Кад чу да је краљ Никола побегао преко у Скадра а његова војска под командом срамотног Србина Пешића потписала капитулацију на Цетињу, сердар Јанко и Санџачка војска још је крв проливала на Бојној Њиви да би братској српској војсци омогућили спас из германског окружења, Јанко рече својим борцима: Јунаци моји, нема предаје, са оружјем идите у своја села и чувајте нејач. Тако и би. Позва мрски окупатор у Пљевљима све бојовнике са Бојне Њиве да донесу и предају оружје код манастира Св. Тројица и да ће бити амнестирани.Мој Ђед Вук не поверова. Неки одоше а мрски вакмајстор их построји и рече: Ко је Србин на једу а ко Црногорац на другу страну. Подвојише се браћа. Црногорци, каже мрски Герман, вашу слободу је издејствовала Николина кћерка, италијанска краљица, а ви Срби марш у апсану. Посла их несретнике у логоре у Мађарску од којих се многи не вратише. Мој Вук постаде хајдук са пушком у руци бранећи своју породицу и сељане док га не покоси Шпањолска болест. Душу преда Богу у снегу у шуми.

Кад је реч о српском језику/ћирилици, изгледа да су се многи залуд причестили ...