Пучина плава спава
прохладни пада мрак
врх хриди црне трне
задљи сунчани зрак...
Што те нема, што те нема...
...И не хаје алчак
што за њоме црко...
Лепа времена романтике и мира у Мостару.
Слава му, слава на вјека.
Препоруке:
10
1
2
четвртак, 02 фебруар 2017 13:55
Ма, врло важно...
@Мирјана, Ниш: кажете за Алексу Шантића: “... Слава му, слава на вјека...“. Можда у Нишу – ал` не у Београду. Беше некад, још од пре Другог Светског рата у (старом) београдском “кругу двојке“ и једна лепа основна школа “Алекса Шантић“. Да, беше....... Више је нема. Сада се зове “Огледна основна школа ` Владислав Рибникар`“. Да, у “кругу двојке“ данас преовлађују потомци послератних “ослободилаца из шума и рупа“. За њих је тај Рибникар, наравно, од далеко већег културног и историјског значаја од неког тамо пискарала Шантића. Ма- Рибникар је био џин српске историје – био је совјетски тајни агент и у његовој вили на Дедињу је после напада Немачке на СССР заседао у јулу 1941 г. Политбиро КПЈ и послушно разрађивао строгу наредбу Коминтерне да се хитно диже устанак! Еј, бре! А тај ваш Шантић? Чуо сам да је прогнан у Калуђерицу, док и тамо некоме не засмета. Ма, врло важно...
прохладни пада мрак
врх хриди црне трне
задљи сунчани зрак...
Што те нема, што те нема...
...И не хаје алчак
што за њоме црко...
Лепа времена романтике и мира у Мостару.
Слава му, слава на вјека.