Kome je do morala u politici, neka ide u NSPM

Pisci, politika i laži - knjige koje (ni)su završile u plamenu i bunkeru

Komentari (11) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 četvrtak, 21 decembar 2017 18:05
...
Dobar tekst. Nula komentara. A da je nešto o cetnicima i partizanima bilo bi na destine.
Preporuke:
28
6
2 četvrtak, 21 decembar 2017 21:25
penzioner Cviko
@ ...,
Komentar je i kad nema komentara. Tišina isto kao i buka ima svoje vrednosti, samo ih treba spoznati.Kad to uradite dolazite do zaključka da je svaki komentar suvišan, bez snage. Oni kojima su ocene u komentaru čitalaca namenjene ili ne čitaju naše komentare ili ih i pored čitanja ignorišu. Dakle jedni drumom, drugi šumom, čujemo se ali konfrontacija nema. I tako do iže jesi. Pozdravljam sve one čitaoce komentatore koji su prešli u ćutologe. Teška je omča ...
Preporuke:
18
2
3 četvrtak, 21 decembar 2017 22:27
Đed Đuro
Vrlo lep i informativan tekst.
Ne treba ove stvari zaboraviti.
Preporuke:
16
1
4 četvrtak, 21 decembar 2017 22:47
second hand
Interesantano... Koje li je muke imao Tolstoj-evski u odsustvu konkurencije drugih medija naročito IT i prilično oskudne incidence pismenosti ? A sada, ne čini li se da ponestaje pisaca ? Kao analogija ostvarenja misli tovariša Lenjina o birokratriji ?
Baj-d-vej, ima li šanse da anonimni pisci komentara dobiju bar neko sokače, ako ne tunel il` podvožnjak ?
Preporuke:
6
5
5 petak, 22 decembar 2017 10:44
el srbinjo
ako se ne varam, u rovinj se tokom devedesetih smestio još jedan, od srca a ne profesionalni, autošovinista - mirko kovač. ili već negde u istri. tobože istra je oaza usled pustinje nacionalizma. dozlaboga dosadan pisac. u politici osvetoljubivi mračnjak sa ubilačkim sklonostima.
Preporuke:
19
1
6 petak, 22 decembar 2017 12:30
Nije srbstvo
oslobodjeno komentarima od Osmanlija nit od shvabA svakojakih.
ZnajU SVI posetioci kako se do sloBode dolazi.
Preporuke:
6
2
7 petak, 22 decembar 2017 20:33
momir
Da se pridružim povodom "uloge" Bore Ćosića u društvenoj stvarnosti posleratne Jugoslavije i njegove uloge u srpskoj i jugoslovenskoj književnosti, kao i "uloge njegove porodice" u svetskoj i domaćoj revoluciji. A to je ono što Bižić ne poznaje ili previđa ili zamagljuje.
Bora Ćosić je kao gimnazijalac, ali i kao skojevac, učestvovao u hajkama na svoje drugove koji se nisu slagali sa posleratnim političkim sistemom. Samo je mali broj učenika Beograđana pristao na "ulogu" da se nađe režimu na usluzi, i u njih je spadao i pisac tih "Uloga". Potkazivanje svojih drugova bilo je samo početak "uloge" i ti denuncijatori nisu se libili da je nastave. Skojevci su dobijali mnogobrojne "zadatke" od onih "gore", koje su oni "samoinicijativno" dopunjavali. Njihova uloga se najčešće sastojala iz prisluškivanja i potkazivanja "višim organima" svojih školskih drugova, zatim kritikovanja svojih drugova što nisu dovoljno poslušni i "odani" režimu, sa obaveznim dodatkom pretnji nekom kaznom.
Preporuke:
19
1
8 petak, 22 decembar 2017 20:52
momir
- nastavak -
Ponekad su sasvim neposredno izvršavali grublje "zadatke", koji u totalitarnim sistemima obično pripadaju policiji ili nekim specijalnim ideološkim i partijskim odredima. Tada su organizovali i učestvovali u grupnom prebijanju "neprijateljskih elemenata", u pravljenju spiskova za hapšenje "nepoželjnih", pomagali "organima vlasti" da vrše hapšenja, stražarili pred kućama "neprijatelja", učestvovali u pretresu njihovih stanova, prisustvovali njihovim policijskim saslušanjima, svedočili "prema potrebi" na suđenjima, što se sve smatralo naročitom čašću.
U Ćosićevom romanu, u kome se opisuje ponašanje jedne beogradske porodice u posleratnim godinama, "uloge" su date u poluironičnom i polušaljivom tonu. Porodica je bila "revolucionarna" i sva ona razaranja ostalih beogradskih i srpskih porodica izvedena, između ostalog, i posredstvom piščeve porodice treba shvatiti šaljivo. Eto, kaže pisac romana, dešavale su se svakojake stvarčice, ali sve je to na kraju
Preporuke:
14
2
9 petak, 22 decembar 2017 21:06
momir
- nastavak -
krajeva zabavno.
Dramatizovan, Ćosićev tekst otkriva svoje slabosti i na pozornici postaje bledunjav i ravan, dramski je "probušen", što je i razumljivo, jer se prava istina ne sme dati, a ono što bi trebalo da bude šaljivo jednostavno je lažno.
Bižić je priču o potonjoj komunističkoj i postkomunističkoj sudbini Bore Ćosića dosta korektno izneo i njegov (Bižićev) estetički sud o Ćosićevim "Ulogama" verovatno bi splasnuo u svom oduševljenju da je, na osnovu postojećih izvora, uzglobio mnogo poznatih činjenica u predstavu o Ćosićevoj književnoj vrednosti.
Grotesknije od Ćosićeve "ispovesti" iz 90-ih godina kako više nije mogao živeti u Beogradu i Srbiji ("zgadilo mu se") jeste to što ga je ovdašnja sredina trpela pet decenija i pritom uzdizala kao književnu veličinu.
Preporuke:
17
1
10 subota, 23 decembar 2017 22:34
Seljak Bezemljaš
Poštovani gospodine Bižiću.
Mi istoričare imamo ali životopise istorijskih ličnosti,računajući i Kostu Majkića nemamo.

Društvena klima (tako se to valjda kaže)nije pogodna da se objasni da li je Kosta bio iskren kao vođa radikala ili kao vijećnik tog ZAVNOBIHA.Zašto je i kako preumio.

Kao čovek koji pripada gutembergovoj galaksiji ja sam knjigu "Crveni kralj"pročitao odmah po izlasku iz štampe i pre napada na pisca.Loša književnost.Lagano i popularno.
(To je moj subjektivan stav do koga držim.Jedino dobro što je Ivanović napisao je roman ne Arizane"već "Arizani".Velika novina je bilo korišćenje lokalnog govora.Sanda Arizani glavni junak romana je Šop.)
U knjizi nema ništa uvredljivo.To je kao veštak svedočio i profesor etike Vuko Pavičević.
Razlog za napad nije došao iz knjige već iz prirode sistema i tehnologije vlasti.
S vremena na vreme po neko bi bio označen kao "neprijatelj"i bio pljuvan i osuđen.Tako su ostali "pravilno"mislili i pisali.
nastavak
Preporuke:
8
2
11 nedelja, 24 decembar 2017 20:31
Seljak Bezemljaš
nastavak
Slučaj Bore Ćosića i društva oko njega, je dosta jednostavniji.
Tu je na delu masovno korištena dosetka Crnogoraca. "Ja tebi serdare a ti meni vojvodo a kakva smo g.... to mi znamo".
Opšti okvir za to je nekompetentno društvo.
Od šezdesetih nije bilo ekonomskog razvoja,politički na delu je bila degenerisana diktatura "crvenih klerikalaca"nacionalno stvoreno je osam država...pobednici u građanskom ratu 1941-1944 "krvavih ruku do ramena"oglašeni su humanistima.....dnevno je pevano više oda nego od Ćirila pa do 1944 i sve je bilo lepo i časno dok su se nekako namicale pare.Država je bankrotirala 1983 a mnogima se "zgadilo" i tržili su i našli novu "sisu".
Preporuke:
12
1

Anketa

Da li podržavate formiranje „malog Šengena“ između Srbije, Makedonije i Albanije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner