Није ми ни циљ, ни жеља да се ругам београдској публици што не зна да оцени кад је тренутак за аплауз, било да је у питању филм или неко озбиљно музичко дело (проблема са аплаузом је било и раније). Све је то последица чињенице да је за културу осим новаца, потребан мир на овом простору ослобођен ситних душа. На жалост, новца никад нема довољно на што смо навикли а ни мира у којем би се посветили култури. Нисам гледао филм али судећи по критици и филм говори о овој и другим последицама наших менталитета формираних на простору балканске вукој...е што неки зову и "балканско буре". И како онда, да ваистину, будемо авангардни кад се у у том бурету вода никако не бистри, већ се стално мешају блато и лепота живљења?

...u radno vreme strucnjaka-profesionalca, ali samo da bi prostornu zatvorenost umetnosti, njenu vremensku zatvorenost, sada zamenila progesionalna zatvorenost i rascep izmedju coveka i njegovih drustvenih uloga.Zato umetnost nastoji da se oslobodi svoje prostorne zatvorenosti i izadje u arhitektonsko, u kojoj se umetnost susrece sa samim prostorom, kao planskom organizacijom zivota ljudi, njihovim usmeravanjem putevima i ulicama, skupljanjem u fabrike, bioskope, stadione i iskoristi revolucionarni potencijal grada, u njegovoj suprotstavljenosti drzavi, koja prevazilazi grad i obuhvata neurbanizovane predele, a koje grad, suprotstavljajuci se drzavi, prazni, usisavajuci stanocnistvo u sebe.Tako se grad i njegova prostorna organizacija, javlja kao nova mogucnost sukoba umetnosti drzave, koja je od Platona okvir pojavljivanja umetnosti.Izolovanost Mecavnika, njegova skrivenost prirodom, ukazuje na njegovu utopijskost, njegovo ne-mesto u prostoru-planu i time na fantazijsko, koje svoj...

Хвала на овом одличном тексту о једном од највећих живих Срба тренутно.
У осеци квалитетних људи,лепо је бити савременик човека кога ће његово дело надживети,који је имао рашта се родити и који је после Нолета тренутно најпознатији Србин на планети.

Па ја капирам публику, није било звонцета да знају кад да аплаудирају. Шта ћеш, навика.

Негледљиво!

Pobogu čoveče zašto potroši ovoliko prostora i vremena za ovo što si saopštio???

*
Moje poštovanje autoru Nikoli Tanasiću

@ dragan,
Ех да је Балкан подручје мира, ми би имали не једног Кусту већ десет, педесет, Новаке, Тесле, Пупине, Милеве, не би могли да избројима. Ових дана усташе гласно подвикују, балије би да нешто руше оптужујући друге за то, итд. Коме је у оваквим условима до културе? Кад овом додамо мито, корупцију, мале плате, млади одлазе... Још увек у држави имамо много кочничара напретка на свим пољима... Стварно, коме је до културе? Можда ће генерације после нас имати више среће и радовати се успесима наших генерација, те своју пажњу посветити њиховим делима, да би оплеменили своју душу, поносни на претке, што ми сада или не можемо или то чинимо на граме.

Никола Танасић, Емир Кустурица ... српски интелектуалци.

Nisam još pogledao film ali ako je toliko dobar kao ovaj Tanasićev tekst vredi pogledati.

Веома дуг текст чита се с лакоћом и уживањем!Браво за текст, док не видимо филм!

И још нешто: проблем Кустурице је што Срби имају очајничку, малограђанску потребу да се допадну свету и прикажу му се као господа. Ми имамо веома богату историју, имали смо династије и свашта, али наше грађанско друштво је у основи другачије од оног на Западу. Тамо је постојао систем налик полисима доста дуго, где је град, како му и име каже (уп. град-ограда или città-cittadela, "тврђава") био ограђени простор у којем је постојала та западњачка светиња звана безбедност, а грађани су били тек обични људи, занатлије и трговци. Код нас су под Турцима Срби живели по селима, и прелазак у град по ослобођењу је био сувише нагао, а прототипом грађана сматрали су се они образовани у иностранству, интелектуалци. Логично је да су наши грађани тежили да побегну од свог сеоског наслеђа, и хајка против Вука Караџића - који је, узгред, писао исто као и наши први грађани у Будиму век раније - и она против Кусте су део те наше малограђанске потребе да се прикажемо као грађани, неко достојан Запада.

Cista poezija. Vartomet simbola. Od religijskih, literarnih i opsteljudskih do omaza najboljim srskim i eks jugoslovenskim filmovima. A opet tako jasno Kusturicin. Bilo da se radi o delovima koji su melodrama, akcija, cak i mjuzikl na momente, pa do duhovnog tihovanja na kraju, ovaj film se bavi samo jednom temom nad temama: ljudskom sudbinom, koja se pise svaki dan iznova. U ovom filmu su sve duse vazne - i ljudske, i zivotinjske i dusa prirode. Ne prave se vise ovakvi filmovi, otuda i nerazumevnaje generacija onih koji su odrasli na ZIP-u - zabavi i propagadi koja je prakticno postala esencija novog etabliranog filma. Sjajan je film napravio Kusturica. Za one koji film zaista gledaju kao umetnost. Bio sam skeptik da ce se vratiti, ali ovaj film ne zaosteje previse za Andergraundom ili Domom za vesanje. Ako uopste zaostaje.

Nikola je naseo na Kustinu naknadnu pricu o tome kako su „скептичност, неразумевање, и пословични цинизам његове локалне средине били ... препрека његовој редитељској и уметничкој каријери“! Polovicom 80-ih upravo je mahalsko Sarajevo slavilo Kustu kao svog junaka, zaklinjali su se u njega, postao je, doslovno, i deo tamosnjeg muzickog novog primitivizma! Zato nisu mogli da shvate sto 92.godine nije zajahao na njihovom talasu, iako su ga smatrali delom svog ambijenta. Kusta je uvek imao smisla za politiku i - politicare. Kao mladi reziser kritikovao je vlast, zajedno sa mladjanim Dizdarevicem, iz porodice koja je drmala BiH! I stalno je kritikovao vlast, a slikao se sa Milosevicem, evo i sa Vucicem, i namicao pare! Kusta voli pare, voli da se slika, i inteligentan je uz to. Nikakav velik reziser, djonio je sve sto je stigao, bas kao Goran Bregovic u muzici. I pocigancio nas je! Ne, Kusto, nismo to mi, sto ti u filmovima prikazujes. Umes ti, znamo, ali sebi, pre svega i pre svih.

Ovaj film nije bio razumljiv ni Semu Mendezu u Veneciji,ni evropskoj akademiji,ni Dubravki Lakic uglednom kriticaru Politike.Razlog?Opet isti.Nedoraslost analizi ovog grandioznog poduhvata.Naprosto se vidi da svi oni nisu bili na tom previsokom nivou,Koji je autor ovog dela postavio I sebi I drugima.Kada je Vudi Alen prvi put pogledso Odisju 2001 Stenli Kjubrika nije mu se dopao,na drugo njegovo gledanje nije bio toliko los,kada ga je nakon 6 meseci pogledao treci put bio mu je senzacionalan.Tada je priznao da je jedan umetnik toliko daleko ispred njega da ga nije razumeo.
Jedino ga je petnaestominutnim ovacijama na nogama ispratila publika u Veneciji.Zasto?Razlog open jednostavan.Zato sto je ta publika licno I porodicno odrastala I sazrevala uz filmove Viskontija,Roselinija,Felinija I Pazolinija.Da je umesto Mendeza u ziriju Venecije sedeo pokojni Kijarostami verovatno bi Danas Emir bio ovencan drugim Zlatnim lavom,Ali to je sad neka druga price...

Film je moćna stvar, danas oblikuje razmišljanje miliona ljudi.

Evo, zapitajte se koliko su debilasti holivudski filmovi uticali na vaša razmišljanja o ameriki? Kako su im lepe i fine kuće... u zemlji gde se sudovi peru jednom nedeljno. Zamislite štroku američkih kuća. Ako mi ne verujete, pitajte nekog od naših tamo.

Nema veze, svi misle da su američke kuće lepe, čiste i sjajne. I to najviše zbog - filmova.

Eto tako, pola sveta zbog druga Kuste ,
misli da je Srbija jedna velika ciganska. Fala ti Kusto, ajde probaj da snimiš bar jedan normalan filma o normalnoj Srbiji. Dosta sa Ciganima više.