Православна Црква има сасвим одређене и строге критеријуме који морају бити испуњени да би неко био званично уписан у ред светих. Потребно је да се дужи низ година прате богодана откривења и докази о његовој богоугодности - чуда која су се догодила молитвама упућеним њему, или додиром са предметима који су му припадали, или исхођење миомира из гроба, или његово јављање веродостојним појединцима итд., затим је веома важно да ли има и поштовање у народу, и тек на крају, као крунски доказ његове светости откопавају се његови земни остаци - па ако су мошти остале нетрулежне, или пак мироточе, или кости имају неприродно светлу боју, тек онда се недвосмислено приступа канонизацији уз писање тропара, службе и уписа у диптих светих.
Препоруке:
4
6
2
недеља, 25 септембар 2016 13:22
небо и земља
Ови сада и Патријарх Павле су небо и земља.
Дословно.
У народу,Патријарх Павле је светац још за живота.
Атеисти га поштују.
Препоруке:
8
2
3
недеља, 25 септембар 2016 14:27
Мицко
Црква је погрешила кад је дала благослов да једна лоша школа добије његово име, све под лошим околностима и на брзину.
Препоруке:
2
2
4
недеља, 25 септембар 2016 14:34
харун ал рашид
Канонизације светитеља у Православној цркви нису никада биле стриктне по процедури, нити је она увек иста. За велику већину светитеља из историје Цркве ми једноставно немамо сведочанства о официјелним канонизацјама. Спомен мученика пострадалих за веру је у раној Цркви био сасвим нормална ствар, служене су литургије на њиховим гробовима, свети оци попут Јована Златоустог, Григорија Богослова, Василија Великог, у својим беседама су истицали њихове врлине и њихов подвиг као узор за све Хришћане и као доказ славе Божије, људи су их поштовали и то је то. Најбитнији предуслов је да култ светитеља заживи у народу. Ако га верни поштују као светитеља и моле му се, нису потребна ни чуда ни мошти. Има светитеља од чијих моштију се нико није исцелио, има светитеља који немају мошти па су опет светитељи.
Патријарх Павле је једноставно светитељ и то је тако, и треба га и официјелно прогласити. Али, и без прогласа, он је опет светитељ и заслужује да му се обраћамо као светитељу.
Препоруке:
5
6
5
недеља, 25 септембар 2016 14:39
харун ал рашид
Исто важи и за поменуте старце, Тадеја Витовничког, и схиархимандрита Стефана Светогорца који се упокојио у манастиру Сланци крај Београда. Обојица су за живота били велики пред Богом, и народ увелико походи њихове гробове, а глас о њиховом врлинском и благодатном животу је далеко превазишао границе Србије. За Стефана Светогорца, наш угледни духовник, покојни игуман савиначки Јустин Тасић је рекао отворено, да је он светитељ и да би га требало прогласити и званично за светитеља.
Препоруке:
5
5
6
недеља, 25 септембар 2016 16:10
Бре!
@ Харун ал Рашид
...људи су их поштовали и то је то. Најбитнији предуслов је да култ светитеља заживи у народу...
Површно, површно, површно!
Руковођење само испуњењем тог предуслова при канонизацији светитеља би довело до тога да годишњи круг богослужења буде пун служби посвећених ''свецима'' који се крчкају у паклу! Зато је Црква веома опрезна при канонизацији светитеља и поступа онако како сам навео у првом коментару!
Заиста, постоје мученици из првих векова чије мошти нису сачуване, нити су пројављена каква чуда молитвама упућеним њима, али су њихови подвизи сами по себи били неземаљска чудеса сатворена Божијом благодаћу! Ко би поред тога тражио друге доказе њиховог светитељства, тај би био и слеп и луд...
Дакле, неко пројави светост чудесима за живота, а неко по смрти... а у овом веку антихристових лажних чудеса Црква је оправдано веома опрезна по том питању...
Препоруке:
4
5
7
недеља, 25 септембар 2016 16:34
харун ал рашид
Бре!
Процес како сте га ви представили је типично римокатолички и нема никакве везе са православним приступом. Која чуда су се десила од моштију светитеља попут Никифора Цариградског, Тарасија и Фотија, св. Методија, св. Теофана Исповедника?! Читава житија су им написана, и ни помена о чудима, а они светитељи. Где су чуда светог краља Милутина или светог Стефана Првовенчаног? Имају нетљене мошти. Али немају чуда. Према томе, не постоји устаљени критеријум. Поготово не у средњем веку, када овакве официјелне канонизације нису ни постојале, а поготово не никакве комисије које су се бавиле чудима. Напишу му житије, службу, осликају фреску у цркви и то је званично препознавање светитеља.
Препоруке:
5
2
8
недеља, 25 септембар 2016 17:01
Бре!
@ Харун ал Рашид
Процес како сте га ви представили је типично римокатолички и нема никакве везе са православним приступом
Не греши душу човече! То није ''процес'' који сам ја смислио, него благоустројено поступање наше мајке Цркве по питању канонизације нових светитеља. А дај Боже да католичка псеудоцрква тако поступа по том питању!
Која чуда су се десила од моштију светитеља попут Никифора Цариградског, Тарасија и Фотија, св. Методија, св. Теофана Исповедника?!
Читај поново мој претходни коментар! Неко пројави благодат, светост и чудеса житијем и подвизима за живота, а неко по смрти... Светитељи које си побројао, као и многи други, су за живота чинили чуда исцељивања, васкрсавања мртвих, прозирања у будућност итд., па шта ће нам још и докази попут њихових моштију или посмртних чуда...
Имају нетљене мошти. Али немају чуда
А нетљене мошти нису чудо?! То је природна појава?!
Парадокс у пар речи! Чудо!
Препоруке:
2
4
9
недеља, 25 септембар 2016 18:29
Жика
Пок. Патријарх Павле сигурно не би дозволио да му ореол свеца дају екуменисти, који учествују у процесу признавања шизме као цркве. Дакле решење је дистанцирање од екуменизма и непоколебљиво корачање путем Христовог учења.
Препоруке:
4
0
10
уторак, 27 септембар 2016 11:18
харун ал рашид
Бре
Не светитељи које сам навео, нису чинили никаква чуда за живота, и у томе јесте ствар, што је нагласак на чудима и моштима заправо католичка доктрина. Имаш мошти и код римокатолика, па чак и код будиста и муслимана, па опет нећемо рећи да су светитељи, зар не?
.jpg)
Дословно.
У народу,Патријарх Павле је светац још за живота.
Атеисти га поштују.
Патријарх Павле је једноставно светитељ и то је тако, и треба га и официјелно прогласити. Али, и без прогласа, он је опет светитељ и заслужује да му се обраћамо као светитељу.
Површно, површно, површно!
Руковођење само испуњењем тог предуслова при канонизацији светитеља би довело до тога да годишњи круг богослужења буде пун служби посвећених ''свецима'' који се крчкају у паклу! Зато је Црква веома опрезна при канонизацији светитеља и поступа онако како сам навео у првом коментару!
Заиста, постоје мученици из првих векова чије мошти нису сачуване, нити су пројављена каква чуда молитвама упућеним њима, али су њихови подвизи сами по себи били неземаљска чудеса сатворена Божијом благодаћу! Ко би поред тога тражио друге доказе њиховог светитељства, тај би био и слеп и луд...
Дакле, неко пројави светост чудесима за живота, а неко по смрти... а у овом веку антихристових лажних чудеса Црква је оправдано веома опрезна по том питању...
Процес како сте га ви представили је типично римокатолички и нема никакве везе са православним приступом. Која чуда су се десила од моштију светитеља попут Никифора Цариградског, Тарасија и Фотија, св. Методија, св. Теофана Исповедника?! Читава житија су им написана, и ни помена о чудима, а они светитељи. Где су чуда светог краља Милутина или светог Стефана Првовенчаног? Имају нетљене мошти. Али немају чуда. Према томе, не постоји устаљени критеријум. Поготово не у средњем веку, када овакве официјелне канонизације нису ни постојале, а поготово не никакве комисије које су се бавиле чудима. Напишу му житије, службу, осликају фреску у цркви и то је званично препознавање светитеља.
Не греши душу човече! То није ''процес'' који сам ја смислио, него благоустројено поступање наше мајке Цркве по питању канонизације нових светитеља. А дај Боже да католичка псеудоцрква тако поступа по том питању!
Читај поново мој претходни коментар! Неко пројави благодат, светост и чудеса житијем и подвизима за живота, а неко по смрти... Светитељи које си побројао, као и многи други, су за живота чинили чуда исцељивања, васкрсавања мртвих, прозирања у будућност итд., па шта ће нам још и докази попут њихових моштију или посмртних чуда...
А нетљене мошти нису чудо?! То је природна појава?!
Парадокс у пар речи! Чудо!
Не светитељи које сам навео, нису чинили никаква чуда за живота, и у томе јесте ствар, што је нагласак на чудима и моштима заправо католичка доктрина. Имаш мошти и код римокатолика, па чак и код будиста и муслимана, па опет нећемо рећи да су светитељи, зар не?