Опасна игра нерава.
Ко попусти- пропада до непознате тачке...
Ако попусте синдикати, и не оборе овај закон- убрзо ће им "права" бити сведена до нивоа, који имамо у Србији; ако попусти Валс- пад његове Владе може изазвати домино ефекат у целој ЕУ, јер се слични закони припремају и у осталим чланицама, ако већ није уведен.
Рекох, пре десетак дана, кад је све ово почело- не зна се крајњи исход овог сукоба, и много је озбиљнији него што је у први мах изгледао.
Јер, ово је или почетак краја неолибералне догме, или потпуна имплементација самовоље хипер-капитала.
Тешко је веровати да у свему овоме нема и "прстију" споља; многима је у интересу да се ЕУ распадне у парам-парчад, а и сама ЕУ показује трагичну неспособност да сагледа опасности у које срља следећи идеју о апсолутној моћи неколицине најбогатијих људи света, на штету свих осталих.
Врло, врло опасан развој догађаја...

Radničke proteste niko nije u stanju sprečiti. Potrebna je još samo ideološka obloga da se sruši ceo sistem kapitala. Ovde u Srbiji to je san letnje noći a tamo gde je klasni odnos jasno profilisan kao u Francuskoj, Velikoj Britaniji, Italiji, Španiji, Nemačkoj, Grčkoj, Belgiji i Portugaliji mogu se očekivati tektonski društveni preokreti. U nabrojanim zemljama je očigledan nedostatak "patriotizma" ali zato u izobilju imaju proletarizam i socijalizam. I pozicija i opozicija, zajedno sa crkvom kao glavnim ideološkim đavolom se u Srbiji nalaze na onoj strani koja je protiv interesa Srbije i njenog radnog. Projekat evropskog socijalizma je u punom zamahu i to je neodoljiva usisna snaga. Srp i čekić zastrašuju konzervativni, tradicionalni i pseudonacionalni istorijski otpad. Kapitalistički svet je poveo građanski rat protiv proletarijata. Srpski proletarijat mora se solidarisati i pridružiti francuskom. To je pitanje sopstvene sudbine. Gde je sada srpska "patriotska opozicija"!?!?

Borba za radnička i proleterska prava je ključ i za rešenje nacionalnog pitanja. Njega nikada ne smeju rešavati predstavnici građanskih stranaka jer oni predstavljaju interese kapitala a pokušavaju da monopolišu interese proleterskog sloja kako bi ga upregli i zauzdali u pravdenoj borbi za ostvarenje radničkih prava. Puna afirmacija radničkog interesa bez obzira na nacionačlne granice jedini je garant mira i saradnje među ljudima i narodima. Nacionalisti smeraju putem zavađanja naroda i ljudi koristeći istorijske, predrasude, naslage i opterećenja. U tome je šansa kapitala da obuzda opravdane radničke i proleterske zahteve. Prvenstveni interes proletera je borba za ukidanje privatne svojine po čijoj se osnovi vrši kapitalistička krađa i eksploatacija, otimanje tuđeg rada. Kapital nije ništa drugo do od radnika otuđeni rad, zapravo, njegova pokradena svojina, sada u rukama kapitalističkih kradljivaca i njihovih građanskih lakeja, nacionalista, politikanata, dela državnih uposlenika...

Тренутак друштвеног преокрета, не само у Европи већ и широм светских меридијана, пропорционалан је тренутку у коме ће се суновратити бестежински доларски монетарни систем. Тај моменат је близу иако емпиријски неодредив мада тенденциозно известан. Радници широм света то осећају и зато са све већом одлучношћу јуришају на тврђаву капитала. Све оно што се у виду кобајаги терористичких аката збивало у Паризу и Бриселу протеклих месеци само је увертира али и режирани сценарио у коме се унапред заузимају најповољније позиције како би се предупредио неизбежан слом капиталистичког система. Актуелни француски закон о раду нимало случајно није лансиран одмах после терористичких аката у два града и усмерен је на то да се на најефикаснији начин уведе у праксу. А то се могло извести само под претпоставком пренаглашене претње од тероризма и у ситуацији ванредног стања, проглашеног након поменутих дела. Тако и сумња коме је било у интересу извођење терористичких аката постаје све очигледнија...