Озбиљни народи напредују - нажалост наш народ је од 5.окт. на сметлишту историје.

Друга Србија(антисрбија), еврољупци, западољупци, издајници и страни плаћеници ду уништили нашу лепу земљу.

Није важно дали је у некој држави света Капитализам или Социјализам, важно је какав је газда те куће. Какав газда таква и кућа.Свака држава која је слободна биће индустријски развијена.
- Ко колико ради толико ће и имати.
- Винограду није потребна молитва, него мотика.
- С времена на време треба се одморити од нерада.
- Живети - то не значи дисати него радити.
- Рад побеђује три велика зла: Досаду,мане и потребе.

"Slobodni ne bi bio slobodan" ako ne bi napisao, da je Kina u nekoj ne tako "dalekoj budućnosti" najveća prijetnja Rusiji, upravo iz razloga zbog kojih su još 1969 godine napali Rusiju, (rusko-kineski rat), prenaseljenost Kine i nenaseljenost Rusije i kinesko uvjerenje da su im u prošlosti ruski carevi "otimali zemlju".

Činjenica je da niti jedna država u svijetu osim Kine 1969 godine nije direktno svojom vojskom napala granice Rusije, tada SSSR-a, a 1969 godine Kina je bila nemjerljivo slabija od nuklearno naoružanog SSSR. Danas je Kina nemjerljivo ojačala i kao vojna i kao ekonomska sila, pa i nuklearna sila koja nije bila 1969 godine a usudila se da napadne tada super silu SSSR. Problem Kine i Rusije u vezi sa teritorijalnim pretenzijama Kine prema Rusiji nije riješen.

rasprave se vodi na nivou ciji je veci (mislim na kpitalizam)

Да ли баш у свакој прилици морамо да покажемо колико не мислимо о тренутку и месту где смо, већ себи дајемо за право да МИ коментаришемо светске прилике и односе великих и далеких, на месту и у ситуацији када, ама баш нико, то од нас не тражи. Велики мислиоци, стратези и промишљени умови би ипак требало пре свега да се потруде да и сами нешто напишу, а потом то и ПОТПИШУ. Аутор овог ОДЛИЧНОГ текста је то урадио. Овај текст, пре свега, треба да послужи да се свако од нас запита да ли се и како нешто од тога може "украсти" и применити на нашу стварност, како бисмо и ми сутра живели боље. То је једино допуштено свима нама, који би да коментаришемо свачији, али не и сопствени труд и посебно резултат. Стога, хајте да се прво окупамо и обријемо, а онда запитамо колико лично вредимо и шта заиста знамо да створимо и тиме дамо допринос својој држави?! Тек онда бисмо, можда, могли и да проговоримо, али само ако заиста имамо шта да кажемо?! Предметни текст не треба коментарисати, већ учити!

@ /



СрБским патриЈотама и није толико величина битна, мислим капитализма, само ако је он братски то јест руски а може и кинески, мада су пословично склони субјективном мишљењу да су руски и кинески, мислим капитализми, највећи и најлепши од свих других...

prva stvar.Oblik ekonomskog funkcionisanja drustvenog uredjenja se ne moze odvojeno posmatrat od oblika politickog uredjenja.Ako imate slobodu privrednih subjekta na trzistu,a sama drzava sa svojom javnom potrosnjom nije na trzistu,sta je ond to?Podvala,dakako.Dakle,onaj privatnik itekako mora paziti kako zaduzuje firmu,a drzava i vlast moze da se zaduzuje kolko hoce.Neka druga vlast ce da ispravlja,sta aktuelna zaduzi.Ja,kao dipl.ek. slobodno mogu reci da je osnovni mehanizam funkcionisanja neoliberalizma - korupcija.Dakle,ne ni slobodno trziste,ni bilo koji drugi pomenuti parametar.Ja sam zagovornik slobodnog trzista,ali tek kad ono bude kolko tolko regulisano i slobodno od korupcije,nevidljivih monopola i dampinga.A korupcija se moze smanjiti jako puno raznim merama.Slobodno trziste da,kad svaka kompanija bude imala svog jasno vidljivog vlasnika,kad svaka komapnija bude jednako izlozena kontrolama vlasti

premda je u vecini svetskih drzava na snazi sluzbeno neoliberalizam,taj sistem sa slobodom trzista i drugim teoretskim principima u praksi nema puno veze.Nema postenih javnih natjecaja,nema slobodne fluktuacije radne snage,nema postenih kontrola drzavnih organa...danasnji neoliberalizam je u velikoj meri sistem jacega.Ko je jaci,taj moze sto drugi ne smiju.

Западни, тј амерички систем ће чак и у овој неравноправној борби у којој Амери, или они који њом владају, свако мало померају голове за играче који нису њихови показује фаталне недостатке.

Тај њихов неолиберални, у суштини фашистички, неофеудални систем ће се срушити чим довољан број озбиљнијих држава одлучи да је било доста, похапси или једноставно елиминише секту колонијалних намесника и одлучи да се долар више не прима.

Читав свет тешко ради и пати се док се пар породица у САД тешко богате. Једноставно, долар је проблем.

Кинези још нису спремни да се одлуче за тај корак, али ће бити приморани да једноставно подвуку црту. Користећи долар, земље и владе сами себи копају гроб.

1.Rado čitam Spiridonove komentare. On očigledno misli za sebe da je marksista ili neka vrsta komuniste. Međutim, da bi bio marksista morao bi da je manje krut, odnosno manje dogmatičan. Spiridon kaže: “није уопште битно које је боје мачка ако (на капиталистички начин) лови мишеве” pri čemu Deng Hsjao Pingu podmeće ono u zagradi. Koliko sam uspeo da pratim Dengovu delatnost on je bio marksist i shvatio je da se sve Marksove pretpostavke zasnivaju na proceni da će socijalizam nastati u ekonomski najrazvijenijim zemljama. No, na nesreću do prve socijalističke revolucije (Oktobarske) dolazi u “najslabijoj kapitalističkoj kariki”, tj. u carskoj Rusiji, pa u još slabijoj ruralnoj carskoj Kini. Posebno u ovoj drugoj čitav surovi kapitalistički razvoj (niske nadnice, obespravljeni radnici, raubovanje prirodnih resursa itd) je preskočen. Svi pokušji u Maovoj Kini da se preskoče decenije kapitalističkog razvoja i da se snagom volje postignu neki rezultatu nisu dali ploda.

@ Činjenica je da se komšije najprije potuku oko međe i za zemlju, posebno ako jedan komšija (Kinez) ima i previše djece a "tijesna njiva" a drugi komšija (Rus) ima malo dijece a " široku njivu", posebno kada komšija sa puno djece ima ptedubjeđenje da mu je komšijin predak od njegova pretka oteo komade njive.

@ Ненад Пиваш




Капитализам је увек био, јесте и увек ће бити само један, односно свака назови подела је артифицијелна и потпуно небитна за оно што он јесте. Оно што ви зовете тим злим пу пу пу неолибералним капитализмом је само капитализам у својој најчистијој форми, који самим тиме што је савршено добро укотвљен у нулту тачку система као таквог мора да победи, зато што је просто најефикаснији. Према томе Русија сада има Путина а Кина комунисте али ће сам систем у коме је новац оно што све мери, све то са временом поставити на своје место, односно једино питање које се поставља је чији ће капитализам бити највећи, да ли амерички, да ли руски или кинески, све друго су самозаваравања и снови, жао ми је али просто је тако...

@Kinezi zive svuda po svetu i svuda su lojalni gradjani, ne vidim zasto bi masovno naseljavanje Kineza u Rusiji, samo zato sto je preko granice Kina, moralo dovesti do Evropsko-Balkanskih zadjevica o "samoopredeljenju i secesiji".

Vi ne vidite, a eto ja vidim, jer čija djeca na njivi, njegova i njiva i sve što danas ili sutra nasele u Rusiji Kinezi, to je Kina a Rusija ti neće moći spriječiti bez rizika od obostranog samouništenja u nuklearnom ratu. Sve će to biti Kina i zato se i naseljavaju da bude Kina. Previše idealizirati Kineze, koji ni kad je bio SSSR nisu bili u dobrim odnosima s Rusijom.

@ Serafim

Према томе етатизам - државни капитализам, је просто морао на крају баладе да изгуби трку са западним капитализмом из простог разлога што је био неефикасан и непродуктиван, то јест када се револуционарна плоча са великим речима излизала, дошао је капиталистички ђаво по своје и у Русију и у Кину. Револуција је иначе, када смо већ и код тога, избила у Русији зато што је под један имала добру основу у култури самог народа а под два што је царска Русија желела да заустави време и да избегне неминовне промене. Тако да схватам вашу потребу да ставите навијачки шал и дивите се мудрој Кини, али то што је постигла је урадила тако што се спустила ближе од осталих равнотежној тачки система, који тражи највећу зараду са најмање улагања. У преводу просечан Кинез ради 50% више на годишњем нивоу од некога у ЕУ а заради 8-10 пута мање. Према томе ако Кинези победе у томе чији је капитализам већи спремите се на пелене као што их врло слична културолошки корејска Јура увелико примењује...

мао је легенда. без његове "културне револуције" не би био могућ успех денгових реформи.

@ Ненад Пиваш



Дакле ствари су јако просто али се прво морају схватити како треба, односно глобализам није неолиберализам већ само капитализам који је постао глобално свеприсутан. Како опет проток роба и капитала не познаје границе, просто су боље, веће и јаче организације зване корпорације почеле да надвладавају са временом оне мање зване државе и то је незаустављиви процес. Тако да не може се господо моја драга ма шта ви сањали зауставити точак историје, јер просто ће систем, његова нулта равнотежна тачка и време да учине своје, а ви можете слободно да забијате главе у песак, да пишете о Сорошу и заверама, да се надате у Кину или Русију, да причате о неком добром и злом неолибералном капитализму али ће он заједно са својом мета-идеологијом званом либерализам, све те ваше празне приче да прегази и да створи глобалну нацију звану Грађанин=Велики потрошач...

Приче о насељавању Кинеза у Сибир су благо речено глупост. Погледајте колико ненасељене територије има Кина, и то територије која је много боља и лагоднија за живот од Сибира.

Сасвим је могуће да ће у једном тренутку у будућности Кина пожелити да има природна богатства Сибира, можда чак и заратују с Русима око тога, али причати да ће они насељавати Сибир јер немају животни простор је бесмислица.

Slobodni mislilac: "Што је баби мило то јој се и снило” (рецимо ”100 miliona Kineza su naselili teritorije koje pripadaju u državnom smislu Rusiji”).
Оповргавање изнетих ставова и ”чињеница” би било чисто губљење времена.

Становници Русије имају и до 2/3 гена азијских народа. Иначе за теорију крви и земље Руси се углавном никада нису нешто посебно интересовали нити је примењивали.
Такве свари остављају дубоким мислиоцима (и интелектуалцима) да бистре уз флашу млаког пива испред сеоске задруге.

@ недеља, 03 децембар 2017 20:04 @Slobodni mislilac




Историја нажалост види да се покушаји освајања света зауста понављају али да се то уз сву могућу пристрасност не може баш увек приписати само Западу или су може бити Атила или Турци дошли на неку врсту туристичког пропутовања и разгледања знаменитости, па им се то мало више свидело те су се задржали неко време. Тако да ако било ко наивно мисли да ће ако у трци чији је већи капитализам у крајњем исходу победи Кина, свет изгледати нешто много другачије, плашим се како се мало преварио или смо можда заборавили на ону причу од прошле године када је кинески Меи Та захтевао и добио од напрдњака Чучковића у Обреновцу 55000 здравствених картона, да би пробрали радну снагу за своју фабрику. Као што рекох, Кина добија овај рат тако што тера људе да раде више од других за много мање пара, односно јер мање улаже да би више зарадила...

Čak i u najliberalnijim ekonomijama nije sve neoliberalno. Singapur ima dosta državnih firmi i večina ljudi živi u državnim stanovima, ima i socijalu... Potpuni neoliberalizam nigde nije u svetu, sve su to neke mešavina kapitalizma i socijalizma neke su više neoliberalne neke manje.
Srbija je u surovom kapitalizmu ko radi kod privatnika dok je u državnim firmama neki tip komunizma. Neoliberalizam krasi, mala javna potrošnja, deregulacija radničkih prava, otvaranje granica tj. ukidanje carina, privatizacija zdravstva, školstva i sl, ukidanje sindakata, fleksibilni zakoni o radu. Srbija itekako ima neoliberalizma...

Dosmanlije koje su preotele vlast uz pomoć svojih nato gazda obećale su izmanipulisanoj masi kako će im biti bolje kad se kako su oni to nazivali otvorimo prema svijetu što je zapravo značilo da se prihvate uslovi čitaj ultimatumi zapadnih sila počevši od isporučenja Miloševića haškom tribunalu pa nadalje. Od tada prođe 17 godina i kusur i ništa od tog boljeg života i dosmanlijskih obećanja. Ne samo to već je na sceni totalna destrukcija ekonomije koja prijeti potpunom izumiranju naroda koji polagano ali sigurno nestaje. Čak ni na zapadu danas se ne živi lijepo i lagodno kao nekad. Već jako teško. A tek kako može da se živi u od izdajnika opljačkanoj Srbiji i predatoj na milost i nemilost onima kojima nije u interesu opstanak naroda i razvoj već profit. Malo je reći da je neozbiljno poređenje Srbije sa Kinom. Iznenađen sam takvom naivnošću autora čiji tekst bi u suštini dobio veoma visoku ocjenu da nema ovih pomenutih meditacija.