Његове теорије - дизниленд за мозак! Забавно, али неозбиљно!
Препоруке:
95
68
2
среда, 14 март 2018 10:38
нема одговора
Па има ли бога Стивене?
Има ли тамо ичега.
(у"краткој повести времена"показао је колебљивост атеисте).
н.н.
Препоруке:
42
55
3
среда, 14 март 2018 10:57
Мики
Цитати Стивена Хокинг :
- Mi smo u opasnosti da uništimo sami sebe zbog naše pohlepe i gluposti. Ne smemo gledati samo ka nama na ovom malom i sve zagađenijem i sve prenaseljenijem svetu.
- Život bi bio tragičan da nije toliko smešan.
- Najveći neprijatelj znanja nije neznanje, već iluzija znanja.’
- Zapamtite da uvek gledate prema zvezdama, a ne prema svojim stopalima. Pokušajte razumeti ono što vidite i uzroke postojanja svemira. Budite znatiželjni i koliko god se život činio teškim, uvek postoji nešto što možete učiniti i uspeti u tome. Važno je ne odustajati.
- Rad daje smisao i svrhu i život je prazan bez njega.
- Postoji stvarna opasnost da bi kompjuteri mogli razviti inteligenciju i preuzeti stvari u svoje ruke. Mi hitno trebamo razviti direktne konekcije prema ljudskom mozgu kako bi kompjuteri mogli dodati nove stvari ljudskoj inteligenciji umesto da joj budu suprotnost.
Препоруке:
103
50
4
среда, 14 март 2018 12:10
Konacno
ce saznati odgovor na sva pitanja.
Препоруке:
18
3
5
среда, 14 март 2018 12:16
@Miki
O vecini toga sto je za Hokinga bio aforizam, jedan cika, koji je preminuo na isti dan, je pisao neuporedivo pametnije.Fizicar van fizike je los pisac.
Препоруке:
9
9
6
среда, 14 март 2018 12:20
Коле
Не постоји прави научник на свету, који би постављање теорија без научно изведених доказа уврстио у науку. А овај лик је цео живот згртао милионе на теорији о РУПИ !!! Срамота за науку, иако већина научника због лицемерства то неће јавно рећи!
Препоруке:
27
18
7
среда, 14 март 2018 12:22
..реално
Да ли се измирио с Богом и покајао, још се не зна. Кончину многих светских великана држе у тајности, ради одржавања мита. Колико је атеиста и јеретика полудело пре смрти ? Аристотел је наводно скончао скоком у море из очајања што није успео да објасни плиму и осеку. То је било дато младом Њутну, који је тада поседовао веру и смирење. У старости је покушао да одгонетне оно за шта у Светом Писму стоји, да ни ангелима није познато (смак света). Свет са властитом и пролазношћу своје славе, настоји да одржи сопствене митове. Гностицизам нарочито гаје Британци и њихове школе и њиме контаминирају знатан део света. Премда је давно указано на погубност таквог самомњења и високоумља...
Препоруке:
16
8
8
среда, 14 март 2018 15:08
Србин црнац, атеиста
Ако нешто контаминира друштво и људски ум онда је то лажни фундаментализам новоправославаца. Ко то каже да се Хокинг посвађао с "Богом"?
Поређења ради, један човек се не може свађати са аждајама уколико не верује да аждаје постоје, бар онако како су неки други људи замислили њихов изглед и постојање.
Препоруке:
13
11
9
среда, 14 март 2018 16:14
@Srbin, crnac, ateista
To poredjenje sa azdajom je apsolvirano pre jedno 1000 godina, a vecinu onoga sto nauka kaze ne mozes ni da zamislis i za tebe i veliku vecinu ljudi ostaje neproverljivo.
Препоруке:
5
3
10
среда, 14 март 2018 16:46
Causa Spectandum
@ Србин црнац, атеиста
Vazna osobina ateizma je njegova agresivnost i nametljivost. Po tom jasno razdvajanje "nas" i "ostalih", odnosno nize vrednovanje i otvoreno omalovazavanje neateista. Verovatno ateisti i saudijci vode mrtvu trku za prvo mesto u ne uvazavanju bilo kakvih razlicitosti.
Препоруке:
8
5
11
среда, 14 март 2018 17:37
Зоран Ђорђевић
Грешна ми душа, а њему нека је лака земља, али могу да се кладим да би он сву своју памет мењао за памет и тело неког водоинсталатера или поштара.
Препоруке:
6
4
12
среда, 14 март 2018 19:09
Звонимир Бгд
Многи су га сматрали највећим живим научником на свету.
Био је (и остао) апостол светске НАУКЕ. Кроз научну праксу после вишедеценијског аналитичког рада и непревазиђених промишљања о космосу и природним законима, закључио да Бог не постоји. Овим је остао на трагу просветитељског XVIII века Волтера названог "златним веком" човечанства када се изашло из средњовековних догми. Још од тада је чувена крилатица науке и просветитељства да "Није Бог створио човека, већ је човек створио Бога"! Ексклузивизам "непогрешивости" цркава, инквизиција, верски ратови, савремени фундаментализам итд, само су израз манипулације у окретању једног народа против другог. Догме су брана напретку цивилизације.
Слава му!
Препоруке:
14
8
13
среда, 14 март 2018 19:19
Звонимир Бгд
Causa Spectandum
Vazna osobina ateizma je njegova agresivnost i nametljivost. Po tom jasno razdvajanje "nas" i "ostalih", odnosno nize vrednovanje i otvoreno omalovazavanje neateista.
Не. Управо обрнуто. Историја теизма показује агресивност и наметљивост, те раздваја "нас правоверне" и све остале "јеретике". Атеисти не омаловажавају теисте, него их позивају на расправу без унапред постављених аксиома, догми.
Ово су лако проверљиве чињенице.
Препоруке:
9
7
14
среда, 14 март 2018 19:32
Onako usput
Tužno je čitati većinu komentara. Povodom smrti slavnog fizičara i matematičara Stivena Hokinga, treba reći samo da je otišao jedan div u Fizici i Matematici čija su dela ostavila veliki trag u modernoj nauci. I ako teško bolestan u godinama kada je mogao da se raduje životu i radu koji je toliko voleo i cenio, uspeo je uz pomoć savremenih sredstava da prenese ono što je njegov izuzetni um razumeo i osećao.
Препоруке:
10
3
15
среда, 14 март 2018 20:21
телетабис
Прочитао сам коментаре и сад сам у дилеми: или смо необразовани (глупи) или смо стварно ретардирана нација?
Препоруке:
14
3
16
среда, 14 март 2018 20:32
@Zvonimir Bgd
Da Hriscani nisu "izmislili" savrsenog Boga koji stvara iz Nicega i cija tvorevina mora slediti neke zakonitosti i bavili se pitanjem odnosa izmedju zakona i slobode (volje)ne bi nikakve nauke bilo(Grcima nikada ne bi palo na pamet da se priroda moze matematizovati), kao sto se nije ni konstituisala izvan hriscanskog sveta, niti bi bilo ideje slobodne volje i na njoj zasnovanog prava.Nauka je gora gospodarica od teologije, zahvaljujuci svojim tehnoloskim posledicama i ekonomizaciji drzave i svodjenja istorije na progresizam uspovastavila se paradigma koja svo znanje svodi na naucno, a sve ostalo je proterano u (opstu)"kulturu"(to sto postoji filozofija i ima i svoj fakultet, ne znaci da ima bilo kakav znacaj).Nauka, za razliku od religije i filozofije je bila dobrodosla i u nacizmu i staljinizmu, posebno ako proizvodi oruzje.Kadgod je izasao izvan okvira fizike i bavio se "opstim" temama, Hoking je bio na nivou srednjoskolca.Tesko da ce acelerator opobiti Boga ili objasniti umetnost.
Препоруке:
2
6
17
среда, 14 март 2018 21:10
@ Звонимир Бгд
"...Кроз научну праксу после вишедеценијског аналитичког рада и непревазиђених промишљања о космосу и природним законима, закључио да Бог не постоји. Овим је остао на трагу просветитељског XVIII века Волтера..."
О питању зашто постоји Универзум, Стивен Хокинг каже:
„Ако на то нађемо одговор то би био највећи тријумф људског разума јер би тада познавали мисао Бога и знали би дух Бога (Из „Кратке историје времена“, 1988. године).
Препоруке:
2
1
18
среда, 14 март 2018 22:12
Звонимир Бгд
Непотписаном:
Ко је на ком "нивоу" види се у вашем проблему са хронологијом. У време Грка о којима пишете није било ни говора о хришћанству јер Исус Христос, ако је постојао, није још био ни рођен, а понајмање хришћанство као покрет под Римом потлачених. О вашој погрешној представи да се наука "nije ni konstituisala izvan hriscanskog sveta" не вреди расправљати, јер је чињенично нетачна.
Наука као плод развоја мисаоне свести људи за разлику од свих других живих бића на Земљи, не мора сама по себи увек значити прогрес. То зависи од резултата које доноси. Она је пут ка прогресу. А злоупотребе су нешто друго и постоје у свим видовима људске делатности.
Препоруке:
1
3
19
среда, 14 март 2018 22:20
брљ
Запад никако не оскудева у лажним пророцима. По томе колико пута су `предсказали` смак света ( и оманули), заиста имају, несравњено `лидерство` ?!
Питање је, колико су и чињенице о смрти Хокинга тачне. Могли су (а можда и јесу) да га одржавају у животу на `апаратима`. А овај дан им баш дође `згодан` - рођендан А. Ајштајна, датум смрти К. Маркса и сл. Из те светске `елите` се чује, да за случај новог светског рата, крећу - на Марс ? Британска премијерка издаје Русији `ултиматум`, Трамп твитером мења Тилерсона, А. Меркел добија 4. мандат. Најављују `опасну` геомагнетску буру, са `ескалирајућим` ефектима и сл.
Спремају ли неку нову `авантуру` за дан председничких избора у Русији 18.03. о.г. ?
С. Хокинг може да буде "апостол" - само Сотоне. Изградили су од њега `икону` анти-хришћанског и атеистичког неолиберализма ?! А која `наука` га је одржала 5о година, насупрот прогнозама нај-наученијих доктора ? Она од Харија Потера ? Боље му упалите свећу за душу, неће шкодити...
Препоруке:
1
0
20
четвртак, 15 март 2018 02:09
Звонимир Бгд
Непотписаном:
Мој коментар не читате пажљиво, јер би сте уочили да сам написао "после вишедеценијског аналитичког рада... закључио је...".
Књигу из које га цитирате Хокинг је написао пре више од 30 година! Он није тада умро. Живео је, радио, проучавао даље, промишљао, те дошао до наведеног закључка који је, уједно, и његова последња реч по том питању.
Препоруке:
0
2
21
четвртак, 15 март 2018 09:19
Коле
за: Звонимир Бгд
Звонимире, ти си очигледно аматер и за науку и за религију!
Прво, кад је у питању наука, проглашаваш Хокинга ''апостолом науке'', а чак ни научна заједница његове радове не сматра науком, него теоријом, те стога никад није нити разматрано питање доделе Нобелове награде за њега! Апостол науке без Нобелове награде! Како! Па нема научне радове, него само ''причам ти причу'' о црним рупама! Трговац црним рупама и ништа више! Успешан трговац! Веома!
Друго, за Исуса Христа на једном месту у коментару напомињеш ''ако је постојао''! Аматерски! Чак ни највећи атеисти, ни друге религије, нити научници не поричу Његово постојање, јер је он историјска Личност која је постојала, рођена у Римском царству, у Јудеји за време цезара Аугуста и цара Ирода, о чему постоји мноштво писаних докумената у римским летописима, али и у јудејским дневницима догађаја...
а ти се још увек чешеш по глави...
Препоруке:
7
2
22
четвртак, 15 март 2018 12:20
Onako usput
Umesto raznih teza i antiteza povodom odlaska velikog naučnika Stivena Hokinga, setio sam se reči poznatog istoričara umetnosti Keneta Klarka iz njegovog grandioznog dela "Civilizacija": - Verujem u Bogom dane genije pojedinaca i cenim društvo koje im je omogućilo postojanje.
Препоруке:
2
0
23
четвртак, 15 март 2018 13:30
@ Коле
Коле, ти колегу коментатора Звонимира Бг називаш аматером за науку а ти својим писањем показујеш још већи аматеризам. Кажеш да Хокинг нема научна дела него само теорије. И још се подсмеваш његовим теоријама о Космосу и црним рупама. А не знаш да се на основу његове теорије врше истраживања Васионе и откривају потврде његових теоретских тврђења. И Ајнштајн је дао само Теорију о Релативитету па се то сматра фундаментом модерне физике. Лако је подсмевати се једном физички хендикепираном научнику, али треба поштовати његов бриљантни ум. А што се тиче Нобелове награде, колико научника је остало без те награде иако су је заслужили. Узмимо само нашег највећег научника Николу Теслу који је дао стотине изума и отворио нову еру у Електротехници и телекомуникацијама. А његов бивши асистент Маркони је узео нешто из његових истраживања и добио Нобелову награду за откриће радија. И за то постоје неки "принципи" који не служе на част ниједном друштву које држи до свог угледа и објективности.
Препоруке:
3
0
24
четвртак, 15 март 2018 14:05
@Onako uspu
Zanimljivo da koncept genija Kant vezuje samo za umetnike, a ne i za naucnike, zasto sto akcenat stavlja na mogucnost prenosa znanja, dakle institucije, dakle drzave, a ne na stvaralastvo.Logicka veza postoji izmedju ucenja nauka i novih uvida, ali ne i izmedju ucenja umetnickih tehnika i istorije umetnosti i stvaranja originalnog dela.U osnovi lezi odnos slobode kao drzave, umetnosti i nauke, a razresenja nude Hegel i Marks.I za jednog i za drugog genije je samo ogranicenje slobode, kod Hegela prirodom, kod Marksa drustvenom ulogom.I za jednog i za drugog je sloboda iznad genijalnosti i zapravo genijalnost je samo dokaz da ljudi nisu slobodni, za Hegela u drzavi, za Marksa od drzave.Sam sam sklon da kazem da kada je genije nastupio na scenu u umetnosti, samo je bilo vreme kada ce ga naslediti neki saljivdzija (Disan), a onda budala (Abramoviceva)
Препоруке:
2
1
25
четвртак, 15 март 2018 14:23
@Zvonimir Bgd
Nisam razumeo ovo oko Grka?Ja sam Vam napisao da Grci nikako nisu mogli da prirodu shvate kao matematicku zakonitost.Celokupna evropska kultura nastala je iz samo jednog pitanja koje je hriscanstvo donelo sa svojom idejom savrsenog Boga koji stvara iz Nista, a to je pitanje odnosa razuma i volje kod Boga, da li je bozija volja potcinjena bozijem razumu ili ga prevazilazi i Bog moze da cini sta hoce (pitanje bozije objave, bozije intervencije...).Samo iz toga se izrodilo pitanje o tome da li je njegova tvorevina i sama nekako savrsena i sledi neke zakone, dok se pitanje razuma, volje i zakona spustilo na nivo coveka, a i to se desilo zato sto hriscanstvo u svojoj univerzalnosti nije moglo da objasni postojanje politicke pored crkvene vlasti, pa se javila ideja o drzavi kao sredstvu za olaksanje zivota na zemlji, cime covek prestaje da se shvata kao politicko bice i pocinje da se razumeva kao bice zajednice, cime se otvara prostor za koncepcije prirodnog prepolitickog stanja, a time...
Препоруке:
0
0
26
четвртак, 15 март 2018 14:36
@Zvonimir Bgd
...i ideja da je drzava nesto nametnuto i da covek moze biti covek i van nje.Pitanje Strasnog suda je linearizovalo istoriju i uvelo ideju njenog kraja, otvorilo pitanje statusa onih pre bozije objave, sto je u osnovi onoga sto mi nazivamo "istorijskim tumacenjem", i u pokusajima da se otkrije vreme drugog Isusovog dolaska, ideju zakonitosti istorije.Dakle sve ove ideje, prirode kao zakona, slobode volje kao zakona, istorije, zakonitosti i kraja istorije, drzave kao sredstva...sve je to izraslo iz hriscanstva i pitanja odnosa izmedju bozije volje i razuma.Ni jedna druga kultura nije mogla da razvije te koncepte.Uzmite "Fizike" iz srednje skole, pa nadjite jedan zakon koji nosi ime po nekome ko nije iz hriscanskog sveta.Temelji nauke su apsolutno u hriscanskom svetu, a ne u Africi, Indiji,Kini...ni jedna od tih civilizacija nije mogla da se uzdigne do zasnivanja onoga sto se danas naziva naukom.
Препоруке:
0
0
27
четвртак, 15 март 2018 15:50
Onako usput
Za: (@ Onako usput)
Zahvaljujem na dopuni mog komentara o genijima. Ja smatram i Hegela i Marksa za genijalne ljude. Ali ne bih se složio da se genijalnost može ograničiti samo na umetnost a ne i na nauku. Objašnjenje po meni je dosta jednostavno. Mi imamo mnogo učenika i studenata koji izučavaju razne nauke, mislim prvo na prirodne, ali malo ko od njih dobija ideje da nešto izmeni ili dopuni. U vreme kada je Nikola Tesla studirao u Gracu, čak ni njegov profesor Pešl nije verovao u Tesline ideje o naizmeničnoj struji. Samo Teslin istančani, rekao bih genijalni um je tu pronašao prolaz za napredak elektrotehnike. Ima tu mnogo primera kako neko svojim mislima i analizama nadje neko rešenje, koje je mnogima nevidljivo ili neshvatljivo. To je dar koji neko dobije rodjenjem i usavršava učenjem. Ja bih to nazvao genijalnošću. Ne bih se složio sa Hegelom da je genijalnost ograničenje slobode prirodom ili kod Marksa društvom. Pre bih to nazvao oslobodjenim umom pojedinaca da vide dalje.
Препоруке:
1
0
28
четвртак, 15 март 2018 16:37
Звонимир Бгд колеги Колету 1
Колега Коле, баш си се избламирао овде. Па ти појма немаш о чему пишеш нити с ким се дописујеш. Код мене би већ после свог првог коментара моментално пао на испиту.
Најпре, наука је шири појам од појма теорије. Теорија је ужи појам и саставни је део науке као научна теорија. Тако се и назива. То нису два одвојена света како ти неуко покушаваш да их представиш. Друго, без научне теорије нема ни науке, као што је нема ни без научног експеримента, научне претпоставке итд. Све је то пут до научних закона, мада се и неки од њих с времена на време доведу у питање или оборе. У неким наукама су научне теорије и претпоставке битан научни алат за долажење до чињеница. Ово је карактеристично за друштвене науке каква је историографија. Такође и за социологију као тзв. општу уопштавајућу науку о друштву.
Историјска наука нема ни један доказ изведен научном методом о сигурном постојанњу Исуса Христа. Не постоји не мноштво, него ни један историјски извор који потврђује његово постојање.
Препоруке:
0
0
29
четвртак, 15 март 2018 16:39
Звонимир Бгд колеги Колету 2
Постоји дело Јосифа Флавија под насловом "Јудејске (јеврејске) старине", с краја 1.века н.е. које у пар одломака помиње ту личност. Али, историчари су скептични према овом извору из два разлога. Први је тај што немамо оригинално дело пред собом, давно је загубљено. Постоји само средњовековни препис. Други разлог сумње код научника историчара који се служе строгом историчарском методологијом при утврђивању прошлости је чињеница да је име Исуса Христа у препису интерполирано (додато) на маргини текста, те се сматра да је то воља хришћанског преписивача, вековима касније!
Ипак, примарни извор о Исусу Христу су јеванђеља, али у много чему проблематична. Преко њих се долази до претпоставке о постојању тзв. историјског Исуса који је човек и ни на који начин га наука не означава као Бога или божанство.
У оригиналним римским аналима (летописима) ИЗ ТОГ ВРЕМЕНА нема ни речи о Исусу.
Према томе, за разлику од тебе ја бар имам о шта да се чешам, а ти види шта ћеш...
Препоруке:
0
0
30
четвртак, 15 март 2018 16:45
шкљ
Има код Хокингове контроверзе и истинског боготражитељства, какво је постојало и код античких филозофа, пре Христа. А неолиберали настоје да прикажу само неке његове атеистичке мисли. А под чијом је контролом био Хокинг у последњим годинама живота ? Атеисти не могу да кажу да немају право избора, између `1` као живот по Богу и `0` (нула) као безбожно ништавило...
Препоруке:
1
1
31
четвртак, 15 март 2018 16:50
@Onako usput
Da, ali zasto je um samo pojedinca oslobodjen da vidi dalje?Jedini pravac na koji nauka ukazuje jeste biologija i socijalno okruzenje.Ali i Hegel i Marks su filozofi, oni pitaju o pojmu genija, to je filozofsko pitanje odnosa pojedicnasti i opstosti, ovde umetnosti i umetnika-genija ili nauke i naucnika-genija, a zapravo coveka i genija.Obojica vide u geniju granicu slobode, u slobodnoj drzavi genije nema nikakav zadivljuci polozaj, jer je sloboda ono najvrednije.Za Marksa, posle kraja drzave, nestace svi institucionalni oblici i drustvene uloge i svaki pojedinac ce u isto vreme biti stvaralacka licnost neomedjena ulogom i institucijalnim kriterijumima.Razlika izmedju genija u nauci i umetnosti(i filozofiji)je ta sto Njutnovi zakoni opisiju zakone u prorodi, koji su objektivni i postojali bi i bez Njutna, tako da ih nije otkrio Njutn, neko drugi bi, dakle u nauci je genije zamenljiv, dok u umetnosti(i filozofiji) delo je neodvojivo od licnosti, niko ne moze da zameni Pikasa ili Nicea
Препоруке:
1
0
32
четвртак, 15 март 2018 16:52
Звонимир Бгд
Непотписаном:
Извињавам се за оно у вези са Грцима. Још једном сам прочитао тај ваш коментар и увидео да сам тај део погрешно протумачио. Мало је места овде за велике теме о којима су библиотеке књига написане, па се дешава да или пишемо недовољно јасно или у једном читању не схватимо поруку.
Остало о чему пишете нећу да негирам. Само сам веома скептичан према ставу да наука настаје тек са хришћанством. Много шта у култури и уметности, па и у науци настаје са хришћанством, али сама наука као врста мисаоне делатности човечанства...?Можда је касније стекла појам и статус науке, али је суштински њено порекло, по мени, далеко старије.
Иначе, сматрам неком врстом препотентности западњака када своја достигнућа мере од сопствених почетака. Много тога је већ постојало и од раније, када су сви они били варварска племена. Запад се, додуше с правом, поноси на спојене тековине хеленизма, римског права и хришћанског наслеђа у изградњи онога што називамо савременом цивилизацијом.
Препоруке:
0
0
33
четвртак, 15 март 2018 18:30
Onako usput
Za (@Onako usput)
"Obojica vide u geniju granicu slobode, u slobodnoj drzavi genije nema nikakav zadivljuci polozaj, jer je sloboda ono najvrednije..."
Ne bih se složio da geniji neće u budućnosti imati svoje počasno mesto. Možda će buduća "orvelovska" država da uklanja sve svoje gradjane koji više znaju da misle od većine, ili od "propisanih" misli za njih, ali geniji će opstati Višom voljom. Oni treba da budu zamajac i akcelerator napretka čovečanstva. Ta nova država može da propiše svojim podanicima da "misle i da smisle" ali neće svi to moći ni pod pretnjom. A što se tiče otkrića u prirodnim naukama, rekoste da, ako ne otkrije jedan, otkriće drugi. Da, ali može proći dosta vremena izmedju dva pronalazača. Naučnik Berend je to najbolje rekao o doprinosu Nikole Tesle i posledicama za svet bez tih otkrića u tom vremenu. A što se tiče genija u umetnosti i filosofiji, svet bi mogao da živi i bez tih slikara i filosofa. Možda bi se malo bolje ili lošije osećali bez njihovih dela.
Препоруке:
1
0
34
четвртак, 15 март 2018 20:13
@Onako usput
Ah, to niste trebali pisati.Sveli ste genija na doprinos svakodnevnom zivotu, cime ste obicnog coveka postavili za merilo genijalnosti.Bez Tesle su ziveli i Aristotel i Sekspir i Rembrant...
Препоруке:
0
0
35
четвртак, 15 март 2018 20:31
@Onako usput
Ali ste i potvrdili moja ranija pisanja o tome kako nauka sve gura u "opstu kulturu" bez koje se i moze.Samo jedno znajte, ta moc nauke proizilazi iz svodjenja celokupne stvarnosti na ekonomiju i istorije na progres, a ne iz neke unutrasnje snage naucnog znanja.Moze se i bez Tesle i bez Nikolausa Otoa (izumitelj motora sa unutrasnjim sagorevanjem), ali bez vlasti i politike bi bili zivotinje, tako da...
Препоруке:
1
0
36
четвртак, 15 март 2018 22:20
Onako usput
@ (@Onako usput)
(Bez Tesle su ziveli i Aristotel i Sekspir i Rembrant...)
I mi možemo da živimo bez one trojice. Ali bez Tesle malo teže.
PS Ne vredi trošiti vreme na ove komentare kad ih slabo čitaju. Čitaoci su napisali šta su hteli do juče pre 17 časova. Pozdrav.
.jpg)
Има ли тамо ичега.
(у"краткој повести времена"показао је колебљивост атеисте).
н.н.
- Mi smo u opasnosti da uništimo sami sebe zbog naše pohlepe i gluposti. Ne smemo gledati samo ka nama na ovom malom i sve zagađenijem i sve prenaseljenijem svetu.
- Život bi bio tragičan da nije toliko smešan.
- Najveći neprijatelj znanja nije neznanje, već iluzija znanja.’
- Zapamtite da uvek gledate prema zvezdama, a ne prema svojim stopalima. Pokušajte razumeti ono što vidite i uzroke postojanja svemira. Budite znatiželjni i koliko god se život činio teškim, uvek postoji nešto što možete učiniti i uspeti u tome. Važno je ne odustajati.
- Rad daje smisao i svrhu i život je prazan bez njega.
- Postoji stvarna opasnost da bi kompjuteri mogli razviti inteligenciju i preuzeti stvari u svoje ruke. Mi hitno trebamo razviti direktne konekcije prema ljudskom mozgu kako bi kompjuteri mogli dodati nove stvari ljudskoj inteligenciji umesto da joj budu suprotnost.
Поређења ради, један човек се не може свађати са аждајама уколико не верује да аждаје постоје, бар онако како су неки други људи замислили њихов изглед и постојање.
Vazna osobina ateizma je njegova agresivnost i nametljivost. Po tom jasno razdvajanje "nas" i "ostalih", odnosno nize vrednovanje i otvoreno omalovazavanje neateista. Verovatno ateisti i saudijci vode mrtvu trku za prvo mesto u ne uvazavanju bilo kakvih razlicitosti.
Био је (и остао) апостол светске НАУКЕ. Кроз научну праксу после вишедеценијског аналитичког рада и непревазиђених промишљања о космосу и природним законима, закључио да Бог не постоји. Овим је остао на трагу просветитељског XVIII века Волтера названог "златним веком" човечанства када се изашло из средњовековних догми. Још од тада је чувена крилатица науке и просветитељства да "Није Бог створио човека, већ је човек створио Бога"! Ексклузивизам "непогрешивости" цркава, инквизиција, верски ратови, савремени фундаментализам итд, само су израз манипулације у окретању једног народа против другог. Догме су брана напретку цивилизације.
Слава му!
Causa Spectandum
Vazna osobina ateizma je njegova agresivnost i nametljivost. Po tom jasno razdvajanje "nas" i "ostalih", odnosno nize vrednovanje i otvoreno omalovazavanje neateista.
Не. Управо обрнуто. Историја теизма показује агресивност и наметљивост, те раздваја "нас правоверне" и све остале "јеретике". Атеисти не омаловажавају теисте, него их позивају на расправу без унапред постављених аксиома, догми.
Ово су лако проверљиве чињенице.
О питању зашто постоји Универзум, Стивен Хокинг каже:
„Ако на то нађемо одговор то би био највећи тријумф људског разума јер би тада познавали мисао Бога и знали би дух Бога (Из „Кратке историје времена“, 1988. године).
Ко је на ком "нивоу" види се у вашем проблему са хронологијом. У време Грка о којима пишете није било ни говора о хришћанству јер Исус Христос, ако је постојао, није још био ни рођен, а понајмање хришћанство као покрет под Римом потлачених. О вашој погрешној представи да се наука "nije ni konstituisala izvan hriscanskog sveta" не вреди расправљати, јер је чињенично нетачна.
Наука као плод развоја мисаоне свести људи за разлику од свих других живих бића на Земљи, не мора сама по себи увек значити прогрес. То зависи од резултата које доноси. Она је пут ка прогресу. А злоупотребе су нешто друго и постоје у свим видовима људске делатности.
Питање је, колико су и чињенице о смрти Хокинга тачне. Могли су (а можда и јесу) да га одржавају у животу на `апаратима`. А овај дан им баш дође `згодан` - рођендан А. Ајштајна, датум смрти К. Маркса и сл. Из те светске `елите` се чује, да за случај новог светског рата, крећу - на Марс ? Британска премијерка издаје Русији `ултиматум`, Трамп твитером мења Тилерсона, А. Меркел добија 4. мандат. Најављују `опасну` геомагнетску буру, са `ескалирајућим` ефектима и сл.
Спремају ли неку нову `авантуру` за дан председничких избора у Русији 18.03. о.г. ?
С. Хокинг може да буде "апостол" - само Сотоне. Изградили су од њега `икону` анти-хришћанског и атеистичког неолиберализма ?! А која `наука` га је одржала 5о година, насупрот прогнозама нај-наученијих доктора ? Она од Харија Потера ? Боље му упалите свећу за душу, неће шкодити...
Мој коментар не читате пажљиво, јер би сте уочили да сам написао "после вишедеценијског аналитичког рада... закључио је...".
Књигу из које га цитирате Хокинг је написао пре више од 30 година! Он није тада умро. Живео је, радио, проучавао даље, промишљао, те дошао до наведеног закључка који је, уједно, и његова последња реч по том питању.
Звонимире, ти си очигледно аматер и за науку и за религију!
Прво, кад је у питању наука, проглашаваш Хокинга ''апостолом науке'', а чак ни научна заједница његове радове не сматра науком, него теоријом, те стога никад није нити разматрано питање доделе Нобелове награде за њега! Апостол науке без Нобелове награде! Како! Па нема научне радове, него само ''причам ти причу'' о црним рупама! Трговац црним рупама и ништа више! Успешан трговац! Веома!
Друго, за Исуса Христа на једном месту у коментару напомињеш ''ако је постојао''! Аматерски! Чак ни највећи атеисти, ни друге религије, нити научници не поричу Његово постојање, јер је он историјска Личност која је постојала, рођена у Римском царству, у Јудеји за време цезара Аугуста и цара Ирода, о чему постоји мноштво писаних докумената у римским летописима, али и у јудејским дневницима догађаја...
а ти се још увек чешеш по глави...
Zahvaljujem na dopuni mog komentara o genijima. Ja smatram i Hegela i Marksa za genijalne ljude. Ali ne bih se složio da se genijalnost može ograničiti samo na umetnost a ne i na nauku. Objašnjenje po meni je dosta jednostavno. Mi imamo mnogo učenika i studenata koji izučavaju razne nauke, mislim prvo na prirodne, ali malo ko od njih dobija ideje da nešto izmeni ili dopuni. U vreme kada je Nikola Tesla studirao u Gracu, čak ni njegov profesor Pešl nije verovao u Tesline ideje o naizmeničnoj struji. Samo Teslin istančani, rekao bih genijalni um je tu pronašao prolaz za napredak elektrotehnike. Ima tu mnogo primera kako neko svojim mislima i analizama nadje neko rešenje, koje je mnogima nevidljivo ili neshvatljivo. To je dar koji neko dobije rodjenjem i usavršava učenjem. Ja bih to nazvao genijalnošću. Ne bih se složio sa Hegelom da je genijalnost ograničenje slobode prirodom ili kod Marksa društvom. Pre bih to nazvao oslobodjenim umom pojedinaca da vide dalje.
Најпре, наука је шири појам од појма теорије. Теорија је ужи појам и саставни је део науке као научна теорија. Тако се и назива. То нису два одвојена света како ти неуко покушаваш да их представиш. Друго, без научне теорије нема ни науке, као што је нема ни без научног експеримента, научне претпоставке итд. Све је то пут до научних закона, мада се и неки од њих с времена на време доведу у питање или оборе. У неким наукама су научне теорије и претпоставке битан научни алат за долажење до чињеница. Ово је карактеристично за друштвене науке каква је историографија. Такође и за социологију као тзв. општу уопштавајућу науку о друштву.
Историјска наука нема ни један доказ изведен научном методом о сигурном постојанњу Исуса Христа. Не постоји не мноштво, него ни један историјски извор који потврђује његово постојање.
Ипак, примарни извор о Исусу Христу су јеванђеља, али у много чему проблематична. Преко њих се долази до претпоставке о постојању тзв. историјског Исуса који је човек и ни на који начин га наука не означава као Бога или божанство.
У оригиналним римским аналима (летописима) ИЗ ТОГ ВРЕМЕНА нема ни речи о Исусу.
Према томе, за разлику од тебе ја бар имам о шта да се чешам, а ти види шта ћеш...
Извињавам се за оно у вези са Грцима. Још једном сам прочитао тај ваш коментар и увидео да сам тај део погрешно протумачио. Мало је места овде за велике теме о којима су библиотеке књига написане, па се дешава да или пишемо недовољно јасно или у једном читању не схватимо поруку.
Остало о чему пишете нећу да негирам. Само сам веома скептичан према ставу да наука настаје тек са хришћанством. Много шта у култури и уметности, па и у науци настаје са хришћанством, али сама наука као врста мисаоне делатности човечанства...?Можда је касније стекла појам и статус науке, али је суштински њено порекло, по мени, далеко старије.
Иначе, сматрам неком врстом препотентности западњака када своја достигнућа мере од сопствених почетака. Много тога је већ постојало и од раније, када су сви они били варварска племена. Запад се, додуше с правом, поноси на спојене тековине хеленизма, римског права и хришћанског наслеђа у изградњи онога што називамо савременом цивилизацијом.
"Obojica vide u geniju granicu slobode, u slobodnoj drzavi genije nema nikakav zadivljuci polozaj, jer je sloboda ono najvrednije..."
Ne bih se složio da geniji neće u budućnosti imati svoje počasno mesto. Možda će buduća "orvelovska" država da uklanja sve svoje gradjane koji više znaju da misle od većine, ili od "propisanih" misli za njih, ali geniji će opstati Višom voljom. Oni treba da budu zamajac i akcelerator napretka čovečanstva. Ta nova država može da propiše svojim podanicima da "misle i da smisle" ali neće svi to moći ni pod pretnjom. A što se tiče otkrića u prirodnim naukama, rekoste da, ako ne otkrije jedan, otkriće drugi. Da, ali može proći dosta vremena izmedju dva pronalazača. Naučnik Berend je to najbolje rekao o doprinosu Nikole Tesle i posledicama za svet bez tih otkrića u tom vremenu. A što se tiče genija u umetnosti i filosofiji, svet bi mogao da živi i bez tih slikara i filosofa. Možda bi se malo bolje ili lošije osećali bez njihovih dela.
(Bez Tesle su ziveli i Aristotel i Sekspir i Rembrant...)
I mi možemo da živimo bez one trojice. Ali bez Tesle malo teže.
PS Ne vredi trošiti vreme na ove komentare kad ih slabo čitaju. Čitaoci su napisali šta su hteli do juče pre 17 časova. Pozdrav.