Изузетно ценим познавање г.Лазанског, али нисам сигуран да наша власт, слично Ђукановићу, није спремна да направи и неки "непопуларан потез". Колико ми се чини, то је управо на питању ЕУлекса и НАТО-а. Као лоши ђаци титоизма, по цену увођења земље у диктатуру, спремни су да ураде све у циљу опстанка на власти. Они, једноставно, не могу да замисле себе у опозицији. Понашају се као рањена звер и спремни су да, уз све могуће замене теза, пропагандне трикове, па и огољену дитатуру, владају непикосновено, као некада Милошевић. Једино је идеологија нешто другачија, мада је и Милошевић потајно припремао велики сусрет у Вашингтону, био у Дејтону, а завршио у Хагу. Заборављају да ће и они бити употребљени, искоришћени и заборављени. Остаће само неизмерна штета коју ће направити Србији и целокупном српству.
Ма колико се чинило да Америка креће неким новим путем, геополитичке игре неће стати и сам Обама ће бити увучен у ратну машинерију, пре или касније, као вођа или жртва. Овај период ће искористити да маркетиншки обраде свој део тржишта, учврсте позиције и под плаштом "прогресивности" наставе ратове. Једноставно немогу да замислим да тај војни капацитет "штрика чарапе". Европа ће бити колатерална штета те игре. Берлускони је један од ретких политичара који је то видео и види, али ће врло брзо бити склоњен. Америци су у Европи потребни јуришници, а не политичари.
Где смо ту ми? Под условом да постоји брза реакција опозиције у Србији, по цену да се иде до блокаде државе, у циљу очувања војне неутралности и државних интереса, можемо да прођемо боље. Ова два циља су довољна да се око њих окупе, сви који желе добро Србији.

Gospodine Lazanski nisam ni sumnjala u vaše komentare do sada i verujte, jako mi teško pada činjenica koja već duže vreme postoji kao olovna zavesa nad svima nama, da nećemo moći zbog uslovljavanja zapada i istoka ništa uraditi bitno kako bi spasili svoj integritet i očuvali ovo malo teritorije (od predduzeca preko oraica i granica) koja je ostala u okviru naše države. Svakim danom se događa jedno novo stradanje moje zemlje, svakim danom se ruše granice stare a postavljaju nove sve na štetu Srbije i srbstva, prihvatanje politike i jednih i drugih bi bilo jako loše za nas ali ipak negde se mora, a mi još uvek nismo shvatili šta činiti. Naš državni aparat podeljen je lako po pitanju prioriteta patriotizma i jedina stvar koju su odavno shvatili i prihvatili a jako interesuje i povezuje našu političku bolumentu su sopstveni interesi, jer su odavno svesni činjenice da ništa promeniti i ne mogu, (bitno je učstvovati) pa se onda i ne trude, imaju izgovore za sve što može biti; lako je vladati tako a još lakše kritikovati, doveli sno cara do duvara, sada nam je još samo ostalo da se nadamo da će se nešto dogoditi, pa mi to najbolje i umemo pre ili kasnije se sve svede na naše sagledvanje Srbije kao nebeske tvorevine. Nisam pesimista ali činjenica boli, nadam se da će ljubav prema naciji nadjačati intresne sfere pojedinaca sa trona, pa da se spasi ono malo što je ostalo u meri u kojoj je ostalo. Izvinjavam se zbog latiničnog pisma greška u fontu, s poštovanjem.