Одличан и писмен текст господина Зарковића.
Какво је било моје задовољство да га ишчитам у даху, после оног Динићевог достављачког галиматијаса!
Но, и сама се питам, господине Зарковићу, вреди ли то Вашег времена и труда, као и настојања господе Грбића, Танасића и Анђелковића да упристојите Оно што се упристојити не може.
Молим Вас да ово не схватите као мој дефетистички позив на одустајање, већ као скромни прилог Вашем јавном иступању.

Изванредно!!!
Динића укључити у рад НСПМ- одличан предлог. Ја имам сличан лек- редовно слушам "Пешчаник", истинске јунаке Србије. Наиме, ретко ко ради на нашој националној "ствари" као та екипа. И као што Ђ. Вукадиновић примећује да је В. Коштуница непризнати јунак "друге Србије", тако су и ови прегаоци непризнати јунаци прве или треће Србије, што је сасвим свеједно, али свакако Србије другачије од оне какву нам нуде и каквом је приказују. Уосталом и Динић тамо има известан стаж.

@ubijanjedosadom.com

Oво су одлични предлози. Али, молим Вас, прво приправнички...

Г. Зарковићу...

Нисам имао храбрости ни памети да досада саберем учинак и поредак свих тих наших дневних новина као ви... али смо готово једног мишљења, јер другачије и не може да се опише та сцена.

Махом, то је то, лепо сте описали... лично бих додао мало више "издајничког" терета "Blitz"-у тј. "немачким (Рингиер) плаћеницима", а на другој страни скупио мало шлајма наспрам "Курира", који ионако те своје псовачке наслове редовно плаћа на суду.

----------------------

Иначе сам већ давно бацио око на "другосрбе", јер нас овде стално оптужују за некакво тупаво/племенско ЈЕДНОУМЉЕ, а да се никако не видим(о) у томе, већ је реч о искреном личном ставу или барем истоветној спознаји реалности кроз читање текстова који нас се врло ТИЧУ.

Исто "једноумље" ти људи себи иначе допуштају и одобравају, а нама спочитавају. Стога, не треба се "једити", већ бити некакав "хришћанин":

Г. Зарковићу... "не бацајте бисере пред свиње"!

Поздрав!

Поштовани г. Зарковићу, Дочим нема никаквих примедаба на Вашу анализу таблоидности, дневних доза, килограмских количина, итд, на крају сте направили велику грешку у процени, и навели један неразуман захтев. Ваш захтев да НСПМ, што је један часопис чији углед, ако баш не и тираж, далеко превазилази све оне који су споменути у Вашем тексту, дакле Ваш захтев да НСПМ редовно објављује чланке некаквог Динића, колико год били богати неистинама и измишљотинама, није добро промишљен. Ваше образложење да уколико некакав Динић буде више писао за НСПМ, мање ће имати прилику да обавештава свет, па и по цену да читаоцима електронског издања НСПМ загорча живот, има значајан недостатак. Бојим се, драги г. Зарковићу, да нисте довољно схватили устројство еуроатланског поретка, нити начин на који овај исти стиже до циља. Пишући редовно за НСПМ, а наравно, и редовно за еуроатланске публикације у Србији, некакав Динић веома добија на угледу и утицају, а нарочито код неког неутралног странца. То је зато што ће се рећи да некаквог Динића, ето, чита и владина и опозициона страна, и националисти и еуроатлантисти. А да некакав Динић просто неће стићи да све испише, у ово корпорацијско индустријско време, не стоји. Просто, нисте разумели еуроатлански пословни дух, који ће врло лако запослити десeтине других текстописаца, а ови ће и те како стићи да све напишу, и да преведу на десет језика. Некакав Динић је ту просто име, тј. бренд. Тако некакав Динић особа која некако нешто успе да напише, постаје ако већ није безлична корпорација Динић за продукцију текстуалног материјала, корпорација која не црпи живот из каквоће текстова, дакле не из своје речи, већ из препознатљивости и прочувености, дакле из свог бренда. У том смислу, повремено објављивање чланака некаквог Динића у НСПМ није на одмет, чисто да се чује шта еуроатлантисти кажу у датом тренутку, али да НСПМ својски помаже издизање бренда Динић, а на своју и свога народа крајњу пропаст, није мудро. Има ту још, али ми места понестаде.