Браво, господине Малбашки.
Овај Ваш текст је савршена синтеза на малом простору зато само прилажем неколико историјских чињеница :
1)Европа нема право да слави Дан победе над Фашизмом. Зашто? Зато што су је од фашизма ослободили СССР и САД.
2)У саставу петмилионске војске с којом је Хитлер упао на територију СССР, налазило се око милион италијанских, финских, шпанских, румунских, мађарских, хрватских, словачких...војника. Или, прецизније : у новембру 1942 бројно стање агресора на СССР је 266 дивизија, од чега - 193 немачких, 26 румунских, 18 финских, 14 мађарских, 11 италијанских, 2 словачке, 1 шпанска...
3)Черчилово подмукло одлагање тзв. Другог фронта и предвиђеног искрцавања Савезника у Нормандији продужило је Други рат за око две године и однело вишемилионске жртве. САД су се противиле том Черчиловом маневру који је имао само један циљ: да се побије што више Руса и Немаца, како би и после рата Горди Албион са Острва владао европским копном.
4)У борбама за Берлин, учествовала је само Црвена армија, под командом маршала Жукова, која је освајање Берлина платила са 100 000 погинулих и 200 000 рањених војника. Савезници су одсудну Битку за Берлин посматрали са "пристојне удаљености". Зато им је Стаљин допустио да тек у јуну приступе у Берлин, а Французима тек у августу.
Препоруке:
0
0
2
недеља, 10 мај 2009 00:55
Велизар, други део
5)Комунизам, као тоталитарну идеологију у земљама Источне и Централне Европе, омогућила је британска политика наметањем своје стратегије тзв. периферијског боцкања и избегавања да се мушки и озбиљно на фронту судари са Хитлеровом армијом.
6)Јунаштво Савезничких јединица и њихова оперативност и борбеност најбоље су се показали у Арденима, где их је Вермахт буквално разбио, те да није био распет на два фронта и нападан од Црвене армије ко зна да ли би их и тада Хитлер оставио на европскпом континенту.
7)Холандија, као најдоследнији "васпитач" и судија данашњој Србији, пет дана је пружала отпор Хитлеру.
8)Белгија, у чијем је главном граду седиште ЕУ,још краће.
9)Француска је водила лажни рат до повратка генерала Де Гола пред саму завршницу. Иначе је маршал Петен са својом вишијевском републиком на две трећине француске територије савршено четири године испуњавао Хитлерова очекивања.
10)Земље попут Хортијеве Мађарске, Борисове Бугарске и Румуније маршала Антонескуа биле су одане савезница Хитлера.
Препоруке:
0
0
3
недеља, 10 мај 2009 01:10
Велизар, трећи део
11)Анте Павелић у Хрватској и монсињор Тисо у Словачкој ишли су до краја рата раме уз раме са Хитлером.
12)О Италији, Шпанији, Данској, Норвешкој да и не причамо.
Па какав онда Дан победе над фашизмом има да слави садашња Европа!?
Дан победе над самом собом у Другом светском рату!?
То, признаћете, не иде и зато се слави Дан Европе, коју је од највеће пошасти прошлог века избавио СССР, уз помоћ САД.
То је прошлост са којом би ваљало да се суочи садашња Европа.
Лакше је, међутим, окривити и бомбардовати Србију, основати политички суд за Србе у Хагу, који ће потврдити њихове "злочине", отети КиМ, зарад стварања још једне НАТО државе на Балкану, а еврофанатицима у Србији препустити да славе Дан Европе!
Бар док се славље не претвори у крвави пир!
Препоруке:
0
0
4
недеља, 10 мај 2009 01:28
Небојша
Оно што је иначе занимљиво је колико данашња карта Европе личи на ону из 1942, рецимо, и до које мере земље које су некада предано служиле Хитлеру сада извршавају наређења Вашингтона. Не кажем то да поредом америчку Империју са Хитлерових Рајхом, већ да бих показао континуитет подаништва.
Препоруке:
0
0
5
недеља, 10 мај 2009 04:47
Aleksandar
"Dan Evrope" je nemoguca stvar. Isto tako i "Dan Pobede" (nad fasizmom) se ne moze univerzalno slaviti. To se najbolje vidi iz Anglo-americkog ugla i tamosnje upotrebe termina TOTALITARNI (rezim) koji se pojavio cim je Nacistickoj Nemackoj vidjen kraj. Nazivati neki swistem "totalitarnim" nema nikakvo infirmativno ili deskriptivno znacenje, vec sluzi jedino da bi se u propagandno-ideoloskom kontekstu stavio znak jednakosti izmedju Nacisticke Nemacke i Sovjetskog Saveza. To vodi apsurdu da se na Zapadu po zavrsetku Drugog svetskog rata vise ne moze biti anti-fasisticki nastrojen. Evo kako taj reductio ad absurdum izgleda:
Ako je tacno (shodno upotrebi atributa "totalitaran") da
(1) Nacisticka Nemacka = SSSR.
a znamo da
(2) Nacisticka Nemacka je FASISTICKA, a SSSR KOMUNISTICKA=ANTIFASISTICKA tvorevina.
Onda sledi (absurdno) da
(3) FASIZAM = ANTIFASIZAM.
To objasnjava zasto Englezi i Amerikanci dovede horde bivisih Nacista u redove svojih "specijalnih sluzbi"; cak Nacisti sustinski stvaraju C.I.A. Amerikancima za ideolosko-spijunsku borbu protiv komunizma. Ali ako su FASIZAM i KOMUNIZAM jedno isto, a komunizam je sustinski ANTIFASISTICKI, onda je jasno zasto Zapad vise ne moze imati nista protiv FASIZMA. Zato ni slavlje povodom pobede nad FASIZMOM na Zapadu i nema nikakvog smisla i to vec od kraja Drugog svetskog rata.
Препоруке:
0
0
6
недеља, 10 мај 2009 05:57
kroz prizmu
Da, tako je g.Malbaski. Lepo nabrojano, ali niste zavrsili misao do kraja. Pa nas narod ne slavi, jer se ne pita ni za sta. Ko njega pita da li ce da slavi ili ne i sta ce da slavi.Jednostavno, ko sisa narod.Ovo je vladin nacin slavljenja i (ne)postovanja SVIH nasih ljudi koji su na razne nacine a i idejama, ucestvovali u tom velikom ratu. Kada se narod bude pitao, malo ce drugaciej to SVE da se zove i slavi.Videcemo, ne tako daleko od danasnjeg dana.Hvala.
Препоруке:
0
0
7
недеља, 10 мај 2009 08:00
Aleksandar
@Nebojsa
A zasto se ustrucavati od poredjenja americke Imperije sa Hitlerovim Rajhom? Posle poraza, sudjeno je vodjama Nacisticke Nemacke u Nirmebergu, ali ne zaboravimo za sta im je sudjeno: za zlocin protiv mira, za seriju agresija na druge drzave. A zapitajmo se sada ko se to danas upusta u agresije protiv drugih drzava? A zatim drsko stvara "sudove" koji ce sluuziti svrsi nabedjivanja krivice za te agresije upravo na zrtve agresija koje su oni pocinili.
Препоруке:
0
0
8
недеља, 10 мај 2009 11:45
Газда Груја
Лепо срочено, нема шта!
Него, да ли вам је пријало оно "УРАА!", кад загрмеше наши?
Препоруке:
0
0
9
недеља, 10 мај 2009 12:00
Vecnaja Pamjat
Na groblju Piskarjov, izmedju masovnih grobnica u kojima su sahranjeni gradjani/branioci Lenjingrada, stoji spomenik na kome pise:
'Niko nije zaboravljen i nista nije zaboravljeno!'
Uce li Srbi istoriju?
Препоруке:
0
0
10
недеља, 10 мај 2009 12:32
Млади Џедај
На страну парадокс што пола континента на „Дан победе“ слави свој властити пораз.
Одлично запажање, невероватно, и мени је то одмах пало на памет. Баш је интересантно да се на исти дан славе и дан Европе и дан победе против фашизма, као да су фашизам и нацизам измишљени на неком другом контитенту а не у Европи, као да су то били неки други људи, узурпатори који су дошли са Марса, а не преци половине данашњих Европљана, и као да није пола данашње ЕУ на данашњи дан у ствари ПОРАЖЕНО од стране тандема Жуков-Коњев. Ово је, на неки начин, и дан победе Србије над њима.
Најтужније од свега ми је била она Европска улица у кнез Михајловој, случајно сам прошао туда па видео својим очима. Стидео сам се. Занима ме ко је финансирао цео "евенат", ЕУ из оне 3 милијарде за евро-пропаганду, или Влада Србије, из буџета, за потребе подгревања хладне сарме. Цитат вести са сајта једне домаће ТВ станице:
"Iako zainteresovani za štandove, Beograđani, sa kojima je razgovarala ekipa B92, različito gledaju na evropsku budućnosti Srbije."
Јадна је та европска идеја кад они у кнез-Михајловој више на могу да скупе већину истомишљеника, него признају да грађани гледају "различито". То значи да су тотално пукли, само још то нико није јавно рекао, јер контролисани медији одржавају виртуелну реалност у којој све ево само што није још мало а грађани стрпљиво чекају па макар и још 20 година, јер све друго није алтернатива.
Да извинете, мени цео наш однос са ЕУ, који је створила наша власт, подсећа на врсту менталног онанисања. Једнострано примењујемо споразум са њима, славимо њихов дан, машемо њиховим заставама, у нашем парламенту студенти и средњошколци симулирају рад њиховог парламента, као додоле кад призивају кишу, можда помогне. Овакво снисходљиво и идолопоклоничко понашање је велика срамота за Србију, сигуран сам да нас у Европи због шлихтања неће више ценити. Нико не воли улизице, знају они добро какво је стварно расположење Срба према њима.
Препоруке:
0
0
11
недеља, 10 мај 2009 13:05
LjiljanaNL.
Hvala na clanku a i na komentarima.Daje mi nadu,koju sam vec pocela da gubim.
Препоруке:
0
0
12
недеља, 10 мај 2009 13:05
Milan, Novi Sad
Odavno nisam pročitao bolji tekst i bolje komentare na tekst. Jako mi je drago što vidim da u Srbiji ipak i dalje ima ljudi koji nisu dozvolili da im se mozak ispere. Srećan nam svima Dan pobede nad Evropom!
Препоруке:
0
0
13
недеља, 10 мај 2009 14:17
onako, usput
Mene interesuje još jedna stvar, pa bih molio ako neko može da odgovori: zašto se za Dan Evrope uzima datum koji svi ovih dana pominju kao začetak ideje ujedinjenja Starog kontinenta? Zar se nije za to još Štefan Cvajg zalagao, pa se ubio na kraju razočaran nemogućnošću ostvarenja iste, i to pre tog famoznog datuma. Je li on bio lud? I ne samo on, nego mnogi iz njegove generacije? Ili se ipak njegovo ime sistematski prećutkuje, uostalom i zbog onog poglavlja iz njegovih memoara o dolasku Hitlera na vlast u Nemačkoj, koga su manje-više SVI, čak i Jevreji, tad podržavali. I koje mnogo liči na današnje doba. Nije sve pod apsolutnom senkom holokausta u Evropi zbog neke ljubavi prema Jevrejima, već da bi se prekrio pravi odnos Engleza, Francuza i ostalih prema mnogim idejama nacizma. Zbog tog prekrivanja se danas mnogi i vraćaju nažalost toj pošasti. Osećaju mladi da tu nije sve rečeno, njihovi radoznali umovi počnu da istražuju i vide da to vreme nije različito mnogo od onog što ih okružuje. Guranje istine pod tepih nikad nije na duže staze bilo srećno, ko ne plati na mostu plaća na ćupriji.
Препоруке:
0
0
14
недеља, 10 мај 2009 15:39
kroz prizmu
@onakousput. Bravo.Bas tako.
Препоруке:
0
0
15
недеља, 10 мај 2009 19:44
јустина
у Београду обележен Дан Европе. Тим поводом је уприличена улична сценографија као у дечијим филмовима (видети Хари Потера, Нарнију,Рат звезда...) - надувани плави балон у виду капије који само што не пукне.Балон је прошаран жутим звездицама. Каква симболика!
Да ли ова влада стварно мисли да је народ толико инфантилан, или је сама влада инфантилна па се понаша као Алиса у земљи чуда?
Препоруке:
0
0
16
недеља, 10 мај 2009 20:31
Cernisevski
Млади Џедај
Најтужније од свега ми је била она Европска улица у кнез Михајловој, случајно сам прошао туда па видео својим очима. Стидео сам се.
-pa kad niko uticajan nema snage da jednom glasno kaze "Ne u savez sa okupatorom !"
Да извинете, мени цео наш однос са ЕУ, који је створила наша власт, подсећа на врсту менталног онанисања.
-mene podseca na protiv-prirodni blud. Na sta to moze da izadje, kako moze da funkcionise bilo kakva vrsta saveza izmedju nas i nasih okupatora ?
Препоруке:
0
0
17
понедељак, 11 мај 2009 02:38
Jasna
Ovaj tekst gospodina Malbaškog i pristigli komentari na njega podstiču na otvaranje niza ozbiljnih rasprava, kojima bi uredništvo NSPM, moglo da otvori svoje stranice, s obzirom na analitički i seriozni karakter internet prezentacije.
Između ostalih, tu je problem (anti)civilizacijskog nasleđa Evrope.
Sve do 1945. Evropa je bila "kavez škorpiona", koji je ukroćen vojnom intervencijom izvan onoga prostora, koga današnji evroentuzijasti obeležavaju kao prostor evropske civilizacije.
Tu je, dalje, pitanje nasledja Trećeg rajha i nasledja Vermahta, u teritorijalnom ali i totalitarnom ideološkom ključu.
Danas, doduše, nema Vermahta, sli je NATO u završnoj fazi zaokruživanja Rusije, sve sa saveznicima koji su i ranije bili u sastavu hitlerovske koalicije. Čak i letimičan istorijski i geopolitički pogled na današnju kartu Evrope
ukazuje na očigledna preklapanja. Samo što je tačka oslonca i sedišta Glavnog stana iz Berlina premeštena u Vašington, sa Briselom kao "zadnjim dvorištem".
Bilo bi tu dosta posla i za istraživaže u lingvističkoj disciplini. (Npr. geneza Hitlerovog termina Nova Evropa do današnjeg Evropska Unija, pa čak i do uptrebe izraza komesar, itd.)
U tom smislu shvatam svu podsticajnost teksta gospodina Malbaškog, kao i pravi urednicki pogodak NSPM.
Na ovome, međutim, ne treba stati, ali ne zbog jeftinog opanjkavanja Evrope i politikantskog manevrisanja, već zbog istinskog suočavanja sa pogubnim lažima i obmanama kojima nas duže od decenije zasipaju sa svih strana.(Uostalom češki predsednik Vaclav Klaus i juče izjavljuje da mu ne pada na pamet da potpiše tzv, Lisabonski sporazum, bez koga EU ostaje i bez zajedničkog ustava. Pa nije on, valjda manji evropejac od Bože Đelića?)
Na kraju krajeva, odakle nekome moralno i političko pravo da od Srba traži da se dobrovoljno podvrgnu procesu denacifikacije, dok, istovremeno, u beskonačnost odlaže istinsko suočavanje sa svojom prošlošću!?!
Препоруке:
0
0
18
уторак, 12 мај 2009 15:37
hiraeth
Divan tekst, i nadasve istinit... Sad kad su maske pale i sve je jasno, kako na domacoj tako i na stranoj sceni, covek samo moze biti neznalica i zeleti da udje u EU. EU treba da bude organizacija koja ce omogucavati slobodniju trgovinu (nikako slobodnu) i laksi promet roba i samo sa takvom EU Srbija treba da ima posla... Ali da u nju ne ulazi. Samo da posluje, ako ima interesa. Jer interes je sve, ljubavi nema. Ili nam bar tako rekose "petooktobarci" - a lagali su - jer oni izgaraju od ljubavi prema "Evropi". Da ne ispadnem maliciozna, svakoga ko voli, eto, voli Evropu, treba tamo i poslati, ako treba i o trosku budzeta... Pa nek je voli iznutra i u njoj promovise ideje koje su zatrovale Srbiju. Ko voli Srbiji vec ce se i ovde snaci, bez ulaska u tu Himeru.
.jpg)
Овај Ваш текст је савршена синтеза на малом простору зато само прилажем неколико историјских чињеница :
1)Европа нема право да слави Дан победе над Фашизмом. Зашто? Зато што су је од фашизма ослободили СССР и САД.
2)У саставу петмилионске војске с којом је Хитлер упао на територију СССР, налазило се око милион италијанских, финских, шпанских, румунских, мађарских, хрватских, словачких...војника. Или, прецизније : у новембру 1942 бројно стање агресора на СССР је 266 дивизија, од чега - 193 немачких, 26 румунских, 18 финских, 14 мађарских, 11 италијанских, 2 словачке, 1 шпанска...
3)Черчилово подмукло одлагање тзв. Другог фронта и предвиђеног искрцавања Савезника у Нормандији продужило је Други рат за око две године и однело вишемилионске жртве. САД су се противиле том Черчиловом маневру који је имао само један циљ: да се побије што више Руса и Немаца, како би и после рата Горди Албион са Острва владао европским копном.
4)У борбама за Берлин, учествовала је само Црвена армија, под командом маршала Жукова, која је освајање Берлина платила са 100 000 погинулих и 200 000 рањених војника. Савезници су одсудну Битку за Берлин посматрали са "пристојне удаљености". Зато им је Стаљин допустио да тек у јуну приступе у Берлин, а Французима тек у августу.
6)Јунаштво Савезничких јединица и њихова оперативност и борбеност најбоље су се показали у Арденима, где их је Вермахт буквално разбио, те да није био распет на два фронта и нападан од Црвене армије ко зна да ли би их и тада Хитлер оставио на европскпом континенту.
7)Холандија, као најдоследнији "васпитач" и судија данашњој Србији, пет дана је пружала отпор Хитлеру.
8)Белгија, у чијем је главном граду седиште ЕУ,још краће.
9)Француска је водила лажни рат до повратка генерала Де Гола пред саму завршницу. Иначе је маршал Петен са својом вишијевском републиком на две трећине француске територије савршено четири године испуњавао Хитлерова очекивања.
10)Земље попут Хортијеве Мађарске, Борисове Бугарске и Румуније маршала Антонескуа биле су одане савезница Хитлера.
12)О Италији, Шпанији, Данској, Норвешкој да и не причамо.
Па какав онда Дан победе над фашизмом има да слави садашња Европа!?
Дан победе над самом собом у Другом светском рату!?
То, признаћете, не иде и зато се слави Дан Европе, коју је од највеће пошасти прошлог века избавио СССР, уз помоћ САД.
То је прошлост са којом би ваљало да се суочи садашња Европа.
Лакше је, међутим, окривити и бомбардовати Србију, основати политички суд за Србе у Хагу, који ће потврдити њихове "злочине", отети КиМ, зарад стварања још једне НАТО државе на Балкану, а еврофанатицима у Србији препустити да славе Дан Европе!
Бар док се славље не претвори у крвави пир!
Ako je tacno (shodno upotrebi atributa "totalitaran") da
(1) Nacisticka Nemacka = SSSR.
a znamo da
(2) Nacisticka Nemacka je FASISTICKA, a SSSR KOMUNISTICKA=ANTIFASISTICKA tvorevina.
Onda sledi (absurdno) da
(3) FASIZAM = ANTIFASIZAM.
To objasnjava zasto Englezi i Amerikanci dovede horde bivisih Nacista u redove svojih "specijalnih sluzbi"; cak Nacisti sustinski stvaraju C.I.A. Amerikancima za ideolosko-spijunsku borbu protiv komunizma. Ali ako su FASIZAM i KOMUNIZAM jedno isto, a komunizam je sustinski ANTIFASISTICKI, onda je jasno zasto Zapad vise ne moze imati nista protiv FASIZMA. Zato ni slavlje povodom pobede nad FASIZMOM na Zapadu i nema nikakvog smisla i to vec od kraja Drugog svetskog rata.
A zasto se ustrucavati od poredjenja americke Imperije sa Hitlerovim Rajhom? Posle poraza, sudjeno je vodjama Nacisticke Nemacke u Nirmebergu, ali ne zaboravimo za sta im je sudjeno: za zlocin protiv mira, za seriju agresija na druge drzave. A zapitajmo se sada ko se to danas upusta u agresije protiv drugih drzava? A zatim drsko stvara "sudove" koji ce sluuziti svrsi nabedjivanja krivice za te agresije upravo na zrtve agresija koje su oni pocinili.
Него, да ли вам је пријало оно "УРАА!", кад загрмеше наши?
'Niko nije zaboravljen i nista nije zaboravljeno!'
Uce li Srbi istoriju?
Одлично запажање, невероватно, и мени је то одмах пало на памет. Баш је интересантно да се на исти дан славе и дан Европе и дан победе против фашизма, као да су фашизам и нацизам измишљени на неком другом контитенту а не у Европи, као да су то били неки други људи, узурпатори који су дошли са Марса, а не преци половине данашњих Европљана, и као да није пола данашње ЕУ на данашњи дан у ствари ПОРАЖЕНО од стране тандема Жуков-Коњев. Ово је, на неки начин, и дан победе Србије над њима.
Најтужније од свега ми је била она Европска улица у кнез Михајловој, случајно сам прошао туда па видео својим очима. Стидео сам се. Занима ме ко је финансирао цео "евенат", ЕУ из оне 3 милијарде за евро-пропаганду, или Влада Србије, из буџета, за потребе подгревања хладне сарме. Цитат вести са сајта једне домаће ТВ станице:
"Iako zainteresovani za štandove, Beograđani, sa kojima je razgovarala ekipa B92, različito gledaju na evropsku budućnosti Srbije."
Јадна је та европска идеја кад они у кнез-Михајловој више на могу да скупе већину истомишљеника, него признају да грађани гледају "различито". То значи да су тотално пукли, само још то нико није јавно рекао, јер контролисани медији одржавају виртуелну реалност у којој све ево само што није још мало а грађани стрпљиво чекају па макар и још 20 година, јер све друго није алтернатива.
Да извинете, мени цео наш однос са ЕУ, који је створила наша власт, подсећа на врсту менталног онанисања. Једнострано примењујемо споразум са њима, славимо њихов дан, машемо њиховим заставама, у нашем парламенту студенти и средњошколци симулирају рад њиховог парламента, као додоле кад призивају кишу, можда помогне. Овакво снисходљиво и идолопоклоничко понашање је велика срамота за Србију, сигуран сам да нас у Европи због шлихтања неће више ценити. Нико не воли улизице, знају они добро какво је стварно расположење Срба према њима.
Да ли ова влада стварно мисли да је народ толико инфантилан, или је сама влада инфантилна па се понаша као Алиса у земљи чуда?
Најтужније од свега ми је била она Европска улица у кнез Михајловој, случајно сам прошао туда па видео својим очима. Стидео сам се.
-pa kad niko uticajan nema snage da jednom glasno kaze "Ne u savez sa okupatorom !"
Да извинете, мени цео наш однос са ЕУ, који је створила наша власт, подсећа на врсту менталног онанисања.
-mene podseca na protiv-prirodni blud. Na sta to moze da izadje, kako moze da funkcionise bilo kakva vrsta saveza izmedju nas i nasih okupatora ?
Između ostalih, tu je problem (anti)civilizacijskog nasleđa Evrope.
Sve do 1945. Evropa je bila "kavez škorpiona", koji je ukroćen vojnom intervencijom izvan onoga prostora, koga današnji evroentuzijasti obeležavaju kao prostor evropske civilizacije.
Tu je, dalje, pitanje nasledja Trećeg rajha i nasledja Vermahta, u teritorijalnom ali i totalitarnom ideološkom ključu.
Danas, doduše, nema Vermahta, sli je NATO u završnoj fazi zaokruživanja Rusije, sve sa saveznicima koji su i ranije bili u sastavu hitlerovske koalicije. Čak i letimičan istorijski i geopolitički pogled na današnju kartu Evrope
ukazuje na očigledna preklapanja. Samo što je tačka oslonca i sedišta Glavnog stana iz Berlina premeštena u Vašington, sa Briselom kao "zadnjim dvorištem".
Bilo bi tu dosta posla i za istraživaže u lingvističkoj disciplini. (Npr. geneza Hitlerovog termina Nova Evropa do današnjeg Evropska Unija, pa čak i do uptrebe izraza komesar, itd.)
U tom smislu shvatam svu podsticajnost teksta gospodina Malbaškog, kao i pravi urednicki pogodak NSPM.
Na ovome, međutim, ne treba stati, ali ne zbog jeftinog opanjkavanja Evrope i politikantskog manevrisanja, već zbog istinskog suočavanja sa pogubnim lažima i obmanama kojima nas duže od decenije zasipaju sa svih strana.(Uostalom češki predsednik Vaclav Klaus i juče izjavljuje da mu ne pada na pamet da potpiše tzv, Lisabonski sporazum, bez koga EU ostaje i bez zajedničkog ustava. Pa nije on, valjda manji evropejac od Bože Đelića?)
Na kraju krajeva, odakle nekome moralno i političko pravo da od Srba traži da se dobrovoljno podvrgnu procesu denacifikacije, dok, istovremeno, u beskonačnost odlaže istinsko suočavanje sa svojom prošlošću!?!