Веруј Михајло,налетео си на будалу.
Јер већи су Срби тамо у печалби него овде у Србији.
Није ли једном један Рус запитао Србе:
има ли у Србији Срба.
Има,наравно да има,ево овај твој прилог говори о томе.
никто
Препоруке:
49
2
2
петак, 16 децембар 2016 22:57
Миладин
Здравље те служило, рука ти се никада не уморила истину пишући. Срећан био и ми с тобом. Живео!
Препоруке:
65
1
3
петак, 16 децембар 2016 23:09
pedjaprorus
Ja dobiem epilepsiju,napad na zuc i slepo crevo kad cujem pitanje - "a sta su Rusi ucinili za nas".Nisam konfliktan covek al bilo je i pesnicenja zbog vredjanja Rusije.
Препоруке:
51
2
4
петак, 16 децембар 2016 23:10
Dr Rade Pajovic,Florida
Potpisujem svaku rec!Neznam dali je nekome poznato ali moze svako da se uveri kako obican svet ovde reaguje na besmislene optuzbe upucene Rusiji.Samo pogledajte komentare na klevetnicke clanke!Veoma ostroumne I logicne!Ovde se narod plasi rata koji bi na danasnjem stupnju tehnologije oznacio kraj civilizacije I zivota kakav poznajemo.Izbor Mr. Trampa je rezultat toga!
Препоруке:
42
2
5
петак, 16 децембар 2016 23:18
Б.С.
Браво!
Препоруке:
43
1
6
субота, 17 децембар 2016 00:21
телетабис
Е мој Михаило, ово "а шта су то Руси учинили за нас" чућеш из уста неписменог али и ткз. академски образованог.
Глупост је већа од свеколике васељене.
Препоруке:
35
1
7
субота, 17 децембар 2016 00:30
ВВ
Poruku proroka iz Staroga zaveta Jazeklija (3.19.): Dixi et salvevi animem meam! Dakle: Rekoh i spasih svoju dušu!
Као и увек чланак је исцељујући. Руси су нам браћа. А народна ирека каже: "ко не држи брата за брата, имаће туђина за господара"!
Препоруке:
41
1
8
субота, 17 децембар 2016 01:44
A ti Medenice
Svaka ti cast, sjajan si novinar, biraj drustvo.
Srdacan pozdrav kolega.
Препоруке:
23
0
9
субота, 17 децембар 2016 02:21
Osnovna skola
Svojevremeno, u sestom razredu profesor istorije nam je pricao da ne postoji ljubav medju narodima. Bilo je to 92. godine kada sam morao sa porodicom da pobegnem u Srbiju iz Dalmacije, na selo kod svojih.
To sto sam tamo video i doziveo ne dao Bog nikome, a toga u Srbiji doslovno nije bilo. Masovno ulazenje ljudima u stanove, maltretiranje u skoli, svakodnevno pozivanje telefonom kada roditelji nisu kod kuce i mnoge druge, daleko groznije stvari... Da ne duzim....
Naime na tvrdnju profesora da ne postoji ljubav medju narodima i da je to iracionalna tvrdnja, pitao sam ga:"Kako je onda moguce da postoji mrzanja?"
Ipak, moram da priznam da sam stav Hrvata prema Srbima prepoznao u stavu Srba (price, sale...) prema Siptarima.
A prosli smo kako smo prosli i kako jos uvek prolazimo.
Препоруке:
3
8
10
субота, 17 децембар 2016 03:00
ел србињо
ма какви ћутати, само оплети буразеру! носићемо се са таквим од сад па до вечности. и са гастарбајтерима и са домаћим, који у просеку знају да буду гаднији по том питању.
Препоруке:
13
0
11
субота, 17 децембар 2016 09:06
НЕМАЊА ВИДИЋ
Хвала аутору !
Осећање братства према Русима траје упркос ћутању о томе школованих Срба. Не учи се о томе у школи него у кући.
Кад је Србија ушла у рат 1876 да би ослободила Стару Србију од Турака, стигао је из Русије као добровољац елитни генерал Черњајев ( Лав од Ташкента) и примио српско држављанство. Потом су стигли и многи други официри и војници прекаљени у ратовима против Турака. Било је око 7000 добровољаца.
Достојевски у свом дневнику сведочи да су новинари организовали кампању прикупљања новца. Грофице су ишле улицом са касицама и прикупљале прилоге. Народ је говорио да смо опет сви једно. Достојевски је та два месеца кампање назвао највеличанственијим временом у целој руској историји, кад је народ ишао хиљаде километара далеко да би помогао "браћи по вери".
Тада Српски новинари нису писали о томе, него су пером жалили јадне Чечене који су се преселили у Турску и чинили невероватна зверства по српским селима.
Препоруке:
18
0
12
субота, 17 децембар 2016 09:27
НЕМАЊА ВИДИЋ
Да је било по вољи Француске и Енглеске Турци би овде владали док год оне постоје.
Сва Европа је знала и писала да су Турци у Бугарској побили збег од неколико десетина хиљада душа. Ипак, председник енглеске владе лорд Дизраели и њен парламент закључили су да су тај покољ могли учинити само Бугари.
Пише Достојевски да је Енглеска у оно време била добра са српским либералима па је водила конце "интриге" против Черњајева, који је командовао главнином српске војске ( оскудица у гранатама и сл.) Право је чудо да у Историји српског народа ( Српска књижевна задруга 1986.) пише и ово. На уском делу фронта на Ђуниском Вису затекло се са српским војницима и око 1000 Руса. Од сасређене артиљеријске ватре погинуло их је 650 . Не би се ни тада повукли, да се нису повукли Срби.
Да су Срби захвални снимили би о томе филм. Руси нам праштају јер знају да не ценимо ни своје хероје.
Препоруке:
20
0
13
субота, 17 децембар 2016 11:01
Љиљана Дачић
Браво,Меденица.
Препоруке:
17
0
14
субота, 17 децембар 2016 14:09
Decak iz Kentakija
Na zajednickoj zastavi Srbije i Rusije ne stoji sadasnji grb okupirane Srbije koji je u vidu dva papagaja.
Dobro da je tako jer ne priznajemo dvoglavog papagaja-Aru.
.jpg)
Јер већи су Срби тамо у печалби него овде у Србији.
Није ли једном један Рус запитао Србе:
има ли у Србији Срба.
Има,наравно да има,ево овај твој прилог говори о томе.
никто
Глупост је већа од свеколике васељене.
Као и увек чланак је исцељујући. Руси су нам браћа. А народна ирека каже: "ко не држи брата за брата, имаће туђина за господара"!
Srdacan pozdrav kolega.
To sto sam tamo video i doziveo ne dao Bog nikome, a toga u Srbiji doslovno nije bilo. Masovno ulazenje ljudima u stanove, maltretiranje u skoli, svakodnevno pozivanje telefonom kada roditelji nisu kod kuce i mnoge druge, daleko groznije stvari... Da ne duzim....
Naime na tvrdnju profesora da ne postoji ljubav medju narodima i da je to iracionalna tvrdnja, pitao sam ga:"Kako je onda moguce da postoji mrzanja?"
Ipak, moram da priznam da sam stav Hrvata prema Srbima prepoznao u stavu Srba (price, sale...) prema Siptarima.
A prosli smo kako smo prosli i kako jos uvek prolazimo.
Осећање братства према Русима траје упркос ћутању о томе школованих Срба. Не учи се о томе у школи него у кући.
Кад је Србија ушла у рат 1876 да би ослободила Стару Србију од Турака, стигао је из Русије као добровољац елитни генерал Черњајев ( Лав од Ташкента) и примио српско држављанство. Потом су стигли и многи други официри и војници прекаљени у ратовима против Турака. Било је око 7000 добровољаца.
Достојевски у свом дневнику сведочи да су новинари организовали кампању прикупљања новца. Грофице су ишле улицом са касицама и прикупљале прилоге. Народ је говорио да смо опет сви једно. Достојевски је та два месеца кампање назвао највеличанственијим временом у целој руској историји, кад је народ ишао хиљаде километара далеко да би помогао "браћи по вери".
Тада Српски новинари нису писали о томе, него су пером жалили јадне Чечене који су се преселили у Турску и чинили невероватна зверства по српским селима.
Сва Европа је знала и писала да су Турци у Бугарској побили збег од неколико десетина хиљада душа. Ипак, председник енглеске владе лорд Дизраели и њен парламент закључили су да су тај покољ могли учинити само Бугари.
Пише Достојевски да је Енглеска у оно време била добра са српским либералима па је водила конце "интриге" против Черњајева, који је командовао главнином српске војске ( оскудица у гранатама и сл.) Право је чудо да у Историји српског народа ( Српска књижевна задруга 1986.) пише и ово. На уском делу фронта на Ђуниском Вису затекло се са српским војницима и око 1000 Руса. Од сасређене артиљеријске ватре погинуло их је 650 . Не би се ни тада повукли, да се нису повукли Срби.
Да су Срби захвални снимили би о томе филм. Руси нам праштају јер знају да не ценимо ни своје хероје.
Dobro da je tako jer ne priznajemo dvoglavog papagaja-Aru.