U kandidovanju tema za ovaj tekst autor je "slucajno" zaboravio skoro pa najvazniju (vazniju od cene svakako): do kada ce monopol NISa u Srbiji da vazi?
Medijska hajka koja se trenutno vodi protiv ovog ugovora/sporazuma je mogla biti delom izbegnuta da je od pocetka ugovor otvoren za javnost: ne bi bilo dilema oko toga da li su Rusi u obavezi da investiraju 500M (sa ili bez menjanja vlasnicke strukture) ili samo da budu garanti za podizanje kredita, do kada je predvidjen monopol NISa na uvoz nafte i naftnih derivata, i sl.
Препоруке:
0
0
2
уторак, 09 децембар 2008 11:00
Бранко Павловић
Хвала сто сте указали на јос једну тему: дузина трајања монопола на производњу деривата нафте. Монопол није добар ни када је предузеће 100% државно. Најкраће могуће време монопола је 2,5 година, зато што је директно везано са неопходним инвестицијама у рафинерије, које опет не могу бити краће. Другим речима, требало је да монопол престане крајем 2004., почетком 2005. Када продајемо застареле рафинерије онда и новом купцу мора бити омогућен монопол за време најкраћег могућег инвестирања. То значи да је захтев руске стране да монопол постоји у распону од краја 2010. до половине 2011.годуне потпуно коректан. Када бисмо хипотетички продавали на тендеру рафинерије уз напомену да се одмах укида забрана увоза деривата нафте, нико се не би јавио на тендер. Овакве какве су, наше рафинерије су исте секунде банкрот, ако немају монопол. Добили бисмо цену вредности складишног простора (резервоара) умањену за цену вредности отпремнина. И то под условом да дозволимо да на тендеру учествује било ко ( без тзв. квалификационих услова). Од озбиљних се нико не би јавио. Другим речима ни ово питање није у пословном смислу спорно. Време трајања монопола директно је дефинисан временом потребним за инвестиције.
Како се урачунавају инвестиције у овом случају објашњено је на исти начин како су се инвестиције урачунавала када су купци били: Лафарж, Холцим, Филип Морис, БАТ, Хенкел итд.итд. Другачије урачунавање је могуће само ако се каже да оно што важи за све фирме са запада не важи за Русе. Дакле ни ово питање није спорно.
Па откуда таква жестина у расправама у медијима? Зато што Руси изгледа намеравају да временом утроструче капацитет рафинерије, што заправо значи да дериватима из Београда "потопе" тржиште Мађарске и Хрватске. То и вероватно неки разлози који су недоступни јавности.
На крају, да ли је требало другачије договарати? Ван сваке сумње. За Србију би било важно да ови наши више не добију неку другу прилику за нове преговоре.
Препоруке:
0
0
3
уторак, 09 децембар 2008 20:21
Дејан С.
Од када је проблем продаје НИС актуелан,рекао бих да овај текст најреалније сагледава целу проблематику и све похвале аутору.
Препоруке:
0
0
4
среда, 10 децембар 2008 16:04
Siniša
U potpunosti se slažem sa autorom teksta. Što se tiče monopola, mislim da kritičari ovog sporazuma nisu o tome ni razmišljali. Uverili smo se ovih dana, da mnogi koji su protiv sporazuma čak ni ne znaju koja je jedinica mere kada se govori o ceni! Reč je naravno o zadatku koji su naši "evropski" političari dobili od Zapada da učine sve kako bi se sprečio prodor ruskog kapitala u region.
Ukratko, tekst je sasvim na mestu, ali nema ama baš nikakve veze sa žestokom kritikom. Jer, oni koji kritikuju ni ne žele da analiziraju ovaj aranžman.
Препоруке:
0
0
5
среда, 10 децембар 2008 23:15
zozon
Pravo je zadovoljstvo citati tekstove B.Pavlovica. Od njega moze mnogo da se nauci!
Препоруке:
0
0
6
четвртак, 11 децембар 2008 10:42
Darko Rumenic
Odlican tekst Branko, pogodili ste sustinu kao i uvek.
Препоруке:
0
0
7
четвртак, 11 децембар 2008 13:57
Сремица
Захваљујући овом драгоценом тексту г. Павловића чак је и лаицима попут мене белодано јасно о чему је реч.
Препоруке:
0
0
8
субота, 13 децембар 2008 09:36
MP
"Није њима до решења. Не само због незнања. Ни када је НИС у питању ни када су други проблеми на дневном реду. Они следе само своје интересе".Mislim da je ovo kljucni deo teksta koji objasnjava sve.
.jpg)
Medijska hajka koja se trenutno vodi protiv ovog ugovora/sporazuma je mogla biti delom izbegnuta da je od pocetka ugovor otvoren za javnost: ne bi bilo dilema oko toga da li su Rusi u obavezi da investiraju 500M (sa ili bez menjanja vlasnicke strukture) ili samo da budu garanti za podizanje kredita, do kada je predvidjen monopol NISa na uvoz nafte i naftnih derivata, i sl.
Како се урачунавају инвестиције у овом случају објашњено је на исти начин како су се инвестиције урачунавала када су купци били: Лафарж, Холцим, Филип Морис, БАТ, Хенкел итд.итд. Другачије урачунавање је могуће само ако се каже да оно што важи за све фирме са запада не важи за Русе. Дакле ни ово питање није спорно.
Па откуда таква жестина у расправама у медијима? Зато што Руси изгледа намеравају да временом утроструче капацитет рафинерије, што заправо значи да дериватима из Београда "потопе" тржиште Мађарске и Хрватске. То и вероватно неки разлози који су недоступни јавности.
На крају, да ли је требало другачије договарати? Ван сваке сумње. За Србију би било важно да ови наши више не добију неку другу прилику за нове преговоре.
Ukratko, tekst je sasvim na mestu, ali nema ama baš nikakve veze sa žestokom kritikom. Jer, oni koji kritikuju ni ne žele da analiziraju ovaj aranžman.