Текст: "На данашњи дан 1217. крунисан је први српски краљ Стефан Немањић (Првовенчани)." Прво, па МУЋАК! НИЈЕ ТАЧНО! Први српски КРУНИСАНИ КРАЉ је Михаило Војислављевић, који је добио круну од папе 1077 г.! Његов отац Војислав, вођа српског устанка у Зети против византијске власти је зачетник те династије, док је његов син Константин Бодин, после бурне младости (1070 је чак извикан за "цара Бугара" од македонских устаника против Византије) такође од папе добио круну и у Бару надбискупију, као организациону јединицу српских католика (и то је некад постојало!), чији поглавар и дан-данас носи титулу "primasa srpskog"!? Поред тога, Константин Бодин је ратујући против Ромеја био и ПРВИ "ОКУПИТЕЉ Срба" (век ПРЕ Немање!), јер је Зети поред приморских српских кнежевина Травуније и Захумља, прикључио и Босну и Србију. Тад је за управнике Србије поставио браћу Вукана и Марка, пљеваљске кнежеве. Додао бих још само да се најмлађи унук тог Вукана (од јединог сина Завиде/Завише) звао СТЕФАН НЕМАЊА!

и код венецијанског дужда Андреа Дандола у Хроници: Stefanus quoque dominus Raxie et Servie, qui megadipanus apelabatur, dum neptem condam Henrici Dandulo ducis accepisset in coniugem, ex suasione uxoris, abiecto scismate, per nuncios a papa optinuit ut region titulo decoretns esset; et per lagatum cardinalem ad hoc missum, unna cum coniuge coronati sunt. Наравно да је Стефан Првовенчани био ожењен Аном Дандоло, која је била бар формално примила Православље, брак је склопљен око 1208 али о њеном присуству у јавном животу Србије, а камо ли о крунисању које Дандоло истиче, уз Стефаново и Анино одбацивање ”шизме” тј. Православља нема трага ни говора. Све је подвала папистичка. Као и интерполација код Доментијана о тражењу круне из Рима, настала трудом Хрвата који су први издавали његово православно дело!!!

@Радгост-Морава sмни

Kakvim prekrštavanjem? Stefan je dobio krunu od pape a da nije napravio NIJEDAN ustupak. Dobio je nešto, a nije dao ništa. Neshvatljivo za srbske patrijote, koji uvek daju sve srpsko za ništa, pogotovo za glavnog srbskog patrijotu malog Aleka od Vebera.

@mala primedba

Дан 14. јануар по грегоријанском календару је дан свеца РКЦ Саве Немањића. Ваљда за дела учињена у корист РКЦ. Као на пример: Нису гунђали око силних похода(убијања домородаца,пљачке,паљевине) између 200000-260000 крсташа Моравским путем предвођених Барбаросом; успут у Нишу предао Стевану папски венац 1189.Дела:учешће у римокатоличком походу крсташа;и привођење огњем и мачем старовераца у окриље РКЦ

Разуме се да ми се лапсусом уместо Стефан Немањић у горњи текст прокрало - Стефан Немања.

.
Краљевска круна је Стефану прво-овенчаном стигла од Ромејског цара из Константинопоља.

Нема веће подвале нити веће лажи од ове да је латински архијеретик на српски престо послао круну.

Зато молим све родољубе и патриоте да се не саблажњавају овом подвалом и фалсификатом!

Узгред, једни од "најкатоличкијих краљева" Средњег Века били су владари Мађарске, дуго времена најмоћније државе Средње Европе, па ипак су КРУНУ свог монарха и симбол њихове државе (једна од ређих европских владарских круна из Средњег Века сачуване до данас), чувену круну Светог Иштвана, Мађари ДОБИЛИ из Цариграда, мада је сам чин крунисања обавио папски легат, први мађарски надбискуп и потоњи први мађарски светац, Герхард/Гелерт!? Заправо, све до 1204 у грчким земљама, упркос јаким богословским полемикама и несугласицама, Латини НИСУ БИЛИ СМАТРАНИ ЈЕРЕТИЦИМА, већ само ЗАБЛУДЕЛИМА! Тек је 1204 и ТРАГЕДИЈА Цариграда, Грке окренула ка том "ТВРДОМ" ставу, а временом је и код других православних народа био ПРИХВАЋЕНО став о ЈЕРЕТИЧНОСТИ католика, што је на жалост много пута ПОТВРЂИВАНО у историји "захваљујући" ЗЛОЧИНИМА и ШИКАНАМА католика спрам православних!? У Савино време, међу Словенима није био изражен антикатолички анимозитет, али је век ипо касније у Душаново време то био факат.

Многобројни српски извори не спомињу папску круну и говоре да је крунисање било у Жичи око 1221. године. Нажалост, нико није пошао од логичног питања: какву круну је носио Стефан док је био Велики жупан? А одговор нам пружа Стефанов портрет из манастира Милешеве, задужбине његовог средњег сина краља Владислава. Поред Стефанове главе, стоји данас тешко читљив натпис; „Стефан у Христа Бога благоверни краљ и севастократор Рашких и Диоклитијских земаља, син Светога Симеуна Немање, зет цара Греческога кир Алексија“
Године 1217. Свети Сава је од Стефана добио „велико мноштво злата“ и отишао на Свету Гору ради духовних и дипломатских припрема за уздизање Србије на степен Краљевине, а 1219. је отпутовао из Свете Горе у Никеју, да од цара Теодора Ласкариса и патријарха Манојла I Сарантина добије самосталност Српске православне цркве. Из Никеје донео и део деснице Светог Јована Крститеља, којом су се у Византији посвећивали цареви за време крунисања

Нажалост, ниједна расправа није кренула од логичног питања: какву круну је носио Стефан док је био Велики жупан? А одговор нам пружа Стефанов портрет из манастира Милешеве, задужбине његовог средњег сина краља Владислава

На портрету, поред Стефанове главе, стоји данас тешко читљив натпис; „Стефан у Христа Бога благоверни краљ и севастократор Рашких и Диоклитијских земаља, син Светога Симеуна Немање, зет цара Греческога кир Алексија“.

На глави се налазе трагови две круне; прво је био насликан златан венац, фреско-техником кад и сам портрет (слика 2), а касније преко њега је секо-техником досликана куполаста круна, тако да се данас виде само њене контуре (слика 3). Нешто боље су сачуване ниске од драгог камења и бисера са крстоликим крајевима, јер су прво биле исцртане шилом у малтеру, па тек онда обојене.

Титула севастократора је била највише дворско достојанство све док цар Манојло I Комнин (цар 1143-1180) није увео титулу деспота. Пошто је по доласку на престо својој браћи Андронику и Исаку доделио титуле севастократора, а није имао мушке деце, цар Манојло је 1163. за престолонаследника узео свог зета, угарског принца Белу Алексија, и специјално за њега увео титулу деспота (господар), која је по рангу била између царске и севастократорске. Кад је цар Манојло 1169. добио сина, Бели је одузета титула деспота и дата му је титула кесара, као некад и Нићифору Мелисину.

Према Псеудо-Кодиновом спису о византијском дворском церемонијалу, цар носи затворену куполасту круну која се зове СТЕМА. Стема има златан обруч и лук који иде од средине чела, преко темена, до потиљка. Они су богато украшени бисерима и драгим камењем, и служе као конструкција за куполу од кадифе, која је исто украшена бисерима и драгим камењем. Са страна су висиле по две ниске од бисера и драгог камења

Севастократор је убрзо постао цар Алексије III Анђео (цар 1195-1204) и својим зетовима је доделио одговарајуће титуле; Алексије Палеолог, супруг најстарије цареве ћерке Ирине, постао је престолонаследник са титулом деспота, а Теодор Ласкарис, супруг цареве средње ћерке Ане, и Стефан Немањић су добили титуле севастократора

Тако је Стефан Немањић 1195. постао први српски севастократор и први странац са овом титулом у Византији. Кад се велики жупан Стефан Немања 1196. замонашио и повукао у Хиландар, престо је због међународно признатог високог ранга у византијској хијерархији наследио Стефан, а не старији брат Вукан, велики кнез у Зети.

Деспот Алексије Палеолог је умро убрзо после 1200. и цар Алексије је за новог наследника престола узео Теодора Ласкариса и дао му титулу деспота, а Стефан је постао први севастократор Царства. После пада Цариграда 1204. Стефанов пашеног деспот Теодор Ласкарис је основао Никејску царевину (1204-1261), наследницу Византије, и постао цар

Двадесетпет година владавине великог жупана Стефана Немањића је било крунисано краљевском круном у Жичи, на манастирску славу, на Спасовдан, који је 1221. године био 20. маја.

Према Теодосију, Свети Сава прво се обратио окупљеним званицама: „ као што сам ја ради вас влашћу свештенства и као глава цркве у Бога постављен, потребно је да се и онај који вама влада у Богу миром украси К Р У Н О М Ц А Р С Т В А, а ово је и у вашу част и похвалу, славу и величанство“. После тога Свети Сава је „... узео к себи у свети олтар, у светињу над светињама, венцоименитога брата великог жупана Стефана, молитвама и мољењем Богу благословивши га, багреницом и бисером опасавши га и украсивши, и В Е Н Ц Е М Ц А Р С Т В А часну главу његову венчавши, и миром га помазавши, прогласи га за Богом самодржавна краља српског.“

Дакле, Стефан Немањић је добио доживотну титулу севастократора још док је био принц. Кад је ступио на престо, владарска титула великог жупана је дошла на прво место

Зато је Стефан приказан са стематогорионом који је добио од византијског цара Алексија III Анђела још 1195 године!

Свети Сава је од цара и патријарха добио део деснице Светог Јована Крститеља, којом су се посвећивали византијски цареви за време крунисања. До сада није познато да су византијски цареви и патријарси још неком поклонили део деснице Светог Јована Крститеља, осим првом српском архиепископу Светом Сави

Непроцењива реликвија је била намењена за крунисање првог севастократора Никејског царства, великог жупана Стефана Немањића у Првовенчаног краља српског

Ако су цар и патријарх дали Светом Сави достојанство архиепископа аутокефалне Српске православне цркве и део деснице Светог Јована Крститеља, онда су свакако дали и осветили круну за будућег српског краља

На царско порекло круне Првовенчаног краља српског указује Теодосије кад говори о „круни царства“, односно о „венцу царства“ којим је Свети Сава венчао часну главу свог брата Стефана

Милешевска фреска доказује да је Стефан Немањић и као велики жупан и као Првовенчани краљ српски носио стематогирион и стему који су били византијског а не римског порекла.

На византијско порекло Стефанових инсигнија из Милешеве је указао Светозар Радојчић још 1934. године у свом најпознатијем делу „Портрети српских владара у средњем веку“ али наши историчари нису на то обратили пажњу!

* *

Подаци са фресака се код нас, нажалост, недовољно користе, мада веома често, можемо фрескама и ономе што оне приказују, веровати кудикамо више него писаним изворима, поготову ако ти извори не припадају времену о коме говоре.

Поштовани Бојане, прогуглајте (ако немате историјске књиге!) и наћи ћете да је цео концепт СРЕДЊОВЕКОВНОГ краљевства произашао из самосазнања германских ратних вођа, који су по слому Западног Римског царства, на његовим територијама оснивали њихове државе, више англосаских и гелских у Британији и Ирској, коначно уједињених под норманском династијом Плантагенета, затим Визиготску у Иберији, Остроготску у Италији, Вандалску у северној Африци и по краћем интерегнуму и Франачку у Галији, која се показала најдуговечнијом и која је највише утицала на историју Западне Европе. Наравно да су ратне вође имали и Словени кад су оснивали њихова краљевства на Балкану, у средњој и источној Европи, АЛИ симптоматично је да је као ознака за КРАЉА коришћена раногерманска реч "KUNING" (са даљом еволуцијом у другим западним језицима), што значи "ЈАКИ ЧОВЕК", што је најбоља квалификација РАТНОГ ВОЂЕ из доба Сеобе Народа. Та титула НИЈЕ ПОСТОЈАЛА у Византији, мада су Ромеји знали за хомерског "василевса".

Ту је германским кнежевима било знатно лакше, јербо није било на Западу никаквог цара, као на Истоку Јевропе цара из Цариграда, имали су своје ПОСЕБНО, германско право (са правом живота и смрти ратног вође над поданицима, посебно ако нису били Германи!), звано тзв. "Салијско право", а и што све до средине 8-ог века ни духовна власт папства на Западу НИЈЕ била јака. Тако да та релативно "опуштена" атмосфера у раносредњовековној Западној Европи давала је могућност германским ратним вођама да се УЗДИЖУ КАКО ХОЋЕ, јер је све зависило од снаге њихових мишица, оштрине оружја и њихове бескрупулозности. Баш како својевремено записа Константин Кавафи: "Варвари ће донети ЊИХОВЕ законе"! На том државном-правном тлу нарасло папство је средином 8-ог века ИСКОРИСТИЛО ситуацију нарасле војне моћи франачке државе и амбиције нове Каролиншке династије ВЕРНЕ папи, да усмери њихову агресију прво према аријанским Остроготима, а онда и ка још увек паганским Саксонцима и да тако наступи као АРБИТАР!

Пошто је Запад и папство тако ЗАДОБИЛИ ЊИХОВОГ цара, ваљало је уредити односе у том комонвелту номинално подложних, а стварно независних нових хришћанских држава спрам цара и папе. Па су тако Мјешко Пољски 962, Харалд и Кнут Дански 950-1020-тих, Иштван Мађарски и Олаф Норвешки 1000, Звонимир Хрватски 1060-тих (краљевска "титула" Томислава из 925 је упитна, шта више, незна се поуздано да ли је икакав хрватски владар Томислав постојао, или је то потоња конструкција!?) и Михаило Зетски и Српски 1077 задобили од папе круне, као НАЧИН да се УЗДИГНУ о очима њихових ПОДАНИКА, али и околних СУСЕДА, прихватајући, тад се њима тако чинило, ФОРМАЛНУ супрематију папе и германског цара!? Наравно, знамо да су жеље тадањих краљева младих и свеже христијанизованих европских монархија било једно, а дипломатска вештина папа и тешка рука германских царева нешто сасвим друго. По свему судећи вероватно је да је тај резон и руководио Стефана Немањића и брата му Саву да се упусте у сложену дипломатску игру.

Прво што је Стефан урадио, још за постојања цара у Цариграду јесте да отера жену Евдокију Ромејку, под смешним "образложењем" да је "шугава", а онда убрзо да се ожени са унуком моћног млетачког дужда Енрика Дандола, чије бродовље пресудно поможе крсташима да заузму Цариград 1204. Можда би се све задржало само на томе, АЛИ већ 1205 моћни бугарски цар Калојан, који је претходно згромио крсташе код Једрена 1205 заробивши и убиви њиховог "цара" Балдуина, ПОКОРНО је ТРАЖИО и ДОБИО круну од папе, иако је остао православац! То и мађарско мешање у српске међусобице су вероватно утицали на српски владалачки двојац да се упусти даље у дипломатску борбу, која су УКЉУЧИВАЛА ИНИЦИЈАТИВЕ и ПРЕМА Западу и ПРЕМА Истоку! Прво су умирени Бугари Савиним посредовањем код моћног обласног бугарског господара Добромира Стреза (који је ненадано умро за Савине посете), затим је Сава ступио у преговоре са мађарским краљем и на крају, упркос унгарским протестима, ИЗГЛЕДА да је била ЗАТРАЖЕНА и круна од папе.

Та круна је по свему судећи и добијена, АЛИ, УОПШТЕ НИЈЕ ЈАСНО да ли је спроведен ритуал крунисања од папског легата или је круна САМО ПРЕДАТА!? Немањићка краљевска круна је наравно ИЗГУБЉЕНА, па не можемо да судимо о њој само на основу фресака, тим пре, што су у италијанским радионицама, одакле су долазиле све инсигније пореклом од папства, још увек важили ромејски занатски и идеолошки узуси, посебно у јужноиталијанским градовима, са знатним грчким насеобинама у то време. Те су ствари лако проверљиве. Даље, ваша тврдња да је Сава добио круну за Стефана од никејског цара Теодора Ласкариса је благо речено смешна, треба видети биографију тог владара (линк: https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80_I_%D0%9B%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%81), који се борио за ОПСТАНАК његове државе, па да буде јасно да од неке ВЕЛИКЕ политике у РОМЕЈСКОМ стилу ту нема говора, посебно што је додељивање КРАЉЕВСКЕ титуле од Византинаца у ИДЕОЛОШКОМ смислу ИСКЉУЧЕНО!

Што се тиче ДРЖАВНИХ ривала српских на Балкану, то нису били ни Млеци, јер је Стефан био ожењен Аном, унуком моћног млетачког дужда Енрика Дандола, а ни Бугари, чију борбу за независност од Византије су Срби помагали за Немањина вакта, већ Мађари, тадања велика сила средње Европе, са великим амбицијама на Балкану. Мађари, као ревни католици су се могли СУЗБИТИ само обраћањем папи, оно тим пре што се све то могло постићи преко млетачких веза и српског сребра, оно тим пре што је мађарска политика у Далмацији директно се косила са млетачким интересима!? Наравно, документа умногоме одсуствују, али и Ваше инсистирање на томе да Сава и Стефан "ништа нису имали са шизматицима" више ми делује на НАКНАДНО УЧИТАВАЊЕ, тако карактеристичне за светосавске богослове!? Но, светосавље, као "православље српског стила" је заправо 20-то вековна појава, добрим делом заснована на природној еволуцији српског православља, али ОЦЕЊИВАТИ прилике 13-тог века са дистанце 20-тог, то знате делује НЕОЗБИЉНО!

Забележено је у тадањим документима да кад је папски легат дошао у Котор да тамошње претежно КАТОЛИЧКЕ грађане и Стефанове поданике убеди да сад црквени порез плаћају дубровачком место барском надбискупу и да име дубровачког надбискупа помињу одмах после папе, да су га ови умало линчовали, па кад се папски легат позвао на папу, Которски католици су му одговорили: "Ми незнамо ни за каквог папу, наш папа је наш краљ Стефан!", што је излив патриотизма незамислив и код многих садањих номинално православних Срба!? Јасно је из изнетог, да иако су Немањићи увек држали православље за државну религију и да су га увек подржавали, да су имали коректан и људски однос према католицима њихове државе, којих у оно време, а у приморским деловима средњовековне Србије уопште није било мало!? Тек касније је дошло до реправославизације Зете, Захумља и Травуније, тј. модерне Црне Горе и Источне Херцеговине, да оне и до дан-данас (сем накнадно ре-католиченог Пељешца и Конавала) остану православне!?