>Srpski patrijarh Gavrilo Dožić i episkopi SPC su činili sve što su mogli da bi onemogućili potpisivanje Pakta sa silama Osovine. Delatnost patrijarha dr Gavrila Dožića bila je prvih meseci 1941. dobrim delom usmerena na politički teren, Patrijaršiju su redovno posećivali političke ličnosti iz opozicije. 20. marta Maršalat Dvora je pozvao u Beli dvor patrijaraha Gavrila koji je tada saopštio knezu Pavlu da "tradicija, ponos i glas koji uživamo u svetu, zatim obaveze prema žrtvama koje su date za jugoslovensku državu, imperativno nalaže da se ne priključimo Tripartitnom paktu."

>Istog dana kada je izvrešen vojni puč, Sveti arhijerejski sabor SPC je već bio na okupu, jer je bio sazvan za 27. mart. Otvarajući vanredno zasedanje Sabora patrijarh Gavrilo je rekao:
„Neka je slava Bogu, zahvaljujući tome da je prošle noći izvršen puč i situacija je mnogo jasnija. Naš položaj je mnogo lakši. Sinoć mi je jedan od kraljevskih namesnika rekao da ćemo mi biti krivi ako narod bude ustao i nastali nemiri, i da će posledica toga biti ulazak Nemaca u našu zemlju. Noćašnji akt spasao je čast našeg naroda i države, pa zbog toga i mi možemo samo blagosloviti ovo delo.“

Живела херојска партизанска антифашистичка борба против хитлеровско-немачко-нацистичко-фашистичко-геноцидног светског зла!
Живела народно-ослободилачка борба!
Живела револуција!
Устани, Србијо, против љотићевско-недићевско-ђинђићевско-вучићевске квислиншке банде!
ЖИВЕЛО САВЕЗНИШТВО СРБИЈЕ СА АНТИФАШИСТИЧКОМ И АНТИТЕРОРИСТИЧКОМ РУСИЈОМ!
СМРТ ФАШИЗМУ - СЛОБОДА НАРОДУ!

Englezi po ko zna koji put sredili da naivni Srbi ginu za njenu bezbednost.

Britanski interes je svakako bio prisutan, ali i sovjetski.

Komunisti vrlo cesto zaboravljaju cinjenicu da je puc 27. marta doveo na vlast Kralja Petra 2. nekoliko meseci pre njegovog punoletstva. Puc je smenio namesnistvo koje je do tada igralo ulogu kraljevske kancelarije.

Odlican dokumentarac sa originalnim snimcima toga dana:
(pocinje u 38. minutu)
https://www.youtube.com/watch?v=upJklJWYGd4

I danas, posle 75 godina, Srbi pokazuju svoju slobodarsku tradiciju koja nikada nije umrla. Mi samo idemo tragovima svojih casnih predaka koji se nikada nisu pomirili sa ropstvom. U gradovima Srbije organizovane su anti-NATO demonstracije. U Beogradu u 14 casova na Trgu Republike okupice se svi rodoljubi kojima je Otadzbina na srcu, a koji iz dna duse mrze neprijatelja i okupatora cija okupacija traje.

Ja idem na Trg Republike u 14 casova, a vi?

27. март политички гледано представља катастрофу за Србе, али има извесну моралну димензију и величину, којом се не може похвалити ниједан други народ у Европи, зато га не треба потпуно одбацити.

У сваком случају два убедљиво најнеспособнија и најдебилнија српска државника у жестокој конкуренцији, Кнез Павле и Драгиша Цветковић, требали су бити најурени 1939. након велеиздајничког стварања Велике Хрватске у саставу Југославије.

@Dijapazon

Некад давно, пре него што је пао у руке југословенске елите, српски народ је имао пословицу "нужда закон мења".

Broj žrtava nacističkog terora na teritoriji Srbije (bez žrtava ustaškog i mađarskog terora) ne prelazi 100 hiljada.
Broj žrtava komunističko-partizanskog terora posle oslobođenja, 1944-45 godine je na teritoriji Srbije najmanje 150 hiljada.
Svaka sposobna obaveštajna služba, verovatno i naša znala je da se Hitler sprema za napad na Sovjetski Savez. Sovjetska obaveštajna služba je stavila na sto Staljina plan Barbarosa mesecima pre napada ali Staljin iz raznih razloga nije verovao na mogućnost nemačke agresije.
Potpisivanjem Trojnog pakta imali smo mogućnost da ostajemo van ratnih događanja Drugog svetskog rata. Španci i Bugari su odbili sa učestvuju u napadu Nemačke na Sovjetski Savez.
Živela slobodarska Srbija. Nadajmo se da će se jednom naša politička elita opametiti i delovanje pete kolone unutar zemlje biće onemogućeno.

@N.V.

Бугари су чак изврдали и ниједног Јеврејина са територије Бугарске нису изручили. Практично сви су сачували живу главу.

@Радгост

Основни интерес Немаца је био да избегну ангажовање своје војске на овом простору.
27.3.1941. београдска југословенска елита је фактички објавила рат Нацистичкој Немачкој.
Касније су Немци, да смање ангажман своје војске, изделили Југославију и српски етнички простор и препустили их разним управама и војскама.

1.3.1941. уговором су обезбедили пролаз трупа преко Бугарске и то је било све што их је интересовало. Тако су могли Југославији чак да гарантују да неће тражити пролаз или транспорт трупа.

Ово је било потпуно јасно и Недићу. Из Декларације Владе народног спаса, 2. септембар 1941:

Истини за вољу, на челу англо-америчке колоније Краљевине Југославије нашао се у судбоносним догађајима истакнути витез Подвезице великобританске империје и англо-америчког естаблишмента, кнез Павле Карађорђевић. Прво што је урадио он је по наредби Форињ офиса, фабијанског Лондона и Источно-европског федералистичког клуба (East European Federalist Club), елиминисао Стојадиновића, истакнутог ротаријанца, фашисту и масона, да би на штету српског народа “решио” тз. “хрватско питање” 26. августа 1939. године, које се није могло решити по интермариумском и Трумбићевом мишљењу без рата (Види: Editorial Staff, “Proceedings twenty-sixth annual convention of Rotary international”, Mexico City, Mexico, June 17-21, 1935. Chicago,1935; Editorial Staff, “Proceedings 27th annual convention of Rotary international”, Atlantic City, N.J., U.S.A. June 22-26, 1936. Chicago, 1936; Др. Часлав Никитовић, Једна књига о Влатку
(Наставак I)

Мачеку, Братство-Fraternity, Торонто, Онтарио, Канада, број 248, Фебруар, 1976); он је ухапсио Стојадиновића и предао га Енглезима 18 марта 1941. године; он је 20. маја 1939. године пренео злато Краљевине Југославије у Енглеску и Америку; он је био за рат ( Драгољуб Поповић, Енглеска, кнез Павле и догађаји 27. марта 1941. год. у Београду, Гласник СИКД “Његош”, Chicago, Illinois, USA, 1982, св. 49, стр. 74; Sue Onslow, Britain and the Belgrade coup of march 1941, London, 2005; David A.T. Stafford, SOE and British involvement in the Belgrade Coup d’Etat of march 1941, JSTOR, Slavic Review, Vol. 36, No. 3, Sep., 1977, pp.399-419, London, England; Cold war in the Balkans: American foreign policy and the emergence of communist Bulgaria, 1943-1947); он је ударио темељ(Наставак II)

Имајући у виду да је Хитлер поводом немачког напада на Совјетски савез, дословно рекао: „ … да је Русија раскинула немачко совјетски споразум, да је организовала преврат у Југославији и да је Србама обећала да ће им преко Солуна послати авионе и муницију...“ - “Russia had broken the German Soviet non - aggression agreement by organizing a ‘putsch’ in Yugoslavia and promising to send planes and munitions to the Serbs through Salonika…
Ribbentrop today received the Italian, Japanese, Turkish and Spanish ambassadors, and the Hungarian, Swedish, Bulgarian, Slovakian, Finish, Rumanian and Croat Ministers and gave
(Наставак IV)

Svi koji se uzdaju u tadasnje sporazume sa Hitlerom i nacistickom Nemackom gube iz vida jednu notornu istorijsku cinjenicu tog vremena - Hitler je pogazio sve medjunarodne ugovore i sporazume koje je prethodno potpisivao! Tako je bilo i u vezi sa medjunarodnom neutralnoscu nekih evropskih drzava (Belgijom, Danskom...), tako je pre toga bilo u vezi sa Sarskom oblascu. Tako je bilo i kada je umarsirao u nezavisnu Austriju (Anschlus), a na isti nacin je pogazio i cuveni Minhenski sporazum ulaskom u Sudetsku oblast. Posle svih dogadjaja, istorijski je urnebesno gledati snimak britanskog premijera Cemberlena kako u Londonu mase papirom (iz Minhena), uzdajuci se u Hitlerova obecanja. Proglasio je taj sporazum diplomatskom pobedom. Nije dugo proslo, a na London su pocele da padaju bombe.

Staljin nije verovao u Hitlerovo verolomstvo ne do na nekoliko meseci pred agresiju, vec ni u trenutku napada podvodnih tenkova Vermahta preko Buga na Brest-Litovsku tvrdjavu 22.juna 1941.

Kraljevina SHS, potonja Kraljevina Jugoslavija je za sve vreme svog trajanja bila u politickim trzavicama i krizama. Kralj Aleksandar Prvi Karadjordjevic je uporno pokusavao da promovise "jugoslovenstvo" medju narodima nove drzave, ali mu to nikad nije urodilo plodom. Siptarski kacaci su dugo ugrozavali bezbednost i integritet drzave na Kosmetu. Hrvati su uporno radili na svojoj nezavisnosti i na kraju je skoro i dobili protivustavnim kompromisom Cvetkovica i Maceka uspostavljanjem tzv.banovine Hrvatske 1939.g. Kriza nije resena, vec je pogorsana, jer su macekovci, iako na recima za Jugoslaviju, radili na daljem snazenju hrvatske "nezavisnosti".

Tok 2.sv.rata svakako bi uvukao Jugoslaviju u ratna zbivanja. Drzava je bila razapeta ogromnom petom kolonom i dezintegracionim radnjama iznutra. Ustase sa ostrva Lipara (Italija) docekali bi svoj trenutak zajedno sa balistima, najkasnije kada bi Vermaht morao da izadje na jadransku obalu zbog najavljenog iskrcavanja Saveznika.

I Englezima i Rusima je odgovaralo da Jugoslavija udje u rat 1941.
Jedini Srbi su uleteli u klopku. Izleteli kao misevi pred besnu macku.
I jos se hvale, desetkovani i ponosni

filosrpsku politiku sia osi potvrđuje i potpis trojnog pakta,kad su zajamčilejugoslaviji suverenitet i teritorijalni integritet ,a istovremeno tajnom klauzulom obećale izlaz na egejsko more i lukom solun.protunjemački osjećaji srpskih masa su bili spontan,naročito jer nisu znali za tajne dijelove sporazuma koji su zapravo bili u velikosrpskom interesu,ali pitanje je pravo tko je vukao konce pučista i koji su bili motivi.hrvati se ni u snu nisu htjeli boriti srpsog kralja i jugoslaviju ali pogledajte južnu frontu gdje su uglavnom srpske čete.razbijene su za 3 dana,skoplje je palo nakon dan i pol i njemački vojni stručnjaci su smatrali da je time rat faktički gotov.srbi za potpisivanjekapitulacije trebali su više dana nego što su nijemci trebali za razbijanje srpske vojske i nijemci su im u tome pomogli prebacujućisrpske opunomoćenike svojim avionom na potpisivanje bezuvjetne kapitulacije.

Бошко је иронично отворио са „трећом варијантом“. У праву је. Како је одмицало време од 27. марта, тако се комунистичка машта распаљивала. 30 година касније, већ је била „непобитна истина“ да су комунисти водили протесте. То је лаж. Истина је да је британска обавештајна служба имала прсте у свему томе. Истина је да ни Британци не би урадили ништа да није постојао огроман отпор Срба према споразуму са Силама осовине тј. Немцима (које данас „слушамо“ и за све „питамо“), пре свега. У тој гунгули, можда се и понеки комунистички агитатор убацио међу говорнике, мада они нису имали за то разлога. СССР је био у савезничком споразуму са Трећим Рајхом и Стаљин је честитао победе Хитлеру на западном фронту и пад Француске, а пре тога поделише и Пољску. Комунисти су, до напада на СССР, своје састанке у српским окупираним градовима, држали отворено, фашисте и окупаторе звали „камеради“, чија је застава црвена као и њихова и са којима се заједнички боре против западне плутократије. То је истина.

Пропаганда чини чуда, те су комунисти од комараца (себе) направили "магарца" (све оне који су били интелектуално инфериорни да схвате вишедеценијско испирање мозга)

Бата Живојиновић је "побио" више немаца по филмовима него сви комунисти за четири године бажаније по шуми када су после пар метака бежали остављајући Српки народ да страда као таоци за злочине комуниста.

Само непријатељ Српског народа је могао да жртвије 100 Срба за једног немца.

Један од одличних примера колико се улагало у индоктринацију и испирање мозга становништва комунистичко-партизанском пропагандом је Cinema Komunisto (обавезно "читати" "између редова")