VB je trojanski konj na evropskom tlu,moguce je da je odigrala svoju ulogu i sada se sa jedne pozornice seli na drugu...

Sta ce se dalje desavati,to ne znaju ni najveci igraci u Berlinu i Briselu.

Mozda je ovo prilika za evropsku Evropu (kako se kaze u tekstu);mozda je ovo nesto najgore sto je kontinent zadesilo posle II sv.rata.

Ja se licno nadam nekom novom konceptu Evrope nezavisnije od SAD i ipak mnogo blize Rusiji,pre svega u ekonomskom i antiteroristickom pogledu;a ka tome je ucinjen jedan od najbitnijih koraka-VB van EU...sanse su male ali se smem nadati...

Dugin je još jedan u redu koji ne razumije najtačnije funkcionisanje višepartiske demokratrije. U partije se udružuju elite, takve i onakve, prave i izvode programe svojih partija a narod na izborima samo bira među partijama koja mu se najviše sviđa i činom odabira na izborima dolučuje koja če partija ( elita, program) vladati do sledečih redovnih ili vanrednih izbora. Takođe Dugin ne razumije osnovnog ludskog prava u demokrstskom pravnom društvu: Imati pravo birati i biti biran. Ovo osnovno načelo ljudskih prava su u Britaniji iskoristili sledbenici Neda Ludda i zabili predposlednji čavao u sanduk zvan raspadanje Britanske imperije koja traje več skoro 80 godina ( od početka 2. sv. rata kada je Čerčil amerima dao za 13 vojnih rušilaca sve karibske kolonije). Poslednji čavo u raspad Britanije biče zabit sa ujedinjenjem Irske i odlazkom Škotske. Sve to če se dogoditi u sledeče dve godine.

Енглези су били ту да ометају Немце и Французе у стицању реалне независности Европе као континента.

Постоји шанса да се Европа врати себи - добровољном удружењу народа који воде његове националне елите,али се то,
на жалост, неће десити.

Прерачунала се Меркелова (или јој је тако наређено)
са увозом муслоша. Па то је буквално једина ствар око које су сви у Европи и Америци - сложни.

Мислим, људски род би био необично срећнији у снажном партнерству Француске, Немачке и Русије уз народе који себе ту препознају као припадајуће.

Са ове стране би остали Американци, Енглези, глупи Пољаци, ``Балтичке државе`` и амерички кучићи попут шиптара, Финаца, Швеђана и сл.

Та права``Европа`` у савезу са Русијом (и са партнером Кином), била би најача друштвена творевина људског рода, са огромним капацитетом за реални прогрес хомо сапијенса.

Штета што се то неће десити.

Evropa je pod okupacijom od cirka 1939. Prvo pod Nacistima, a zatim pod Imperijom. Britanci su u celoj prici polako krckali slamaricu koju su napunili u kolonijama. Sada se izvlace iz cele price, jer oni nikada i nisu bili evropska, vec iskljucivo atlanska zemlja. Sa Amerima ce nastaviti da vrse pritisak i mesetare po kontinentu, avrlo je verovatno da ce ponovo skliznuti u prisnije odnose sa Arapima, a narocito Turskom.
EU ce se koprcati i sledecu deceniju se polako ljustiti.
Mi u tom drustvu jednostavno nemamo nikog svog i da parafraziram AV AV-a, potpuno je ludilo sto uopste pokusavamo da napravimo bilo kakve kombinacije sa njima, od kojih smo krvarili u dva svetska, dva balkanska i u ratu devedesetih.

Glavni Duginov problem je što od svoje germanofilije i anglofobije nije sposoban za racionalno razmišljanje. Za njega je i dalje 1900. kada su ruska i britanska imperija igrali tkz Veliku igru u Aziji. I i II svetski rat u kojima je ta ista Nemačka za čijim savezništvom toliko žudi pobila desetine miliona Rusa za njega kao da se nisu dogodili. Po čemu su Nemačka i Francuska pod manjim američkim uticajem od Britanije? Da ne pričamo o njihovoj "evropskoj" politici, koju smo mi dobro osetili na svojoj koži.
Naš problem je što nekritičko prenošenje takvih članaka u kojima se nagoveštava nekakav savez između Rusije i Nemačke kao rešenje svih problema (iako nije bio moguć čak ni 1900.), direkto navodi vodu na Vučićevu vodenicu i njegovu politiku "za Srbiju je najbolje da bude Nemačka kolonija, daćemo Nemcima sve što traže, i S-300 i polovni golf". Sve idealne parole za one za koje je Nemačka centar sveta jer znaju nekog gastabajtera koji dolazi u Srbiju jednom godišnje sa novim VW.

Чињеница да је неко ерудита, полиглота, врхунски интелектуалац уопште не мора да значи (и често не значи) да та особа правилно оцењује неке ситуације. Историја је пуна таквих примера почев од књижевних ауторитета као што је био Скерлић који је негативно оцењивао неке писце, будуће великане, преко великих теоретичара у које несумњиво спада Слободан Јовановић који је погрешно проценио развој догађаја и положај Србије у Другом св. рату, до генијалних војсковођа, као што је био Наполеон, који је због погрешних процена започео поход на Русију што је имало фаталне последице по његову Велику Армију и њега самог.