На жалост у Србији се знање не цени а негативна селекција траје већ више од пола века. Нисам сигуран да је Јосипу Брозу одузето звање академика Српске Академије Наука. Од пара за истраживање купују се путнички аутомобили и затим користе као приватни. На факултетима царују непотизам и партијска подобност. Омладина, по примеру старијих, се бави конгресним туризмом о трошку државе.

Власт шаље људе о државном трошку на усавршавање што је велика грешка, бар у природно техничким наукама. На тај начин избегава се процес научног каљења и селекције који је основа западног система. Јер човека који привремено борави на западу нико не може оценити. Ни они који су га послали (јер се најчешће не разумеју у тематику), ни они код којих седи (јер ће се вратити назад одакле је дошао, дакле не мора бити конкурентан на западном тржишту). Много бољи модел је корејски, где је земља апсорбовала научно технолошки кадар који се прекалио на западу.

Али све је то далеко од Србије. Зашто би млади мислили о томе кад је најважније добро се забавити.

Profesore
mogu da kazem samo svaka cast...pravo u centar...zivim na zapadu i imam 26 god. i voleo buh da se vratim u Srbiju i da svoja iskustva podelim sa nekim ...ali kad vidim kako je stanje place mi se...

Јако слаб чланак који се бави банкротством, а ни речи о томе како је ГМ пропао, ни речи о фашистичким методама Обамине администрације према ГМ-у и Крајслеру, ни речи о синдикату (UAW).

Да ли г. Павловић не зна или прећуткује шта је Обамина администрација учинила обезбеђеним повериоцима ГМ-а и Крајслера (како је згажено уговорно право (чист фашизам))? Такве ствари су нормалне у банана републикама трећег света...

ГМ је избачен са берзе јер је банкротирао. Шта је ту чудно? Које још видео да се банкротиране компаније котирају на берзи? Да је било памети, давно би ГМ летео са Њујоршке берзе. Корпорација која је у марту 2009. имала -91,142 милијарде $ негативног капитала, нема шта да тражи на берзи.

Закључак:
1. UAW и америчка држава (политичари и бирократија) су уништили америчку ауто индустрију (Форд Моторс се још држи).
2. Да би се удовољило ненормалним захтевима синдикатима (које штити закон к'о угрожене животињске врсте), менаџмент ГМ-а је кренуо да се коцка све више преко GMAC-а.
3. Због везаних руку од стране закона (државе) и синдиката, менаџмент је доносио лоше одлуке.
4. Обаминој администрацији су уговорно право и Устав САД празна слова на папиру.

Извињавам се ако сам звучао грубо.

У вези синдиката. Чињеница је да су Американци запослени у фабрикама Форда, ГМ и Крајслера имали скоро дупло већу плату од Американаца запослениух такође у Америци у фабрикама Тојоте, Хонде или Нисана. То су им омогућавали колективни уговори који датирају од пре 60 и више година ( нису све компаније једновремено закључиле уговоре. Форд је то учинио последњи,али и он пре око 60 година). Банкротство се,међутим, не може објаснити само овом чињеницом,па ни утицајем државе, управо зато што Форд нити је узимао помоћ од државе, нити му прети банкротство. Тачно је једино да је и он био на ивици.
Цео случај отвара поново питање савременог положаја синдиката, који данас мора да сагледа целину тржишне позиције компаније , па тек онда да дефинише своје захтеве. Традиционалан приступ, синдикат тражи, па ако је јачи од власника то и добије, више не важи. Ако и добије, сви могу да заврше у банкротству. А то је онда најгоре по запослене.
Интересантно је да и у америчком случају нема великих тензија између лошег менаџмента и нереалног синдиката. Као да гледамо наша јавна предузећа.
Што се тиче противправног третирања тзв.обезбеђених и необезбеђених поверилаца Крајслера, мени тон не смета, макар док Вас Обама нервира више од мене. Шалу на страну, то је огромна тема која заслужује много текстова,којој ћу додати само чињеницу да је Врховни суд Америке јуче потврдио оно што Обама хоће. Сви који су се жалили мислећи да се право мора поштовати су изгубили. Правно је утврђено да је неправо уреду. Кажем, то је велика тема зато што се слично догађало пре пола године у Европи и што нас све заједно доводи до питања зашто развијене демократије у кризним тренуцима прво суспендују демократију? Мора бити да сама демократија има недостатака када су компликоване друштвене ситуације у питању. Не верујем да је реч искључиво о злим људима. Оно што већ сада знамо,то је да су ова и оваква питања за сада без одговора.

Dragi Nikola

Sto mi tako pesimiticno zvucis? Pa sta je sansa za Srbiju ako nije znanje? Pa u Srbiji ima jos mozgova, ali je potrebno da se radi. Radna navika. Kazes kao davljenik smo. Pa davimo se jer nismo naucili da plivamo...ili pak ti mislis da su nam stavili okove a mi nemozemo da ih skinemo...
Mora mnogo da radimo i ucimo svakog dana i bice nam bolje...

Ajde ti kazi meni kad je Marko Na Kosovo trebao stici?

Pozdrav

Тачно је да је Форд схватао да је куповна моћ обичног грађанина кључ развој амареичке привреде. Конентрација богатства је довела до смањења тражње и зато су њима неопходне дубоке друштвене, а не само привредне, реформе.
ГМ на име разлике за непотребно високо исплаћене плате годишње губи око 6 милијарди долара. Није реч о томе да би њихов ауто могао бити јефтинији ( мада би наравно могао бити и јефтинији), него је пре свега реч о томе да би тај новац могао бити употребљен ,прво у развој много бољег аутомобила, а затим у рекламу. При томе остајем при ставу да је код ГМ реч о нарочито лошем менаџменту и да је у том кључ пропасти.
Тржиште аутомобила на светском нивоу би могло да се стабилизује када не би било интервенције држава. По заслузи требало би да банкротирају:ГМ,Крајслер,Фијат,Пежо. И тражња за аутомобилима би се ускладила са понудом. Проблем је у неприхватљиво високом броју радних места која би се изгубила у САД,Италији и Француској , који би довео до великих потреса у тим земљама, а истовремено и до значајне предности привреда азијских земаља и Немачке. Опширније пишем о овоме зато што желим да потрцтам да се кључни светски актери руководе искључиво националним интересима и да нема помисли, а камоли дела, у правцу некаквог глобализма, слободног тржишта и сл.
Што се знања тиче, оно изгледа као и све друго: безнадежно.Мој став је да се прво мора учинити напор и баш зато што по редовном току ствари следи пропаст. Велики, истрајан напор. А онда процењивати да ли је све и даље немогуће, како данас то изгледа.

Poštovani g. Pavlović!

Vaš poslednji komentar shvatam kao Vaše "priznanje" da je Vaše "vidjenje" svetske ekonomske situacije slično mojem, s tim da sam ja direktan i govorim: "Car je gol", a Vi "Car je oskudno odeven i ima na sebi samo šešir, rukavice i čarape".
Medjutim moram Vam prigovoriti da u svim svojim tekstovima, po izvrsnoj analizi problema, u zaključcima zamešate socijalnu komponentu, što ove u dobroj meri deformira. Uporedio bih Vas sa lekarom koji je ispravno utvrdio da mladi pacijent ima rak u u fazi metastaza, a prognoza mu je da bi bilo nepravda da mladi čovek umre.
U svakom slučaju imate moje priznanje kao čovek i ekonomista koji je odbio učestvovati u bezumnim ekspertskim orgijama sa srpskom privredom, za razliku od nekih DSS kolega, koji imaju snagu da se i u ovoj situaciji oglašavaju i "mudruju".