Када су средином седамдесетих година прошлог века, питали ријечке руководиоце, како мисле да заједно иду туризам и претовар нафте, они су одговорили да може. Ево, сада је испало да не може. А могло, је јер је становништво било "пресовано" што сада није могуће. Ево једне илустрације из тог периода: професионални рониоци су тврдили да на дну ријечке луке нема мора већ некаква непрозирна емулзија. Ронили су по дну, на слепо, пипањем. Каква је ситуација данас, не знам али после овог инцидента, може бити само гора. Но, то за мене летњег посматрача са трајекта није проблем већ њихов. Наука је напредовала. Постоје бактерије које "једу" нафту и тако чисте море и приобаље.