“…Јер, руку на срце, када би заиста могло да се понови, можда нам уопште више не би деловало тако бајно….” Тачно! Ех, носталгичари... Пошто сам матор, требало би да и ја осећам југоносталгију. Морам признати да је уопште не осећам. Сећања на оно време ме испуњавају одвратношћу. После рата, за време „петољетки“, пред 1. мај, дотада празне радње би изненада добиле пуне излоге (само излоге) успеха прве петољетке. Чега ту све није било! Било је и праве чоколаде (чак и беле!), у паради су учествовали првенци наше социјалистичке аутомобилске индустрије, камиони „Пионир“! Ма, дивота једна! Иако сам тада био дете (али из „реакције“) , листајући комплете предратне „Политике“ видео сам и памтио рекламе: пре рата, белу чоколаду производила је и рекламирала земунска фабрика “La cigogne”, камионе “Пионир“ (по лиценци чешке „Праге“) је увелико 1939. године рекламирао и продавао „Рогожарски“ из Раковице.... У потрошачким картицама, ми – деца смо имали чак и купоне за чоколаду (вољени друг Тито и Партија су се бринули о нама!), али тај папир није био претерано укусан (чоколада је остајала само у купонима – по радњама: нигде). Истовремено, Официрска задруга ЈНА (улаз забрањен цивилима!) и специјалне удбашке радње (тзв. „дипломатски магацини“ улаз само за удбаше) су били препуни деликатесне робе по багателним ценама – али за „њих“. Уместо занимљивих филмова, по биоскопима су се давали совјетски бућкуриши и домаћи – још гори, „Барба Жване“, „Славица“, „Фабрика“. Сећам се, за време „Баш Челика“, када је то чудовиште мумлало : „падох....падох...падох..падох...“ ) неко је из мрака дрекнуо: “Па падни већ једном, п...а ти материна, па да идемо кући!“. Касније, мој петогодишњи син није у обданишту ама баш ништа знао о вољеном другу Титу, па чак ни ко је тај - и ја добих озбиљан укор од васпитачице због занемаривања уздизања детета. Покупио сам покућство и породицу и првом повољном приликом напустио земљу. А ови још имају носталгију... аферим!Зато и сада тако иде.

Таква генерализација, а аргумената за њу нигде. Носталгије има за свим и свачим, а супротстављати јој (им) рационалне аргументе бесмислено је, да бесмисленије не може бити. Односно, бесмисленије од бесмислене приче о носталгији јесте само критиковати носталгичаре.

Ako nista drugo, zale za dozivljajem i psihickim iskustvom svoje mladosti, koju danashnjica NEMA, i ono sto ima... blagi je uzas.

Zale za sadrzajem, mogucnostima i mirom - a danashnjica je opet tu zatajila i pliva u magli.

Ima i preterivanja u (jugo)nostalgiji, no, ima i istine!

Ово програмско повампирење Тита могуће је само зато што због Милошевићеве псевдотранзиције није било никакве лустрације, тако да поражена бољшевичка групација на 8. седници данас без проблема може да реанимира овог масовног злочинца. Све ми се чини - кад би се тај и некако физички повампирио, истог бих дана отишао макар на Папуу Нову Гвинеју. Боље међ људождере него међ усрећитеље.
П. С. Газда Грујо, отац Бранислав није телевизичан јер нема задње намере да ради на сопственој самопромоцији. Таквом човеку је немогуће да се носи са телевизичним водитељкама које немају соли у глави, али имају лукавства. Човек се ухватио у коштац са оним са чим неће држава, и није никад мислио да свој труд рекламира пред камерама, како би урадила свака друга организација. Због тога ме увек заболи стомак кад видим да такви људи доспевају на ТВ, јер знам шта их чека.
Уосталом, нама је сопствено страдање и васкрсење одувек било једини маркетинг.

Заиста је тешко објаснити љубав према диктатору, по чијем наређењу је крајем рата и непосредно после њега стрељано на десетине хиљада људи, чак и они који се нису борили, већ су изводили представе за Немце или су радили свој посао под окупацијом, било је ту професора, балерина ... Данашњим термином, тај човек је био ратни злочинац, а њега највише воле они који се наводно боре против српских злочина, воле га јер је највише убијао Србе, растурио је Србију на две покрајине, којима она од 1974. није ни управљала, оставио је преко милион Срба ван авнојевских граница, што је и био главни узрок крвопролића 90-тих, једном речју разбијао је Србију, зато га неки толико воле. Воле га сви они чији је џеп изнад свега, изнад државе и изнад живота својих сународника, а таквих је у Србији много, како би смо иначе објаснили да 40% становништва гласа за пулене запада, на задњим изборима, и то само неколико месеци пошто је тај исти запад признао Косово. Надам се да сваки пад је предходница новог успона и да ће после овако жалосних генерација Срба доћи неке које ће једва и знати ко је касапин из Кумровца и које ће имати само једну земљу којом ће се поносити, Србију!

Na osnovu citanja komentara zakljucujem da su komentatori da kazem antikomunisticki orijentisani i istovremeno po raspolozenju i stavovima spadaju u opoziciju. Jasno je da vladajuce stranke smatraju naslednicima komunizma, po njihovim uverenjima, poreklu itd. ALi, Vi ste pametan covek. Vi veoma dobro znate da DS nema nikakve veze sa komunizmom niti njihovi ministri. Vi znate da su njihovi ministri uglavnom iz, da tako kazem ,cetnickih porodica, da su njihovi preci bili zrtve komunizma. Na primer tesko da je Dusan Petrovic komunista i partizanovac.Vi takodje veoma dobro znate da je vrh DS odavano, pre oko 40 godina krenuo nekim drugim putevima. Vi takodje znate da mi ''kolonisti'' nikada nismo za njih glasali, a da ih je sve vreme, dvadeset godina, podrzavala Sumadija,i Beograd, a Beograd nije bio partizanski grad. Vi znate da je Novi SAd bio radikalski grad. O cemu se onda ovde radi? Zasto postovani komentatori ne glasaju za DS jer je DS u stvari antikomunisticka stranka koja se nalazi na poziciji skoro ekstremne desnice. U nadi da cu dobiti odgovor. Pozdrav iz srpske Vojvodine.

Дела највише говоре.
Србија је данас мала, остала без једне своје Титове "покрајине", са тенденцијом даљег смањивања.
Хрватска је "велика Хрватска" са српским територијама у себи (познате Титове "авнојевске" границе), а Срба тамо нема више.
Добар (претежни)део Црногораца више нису Срби већ антисрби, а Црна Гора непријатељска "држава".
Проценат Срба већ на следећем попису тамо биће далеко мањи него на прошлом.
Македонци су постали напрасно потомци Филипа и Александра Македонског, нису више Словени.
Муслимани су формирали нову нацију.
Сепаратисти (Титови пионири) у тзв. "војводини" отворено и нескривено раде на даљем цепању Србије и стварању нове "нације".
Један не тако мали део самих Срба у Србији више нису Срби већ "грађанисти", а један део (има их више од 5% на последњим изборима) и отворени, нескирвени антисрби и аутошовинисти.
Што се тиче Срба и Србије то је Титово наслеђе.
Па сад, ко не верује својим очима, шта се ту може.
Тито је највећа елементарна непогода која је могла да задеси овај народ. За Титовог времена Срби су престали да личе на своје предаке и заборавили ко су и шта су. То није било случајно.