Овде се говори о разговору Светлане Слапшак и Ивана Чоловића. При томе се читалац уводи у дискусију о том разговору, а не даје се никаква назнака какав је то разговор, где је вођен, којим поводом, нити ко су ти Светлана Слапшак и Иван Чоловић. Разумео бих ненавођење референце да је тај разговор вођен нпр. између Черчила и Стаљина, или да су то двоје нпр. Тесла и Ајнштајн. Али ово двоје, појма немам ко су. Зато ме текст подсећа на својевремено објављен чланак "Полемике" двојице фиктивних угледних "експерата", извесног Ragnara Fitzgeralda и Thomasa Bensona. Касније је аутор, R. Benson, објаснио да су ликови измишљени...
Препоруке:
0
0
2
четвртак, 14 мај 2009 21:58
Пророк
А после ће нас учити Крбавској бици, где су копља укрстили Хрвати под заповједништвом Емерика Деренчина и Османлије које је предводио Хадум Јакуб паша. Наиме, у тој бици је заустављен продор Осмалија у Европу(ако је вјеровати увијек педантним повијесничарима Хрвата, који тачно знају час почетка битке и гдје се који великаш налазио у сваком тренутку). Е то ће да нам уче децу, ако их не зауставимо аргументима и историјским чињеницама пре него нађу плодно тле за своје теорије.
Препоруке:
0
0
3
четвртак, 14 мај 2009 22:05
Пророк
Крбавска битка 09.септембар1493.
Сукобљене стране Турско царство - Хрватско-Угарско краљевство. Да добро сте прочитали Хрватско-Угарско краљевство.
Подаци преузети са hr.wikipedija.org
иначе идентични са било којим хрветским уџбеником.
Препоруке:
0
0
4
четвртак, 14 мај 2009 22:25
koekude
MIT.MIT.MIT.O kom to mitu Mi govorimo?Dali sutra o mitu `Prvom Srpskom Ustanku` ili o mitu `Balkanskih Ratova` ili o mitu `Solunskog Fronta` ili ,ili...
Препоруке:
0
0
5
четвртак, 14 мај 2009 22:41
НСПМ web
@ Јован Јанковић
Овде се говори о разговору Светлане Слапшак и Ивана Чоловића. При томе се читалац уводи у дискусију о том разговору, а не даје се никаква назнака какав је то разговор, где је вођен, којим поводом, нити ко су ти Светлана Слапшак и Иван Чоловић. Разумео бих ненавођење референце да је тај разговор вођен нпр. између Черчила и Стаљина, или да су то двоје нпр. Тесла и Ајнштајн. Али ово двоје, појма немам ко су.
Хвала на примедби.
Додали смо линк на почетку текста, заправо је реч о разговору антрополога С.С. и И.Ч. вођеном за Радио Слободна Европа, а налази се и на нашем сајту (како на насловној страници, тако и у рубрици Преносимо).
Дакле, још једном, лажна је основа на којој се контруише полемика о косовском миту. Не постоји косовски мит (то је пројекција без домашаја, за свакодневу исхрану разних дотираних медија, а ови разговорници су њихов мршави catering).
Дакле, косовски завет. Вучинић је упао у мрежу и својим копрцањем (које мирише на правдање) само оснажује, даје зачин том бедном медијском catering-у.
Али добро цитира: и Ива Андрића и Радована Самарџића - обојица евоцирају заветну мисао, косовски завет, на терену су највиших хришћанских достигнућа, тамо где је слобода тек могућа, у озрачју су слободних личности, витештва (цар Лазар) и свештене поезије (Његош)...
Косовски завет браћо...
Препоруке:
0
0
7
петак, 15 мај 2009 00:20
Газда Груја
Косовски мит?
Је л` то беше оно, кад су они, наши, цареви, рекли Турцима онако, дрско (исто као и браћа Козаци на оној скупштини својим непријатељима) свашта, и то без обзира што су им Турци нудили да буду део "колективне безбедности", и "Азијске уније" - и још их нешто најстрашније извређали, без да брину, што је Турака било х пута више ; па онда још отишли на "Косово равно" и тамо секли што су могли више Турака, онако, мушки, као прави слободни људи и газде на СВОЈОЈ земљи?
И ту они цареви, Лазар, Милош, Косанчић, Топлица, Југовићи итд, на жалост, изгинули, а Бранковић, побег`о па преживео.
А ми запамтили ове, цареве, а Бранковића пљујемо и данас јер је бескичмењак.
И онда око ових, царева, свили и религију и језик и поезију и све, па нам је читава цивилизација изаткана од "нећеш ти мени командовати, бре" материјала.
Је л` то то?
Па знам ја што то њима смета... знам...
Ко припада Косовком миту, тај не ћути погнуте главе, и не слуша иностраног господара... Него бије...
Коме то треба? :)
Препоруке:
0
0
8
петак, 15 мај 2009 04:58
Zavet, a ne mit! Pobeda, a ne poraz!
Uglavnom se slazem sa tezama iznesenim u tekstu, ali i ovaj autor koristi pogresan termin za ono sto Kosovska bitka predstavlja za srpski narod! Nije Kosovo nikakav "mit" - jer bi onda bili u pravu oni koji Srbe nazivaju "mitomanskim" narodom. Ne, radi se o z a v e t u nasih predaka, koji su nam pokazali kako se brani identitet, sloboda i duhovnost! Poseban problem je sto je - posredstvom Turaka - Srbima Kosovska bitka predstavljena krivo, te je ispalo: 1)da Srbi slave poraz, i 2)da su Srbi na prevaru ubili sultana. Oboje je notorna laz, u to se moze uveriti svako ko istrazuje istorijske izvore na Zapadu! Evropa je slavila pobedu Srba na Kosovu - i to nije bila nikakva greska! Srbi nisu tu bitku izgubili, ali jesu, oslabljeni tom skupom pobedom, u narednim decenijama izgubili drzavnu nezavisnost. A "varalice" Milosa Obnilica sto se tice, istrazivaci su odavno uvideli besmislenost turske verzije da je Milos usao u sultanov sator, kleknuo pred njega, a onga ga ubio! Hej, pa koji bi to vladar usred bitke primao naoruzanog vojnika protivnicke vojske! Nazalost, Srbi su prihvatili taj mit o Milosu kao osvetniku-varalici! Verzija koja je, nazalost, udaljena od srpskog pamecnja kaze da je dvanaest srpskih vitezova uspelo da predje preko svih svezanih kamila i dopre do sultana, ubije ga i time resi kosovsku bitku! No, mi smo poverovali Turcima, kao sto danas verujemo Nemcima i Amerikancima, pa ucimo vlastitu istoriju onako kako je ti nasi neprijatelji napisu! Gospodine Vucinicu, molim i Vas i ostale da ne koristite rec "kosovski mit" - smisla ima govoriti jedino o "kosovskom zavetu"! Tako bismo se i jezicki odmah jasno odelili od onih koji nam zele oteti pola Srbije - a drugu polovicu da daju Canku, Cedi... A kad smo kod takvih - Vuk Brankovic nije bio izdajnik, izdaje nije bilo! Kao ni poraza na Kosovu! Ali smo prihvatili tursku verziju o Srbima kao gubitnicima, izdajnicima i varalicama! A oni, Turci, Nemci i Amerikanci su valjda - vitezovi?!
Препоруке:
0
0
9
петак, 15 мај 2009 09:34
брм
"Да добро сте прочитали Хрватско-Угарско краљевство."
Пророче нису Хрвати бед гајс што раде свој посао већ ми што не радимо...прошетај се до Калемегдана до војно историсјког музеја па да видиш чијих краљева има више. " поносно " сам својој деци показивао бројне хрватске краљеве,владаре неколико села у залеђу Сплита а савременике српских краљева Михаила и Бодина, владара скоро целе Далмације, Рашке и данашње Црне Горе и Албанске обале..који у поставци не постоје....Југославија нот дед - али ћемо ми ускоро ако се то не прекине
Хрвати су Југословене давно протерали из свих институција поготово културних и историографских
Препоруке:
0
0
10
петак, 15 мај 2009 10:07
Srboljub Savic
Postovana redkcijo NSPM,
Pozadinu pitanja i izbor sagovornika radija
"Slobodna Evropa" kao njihov zatrovani odnos prema
Srbiji i srpskom narodu, znamo (vecina se slozila).
Medjutim, uprkos toliko reci, ustvari nije nam
bas jasno, sta je to "Kosovski mit", zavet,legenda.
Istorijski, kao ni brojni drugi narodi u to vreme,
Srbi se nisu nacionalno ujedinili ni identifikovali
Pojam nacije je i danas razlicito definisan, od
SAD (koja namece pojam nacionalnosi izjednacen sa
drzavom) nas i nama slicnih, koji naciju izjednaca-
vamo sa narodnoscu i narodom, imajuci u vidu narode
koji su vecinu okupili u jedni drzavu i naciju,
kao Francuze. Narodi koji zive u manje-vise snaznim
drzavama, kao sada nekoliko germanskih naroda u
Nemackoj ili cetiri naroda u Velikoj Britaniji, u
razlicitoj se meri odnose prema naciji i drzavi.
Moze se slobodno govoriti o jednakosti drzave i
nacije u Nemackoj, dok se Skotljandjani "koprcaju",
ali ostaju drzavljani V.B. i "jedne" nacije.
Srbi su narod bez nacije-drzave, sa sve manje nade
da ce je formirati. Ne treba se zavaravati, ni
omalovazavati odvajanje Crne Gore, Slavonije, Dalmacije, Bosne, Hercegovine, Republike Srpske,
Kosova i Metohije, sutra mozda Raske (oblasti) i
jos gore - Vojvodine (pola veka A.P.). Sve ove
oblasti (i danas drzave) su stanista Srba (i pre
svih seoba i imigracija), sto samo neuki i zlobni
negiraju. Jezik na svim ovim prostioorima je jedan,
ali se ubrzano, sa stvaranjem kvazi drzava, stvara-
ju i kazi jezici - danas, uslovi za sutrasnje naci-
je. Veliki i mocni, zele i na taj nacin-mnogo sit-
nih i nemocnih oko sebe, da jos uvecaju svoju moc.
Kako mi-Srbi sve cinimo da im u tome pomognemo, ne
cudimo se sto se iscrpljujemo "Kosovskim mitom".
Mit je stvorio - opevao narodni pesnik, sazimajuci
sve snove, zal, ponos, bes, ... u "jedno".
S. Savic
Deo 1.
Препоруке:
0
0
11
петак, 15 мај 2009 10:48
Srboljub Savic
Deo 2
Da je Milos Obilic "jurnuo" na sultana - vodju i
komandanta ("glavu"), ne mareci za smrt, mora biti
jasno. Knez Lazar medjutim, nije okupljao vojske da pogine, kao sto njegova drzava nije bila kao
Dusanova (koja takodje nije ujedinila sve srpske zemlje i drzave tada) niti je on bio sa Kosova.
Velicina kneza Lazara je u nastojanju da brani
srpske zemlje i narod, posle poraza srpskih vojski
u Marickoj bitci (18 godina ranije) i porazima
ostalih vojski na Balkanu. Nazalost, iz razloga
koje treba prouciti, nije bitno promenio vojsku,
spremnu da se vojnicki "nosi" sa drukcijom vojskom.
Cak i tako, bitka se nije okoncala "cistom" pobedom
turske vojske (tako je do Evrope [Francuska] cak
stigao glas o srpskoj pobedi, pa su zvona Notre
Dame zvonila veselo u cast). Turski izvori i
istorija Osmanlijsko carstva takodje to govori.
Da bi procenili odnos drzava i drzavica tadasnje
Evrope, ne sme se zaboraviti, da je jos uvek trajao
stogodisnji rat (gde je takodje dolazilo do lomova
zbog upotrebe novog oruzja i taktike). Od 1389 i
Kosovske bitke, do 1451 - pada Beograda i Carigrada
(definitivnog pada "Srbije"), odigrale su se brojne
bitke, Turske pobede i porazi, nase, borbe Bugara,
Rumuna (uspesni vojvoda Drakula), Madjara, Albanaca
i Austrijanaca. Na Kosovu su Madjari izgubili bitku
1448-e, a u bitci kod Ankare (Mala Azija) istakli su se Srbi (vazalna vojska), iako nisu uspeli da
sprece poraz osmanlijske vojske.
Ni malo osvetljena desavanja na tlu Bosne (posebno)
i Hercegovine, a presudna za stanje danas, tek
treba predstaviti.
Sve ovo, ipak ne negira znacaj "Kosovskog mita"-
izraza zelje za ocuvanjem slobode naroda -vrhunske
vrednosti civilizovanog coveka. Ljudske slobode
(jedinke), tako cinicki isticane danas, nema bez
slobode naroda. Pa ako se "Kosovski mit" tumaci
kao izraz zrtvovanja u ime slobode, mora se za
njega boriti.
Politikanti pokusavaju da ovaj mit-zavet,pretvo-
re u ruganje nasem zadnjem porazu- otimanju KiM.
S. Savic
Препоруке:
0
0
12
петак, 15 мај 2009 11:13
Пророк
@брм
Управо у томе и јесте поента. Потпуно се слажем са Вама.
Препоруке:
0
0
13
петак, 15 мај 2009 12:09
Пророк
@brm
Потпуно се слажем с Вама, управо то и јесте поента.
Препоруке:
0
0
14
петак, 15 мај 2009 17:29
au mile
rpski narod je opstao zahvaljujući srpskoj pravoslavnoj crkvi i negovanju narodnog jezika, kulture i predanja u kojoj kosovski ciklus predstavlja najvažniji deo. Pričati o zloupotrebi kosovskog mita je isto tako besmisleno kao priča o zloupotrebi srpske pravoslavne srkve. Kosovski mit i srpska pravoslavna crkva su u samoj suštini srpskog identiteta. Trivijalizovanje kosovskog mita je isto što i direktan napad na osnove srpskog identiteta.
Препоруке:
0
0
15
субота, 16 мај 2009 19:59
PREDRAG
Postovani gospodine Vucinicu uradili ste dobar clanak,bas interesantno za procitati.Pogotovo poredjenje sa crvenim svetlom na semaforu je zabavno.Reci cu samo da svako onaj bez obzira na svoje godine ko ne poznaje sopstvenu istoriju nemoze pretendovati da je potpuna licnost bez obzira na stepen obrazovanja.Jer sopstvena istorija se u cestitim porodicama uci od malih nogu.To je slikovito da se izrazim kad nesto PRELAZI SA OCA NA SINA.To je kad majka cita svojoj deci narodnu poeziju a ne uvali im video igrice ili mobilni telefon u ruke cim prohodaju i nauce da govore.U solidnim kucama tako se pocinje sa vaspitavanjem dece.To je kad svoju decu krstavate i dajete im imena Lazar,Strahinja,Vuk,Ugljesa,Milica,Jelena...To je kad vas u kuci nauce da je KOSOVO POLJE svetinja svih srba i kad jos kao dete zauvek zapamtite pojedine citate i recenice iz nasih narodnih pesama.To je kad vam se duboko u svest ureze KO JE VERA A KO JE NEVERA? To je kao kad vas prvi put odvedu u crkvu,nista ne razumete ali znate da na pravom ste mestu...Jednostavno osecate.I sa tim krecete u zivot...Isuvise je to sve vredno da bez toga ostanete.Oni koji su ostali bez toga jer neko za njih nije imao vremena sad se muvaju po raznoraznim NVO i slicnim organizacijama propagirajuci neke nove ikone za koje bi u cestitoj kuci vrata uvek bila zatvorena.Postoje ikone jedine i svete koje se nikada ne skidaju sa zida...Postoje vrata koja ce uvek ostati zatvorena,ali postoje i ona druga.Pisem ovo za one kojima je KOSOVO sveto...Oni drugi nek malo razmisle?
Препоруке:
0
0
16
петак, 22 мај 2009 17:41
ДНикодиновић
Зашто је настао Косовски мит?
Немањићки период српске историје је формирао српску националну свест и српске идентитете. Дуго код Срба није постојала национална свест и национални иденттитети. Срби су живели у племенским организацијама, појам државе је био без значаја, јер није имала великог значаја на живот појединца.српске државе су биле бројне, мале и без снаге.
Ујединитељ српских држава Стефан Немања је формирао јединствену српску држеву, створио све државне ентитете, од језика, писмености, културе, религије, воске, владарске филозофије, династичке власти, створена је немањићка цивилизација, колективна свест се развила, осећање према државној заједници се формирало, равзио се индивидуални идентитет Србина, створени су закони, обичајна понашања су бил јединствена. тако је формирана српска национална свест и српски национални идентитети. Немањићка владавина од два века је створила национални понос, уведео се значај колективитета, јединства и државности, и то је било најазнажније упориште опстанка и просперитета.
Зато је Србија на Косову брањена до последње капи крви, до последњег трага снаге. Нажалост Срија је пала у ропство, које је значило губитак свега онога што је дала заједничка држава, од личног живота, части, слободе, имовине, господства, привилегија. Сећањем на немањићку државу, на српску славу и снагу народ се бранио од порпбљавања националне свести, бирао је сећање као појам части и достојанства, а тешко је прихватао мухамеданску веру иако је конверзија значила привилегије, али истовремено одрицање од свега онога што је нека било српско, почев од религоје, имена, обичаја, одеће, филозофије.
Слободно се може рећи да су Немањићи створили и српску националну свест и српски национални идентитет, који је имао снажну и трагичну промоцију у Косовској трагедији. Захваљујући тој немањићкој националној свести и српским националним идентитетима српска нациоја је опстала и поред виевековног ропства. Упамтимо, Срби су имали избор: или Срби без ...
.jpg)
Сукобљене стране Турско царство - Хрватско-Угарско краљевство. Да добро сте прочитали Хрватско-Угарско краљевство.
Подаци преузети са hr.wikipedija.org
иначе идентични са било којим хрветским уџбеником.
Хвала на примедби.
Додали смо линк на почетку текста, заправо је реч о разговору антрополога С.С. и И.Ч. вођеном за Радио Слободна Европа, а налази се и на нашем сајту (како на насловној страници, тако и у рубрици Преносимо).
Ево тог разговора и овде.
Дакле, косовски завет. Вучинић је упао у мрежу и својим копрцањем (које мирише на правдање) само оснажује, даје зачин том бедном медијском catering-у.
Али добро цитира: и Ива Андрића и Радована Самарџића - обојица евоцирају заветну мисао, косовски завет, на терену су највиших хришћанских достигнућа, тамо где је слобода тек могућа, у озрачју су слободних личности, витештва (цар Лазар) и свештене поезије (Његош)...
Косовски завет браћо...
Је л` то беше оно, кад су они, наши, цареви, рекли Турцима онако, дрско (исто као и браћа Козаци на оној скупштини својим непријатељима) свашта, и то без обзира што су им Турци нудили да буду део "колективне безбедности", и "Азијске уније" - и још их нешто најстрашније извређали, без да брину, што је Турака било х пута више ; па онда још отишли на "Косово равно" и тамо секли што су могли више Турака, онако, мушки, као прави слободни људи и газде на СВОЈОЈ земљи?
И ту они цареви, Лазар, Милош, Косанчић, Топлица, Југовићи итд, на жалост, изгинули, а Бранковић, побег`о па преживео.
А ми запамтили ове, цареве, а Бранковића пљујемо и данас јер је бескичмењак.
И онда око ових, царева, свили и религију и језик и поезију и све, па нам је читава цивилизација изаткана од "нећеш ти мени командовати, бре" материјала.
Је л` то то?
Па знам ја што то њима смета... знам...
Ко припада Косовком миту, тај не ћути погнуте главе, и не слуша иностраног господара... Него бије...
Коме то треба? :)
Пророче нису Хрвати бед гајс што раде свој посао већ ми што не радимо...прошетај се до Калемегдана до војно историсјког музеја па да видиш чијих краљева има више. " поносно " сам својој деци показивао бројне хрватске краљеве,владаре неколико села у залеђу Сплита а савременике српских краљева Михаила и Бодина, владара скоро целе Далмације, Рашке и данашње Црне Горе и Албанске обале..који у поставци не постоје....Југославија нот дед - али ћемо ми ускоро ако се то не прекине
Хрвати су Југословене давно протерали из свих институција поготово културних и историографских
Pozadinu pitanja i izbor sagovornika radija
"Slobodna Evropa" kao njihov zatrovani odnos prema
Srbiji i srpskom narodu, znamo (vecina se slozila).
Medjutim, uprkos toliko reci, ustvari nije nam
bas jasno, sta je to "Kosovski mit", zavet,legenda.
Istorijski, kao ni brojni drugi narodi u to vreme,
Srbi se nisu nacionalno ujedinili ni identifikovali
Pojam nacije je i danas razlicito definisan, od
SAD (koja namece pojam nacionalnosi izjednacen sa
drzavom) nas i nama slicnih, koji naciju izjednaca-
vamo sa narodnoscu i narodom, imajuci u vidu narode
koji su vecinu okupili u jedni drzavu i naciju,
kao Francuze. Narodi koji zive u manje-vise snaznim
drzavama, kao sada nekoliko germanskih naroda u
Nemackoj ili cetiri naroda u Velikoj Britaniji, u
razlicitoj se meri odnose prema naciji i drzavi.
Moze se slobodno govoriti o jednakosti drzave i
nacije u Nemackoj, dok se Skotljandjani "koprcaju",
ali ostaju drzavljani V.B. i "jedne" nacije.
Srbi su narod bez nacije-drzave, sa sve manje nade
da ce je formirati. Ne treba se zavaravati, ni
omalovazavati odvajanje Crne Gore, Slavonije, Dalmacije, Bosne, Hercegovine, Republike Srpske,
Kosova i Metohije, sutra mozda Raske (oblasti) i
jos gore - Vojvodine (pola veka A.P.). Sve ove
oblasti (i danas drzave) su stanista Srba (i pre
svih seoba i imigracija), sto samo neuki i zlobni
negiraju. Jezik na svim ovim prostioorima je jedan,
ali se ubrzano, sa stvaranjem kvazi drzava, stvara-
ju i kazi jezici - danas, uslovi za sutrasnje naci-
je. Veliki i mocni, zele i na taj nacin-mnogo sit-
nih i nemocnih oko sebe, da jos uvecaju svoju moc.
Kako mi-Srbi sve cinimo da im u tome pomognemo, ne
cudimo se sto se iscrpljujemo "Kosovskim mitom".
Mit je stvorio - opevao narodni pesnik, sazimajuci
sve snove, zal, ponos, bes, ... u "jedno".
S. Savic
Deo 1.
Da je Milos Obilic "jurnuo" na sultana - vodju i
komandanta ("glavu"), ne mareci za smrt, mora biti
jasno. Knez Lazar medjutim, nije okupljao vojske da pogine, kao sto njegova drzava nije bila kao
Dusanova (koja takodje nije ujedinila sve srpske zemlje i drzave tada) niti je on bio sa Kosova.
Velicina kneza Lazara je u nastojanju da brani
srpske zemlje i narod, posle poraza srpskih vojski
u Marickoj bitci (18 godina ranije) i porazima
ostalih vojski na Balkanu. Nazalost, iz razloga
koje treba prouciti, nije bitno promenio vojsku,
spremnu da se vojnicki "nosi" sa drukcijom vojskom.
Cak i tako, bitka se nije okoncala "cistom" pobedom
turske vojske (tako je do Evrope [Francuska] cak
stigao glas o srpskoj pobedi, pa su zvona Notre
Dame zvonila veselo u cast). Turski izvori i
istorija Osmanlijsko carstva takodje to govori.
Da bi procenili odnos drzava i drzavica tadasnje
Evrope, ne sme se zaboraviti, da je jos uvek trajao
stogodisnji rat (gde je takodje dolazilo do lomova
zbog upotrebe novog oruzja i taktike). Od 1389 i
Kosovske bitke, do 1451 - pada Beograda i Carigrada
(definitivnog pada "Srbije"), odigrale su se brojne
bitke, Turske pobede i porazi, nase, borbe Bugara,
Rumuna (uspesni vojvoda Drakula), Madjara, Albanaca
i Austrijanaca. Na Kosovu su Madjari izgubili bitku
1448-e, a u bitci kod Ankare (Mala Azija) istakli su se Srbi (vazalna vojska), iako nisu uspeli da
sprece poraz osmanlijske vojske.
Ni malo osvetljena desavanja na tlu Bosne (posebno)
i Hercegovine, a presudna za stanje danas, tek
treba predstaviti.
Sve ovo, ipak ne negira znacaj "Kosovskog mita"-
izraza zelje za ocuvanjem slobode naroda -vrhunske
vrednosti civilizovanog coveka. Ljudske slobode
(jedinke), tako cinicki isticane danas, nema bez
slobode naroda. Pa ako se "Kosovski mit" tumaci
kao izraz zrtvovanja u ime slobode, mora se za
njega boriti.
Politikanti pokusavaju da ovaj mit-zavet,pretvo-
re u ruganje nasem zadnjem porazu- otimanju KiM.
S. Savic
Управо у томе и јесте поента. Потпуно се слажем са Вама.
Потпуно се слажем с Вама, управо то и јесте поента.
Немањићки период српске историје је формирао српску националну свест и српске идентитете. Дуго код Срба није постојала национална свест и национални иденттитети. Срби су живели у племенским организацијама, појам државе је био без значаја, јер није имала великог значаја на живот појединца.српске државе су биле бројне, мале и без снаге.
Ујединитељ српских држава Стефан Немања је формирао јединствену српску држеву, створио све државне ентитете, од језика, писмености, културе, религије, воске, владарске филозофије, династичке власти, створена је немањићка цивилизација, колективна свест се развила, осећање према државној заједници се формирало, равзио се индивидуални идентитет Србина, створени су закони, обичајна понашања су бил јединствена. тако је формирана српска национална свест и српски национални идентитети. Немањићка владавина од два века је створила национални понос, уведео се значај колективитета, јединства и државности, и то је било најазнажније упориште опстанка и просперитета.
Зато је Србија на Косову брањена до последње капи крви, до последњег трага снаге. Нажалост Срија је пала у ропство, које је значило губитак свега онога што је дала заједничка држава, од личног живота, части, слободе, имовине, господства, привилегија. Сећањем на немањићку државу, на српску славу и снагу народ се бранио од порпбљавања националне свести, бирао је сећање као појам части и достојанства, а тешко је прихватао мухамеданску веру иако је конверзија значила привилегије, али истовремено одрицање од свега онога што је нека било српско, почев од религоје, имена, обичаја, одеће, филозофије.
Слободно се може рећи да су Немањићи створили и српску националну свест и српски национални идентитет, који је имао снажну и трагичну промоцију у Косовској трагедији. Захваљујући тој немањићкој националној свести и српским националним идентитетима српска нациоја је опстала и поред виевековног ропства. Упамтимо, Срби су имали избор: или Срби без ...