Дозвољава јој се улазак у Сарску и Рајнску област. Следи "Anschluss" Аустрије.

Укратко, Пакт о ненападању између совјета и нациста у предвечерје 2.св.рата био је како последица лаковерне неактивности и индолентности западних политичара који су и даље гајили наду у Хитлера као ударне песнице против "бољшевизма", тако и изнуђене и веште политике совјета (Стаљина) у том тренутку којом су одложили први удар на себе. Знало се да ће до коначног обрачуна две дијаметрално супротне идеологије доћи, али не када. Заиста, Хитлер је, противно очекивањима западних демократија, најпре ударио на Запад.

Историјске појаве само наизглед могу бити предвидиве, али се, у својој сложености и преплитању разних интереса, отимају плановима и жељама појединаца, група, елита... Хитлер је редом кршио све међународне уговоре и сопствена потписана документа. Неразумни су они који се на његову задату реч позивају када је у питању Бечки уговор и приступање Југославије Тројном пакту. Посебно што то (српски) НАРОД није могао да прогута. Сећања на свог непријатеља била су исувише свежа.

... ја знам ко ми је брат.

Чак и онда кад постоје неке несугласице.

Сагласан. С тим што би заиста свако (ко страсно свеједно брани или напада потписивање тројног пакта) требао покушати да се стави у кожу кнеза Павла и тадашње владе. Веома су тешке биле околности и још тежа одлука. Јасно је да је то био покушај куповине времена али, као што указујете, по свој прилици унапред осуђен на пропаст. Да Италија није напала Грчку можда би то и могло проћи. После тога, никако. Не само зато што имамо посебан однос с Грцима већ и из много прозаичнијих разлога. Но, прича "шта би било да је било" заиста превазилази овај формат.

Да се приметити да комунистички стереотипи о потписивању уговора о приступању К. Југославије Тројном пакту се и након 77 протеклих година код неких идеолошки задојених комуниста не мењају. Сигурно је да је кнез Павле с ондашњим државним врхом Краљевине имао најбољу намеру да сачува државу и народ у веома тешкој ситуацији по државу и народ. То га је коштала каснијег му страдања од стране британаца али и комунист. послератне власти! Ничим државни врх Краљевине није прекршио ондашњи Устав, али то су урадили непромишљени пучисти, британски агенти, као и део врха СПЦ те идеолошки непријатељ државе КПЈ са Ј. Брозом на челу. Тако то бива код незрелих политичара и авантуриста спремних да за рад личних, или ирационалних интераса, својим антидржавним потезима иду на руку пре свега страним непријатељима државе. Комунистички задојеници из пропалог титоизма и њихови наследници, из личне користи, данас су постали највеће слуге данашњих непријатеља Срба и српства. ЕУ и НАТО пакта.

Да се приметити да комунистички стереотипи о потписивању уговора о приступању К. Југославије Тројном пакту се и након 77 протеклих година код неких идеолошки задојених комуниста не мењају. Сигурно је да је кнез Павле с ондашњим државним врхом Краљевине имао најбољу намеру да сачува државу и народ у веома тешкој ситуацији по државу и народ. То га је коштала каснијег му страдања од стране британаца али и комунист. послератне власти! Ничим државни врх Краљевине није прекршио ондашњи Устав, али то су урадили непромишљени пучисти, британски агенти, као и део врха СПЦ те идеолошки непријатељ државе КПЈ са Ј. Брозом на челу. Тако то бива код незрелих политичара и авантуриста спремних да за рад личних, или ирационалних интераса, својим антидржавним потезима иду на руку пре свега страним непријатељима државе. Комунистички задојеници из пропалог титоизма и њихови наследници, из личне користи, данас су постали највеће слуге данашњих непријатеља Срба и српства. ЕУ и НАТО пакта.

Komunisticka propaganda je decenijama tvrdila da je pakt izdaja a da je puc patriotski akt

Totalna laz. Danas vidimo da je u onim uslovima pakt bio patriotski akt(pokusaj ocuvanja mira i spasavanja drzave) a da je puc bio uvod u rat, slom i pakao.

"звонимир бгд" је "бивши" "zvonimir bgd" ватрени присталица Шешеља који је месецима смарао са линковима видеа са Шешељевим "мудростима". Он је исто као и Шешељ "преобраћени бивши" Брозов јањичар, и види се да је "пропагандно поткован"

Сада му је "главни посао" ширење демагогије, а "звонимир бгд" нарочито је "постао познат" када се жалећи (и на свој) "лош живот пензионера" са "смањеним пензијама" у Београду пожалио на НСПМ да му је "органска паприка поскупела са 180 на 220 динара за пола кила" те му "утиче на животни стандард"

Звонимире, поприлично, углавном неаргументовано, самоуверено износите своје критике на туђе ставове у настојању да своју идеолошку, мање-више прокумунистичку идеологију натурате тамо где јој и није место. Оправдано сам вам упутио критику јер сте остали при вашој раније баш од вас критикованој мустри "шта би било да је било". Павле Карађорђевић није био поглавар него кнез-намесник Краљевине Југославије после убиства краља Александра I Карађорђевића 1934. до 27. марта 1941. године. Поглавар у српској историји се ретко користи и то само у значењу као поглавар Српске Православне Цркве. Што се тиче њихових светости патријарха Г. Дожића и епископа Н. Велимировића њима се мора замерити да су се мешали, кршећи Устав Краљевине Југославије, у државну спољну политику подстичући код интелигенције и народних маса отпор уговору о пристуњању Краљевине Тројном пакту. Уговор је био избор мањег зла у тешкој истор. ситуацији државе и народа.

Звонимире, поприлично, углавном неаргументовано, самоуверено износите своје критике на туђе ставове у настојању да своју идеолошку, мање-више прокумунистичку идеологију натурате тамо где јој и није место. Оправдано сам вам упутио критику јер сте остали при вашој раније баш од вас критикованој мустри "шта би било да је било". Павле Карађорђевић није био поглавар него кнез-намесник Краљевине Југославије после убиства краља Александра I Карађорђевића 1934. до 27. марта 1941. године. Поглавар у српској историји се ретко користи и то само у значењу као поглавар Српске Православне Цркве. Што се тиче њихових светости патријарха Г. Дожића и епископа Н. Велимировића њима се мора замерити да су се мешали, кршећи Устав Краљевине Југославије, у државну спољну политику подстичући код интелигенције и народних маса отпор уговору о пристуњању Краљевине Тројном пакту. Уговор је био избор мањег зла у тешкој истор. ситуацији државе и народа.