Pitanje za ministra finansija:
Gde su nase rezerve:City Bank?Kod koga su reosigurane?
Kakve su analize bile nasih privrednih komora i ministarstva?
Pitanje za MSP:
Kolika je odgovornost ekonomskih savetnika nase Ambasade u Vasingtonu ako nisu tacno i pravovremeno nagovestili i izvestili o krizi 2006.?
Pitanje za Vladu i Predsednika:
-Kako prehraniti vec gladan narod?
Препоруке:
0
0
2
среда, 13 мај 2009 20:54
Nikola Turajlić
Od sto glasa, glasa čuti nije!
Ovo je moj dojam na izostanak komentara na tekst koji razotrkriva uzroke globalne ekonomske krize i njenu dugotrajnost.
Čini mi se da sam precenio sposobnosti komentatora NSPM na temu ekonomske politike, jer ovi nisu u stanju shvatiti revolucionarnost teksta, kojim se prvi puta (koliko ja znam) od strane zapadnih elita ukazuje na stvarne uzroke krize.
Moje zadovoljstvo pojavom istog teksta ne proizlazi iz toga što potvrdjuje moju tezu o uzroku krize (neravnoteža izmedju proizvodnje i potrošnje) koja je prezentirana politički korektnom ekonomskom terminologijom (hiperprodukija i akumulacija kapitala), već iz činjenice da elite konačno shvataju da se prikrivanjem pravih uzroka ništa ne postiže, te da se lek može tražiti kada je poznata dijagnoza, a ne prema simptomima bolesti.
Daleko sam od toga da su pisac teksta kao i ovog komentara prvi, po Marksu, otkrili toplu vodu. Radi se o tome da zapadne elite poznaju uzroke krize, ali s njima ne izlaze u javnost jer nemaju odgovor za njihovo uklanjanje.
Takodjer ne verujem da nezavisni srpski ekonomski mislioci ne vide činjenice koje bodu u oči, ali verujem da je njihovo "tiho" posledica bojazni da ne budu proglašeni komunjarama koje šire alarmantne vesti.
Na kraju dodajem da prevoditeljica g. Todorović zaslužuje svaku pohvalu za prevod ovog i prethodnih tekstova.
Препоруке:
0
0
3
среда, 13 мај 2009 23:17
Nikola
Tekst je prekratak za jednu tako ozbiljnu tvrdnju.
Ja se potpuno slažem sa napisanim, sve je zasnovano na djelu Imanuela Volerstina i zvuči skoro isto kao jedno poglavlje njegove knjige ''Opadanje američke moći''.
Ono što se ovdje ne pominje jeste da je SAD-u, po Volerstinu, Naftna kriza 1973. u stvari bila od koristi, jer su u pitanju američke naftne kompanije na Bliskom Istoku, one su povisile cijenu i pobrale profit.
I naravno, u ovom tekstu nema ni pomena o Kondratijevim ciklusima.
Препоруке:
0
0
4
субота, 16 мај 2009 17:09
stojan nenadović
Jedna nekonvencionalna analiza globalnog kolapsa zaslužuje nekonvencionalno rešenje vladajuće ekonomske krize u svetu. Kriza hiperprodukcije posmatrana sa suprotne strane pokazuje se kao kriza nedovoljne potrošnje. U svakom slučaju ponuda je veća od tražnje, odnosno proizvodnja je veća od potrošnje. I dobro je što je tako. Višak ponude može biti realizovan samo nekreditnim novcem, tj. novcem koji se u opticaj daje kao poklon. Nekreditni novac je potrebna dodatna količina novca u opticaju (dM) kao procenat (k) od postojeće količine novca u opticaju (M). dM = kM ; k = (ponuda - tražnja)/tažnja
Ako se nekreditni novac pušta u opticaj po navedenoj formuli, inflacija nije moguća. Za iznos nekreditnog novca se ukidaju porezi, pa potrošači plaćaju manje a proizvođači dobijaju više nego što je to danas, u sistemu kreditnog novca, gde i kredit i kamata ulaze u cene, čega kod nekreditnog novca nema. Krediti ne mogu da se vrate, bez uzimanja novih, još većih kredita, i tako u beskraj, što stvara inflaciju. Nekreditni novac koristi Kina i u tome je tajna njenog privrednog uspeha. U SAD kongresmen Dennis Kucinich priprema da u Kongresu podnese zakonski predlog, Američki Monetarni Akt, koji predstavlja verziju nekreditnog novca. Biagio Bossone, koji je predstavljen kao vođa radne grupe koja priprema predloge za Samit G-20, u članku od 8. marta je napisao: "Mi predlažemo sistem nekreditnog novca, da se stvaranje novca odvoji od pozajmljivanja novca". Ovaj članak je skinut sa sajta Samita i nema ga ni u Arhivu sajta i nekreditni novac nije bio na dnevnom redu ovog samita, ali će možda biti na dnevnom redu nekog sledećeg samita. Istina se više ne može skrivati od kada postoji Internet. Treba i građane Srbije upoznati sa idejom o nekreditnom novcu.
.jpg)
Gde su nase rezerve:City Bank?Kod koga su reosigurane?
Kakve su analize bile nasih privrednih komora i ministarstva?
Pitanje za MSP:
Kolika je odgovornost ekonomskih savetnika nase Ambasade u Vasingtonu ako nisu tacno i pravovremeno nagovestili i izvestili o krizi 2006.?
Pitanje za Vladu i Predsednika:
-Kako prehraniti vec gladan narod?
Ovo je moj dojam na izostanak komentara na tekst koji razotrkriva uzroke globalne ekonomske krize i njenu dugotrajnost.
Čini mi se da sam precenio sposobnosti komentatora NSPM na temu ekonomske politike, jer ovi nisu u stanju shvatiti revolucionarnost teksta, kojim se prvi puta (koliko ja znam) od strane zapadnih elita ukazuje na stvarne uzroke krize.
Moje zadovoljstvo pojavom istog teksta ne proizlazi iz toga što potvrdjuje moju tezu o uzroku krize (neravnoteža izmedju proizvodnje i potrošnje) koja je prezentirana politički korektnom ekonomskom terminologijom (hiperprodukija i akumulacija kapitala), već iz činjenice da elite konačno shvataju da se prikrivanjem pravih uzroka ništa ne postiže, te da se lek može tražiti kada je poznata dijagnoza, a ne prema simptomima bolesti.
Daleko sam od toga da su pisac teksta kao i ovog komentara prvi, po Marksu, otkrili toplu vodu. Radi se o tome da zapadne elite poznaju uzroke krize, ali s njima ne izlaze u javnost jer nemaju odgovor za njihovo uklanjanje.
Takodjer ne verujem da nezavisni srpski ekonomski mislioci ne vide činjenice koje bodu u oči, ali verujem da je njihovo "tiho" posledica bojazni da ne budu proglašeni komunjarama koje šire alarmantne vesti.
Na kraju dodajem da prevoditeljica g. Todorović zaslužuje svaku pohvalu za prevod ovog i prethodnih tekstova.
Ja se potpuno slažem sa napisanim, sve je zasnovano na djelu Imanuela Volerstina i zvuči skoro isto kao jedno poglavlje njegove knjige ''Opadanje američke moći''.
Ono što se ovdje ne pominje jeste da je SAD-u, po Volerstinu, Naftna kriza 1973. u stvari bila od koristi, jer su u pitanju američke naftne kompanije na Bliskom Istoku, one su povisile cijenu i pobrale profit.
I naravno, u ovom tekstu nema ni pomena o Kondratijevim ciklusima.
Ako se nekreditni novac pušta u opticaj po navedenoj formuli, inflacija nije moguća. Za iznos nekreditnog novca se ukidaju porezi, pa potrošači plaćaju manje a proizvođači dobijaju više nego što je to danas, u sistemu kreditnog novca, gde i kredit i kamata ulaze u cene, čega kod nekreditnog novca nema. Krediti ne mogu da se vrate, bez uzimanja novih, još većih kredita, i tako u beskraj, što stvara inflaciju. Nekreditni novac koristi Kina i u tome je tajna njenog privrednog uspeha. U SAD kongresmen Dennis Kucinich priprema da u Kongresu podnese zakonski predlog, Američki Monetarni Akt, koji predstavlja verziju nekreditnog novca. Biagio Bossone, koji je predstavljen kao vođa radne grupe koja priprema predloge za Samit G-20, u članku od 8. marta je napisao: "Mi predlažemo sistem nekreditnog novca, da se stvaranje novca odvoji od pozajmljivanja novca". Ovaj članak je skinut sa sajta Samita i nema ga ni u Arhivu sajta i nekreditni novac nije bio na dnevnom redu ovog samita, ali će možda biti na dnevnom redu nekog sledećeg samita. Istina se više ne može skrivati od kada postoji Internet. Treba i građane Srbije upoznati sa idejom o nekreditnom novcu.