Dobar članak! Poslala sam ga Antikorupcijskom savetu...oni se bave Lukom BGD vec dugo..
Posebno vam zahvaljujem što ste zaključak posvetuili farmaceutskoj industriji...Tim pitanjem bavim se 10 godina...
Препоруке:
0
0
2
субота, 09 мај 2009 19:20
Милош
Маестрално. Са задовољством сам прочитао Ваш текст г. Павловићу.
Само тако.
Препоруке:
0
0
3
субота, 09 мај 2009 20:27
sava
G. Pavlovicu obavezno citam vase sjane clanke, ali ovaj put se ama bas u nicemu ne slazem sa vama!
Vas pasus koji cu citirati, kratko se zove inflacija-"А ево, сасвим моделски речено, како би изгледало решење: Влада се задужи код централне банке краткорочно за 40 милијарди. Смањи дуг од 70 милијарди на 30. Привреда, када сви поплаћају своја дуговања од тих 40 милијарди за месец дана врати на име својих обавеза држави 35 милијарди. Држава плати преостали дуг од 30 милијарди и 5 милијарди врати централној банци. Од ових 30 милијарди привреда измирујући своје обавезе врати држави 25 милијарди. Држава врати овај новац централној банци и остане дужна 10 милијарди. Овај износ преосталог дуга се враћа или из повећаног текућег прилива из укупних повећаних привредних активности због побољшања ликвидности привреде, или из ванредних прихода из приватизације (реч је о суми од око 100 милиона евра) или се прихвати повећање инфлације за око 1%."
Ja necu da tvrdim da inflacija nije spas za nasu privredu(pogotovo izvoznu), ali mi nije jasan vas stil pisanja kojim ste jednostavnu pojavu prikazali preobimno. I naravno da se inflacija ne bi povecala samo 1% kad bi NBS nastampala 40mlrd. dinara, nego mnogo vise, jer to je ipak 20% ukupnog novca u opticju.
Sto se tice robnih kuca i Geneksa, da se neko tu presao, vec bi videli oglase u novinama kako se prodaju poslovni prostori i to po trzisnim cenama. Ako se uzme minimalna prosecna cena tako ekskluzivnog posl. prostora, kao sto je Knez Mihajlova,Beogradjanka,Terazije,centar Zemuna, moglo bi se zakljuciti da su svi ostali lokali vav Bgd-a dobijeni na poklon.Inace ove 4 lokacije u BGD-u zajedno imaju 20000kvadrata, pa to mnozite sa koliko mislite da je prosecan kvadrat ni istim-ispo 15000e po kvadratu nije.
Препоруке:
0
0
4
недеља, 10 мај 2009 05:42
kroz prizmu
Jasno, G. Pavlovicu. Lepo ste sve objasnili.To prebijanje dugova, gde drzava moze da pruzi ruku privredi je odlicna stvar, ali nasi strucnjaci nemaju vremena da se time bave. Ne zanima ih. Inace kada trosite tudje/ne zaradjene ili kradene pare , pa ako jos morate hitno negde da ih utopite, da kao proizvode novu vrednost, onda cene tj. kostanje investivcije nisu vazno. Cak se trazi da se sto skuplje plati jer cilj opravdava sredstvo a i gusca magla se dize. Da se Vlasi ne sete. Inflacija bi bila mala jer se ne bi stampalo svih 40 milijardi vec bi prebijanjem se upotrebila daleko manja suma novca u opticaju. Hvala jos jednom.
Препоруке:
0
0
5
недеља, 10 мај 2009 15:12
Nikola Turajlić
Poštovani g. Pavlović!
Vaša analiza efekata privatizacije Luke Beograd i Robnih kuća Beograd je izvrsna.
Nije na odmet dodati i to da je "car" Mišković "gol" i halabuka oko milijardovih investicija služi samo kao zamagljivanje katastrofalnog stanja Delte. Najbolje uporedjenje za ovoga je:"Videla žaba kako se konji potkivaju pa i ona digla nogu".
Medjutim Vaš predlog za rešenje problema nelikvidnosti je matematički osnovan ali praktički neprovediv. Činjenica da je eksperski car odustao od multilateralne kompenzacije govori o tome da su na jednoj strani dužnici koji imaju velike obaveze a mala potraživanja pa se nema što kompenzirati, a na drugoj strani firme koje pune budžet koje bi kompenzacijom potraživanja prema državi, njenim organima i organizacijama, paradržavnim organizacijama i javnim poduzećima praktično ispraznile budžet (napr. NIS). Kada bi država platila polovicu svojeg duga isto bi se isparilo kao kapi vode na užarenom plehu i ne bi se istoj vratilo na ime poreza. To bilo prelevanje iz šupljeg u prazno.
Moj matematički predlog (ostvariv kao i Vaš) je da se država zaduži i plati svoj dug. Ekspertski car navodi da su najveći generatori nelikvidnosti i trgovinski lanci. Treba "reći" Miškoviću i ostalim exYu tajkunima da "odreše praznu kesu" i plate dugove ili će završiti u stečaju (šansa za ovo je 1:1000 ili sam optimista).
I na kraju dodajem: Budite pozdravljeni u "klubu katastrofičara" iako u isti stupate stidljivo".
Препоруке:
0
0
6
недеља, 10 мај 2009 18:48
Duna
Nismo mi USA niti je ovde Barak.
Nema novca za pomoc Skomiju i ostalima-neka bankrotiraju!
Prethodno neka drzava namiri od njih sva potrazivanja -od banke U Nikoziji,preko banaka u Italiji,Svajcarskoj i kojekude....
Препоруке:
0
0
7
недеља, 10 мај 2009 21:02
Дејан С.
Углавном се слажем са г.Павловићем,само уз малу корекцију у вези РКБ.Наиме иако је куповна моћ знатно мања у унутрашњости него на северу земље,чињеница је да цене локација у центру града,навешћу пример Лесковца износе и 2-3000 евра по квадрату,тако да купци РКБ ту нису на губитку,али се слажем са опаском да ће у овој ситуацији бити тешко остварити профит бавећи се чистом трговином.
Препоруке:
0
0
8
понедељак, 11 мај 2009 08:32
Бранко Павловић
Цена квадратног метра и Делта ситија и Ушћа је око 1.000 евра. И словима, хиљаду евра. Укупна површина ових објеката је око 200.000 квадратних метара. Идеја да се уз такву конкуренцију, неки пословни простор већег обима ( не радње од неколико стотина квадратних метра) може продати за 15.000 евра по квадрату је веома нереална. Свако ко мисли другачије треба само да нађе купца и да се обогати. Нема сумње да би власник Београђанке оберучке прихватио овакву понуду. Огласа нема зато што нема никакве шансе да се извуку паре.
Нема места поређењу САД и Србије ( или било које друге државе која дотира своју привреду и финансијски систем). Оне не дугују привреди ништа. Оне додатно улажу у привреду. Ја говорим о неопходности измирења дугова.
Инфлација не би била велика, зато што се већ у другом месецу, плаћањем обавеза према држави, повлачи из оптицаја 30 од 40 милијарди динара. Дакле, у најгорем случају инфлаторни удар је 5% новчане масе.
Много је мањи проблем дуговања добављачима од стране Делта система, зато што је ту стечај могућ. Ја иначе не делим мишљење о нерешивим проблемима Делте и то без било какве помоћи државе. Код ситуације када дугује држава нема помоћи за повериоце. Управо је у току даља бесомучна медијска кампања како ће држава одвојити новац за мала и средња предузећа. То значи да ће новац својих поверилаца, дужник -држава, употребити за друге намене по свом нахођењу. То је исто као кад би вам ваш дужник рекао "онај дуг од 5.000 евра који је требало да ти вратим пре пола године поклоно сам комшији". О томе ја говорим.
Препоруке:
0
0
9
понедељак, 11 мај 2009 20:35
Goran
Upravo je ovo razlog zašto je Alimpić kršio sve moguće zakone da bi ucenama DS došao ponovo na vlast i dobio svog Gradonačelnika Beograda.Jer se u gradu svih ovih godina posle 2000 godine obrtao veliki kapital.Najveći razlog je upravo Luka da se ne bi otkrile malverzacije predhodnog gradonačelnika u vezi Luke,siguran sam da će na kraju sve biti "u redu" i da je dignuta prašina ni oko čega.
Препоруке:
0
0
10
понедељак, 11 мај 2009 22:07
Nikola Turajlić
Poštovani g. Pavlović
Vi uporno ostajete pri ideji da država treba odštampati 40 milijardi i s njima izmiriti dio dugovanja, po cenu da to povisi inflaciju. Ovo ima logiku u toliko da, kada nema ulja za podmazivanje motora, treba isti hladiti vodom. To bi verovatno privremeno sprečilo urušavanje celog platnog kolotoka, ali očekivati ponovno izvlačenje upumpanog novca je čista iluzija. Dakle Vi se pridružujete našem dvojcu "propagatorima nekreditnog novca". Moj predosećaj mi govori da će naši eksperti iskoristiti ovu "vodu" (ukoliko to već ne rade jer se nešto šuška) za hladjenje svojih, a ne privrednih motora. Mere ekspertskog cara sa sniženim kamatama su dobre utoliko što omogućuju privredi da konverzira skuplje za jeftinije kredite (banke ne puštaju nove), a na njih se ne troši veliki (ali i budući) novac. Smešno je kako Mišković fascinira srpsku javnost kao zmija žabu, dok je u svetskim razmerama sitna riba pljuckalica. U prethodnom komentaru sam istakao ne samo njega već i ostale ex-Yu tajkune (Bavčara i Todorića) kao generatore nelikvidnosti.
Ovi trgovinski lanci su fukcionisali i širili se (ne samo u trgovini već i developerstvu, proizvodnji itd. itd.) zahvaljujući stalnom prilivu svežeg kapitala dok se nije dogodila svetska finansijska kriza i presušenje izvora, a povećanje rata kredita . Ovi su potom prešli na novu kreditnu disciplinu "rastezanje dobavljača" koje će završiti njihovim "čerečenjem". Posebno su problematični gradjevinski objekti za tržište koje je u medjuvremenu palo zbog nedostatka kredita (kao i pogoršanja uslova). Za primer Miškovićevih uspeha ističem bruku u Ljubljani, uneverzijadsko
selo i Piccadilly.
Zato Vam prijateljski savetujem da odustanete od odbrane "nevinosti bez zaštite", jer ćete u slučaju (verovatnom) urušavanja celog sistema ostati "zaprašeni".
Препоруке:
0
0
11
уторак, 12 мај 2009 00:47
sava
G. Pavlovicu,
nije me mrzelo da odem na prvi sajt o nekretninama i da mi odmah iskoci oglas koji kaze da za 23 kvadrata u Milenijumu(isti tip lokala kao RK) treba dati 150 000e.
Sto se tice onih 1000e po kvadratu, to ne znaci da su RK preplacene, vec da su Usce i Delta city izgradjeni na krajnje sumnjiv nacin, a i kako da ne bude ta cena kad je za Usce plac poklonjen.
Sto se tice isplativosti o ulaganju u RK je druga, nebitna tema, jer kupac je kupio dijamante, koji su vecni. Kupac ce uvek iste prodati najmanje za iste pare, a pri tome moze nesto u njima da radi, a ne mora.
Kad bi drzava pozajmila pare i vratila svoj dug,osim novonastale inflacije, ne bi bilo pozitivnih promena jer je drzava uglavnom duzna solventnim firmama, a one koje duguju drzavi i dalje bi ostale duzne, tako da "drugog"meseca iz vaseg pominjnja ne bi bilo.
Po meni jedini nacin naplate i kakvog takvog ozivljenja privrede su stecajevi i prisilna prodaja nekretnina za naplatu duga,sto ce dovesti do realne moci svake firme i realne i naravno manje zaposlenosti. Ali sve je to san jel najveci duznici su i najveci igraci i oni ne daju ono sto je njihovo i ne zele da budu kaznjeni za sopstvene promasaje, a drzava sa druge strane maze oci javnosti o nekakvoj zaposlenosti.
Препоруке:
0
0
12
уторак, 12 мај 2009 09:02
Бранко Павловић
Чим пређемо на бројке, одмах је боље. Из вашег примера о 23 квм у Миленијуму се види да је цена већ пала са 15.000 о чему сте писали на 6.500 евра. Више него дупло. Сада томе додајте чињеницу да је једна ствар купити 23 квадрата а сасвим нешто друго 230.000 квадрата. Па затим позицију локала у Миленијуму ( није спорно да су приземља атрактивна у центру Београда код РКБ, спорни су огромни квадрати на спратовима), па чињеницу да по тој цени нико није купио.Па да је највећи део РКБ простора изван Београда. Када, дакле уведете нове параметре цена даље драматично пада. И већ сте на 6 до 8 пута мањој цени од оне којом сте баратали на почетку. Када говоримо о исплативости инвестиције куповине РКБ никаквог, али апсолутно никаквог утицаја нема како се на тржишту појавило 200.000 квадрата неупоредиво јефтинијих и бољих продајних простора. Они дају такву стартну предност свима који послују у таквим објектима, да продаја у објектима РКБ не може да им парира. Кажете да су то дијаманти и да купац може и да чека. Таман посла. У најмању руку, чак и да је то новац самих купаца, а не позајмљен новац, на 360 милиона имали би 29 милиона евра годишње на име камата. РКБ, да би биле доведене у продајну функцију захтевају инвестиције од најмање 100 милиона евра додатно. Проблеми за инвеститора су несавладиви. Зато вас ја и упућујем да искористите ту прилику, нађете купца за РКБ и силно се обогатите.
Техника плаћања дуга привреди је једноставна: исплаћује се у траншама по 20% на свака три дана, уз услове да предузеће које прима уплату мора да: измири 25% својих обавеза према држави и да достави списак свих својих поверилаца којима ће вршити плаћања не већа од 20% дуга. Од тих њихових поверилаца се тражи да одмах морају да плате своје обавезе према држави од 25%. Тако пре исплате последње транше од 20% имате наплаћено 100% дуга према држави у прва два круга. Са наплатом од само 50% у свим даљим трансакцијама испуњава се модел од враћања 80% упумпаних пара. Дуг привреде је 65 милијарди.
.jpg)
Posebno vam zahvaljujem što ste zaključak posvetuili farmaceutskoj industriji...Tim pitanjem bavim se 10 godina...
Само тако.
Vas pasus koji cu citirati, kratko se zove inflacija-"А ево, сасвим моделски речено, како би изгледало решење: Влада се задужи код централне банке краткорочно за 40 милијарди. Смањи дуг од 70 милијарди на 30. Привреда, када сви поплаћају своја дуговања од тих 40 милијарди за месец дана врати на име својих обавеза држави 35 милијарди. Држава плати преостали дуг од 30 милијарди и 5 милијарди врати централној банци. Од ових 30 милијарди привреда измирујући своје обавезе врати држави 25 милијарди. Држава врати овај новац централној банци и остане дужна 10 милијарди. Овај износ преосталог дуга се враћа или из повећаног текућег прилива из укупних повећаних привредних активности због побољшања ликвидности привреде, или из ванредних прихода из приватизације (реч је о суми од око 100 милиона евра) или се прихвати повећање инфлације за око 1%."
Ja necu da tvrdim da inflacija nije spas za nasu privredu(pogotovo izvoznu), ali mi nije jasan vas stil pisanja kojim ste jednostavnu pojavu prikazali preobimno. I naravno da se inflacija ne bi povecala samo 1% kad bi NBS nastampala 40mlrd. dinara, nego mnogo vise, jer to je ipak 20% ukupnog novca u opticju.
Sto se tice robnih kuca i Geneksa, da se neko tu presao, vec bi videli oglase u novinama kako se prodaju poslovni prostori i to po trzisnim cenama. Ako se uzme minimalna prosecna cena tako ekskluzivnog posl. prostora, kao sto je Knez Mihajlova,Beogradjanka,Terazije,centar Zemuna, moglo bi se zakljuciti da su svi ostali lokali vav Bgd-a dobijeni na poklon.Inace ove 4 lokacije u BGD-u zajedno imaju 20000kvadrata, pa to mnozite sa koliko mislite da je prosecan kvadrat ni istim-ispo 15000e po kvadratu nije.
Vaša analiza efekata privatizacije Luke Beograd i Robnih kuća Beograd je izvrsna.
Nije na odmet dodati i to da je "car" Mišković "gol" i halabuka oko milijardovih investicija služi samo kao zamagljivanje katastrofalnog stanja Delte. Najbolje uporedjenje za ovoga je:"Videla žaba kako se konji potkivaju pa i ona digla nogu".
Medjutim Vaš predlog za rešenje problema nelikvidnosti je matematički osnovan ali praktički neprovediv. Činjenica da je eksperski car odustao od multilateralne kompenzacije govori o tome da su na jednoj strani dužnici koji imaju velike obaveze a mala potraživanja pa se nema što kompenzirati, a na drugoj strani firme koje pune budžet koje bi kompenzacijom potraživanja prema državi, njenim organima i organizacijama, paradržavnim organizacijama i javnim poduzećima praktično ispraznile budžet (napr. NIS). Kada bi država platila polovicu svojeg duga isto bi se isparilo kao kapi vode na užarenom plehu i ne bi se istoj vratilo na ime poreza. To bilo prelevanje iz šupljeg u prazno.
Moj matematički predlog (ostvariv kao i Vaš) je da se država zaduži i plati svoj dug. Ekspertski car navodi da su najveći generatori nelikvidnosti i trgovinski lanci. Treba "reći" Miškoviću i ostalim exYu tajkunima da "odreše praznu kesu" i plate dugove ili će završiti u stečaju (šansa za ovo je 1:1000 ili sam optimista).
I na kraju dodajem: Budite pozdravljeni u "klubu katastrofičara" iako u isti stupate stidljivo".
Nema novca za pomoc Skomiju i ostalima-neka bankrotiraju!
Prethodno neka drzava namiri od njih sva potrazivanja -od banke U Nikoziji,preko banaka u Italiji,Svajcarskoj i kojekude....
Нема места поређењу САД и Србије ( или било које друге државе која дотира своју привреду и финансијски систем). Оне не дугују привреди ништа. Оне додатно улажу у привреду. Ја говорим о неопходности измирења дугова.
Инфлација не би била велика, зато што се већ у другом месецу, плаћањем обавеза према држави, повлачи из оптицаја 30 од 40 милијарди динара. Дакле, у најгорем случају инфлаторни удар је 5% новчане масе.
Много је мањи проблем дуговања добављачима од стране Делта система, зато што је ту стечај могућ. Ја иначе не делим мишљење о нерешивим проблемима Делте и то без било какве помоћи државе. Код ситуације када дугује држава нема помоћи за повериоце. Управо је у току даља бесомучна медијска кампања како ће држава одвојити новац за мала и средња предузећа. То значи да ће новац својих поверилаца, дужник -држава, употребити за друге намене по свом нахођењу. То је исто као кад би вам ваш дужник рекао "онај дуг од 5.000 евра који је требало да ти вратим пре пола године поклоно сам комшији". О томе ја говорим.
Vi uporno ostajete pri ideji da država treba odštampati 40 milijardi i s njima izmiriti dio dugovanja, po cenu da to povisi inflaciju. Ovo ima logiku u toliko da, kada nema ulja za podmazivanje motora, treba isti hladiti vodom. To bi verovatno privremeno sprečilo urušavanje celog platnog kolotoka, ali očekivati ponovno izvlačenje upumpanog novca je čista iluzija. Dakle Vi se pridružujete našem dvojcu "propagatorima nekreditnog novca". Moj predosećaj mi govori da će naši eksperti iskoristiti ovu "vodu" (ukoliko to već ne rade jer se nešto šuška) za hladjenje svojih, a ne privrednih motora. Mere ekspertskog cara sa sniženim kamatama su dobre utoliko što omogućuju privredi da konverzira skuplje za jeftinije kredite (banke ne puštaju nove), a na njih se ne troši veliki (ali i budući) novac. Smešno je kako Mišković fascinira srpsku javnost kao zmija žabu, dok je u svetskim razmerama sitna riba pljuckalica. U prethodnom komentaru sam istakao ne samo njega već i ostale ex-Yu tajkune (Bavčara i Todorića) kao generatore nelikvidnosti.
Ovi trgovinski lanci su fukcionisali i širili se (ne samo u trgovini već i developerstvu, proizvodnji itd. itd.) zahvaljujući stalnom prilivu svežeg kapitala dok se nije dogodila svetska finansijska kriza i presušenje izvora, a povećanje rata kredita . Ovi su potom prešli na novu kreditnu disciplinu "rastezanje dobavljača" koje će završiti njihovim "čerečenjem". Posebno su problematični gradjevinski objekti za tržište koje je u medjuvremenu palo zbog nedostatka kredita (kao i pogoršanja uslova). Za primer Miškovićevih uspeha ističem bruku u Ljubljani, uneverzijadsko
selo i Piccadilly.
Zato Vam prijateljski savetujem da odustanete od odbrane "nevinosti bez zaštite", jer ćete u slučaju (verovatnom) urušavanja celog sistema ostati "zaprašeni".
nije me mrzelo da odem na prvi sajt o nekretninama i da mi odmah iskoci oglas koji kaze da za 23 kvadrata u Milenijumu(isti tip lokala kao RK) treba dati 150 000e.
Sto se tice onih 1000e po kvadratu, to ne znaci da su RK preplacene, vec da su Usce i Delta city izgradjeni na krajnje sumnjiv nacin, a i kako da ne bude ta cena kad je za Usce plac poklonjen.
Sto se tice isplativosti o ulaganju u RK je druga, nebitna tema, jer kupac je kupio dijamante, koji su vecni. Kupac ce uvek iste prodati najmanje za iste pare, a pri tome moze nesto u njima da radi, a ne mora.
Kad bi drzava pozajmila pare i vratila svoj dug,osim novonastale inflacije, ne bi bilo pozitivnih promena jer je drzava uglavnom duzna solventnim firmama, a one koje duguju drzavi i dalje bi ostale duzne, tako da "drugog"meseca iz vaseg pominjnja ne bi bilo.
Po meni jedini nacin naplate i kakvog takvog ozivljenja privrede su stecajevi i prisilna prodaja nekretnina za naplatu duga,sto ce dovesti do realne moci svake firme i realne i naravno manje zaposlenosti. Ali sve je to san jel najveci duznici su i najveci igraci i oni ne daju ono sto je njihovo i ne zele da budu kaznjeni za sopstvene promasaje, a drzava sa druge strane maze oci javnosti o nekakvoj zaposlenosti.
Техника плаћања дуга привреди је једноставна: исплаћује се у траншама по 20% на свака три дана, уз услове да предузеће које прима уплату мора да: измири 25% својих обавеза према држави и да достави списак свих својих поверилаца којима ће вршити плаћања не већа од 20% дуга. Од тих њихових поверилаца се тражи да одмах морају да плате своје обавезе према држави од 25%. Тако пре исплате последње транше од 20% имате наплаћено 100% дуга према држави у прва два круга. Са наплатом од само 50% у свим даљим трансакцијама испуњава се модел од враћања 80% упумпаних пара. Дуг привреде је 65 милијарди.