Нисам симпатизер ових регионалних државорушитељских покрета у Шпанији. Историја Шпаније, као и етничка и језичка структура шпанског друштва, толико су сложени да је немогуће задовољити жеље свих. Разни национални, регионални, културни, етнички и језички идентитети, прави и измишљени (типа 'Бошњаци' и 'Црногорци'), толико су испреплетени и помешани да их је немогуће раздвојити на начин који задовољава све, па и већину, без великог варварства разарања. Има ту доста и користољубља, личног и колективног. Сви су за унију када им одговара, а када требају да дају мало новца за помоћ сиромашнијим деловима земље, буне се.

Велики број такозваних Каталонаца уопште не говори каталонски, а и сам концепт каталонске нације је нејасан. Каталонски националисти совјетску и Валенсију, али тамо се скоро нико не осећа као Каталонац. Све је то тако сложено и мутно; наговештај велику људску патњу, а томе се немогу радовати. На страну то шта нам је радио Солана и какав је према мама Запад уопште.