Uzaludne su bile sve te ogromne žrtve, kad smo dozvolili da sve to što smo krvlju stekli, izgubimo zahvaljujući "našim političarima. Prvo je Moša Pijade zabranio povratak Srba izgnanih za vreme Drudog svetskog rata, onda je Petar Stambolič priključio deo Srbije (danas dobar deo Severa Kosova AP Kosovu i Metohiji. Zatim se nije smelo govoriti o iseljavanju Srba sa KiM,i nemo posmatralo građenje Kaliđerice(iseljeni Srbi od 1968 pa nadalje)i drugih divljih naselja oko većih srpskih gradova(Kragujevac, Kraljevo i dr.)Potom je Milošević propustio da vrati zemlju SPC (Metohija je u stvari skup Metoha-Manastirskih imanja)i na kraju je aleksandar veliki (AV) potpisao Briselski sporazum.Sve dok budemo imali političare, nedostojne slavne Srpske prošlosti, imaćemo neslavnu Budućnost.
Препоруке:
19
15
2
недеља, 23 октобар 2016 10:03
Бранко Павловић
Штаб Прве армије, све са Александром Карађорђевићем се потпуно обрукао у бици код Младо Нагоричана ( око 5 км северо-источно од Куманова, па зато ми ту битку зовемо "Кумановска"). Не само да нису предвидели напад, што је сасвим разумлјиво јер је реч о храброј импровизацији турске војске, која за мало да им успе, него ни у току најжешћих борби нису упутили појачање. Упорно верујући да је то све само "чарка" иако им је штаб био на 3км удаљености.
Победу су однели, не само нижи официри како се наводи, него пре свега пуковници, мајори и капетани, који су самоиницијативно уводили своје јединице у борбу тамо где је непријатељ најжешће нападао. Свесни важности прве победе за морал војника и не жалећи ни своје животе.
Највећи део тих официра су били Аписови саборци, који су пре рата имали договр да се у битку улази и без одобрења надређене команде, верујући да је прва победа одлучујућа. Тако је и било.
Нема Александар Карађорђевић заслуга ни у једној нашој победи 1912-1918.
Препоруке:
20
5
3
недеља, 23 октобар 2016 11:16
Радгост
На данашњи дан 1912. године турским нападом почела је Кумановска битка -
Куманово за Косово Беч је тада навијао за Турску-да порази Србију;и да ју затим својом војском ослободи од Турака и прикључи Источном царству.Загреб-аналитичари- такође најављивао пораз Срба од бројније и боље опремљене турске војске у Куманову;сматрао да Срби могу да се изваде само поред балканских Пруса-Бугара...Док јужни Славени грицкали семенке и очекивали вест о паду Србије, трубач Циганин Ахмет Ахметовић(из Лесковац!) одтрубио Турцима повлачење а Србима трубом командовао јуриш.Саборци Срби и Цигани стигли Турке на Дринопољу и ( без борбе) од Турака добили кључеве града;поздравили се са Србима и запутили за Малу Азију и даље.Тадашња ЕУ је одлучно спречила прогон Турака из Европе-и започела марљиве војне вежбе и набавку новог оружја за поход на Србију и Русију.
У том походу се истакли јужни Славени;СХС-Три ратна друга.
Препоруке:
7
1
4
недеља, 23 октобар 2016 13:18
раја
По овом коментатору Павловићу Краљ Александар није ни био са војском ни у Балканском ни у Првом свеском рату.
Препоруке:
5
4
5
недеља, 23 октобар 2016 21:19
Бранко Павловић
Регент Александар је био са војском и то му свакако служи на част. Не спорим да је то за војску имало моралног значаја. И у првом коментару сасвим прецизно кажем, ако погледате пажљивије, да је штаб Прве армије био на 3км од борби.
Међутим, он је након Првог рата приграбио за себе и све војничке заслуге, а он их нема уопште. Сасвим супротно, заједно са Пашићем је директно одговоран што се пре почетка Првог рата није усвојио буџет како га је Путник конципирао, што је за последицу имало да након Колубарске битке станемо на Дрини, зато што смо остали без граната ( 30 зрна по брдском топу, односно 25 по хаубици). Такође су закинули на пресвлакама војаника, па је почетком 1915 букнуо тифус, више него што је због не знања наших лекара то морало да буде. Био је против напада на Бугарску пре њихове мобилизације, супротно тражењу генералштаба, што је за последицу имало голготу преко Албаније. Укупно, на Пашићеву и његову душу иде око 400.000 погинулих.До Солунског процеса.
.jpg)
Победу су однели, не само нижи официри како се наводи, него пре свега пуковници, мајори и капетани, који су самоиницијативно уводили своје јединице у борбу тамо где је непријатељ најжешће нападао. Свесни важности прве победе за морал војника и не жалећи ни своје животе.
Највећи део тих официра су били Аписови саборци, који су пре рата имали договр да се у битку улази и без одобрења надређене команде, верујући да је прва победа одлучујућа. Тако је и било.
Нема Александар Карађорђевић заслуга ни у једној нашој победи 1912-1918.
-
Куманово за Косово
Беч је тада навијао за Турску-да порази Србију;и да ју затим својом војском ослободи од Турака и прикључи Источном царству.Загреб-аналитичари- такође најављивао пораз Срба од бројније и боље опремљене турске војске у Куманову;сматрао да Срби могу да се изваде само поред балканских Пруса-Бугара...Док јужни Славени грицкали семенке и очекивали вест о паду Србије, трубач Циганин Ахмет Ахметовић(из Лесковац!) одтрубио Турцима повлачење а Србима трубом командовао јуриш.Саборци Срби и Цигани стигли Турке на Дринопољу и ( без борбе) од Турака добили кључеве града;поздравили се са Србима и запутили за Малу Азију и даље.Тадашња ЕУ је одлучно спречила прогон Турака из Европе-и започела марљиве војне вежбе и набавку новог оружја за поход на Србију и Русију.
У том походу се истакли јужни Славени;СХС-Три ратна друга.
Међутим, он је након Првог рата приграбио за себе и све војничке заслуге, а он их нема уопште. Сасвим супротно, заједно са Пашићем је директно одговоран што се пре почетка Првог рата није усвојио буџет како га је Путник конципирао, што је за последицу имало да након Колубарске битке станемо на Дрини, зато што смо остали без граната ( 30 зрна по брдском топу, односно 25 по хаубици). Такође су закинули на пресвлакама војаника, па је почетком 1915 букнуо тифус, више него што је због не знања наших лекара то морало да буде. Био је против напада на Бугарску пре њихове мобилизације, супротно тражењу генералштаба, што је за последицу имало голготу преко Албаније. Укупно, на Пашићеву и његову душу иде око 400.000 погинулих.До Солунског процеса.