Kome je do morala u politici, neka ide u NSPM

Nikola Samardžić: „Drugi dvadeseti vek“, Službeni glasnik, Beograd 2008.

Komentari (5) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 utorak, 18 novembar 2008 21:12
Petar
Ja se pre svega pitam gde je i od koga je gospodin Gajić učio da piše prikaze. Gotovo polovina teksta jeste bavljenje ličnošću autora i to uz ulaženje u njegove psihološke motive. Da li je g. Gajić možda specijalista psihijatar?
Prikaz g. Gajića sastoji se, dakle, iz dva dela, jednog koji je degutantan, i jednog koji je suvišan. Degutantna je "psihoanaliza" autora, a suvišno je sve ostalo, jer nam autor samo prepričava tvrdnje Nikole Samardžića. U delu u kojem g. Gajić iznosi svoje neslaganje sa Samardžićevim prikazom jugoslovenske krize, to neslaganje je gotovo isključivo stvar političke i ideološke poziicije prikazivača a ne naučnog neslaganja.
Na kraju g. Gajić tvrdi da je "velika šteta što je na nekim mestima stručni pristup deformisan sudovima uzrokovanim jednom destruktivnom političkom alternativom." Bojim se da ista ocena važi i za prikazivača.
Preporuke:
0
0
2 sreda, 19 novembar 2008 18:40
Nikola
joj, Petre, dakle nepominjanje Rambujea, kršenja ustava BiH i Hrvatske zarad stvaranja nezavisnih država i mnogo toga još u vezi jugoslovenke tragedije - je po vama ''ideološka razlika'' a ne naučno pitanje?

Šta je za vas onda nauka, osušena žalosna vrba vjerovatno... U Rambujeu su Amerikanci tražili izuzeće njihovih vojnika iz pravnog sistema Srbije(maltene dođe vojnik, siluje Srpkinju i ne može mu se suditi, ma genijalno, mora da je ''ideološka'' razlika pominjanje ili nepominjanje takvih ČINJENICA), a da ne pominjemo trogodišnji rok za kosovski referendum i slične stvari.

Sve u svemu Petre, mnogo me plaši ta ''logika''(iako u njoj nema ničeg logičnog) koja se provlači po našim medijima posljednjih godina, a koju ste vi zaljubljeno prihvatili.

Što se tiče psihoanalitičkog dijela, može se reći da je nepotreban, da je us tvari SPUŠTANJE autora na nivo gospodina Samardžića i nekih njegovih ''ideoloških'' istomišljenika, koji su ne samo iznosili psihijatrijske dijagnoze drugih ljudi, nego su ih i karikirali.
Preporuke:
0
0
3 četvrtak, 20 novembar 2008 11:03
Predrag
Ponekad se upitam cemu toliko bavljenje pojedincima,mislim na doticnog gospodina Samardzica?
Covek je jasno pokazao ko je i sta je u jednoj emisiji na B-92.Jos mi u usima odzvanja njegova
recenica da njemu,njegovoj porodici nesto ne odgovara.Za cudjenje je da se i Gajic bavi sa njim.
Pustite tog gospodina da se bavi sobom,svojom porodicom...
Preporuke:
0
0
4 četvrtak, 20 novembar 2008 16:42
Milorad Stanojlović
Pročitao sam ceo prikaz pažljivo i nisam primetio da je gospodin Gajić «specijalista psihijatar», kako pita komentator Petar. Da jeste psihijatar, ne verujem da bi se usudio da ide tako daleko van svoje profesije. Takođe neznam ni gde je i od koga «učio da piše prikaze». No, mogao bih da se složim da su obe strane (autor i prikazivač) nastojali da argumentovano iznesu i svoje političke alternative što je danas neizbežno ako ste javni poslenik. Pretpostavljam da je nesporazum nastao već na samom početku kada je prikazivač ustvrdio da je autor «kontroverzna i antitetična ličnost». Iako je to opštepoznato iz naših medija, može se to posmatrati i sa raznih strana, a da niste psihijatar. Ako sam dobro razumeo, Gajić je citirajući Anđelkovića razmatrao «Postepenu Samardžićevu transformaciju i „ličnu tranziciju“, (koju) Anđelković predstavlja kao „konvertitstvo“, pri čemu je N. Samardžić od gorljivog nacionaliste evoluirao u gorljivog internacionalistu». Ovo je teško pitanje i vrlo delikatno. Uzrok preokreta može se samo nagađati, a argumenti se nalaze u domenu pretpostavki. Ne bih se složio s Anđelkovićem da su u pitanju «frustracija izazvana neostvarenim ambicijama, odnosno povređeni ego koji je doveo do toga da N. Samardžić više nije bio ni umereni nacionalista».
Tu bi zamalo mogao da bude u pravu gospodin Petar. Naime, nije prezentirana sama ambicija, kao i uopšte njeno postojanje, a da bi se moglo pozitivno meriti, dok je za Sekulu Drljevića i Jevrema Brkovića to dokazana tuga pregolema. Pre bih se složio sa onim što procenjuje njegov prezimenjak i kolega iz iste redakcije Miloslav Samardžić, glavni urednik lista „Pogledi“ – prvog opozicionog glasila u Srbiji. Urednik «Pogleda» opravdano drži i doživljava N. Samardžića kao osobu „briljantnog uma i sjajnih analitičkih sposobnosti“ i pisca kakvog bi poželeo svaki časopis. Stoga preokret N. Samardžića, što nije sporno, leži u drugom grmu. Ali, o tome naknadno...
Preporuke:
0
0
5 četvrtak, 20 novembar 2008 16:47
Milorad Stanojlović
Može se opravdano argumentovati i smatrati, da je prekret N. Samardžića nastao iz duboko racionalnih i analitičkih razloga. To je ono što Gajić svedoči time da su «Pogledi» bili prvo opoziciono glasilo u Srbiji. Sasvim je prirodno da se jedan moderno projektovan i koncipiran intelektualac nađe u tom društvu, makar dok ne bude novih glasila; još demokratskijih. To je bio najkraći i najbrži put u Slobodni svet i komunikaciju s njim. Jer, nije u pitanju samo N. Samardžić (moj argument). Tušta i tma je bilo onih koji su našli sebe u tom trenutku u toj priči. Vuk Drašković je sve to predvodio i postao «kralj trgova», dižući celu Srbiju na noge s tri prsta, bez oružja, nasilja i osvete. Da li je zaista znao na šta će to izaći – neznam? Bili su tu i Biljana Srbljanović, Đorđe Milosavljević i Veran Matić, za koga garantujem da nije frustriran neostvarenim ambicijama.
Druga je stvar za šta su se zalagali «Pogledi». Jer, Ravnogorski pokret je bio politički Pokret par excellence. Zalagao se za posleratno uređenje na principima ustavne parlamentarne i liberalne demokratije u Kraljevini Jugoslaviji. Uostalom, cela Kraljevina Jugoslavija je bila (pro)liberalno orijentisana i po tome je bila bez premca u okruženju, pa i u Evropi. Sam Pokret je osnovan u decembru 1943. godine, a ne 1941. godine. Svi lideri tadašnjih partija, osim komunističkog, bili su njegovi osnivači u selu Ba. Kasnije nam se demokratija malo zagubila, pa smo još u pripremama da krenemo u Slobodni svet.
Umesto svega toga, pomenuti saradnici ovog lista su se ponekad takmičili u nacionalizmu. Stvar izbora i ukusa. No, sam «demokratski most», tj. rad u «Pogledima», bio je blagotvoran za učesnike i stvorio je manje više demokrate od njih, a to pred Slobodnim svetom nije malo.
Bog nam daje talenat, ponekad i inspiraciju, a za ostalo moramo sami da se potrudimo, što je očigledno iz ovih primera.
Preporuke:
0
0

Anketa

Da li mislite da će u narednih godinu dana u Srbiji biti održani novi parlamentarni izbori?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner