Свака теби част, Србине, брате!

Ставио си на хартију оно што већина нас које описујеш не сме да помисли ни док се брије...

Поента: није ово време страшно што робујемо телом, него духом...

Господе Исусе Христе,Сине Божији помилуј нас грешне.

Још једна честитка аутору текста, уз молбу, констатацију, предлог, како већ схвати, уколико чита ове коментаре. Описао је савршено мог оца, моју сестру, жену, моје пријатеље, непријатеље, познанике итд, али зашто за промену не би описао мене, то јест себе, то јест све људе који виде оно што и он, судећи по овом тексту, види, схватају све то, међутим, с неким морају да живе! Мени лично није било лако да решим тај проблем, некако сам се снашао, но, колико сам приметио, "они који виде" углавном одлучују да се изолују од осталих на овај или онај начин, што тешко да је решење проблема на колективном нивоу. С обзиром на то да аутор овог текста евидентно има дара за писање есеја (за разлику од мене, на пример), можда би један афирмативан текст о "онима који виде" далеко више допринео ма каквом побољшању наше немиле ситуације од критичког о "онима који не виде", тим пре што овај сајт ти други ретко читају, а и тешко да ће им овакви текстови отворити очи, јер ко је хтео могао је одавно све да уочи.

Uuuuh, kakav tekst!

Odlican tekst.Ali jednu manu zasto tome ne doda i mentalitet ovog naroda.Kada sve to budemo obrazlozili videcemo gde smo i ko smo.

Pravi tekst u pravo vreme...Kome je ovo jasno, bilo mu je jasno i pre 10 godina.

Jedino se pitam, koliko ce ljudi u Srbiji biti u stanju da dodje do ovog teksta, sa obzirom na relativno mali broj internet korisnika. Mozda bi bilo korisno ici metodom "od postanskog sanduceta do sanduceta" i to sa skracenom i sazetom verzijom (jer kad je ovaj narod nesto citao?).

Jos jednom, hvala i svaka cast autoru na ovom tekstu, a ja cu uciniti sve da sto vise ljudi ovo procita.

Трагикомична историја наше генерације на најболнији начин садржана је у судбини чланова групе *Екатарина Велика*.Да невоља,по нас саме,буде већа нема ни једног иѕ целе генерације који баш њих неће уѕети као докаѕ наше сопствене иѕуѕетности која би иѕбила свом снагом само да нам се пружила прилика.Римтутитуки је био наш одговор.Каква генерација такав и одговор.Да, ми јесмо нарцисиодна,декадентна и духовно лења генерација.Зато и не чуди фасцинација ЕУССР-ом,јер ми смо тамо где је и Златно теле.
Многи од вас ће се сетити култне представе Љ.Ристића *Миса у А-молу* па ћу ѕа крај парафразирати главног јунака - Ми смо слијепи путници у влаку еуропских народа!

Одлично, заиста. Али не очекујте да ће неко од тих младих и слабих да прихвати критику. Не, он ће прво да крене са пар презривих квалификација на рачун аутора текста, а затим ће на исти начин да окарактерише неке његове делове ничим не демантујући њихову тачност. А у свему ће се јасно препознати тон увређености што се неко уопште усудио да каже да можда нису анђели од Бога послати свету, а камоли да критикује њих и њихову поглед на стварност.

Лично сматрам, а сигуран сам да не преувеличавам када то кажем, да је текст Игора Ивановића - РЕВОЛУЦИОНАРАН. Ово је право мало ремек дело које има снагу генерацијског разобличавања лажи и заблуда којима су нас кљукали годинама, а којима нас нажалост и данас кљукају дневним дозама евромантри и евроутопија. Тако бритко и јасно изнета истина о једном народу у једној лажљивој епохи са једне, и врцаво интересантан мемоарски стил писања са друге стране, даје посебан печат и специфичну тежину чињеницама које су у тексту изнете. Ето како може да се пише једноставно, а дубоко и интересантно у исто време. Свака част.

Одличан текст, можда једана од најбољих анализа ове наше саможиве генерације.

Ivanović je genijalan! Možda mu fali malo više liberterijanizma i berkovskog konzervativizma!

Добар текст. Дао бих ипак себи слободу да примијетим да појам "моја генерација",са почетка текста, који се односи на све нас који припадамо тој генерацији, у току текста уступа мјесто појму "Младог Слабог Српског Човека". Тако да се стиче утисак да или су у питању двије теме или је неко престао бити моја генерација, са обзиром на то да у опису, горе поменутог човјека, нијесам препознао себе. Или сам пак ја тај, који је престао бити нечија генерација. Хоћу рећи да нас овакве подјеле ипак неће ослободити одговорности за оно што нам се дешава. Нити ће дефинисањем "Младог Слабог Српског Човека", наша савјест бити мирнија.

Није чудо што је овај текст покренуо бројне коментаре. Коначно нас неко истински, а не тенденциозно "суочава са прошлошћу". Ментална лењост која је окупирала нашу генерацију ће можда и бити побеђена.

Poentu teksta sam shvatio ovako: generacija koja je rodjena izmedju 196x i 197x (u to vreme sam i ja rodjen i, hvala Bogu, nikada se nisam osećao pripadnikom ovako opisane generacije) uvek je pokazivala određenu količinu duhovne i moralne inercije, tj. morali su prvo da prožive neki period da bi tek naknadno spoznavali njegove loše strane. Uz samo malo intelektualnog napora, moglo je i da se unapred promišlja o onome što nailazi, a ne samo da se to pasivno proživljava. Mislim da je u tom vremenskom kašnjenju suština loše sreće te tzv. MSSC generacije.
Ja sam proveo dosta vremena pokušavajući da sa ljudima pričam o budućim posledicama trenutnih dešavanja, ali sam uglavnom nailazio na neshvatanje. Valjda je to zato što sam prerano otvarao teme. Osamdesetih sam prerano pričao o nacionalnom patriotizmu, kada su svi uglavnom upražnjavali samoubistveni jugo patriotizam. Devedesetih sam prerano pričao o besmislenosti podilaženja Evropi, kada su svi (dobro, ne baš svi) govorili da će nas Evropa spasiti od Slobe i njemu sličnih. Početkom ove decenije sam prerano pričao o ekonomskom patriotozmu, kada su svi podržali DOSovski koncept grabljenja i rasprodaje zemlje. I tako, uvek bi se, prekasno, ljudi lupili po glavi i rekli "jeste, tako je bilo ,ali šta da se radi."

Sada pričam o...

E pa neću da vam kažem. Generacijo "moja", proživite prvo sve sami, pa će te naknadno da razmišljate o onome što će vam se desiti.

Најпре бих желео да похвалим аутора на изабраној теми, али и тек начелно да похвалим сам есеј. Моја замерка на горе поменути текст, рекао бих да не задире, нити поткопава његову суштину, али сматрам да није ни сасвим ефимерна. Наиме,као неко коме су преци и рођаци засигурно учествовали у свим бунама и ратовима (од устанка Луке Вукаловића 1852. године до данашњег дана)не могу да се сложим са констатацијама у којима доминирају термини са a priori негативним предзнаком типа партизанштина, док се монархистичка и равногорска (шта год то значило)традиција бланко афирмише.Тиме бих умањио жртву свог ђеда и свих других који су носећи петокраку положили живот за своју отаџбину, у односу на његове претходнике и потомке који су под другим обележјима тежњу за слободом главом платили. Утолико пре што нисам поштовалац лика и дела нпр. Едварда Кардеља, Милована Ђиласа и тако редом закључно са Вељком Булајићем, не могу да се сложим са чињеницом да ја, због политичког ангажмана и аманета, левих скретања или филмских остварења именованих, треба да се посипам пепелом зато што ми се скоро комлетна фамилија борила под црвеном заставом. Истини за вољу, сам Ивановић то није нигде експлицитно навео као неопходну морално- хигијенску меру,али се то може јасно прочитати између редова. Ако су Руси Други светски рат назвали Отаџбинским ратом, а Путин помирио петокраку и двоглавог орла, онда би и ми могли са више поштовања да се односимо према палим жртвама и њиховим идеалима, без обзира да ли смо истомишњеници са њиховим идеалима или не. Не мање пристојно би било односити се према учесницима Првог светског рата на основу учинка политичке елите која је водила потоњу Краљевину Југославију. Дакле, не осећам се мање Србином зато што имам "партизански" педигре и као такав се не одушевљавам четничком иконографијом.Бити васпитан да волиш и поштујеш своју земљу и њену традицију је независна категорија од тога да ли си по убеђењу републиканац или монархиста.

Ako je moja i tvoja generacija Ivane takva kakva jeste, ako je prozivela to sto je prezivela, posle svih reci moramo dati ili pokusati da definisemo alternativu.
Dobro si primetio da su nasi roditelji bili ono sto bi karikirano mogli nazvati deca komunizma. Mi smo nesto kao unici komunizma. Dakle vaspitavani smo u duhu komunisticke ideologije, a sada smo je zamenili ideologijom evroentuzijazma.
Mozda je to i istina, ustvari jeste, ali koja je ideoloska alternativa?
Pojednostavljeno govoreci postoje cetiri ideologije koje su unistile Srbiju.
1. Ideologija jugoslovenstva, utapanja svog identiteta u juznoslovenski, ta ideologija je toliko kostala ovaj narod. Ne treba, puno komentarisati. Milioni poginuli ni za sta.
2. Ideologija komunizma, idelogija koja je stvorila kult nereada i egalitarizma.
3. Ideologija evrointegracija, to je ideologija prava coveka, prava seksualnih manjina, ravnopravnosti polova.... to je ideologija americkih demokrata.
4. Srpska nacionalna ideologija.

U cemu je izlaz? U prihvatanju srpske nacionalne ideologije, ali sta je ona danas. Da li je to umivena varijanta Vojislava Seselja? Sta je nasa nacionalna ideologija?
Da li je to ideologija 19 veka, jedna staticna prevazidjena, danas vec mrtva ideologija.
Srpska nacionalna ideologija mora ponuditi nove odgovore na novo vreme.
Sustina srpske nacionalne ideologije vise ne sme biti samo teritorijalna velicini drzave.
Ne to mora biti borba za retradicionalizaciju srpskog drustva.
Ona je ono sto je uslov osptanka, dakle ne abortusima, ne razvodima, ne homoseksualizmu, ne modernim zakonima o vaspitanju dece... da porodicnim vrednostima, da kultu braka, dakle reafirmisanje moralnih vrednosti. Da to uradimo ne mogu nas spreciti ni SAD ni EU, potreban je rad na promeni pristupa zivotu.
Iz srpske nacionalne ideologije treba izbaciti kult zrtvovanja, jedna danas besmislena ideja, odprilike mi znamo da cemo izgubiti ali idemo u rat, kao 1999 godine. Dakle ima nade, ako se mi kao ljudi menjamo.

Za "Srb 1978" Srbine brate! Da si 60-tih, 70-tih, pa cak i 80-tih samo pokusao da budes srpski patriota, zavrsio bi u zatvoru sa nizom etiketa, prisivenim upravo od onih u koje se ti jos kunes. Kazes, ne mozes da gledas cetnicka obelezja, jer si vaspitavan na "petokraki" i ljubavi prema "zenici oka". To je naravno, tvoje pravo. Ali niko nije pitao nas, koji smo imali drugacije misljenje, tradiciju i secanja, da li mi mozemo da gledamo petokraku skoro 50 godina...Razmisli malo o tome.

Za "dejan025" Dejane, pa smisao i prava sustina srpskog identiteta jeste u nasoj pravoslavnoj veri i sposobnosti zrtvovanja, kao sto je vec "Zoran" primetio. Da je bilo i da ima istinskog zrtvovanja u poslednjih sezdesetak godina, ne bi nam se sve ovo sto nas je zadesilo (komunizam, ponizenja i ratovi) ni desilo. Barem ne u toj meri.

Nije sve sto je "zapadno" a-priori i napredno. Svakako treba prihvatiti tehnologije koje jos uvek dolaze sa "zapada", ali svakako ne treba prihvatiti norme ponasanja tj. (ne)moral koji nam se odande plasira.

"U se i u svoje kljuse" normalno uz saradnju i trgovinu sa svima (ukljucujuci i EU) kojima je do nje stalo. Kojima je vise do saradnje, ali ravnopravne (znaci na dobrobit za obe strane) stalo, njima svakako vise treba otvoriti vrata...

Jos jednom - BRAVO Gospodine Ivanovicu!

@sonja Postujem svacije misljenje, ali mi je to zaista tesko postici kad su u pitanju oni koji pljuju po zapadu i "hedonizmu" dok ga istovremeno koriste. Sonja, ako ste toliki patriota, zasto ste uopste otisli u Kanadu pa nam odatle "krojite sudbinu" i pricate o otadzbini? Zasto Vasi muski nisu uzeli pusku da je brane, u skladu sa onim sto propagirate? Ili ste mozda bas zato i otisli?

A mozda zivite zivotom hodocasnika i sve sto zaradite saljete deci na Kosovu? Mozda zbog toga, i iz solidarnosti sa ovdasnjim narodom, gledate kako da sastavite kraj sa krajem jer odbijate da zivite pristojno? I vraticete se, kada? Cim skupite pare za kartu? Kako da ne...

Retki su oni koji se zaista vrate, ali je zato mnogo vise onih koji o tome pricaju sa bezbedne udaljenosti i kritikuju nas ovde koji bi samo da pristojno zive.

Otisli ste u Kanadu i svi znamo zasto, ukljucujuci Vas. Nema potrebe da nam govorite sta treba da radimo i kako da razmisljamo... I sto je vaznije: nemate pravo.

Slažem se sa Ivanovićem da se tokom prethodnih nekoliko decenija izgradio jedan specifičan profil svojstven našoj generaciji.Taj profil je prosto fascinantan, poseduje desetine crta koje su apsolutno disfunkcionalne bilo na individualnom ili na kolektivnom planu. No, uprkos svojoj disfunkcionalnosti,banalnosti, on opstaje i opstaje i ''perfidno'' se suprostavlja bilo čemu što bi ga moglo promeniti. Sa jedne strane, interesantna je njegova istrajnost, sa druge njegova rasprostranjenost. Skup od nekoliko desetina crta, pogleda na svet, shvatanja, stava prema životu itd, itd, svojstven je skoro svima. Mislim da bi se o ovom profilu moglo napisati na hiljade stranica. Onako kako ste ga vi nazvali naš mladi slabi srpski čovek u stvari nema veze sa životom. On iz nekog razloga nije ni vaspitavan da bude čovek,on nije vaspitavan da istinski poštuje rad, da bude biće koje se bori,da ne vrednuje ni sebe ni druge po broju viza u pasošu, da ne trčkara za onima od kojih može da izvuče korist, da mu banalni interesi ne budu glavni vodič u životu. On nije vaspitan da kada govori o duhovnim vrednostima, te iste vrednosti i poštuje,on nije u stanju da bude individua, on je konformista i prilagođava se okolnostima ma kakve one bile. On veruje u visprenost a ne u pamet, u lukavstvo a ne u mudrost,
on priča o pravim vrednostima a okružuje se silikonima, on priča o pravdi a svaku situaciju nepravde brzo zgrabi kao priliku za svoju korist ako može da je izvuče. On jedan uzor koji je nametnut kritikuje zamenjujući ga još bolesnijim.Ali, opet, sa druge strane, taj mladi čovek je morao postati takav. Ako je sistem podržavao lopova a ne obrazovanog čoveka, ako su se lopovi smejali eventualnom poštenju ovog koji nije lopov,onda su se njihovi sinovi i njihove ćerke, i jednih i drugih, logično na kraju u svojoj glavi opredelili za lukavstvo a ne pamet, snalažljivost a ne rad, laž a ne istinu, konverziju a ne doslednost nečemu što je ispravno, poltronski duh a ne pošten odnos.

За ЗМАЈА.Знаш ли ону народну:"Ја о плочу-ти о клин"? Мишљења сам да сви Срби који су носили петокраку и при том погинули у Другом светском рату не смеју бити дисквалификовани као фалш Срби - АЛО БРЕ, ЖИВОТ СУ ДАЛИ. Оно што се дешавало након 1945. године не сме да им умањи поштовање којим су нас задужили.Не можеш нпр.Маркса,колико год да се идеолошки не слажете, да кривиш зато што је постојао Голи оток.У мојој кући се читао "НОЖ" када други нису смели да помену Драшковића, ипак нисмо се почели "ложити" на кокарде.Немају четници монопол на српство, на крају крајева они су били припадници ЈУГОСЛОВЕНСКЕ краљевске војске у отаџбини.Немој бити лењ па прочитај "Глуви Барут" од Б. Ћопића, можда ће ти онда бити јаснија моја прича.Као што се види из приложеног ја сам тај који пише ћирилицом, а ти брате Србине своје коментаре пишеш латиницом, тј."Ако лаже коза-не лаже рог"

Srbine od 1978, malo ne shvatam zasto mi adresiras ovako nesto. Mozda nisam dobro razumeo ironiju... Kao prvo, nisam rekao da meni neko treba da salje pare. Rekao sam da je svako odlucio da li ce i gde ce da ode. I naravno da ne osudjujem, ali nema potrebe da pojedini izigravaju zrtve i da se ponasaju kao da im je "truli zapad oduzeo dusu".

Dalje, rec uopste nije bila o izbeglicama, ali kad si vec pomenuo... Ne znam za BG, ali niko koga licno poznajem se nije bogatio na racun izbeglica. Sigurno je bilo i toga, ali ne bih isao tako daleko da tvrdim da je u pitanju pravilo posto su moja iskustva potpuno suprotna - znam izbeglice koje su iskoristile ljude koji su im pomagali (iako ni to ne bih izdvajao kao pravilo).

Necu da ulazim u raspravu o tome da li je vojska trebala da intervenise 1995. ili ne. Tema je suvise ozbiljna i kompleksna i, iako imam misljenje, necu ga iznositi jer se bojim da bih mogao biti pogresno ili neadekvatno shvacen. Osim toga, nisam ni politicar ni vojni analiticar pa nisam kompetentan. A bojim se da nisi ni ti, pogotovo ne u to vreme kad si imao 17 godina.

A za docek kosarkasa, nisam bio tamo.