Пре свега желио бих да се захвалим, јер ако је и мој текст, између осталих, изазвао критике припадника "Друге Србије", то значи да сам добио позитивне оцене "Прве Србије" и "Треће Србије", што је мени лично битније. Што се тиче ваше мале епизоде са припадницима "злих Срба", она је већ ушла у антологију дела бораца за просветитељску мисао у народу са "нацистичком традицијом" текстом Теофила Панчића "Белзебубова земља" (http://pescanik.net/content/view/254/74/). Сваки други коментар би био сувишан.
Препоруке:
0
0
2
субота, 01 новембар 2008 01:35
Marko
Ocigledno je da djeca ove gospodje nisu cula u "krugu dvojke" zvizduk metaka pred svojim pragom. A, da jesu, mislim da ovaj tekst nebi bio nikad napisan. Tesko je polemisati sa ljudima koji nisu osjetili nevolju na svojoj kozi. Ponekad mi je zao zbog toga, jer mozda da im je nesreca zakucala na vrata nebi im sebicnos "vristala" iz svake rjeci! Sve i da priznamo da su samo nasi "bradati i neotesani" sluzbenici "represirali" posle rata pripadnike drugih entiteta, nemogu da shvatim taj stid, i dvolicnost u njemu! Inace radi se 1997 godini. Ljudi su dakle, nepunih godinu dana pre toga ostavljali zivote na frontu...i nju povecana napetost i opreznost sluzbenika na granici dovode do stida ...
Препоруке:
0
0
3
субота, 01 новембар 2008 02:06
Stanko Kovacevic
Da biste nesto kvalifikovali treba da navedete cinjenice na osnovu kojih je vasa kvalifikacija napravljena. U ovom tekstu se daju kvalifikacije (Али, сместа је оставио утисак. Нажалост, нечег непријатељског и туђег. ...мада нељубазним, ничим изазваним тоном) koje nisu potkrepljene nijednom cinjenicom. Jedino je jasno da je sluzbeno lice po sluzbenoj duznosti pregledalo dokumenta putnika koji prelaze drzavnu granicu. Ni ja ne volim sluzbena lica niti preglede dokumenata, ali mi ne pada na pamet da zbog toga ruzno govorim o onima koji to rade. Autorka ovoga teksta ne zna ni koja dokumenta su imali putnici ("и не умем да објасним ни данас шта је фалило њиховим личним картама, или пасошима, шта су већимали") ali zna da sluzbeno lice nije obavljalo svoj posao kako treba. Pitam se da li je ovakva reakcija autorke teksta izazvana problemima oko prelaska granice ili je u pitanju stav koji je postojao odranije pa je ovo iskoristeno samo kao povod da se ispljuje(u) oni koje nije imala priliku da ispljuje ranije? Vecina ljudi koji putuju po belom svetu su verovatno imali vecih ili manjih problema, sa belosvetskom granicnom birokratijom, u bilo kojoj drzavi. Moguce je da su ti problemi i cesci neposredno nakon krvavog gradjanskog rata, jer mozda sluzbenik na granicnom prelazu nije imao mnogo razumevanja za one koji idu da se zabavljaju tamo gde je poginulo mnogo ljudi dok su oni sedeli kod kuce i mrzeli Milosevica. U Sarajevu vise nema Srba, a bogami ni u Hrvatskoj.
Препоруке:
0
0
4
субота, 01 новембар 2008 11:30
Sloba
Ne vidim zasto se reziseru filma inputira da vrsi propragandu. On to vrlo verovatno iskreno misli o Srbima. A zasto takvi filmovi dobijaju podrsku Srpskih fondova - zato sto takvi fondovi postoje. Vise para srpskih poreskih obveznija otislo je na razne gluposti nego za filmove koji sluze nasem drzavnmom interesu, sto je savim normalno i tako ce biti uvek, jer je ta konceopcoja potpuno pogresna.
Препоруке:
0
0
5
субота, 01 новембар 2008 14:59
вук, онај прави
Истине ради, рат траје у вашој глави. Мислим, грађански. А ствар је тако проста. Ваш текст је на овом сајту одмах објављен. Волео бих да видим супротан пример. И мало више толеранције. Од оних који, тобоже, пледирају за њу. Јер, на крају крајева, за догађај који износите (колико сам већ пута слушао ту исту причу!) има толико објашњења и „контрапримера“, да је неукусно о томе и говорити. Уосталом, ви их знате. Проблем је, парадоксално, као и у тенису, у глави. Или, мало другачије, ваша је истина једина истина из целе „ српске рашомонијаде“! Баш је ваш суд једини меродаван! Зато, што сте ви нама данас нешто бесни. Јер, филм који се вама толико допада или текст који је за вас врхунац српске мисли, неким се другим особама једноставно не допадају? Или зато, што су та неслагања са вашим одушевљењем поменутим филмом и текстом, објављени на једном истом сајту? Ето нама непријатеља! Зла у самој својој суштини! Мислим, оног од „политички некоректног“ мишљења. А сад још и то да се ваша бесна реакција објављје одмах и без проблема (а ако ме сећање добро служи, на овим страницама сам већ прочитао гомилу ваших текстова). Хоћу рећи, шта није у реду?
Препоруке:
0
0
6
субота, 01 новембар 2008 20:02
Харалампије
Предлажем госпођи/госпођици да окупи разнолику, "шаролику дружбу људи" и да посете, на пример, Косово и Метохију, јер верујем да би и они уживали у друштву и пошалицама. И с тамошњим људима, вероватно, имате "заједничку нам прошлост". Посебно имајући у виду да сте ви путовали кроз Републику Српску 1997., две године након "завршетка рата". Ако прихватите мој предлог, сада ћете путовати девет година након "завршетка рата". Лепо би било да се са таквог пута текстом обратите читаоцима и поделите доживљаје и по коју анегдоту.
П.С. И званична Србија је једно време (у току рата, правог) "убеђивала" Републику Српску и српски народ преко Дрине, у исто (мање-више) што и ратни непријатељи. Знамо, "морало се".
Препоруке:
0
0
7
субота, 01 новембар 2008 20:07
svetski putnik
I mene su madjarske pogranicne vlasti, na putu za Evropu pre cetiri godine, izbacili iz autobusa,naterali da stanem u red zajedno sa jos 40 ljudi, pretresali su nas sve ponaosob, trazili da svako drzi pasos dok nam policija zaviruje u lica. Sve je trajalo sat vremena, ne zna se zbog cega. Uzgred, Madjarska je vec bila u EU. U Njujorku smo se svi izuvali, kada nam je cika lokalni rekao "Ovo mozemo zavrsiti brzo, ako me slusate, ili sporo, ako ne slusate". Otvarali su mi prtljag, pregledali dokumenta uz listu pitanja (obavestili su me da sam na tzv. nasumicnoj proveri). U Belgiji na imigracionom su me odvojili jer nisam imao kreditne kartice kojim bi pravdao boravak, pa me je pozivar, koji je cekao na aerodromu, spasavao svojim kreditnim karticama, tvrdeci da ce on snositi troskove boravka. U sva tri slucaja imao sam uredna dokumenta i vize. Nije mi bilo prijatno, a SFORA nije bilo na vidiku da me spasava.I? Sta sad? Da tvrdim da je to zato sto su zli? Ne vole nas pa nas sikaniraju? Nacionalni problem?
Препоруке:
0
0
8
субота, 01 новембар 2008 20:50
Неофит
Толико презирете овај сајт и људе који су писали критику о филму "Турнеја", да имам утисак да нисте ни прочитали цео текс, или сте прескочили битније делове, битно вам је било да нађете разлог да овде својом пљувачином олакшате своје личне фрустрације.А да сте прочитали, видели би да је човек рекао како се у филму појављују заостали и дивљи српски војници и префињени хрватски и муслимански војници, наравно, то је и био део стереотипа, који западна публика разуме. Да је режисер филма имао блиски сусрет са Насером Орићем за време рата, верујем да би његова перцепција муслиманских и хрватских војника била другачија, али он је тада седео у свом стану и као и сви мученици Друге Србије патио збаог тога јер не може да путује у иностранство, док су ти подли и покварени босански Срби уживали у благодетима ровова.
Препоруке:
0
0
9
субота, 01 новембар 2008 21:06
љубомир
Некада сам због тебе куповао новине.Више не.
Препоруке:
0
0
10
субота, 01 новембар 2008 23:10
Lav
Potpuno korektan tekst. Nisam gledao film "Turneja", pa ne mogu da procenim koliko bih se složio s njegovim kritičarima, ali iz onoga što sam pročitao, izgleda mi da je režiser Marković pošteno prikazao viđenje rata iz ugla određene grupe ljudi. Incidenti koje gđa Odalović pominje su bili pravilo, a ne izuzetak. Jednu moju drugaricu, tada srednjoškolku, srpski graničari su u to vreme redovno šikanirali, zbog neoprostive činjenice što nosi muslimansko prezime. Danas redovno nabavlja štampano izdanje "Peščanika", i zbog sopstvenog iskustva, prihvata često ekstremne stavove tamo iznete.
Iz onoga što se da pročitati, ekipa iza "Turneje", dakle, nije napravila film po diktatu stranih centara moći, već je na filmsko platno prenela iskustva nezanemarljivog dela populacije, zatečenog iznenadnim bujanjem nacionalizama. Što u filmu svakako nije prikazana istina svih učesnika rata nije greška režisera - umetnička dela zbore jezikom partikularnog, i ni ne streme da jednom za svagda stave tačku na svaku polemiku. Svakako da ostaje još mnogo toga da se kaže o ratnim dešavanjima na prostoru bivše Jugoslavije. "Turneja" može upravo da deluje kao poziv na dalju diskusiju.
Препоруке:
0
0
11
недеља, 02 новембар 2008 15:28
Antifasista
Da nije palo toliko krvi, tekst Natase Odalovic bio bio samo tragikomican. Ovako je groteska, koja lici na skakanje po grobovima.
Da ne bude zabune, svima nama koji smo rat proveli u mirnoj Srbiji, i cuvali obraz prema svojim komsijama drugih nacionalnosti, postupak carinika RS deluje strasno. Ali, sto rece neko ovde, pitamo li se koga je taj covek mozda izgubio. Koliko se mrtvih (mozda i najblize familije) nagledao. Nisu li mu mozda i prve komsije, do rata najblizi prijatelji, udarili na familiju? To je Bosna i to je vatra balkanskog pakla. Ali gluvima ne vredi pricati. Sarajevo je bilo najveci post-WW2 konclogor u Evropi. Na hiljade srpskih CIVILA je tamo umoreno na najjezivije moguce nacine. Silovane zene i poklani starci bili su jeziva svakodnevica tog grada. Sve smo to slusali i od nasih novih sugradjana, tih godina, sarajevskih Srba koji su uspeli da izvuku glave otud. Mnogi su i u najblizim porodicama imali zrtve. Ko je hteo da cuje, mogao je. Natase Odalovic ovog sveta taj krik nije uzdrmao. Danas se to pitanje polako ali sigurno otvara, vremena su se promenila i istinu niko nece ugusiti. Natasa se verovatno tada nije upitala, kad su je ljubazni Izetbegovicevi propagandisti docekali tamo, nije li mozda domacinski smestena u stan nekog proteranog Srbina? Ne doruckuje li mozda u kafeu u cijem podrumu su Izetbegovicevi kriminalci tokom rata silovali njene sunarodnice. A savest joj dozvoljava da ta pitanja sebi ne postavi do kraja zivota
Nakon Drugog svetskog rata, Jevreji su otvorili pitanje fenomena samomrznje. Dakle, slucajeva onih svojih sunarodnika koji su bili slepi i gluvi za Holokaust i neopisive patnje jevrejskog naroda. Srecom, danas postoji Internet i tekstovi poput ovog iz pera Natase O. bice, jednog dana, nezaobilazno stivo za srpske analiticare patologije samomrznje.
@ NSPM
Budite na oprezu pred ovakvim jezikom kleveta.Od opaski o "zastrasujucem" sadrzaju, do toga da vas sutra Pescanik izlistava u drustvu neonacistickih sajtova, nema ni korak
Препоруке:
0
0
12
недеља, 02 новембар 2008 17:53
Zarko
Nekako ste mi svi chudni i sujetni. Dugo i duboko i ponizno Vam se izvinjavam sto ne kucam cirilicu...ponekad je to sto se ovakve stvari objavljuju na "ovom" sajtu, dok se neki textovi ne objavljuju na "onom" bas glavni propagatorski zahvat..Chitajte o tome, pishu ljudi kao Lorimer Roland u knjizi "Masovne komunikacije:komparativni uvod"!
Препоруке:
0
0
13
недеља, 02 новембар 2008 21:04
Гоикоечеа
Наташи , као заслужном манекену "друге" Србије , ако таква постоји дугујемо и песмицу....
"Nataša . B (Odalović), how much there is to see
Just open your eyes and listen to me
Straight ahead, a green light turns to red
Oh why can't you see, oh Nataša. B
Oh why can't you see , oh Nataša.B."
Препоруке:
0
0
14
недеља, 02 новембар 2008 23:26
Antifasista
Hehe :))))
Ili jos bolje, kad dodje vreme da se javno govori o zlodelima i krvavom nasledju strane koju Natasa danas brani, onda ce i ona i ostali drugosrbijasi da se utrkuju u patriotskim osvrtima. Valja im pustiti staru poucnu pesmicu:
You've Gotta Lotta Nerve To Say You Are My Friend
When I Was Down You Just Stood There Grinnin'
You've Gotta Lotta Nerve To Say You Have A Helping Hand To Lend
You Just Want To Be On The Side That's Winnin'
You See Me On The Street, You Always Act Surprised
Ya Say "How Are You?", "Good Luck", But Ya Dont Mean It
When You Know As Well As Me You'd Rather See Me Paralized
Why Dont You Just Come Out Once And Scream It
I Know The Reason You Talked Behind My Back
I Used To Be Among The Crowd You're In With
But Do You Take Me For Such A Fool, To Think I'd Make Contact
With The One Who Tries To Hide What He Dont Know To Begin With?
You Say I've Let You Down - Ya Know Its Not Like That
If You're So Hurt, Why Then Doncha Show It?
You Say You've Lost Your Faith, But Thats Not Where Its At
Ya Have No Faith To Lose - An' Ya Know It
No, I Doe Not Feel That Good When I See The Heartbreaks You Embrace
If I Was A Master Thief Perhaps I'd Rob Them
And Tho' I Know You're Dissatisfied With Your Position And Your Place
Dont You Understand, Its Not My Problem?
I Wish That For Just One Time You Could Stand Inside My Shoes
And Just For That One Moment I Could Be You
Yes, I Wish That For Just One Time You Could Stand Inside My Shoes
You'd Know What A Drag It Is To See You.
Препоруке:
0
0
15
четвртак, 06 новембар 2008 03:00
Зоран
Е па драга Наташа кад Данас или Република објаве неки критични текст на њихове ставове онда можда и схватите нешто од тога. А о пешчанику да и не трошимо речи.
Препоруке:
0
0
16
четвртак, 06 новембар 2008 06:04
moler
Srbi iz RS bi po Natasi Odalovic trebalo da se izvinu, ne zbog zlocina koje su i oni cinili, vec zbog cinjenice da su, ponovo, prezivjeli zlocine koji su nad njima cinjeni. Natasi bi bilo tako lako da su Srbi iz RS jos jedna statisticka cinjenica - trecina protjerani, trecina ubijeni, trecina..., ne bi morala da se stidi netakticnosti policajca RS, ne bi joj se kolege Albanci neprijatno osjecali, zivot bi joj bio savrsen.
Siguran sam da se Srdjan Aleksic okrece u grobu kad njegov junacki cin zastite slabijeg uzmaju u usta oni kojima je ugnjetavanje slabijeg placen posao.
Препоруке:
0
0
17
четвртак, 06 новембар 2008 19:59
Ivan - Toronto
G-dju Odalovic uputio bih na tekst Mome Kapora objavljen u NIN-u pre nekih mesec dana. Naime, Kapor se u ovom tekstu osvrce na postupak pogranicnih organa BiH pri pokusaju prelaska granice srpskih pisaca, kada je Gojko Djogo bio zadrzan, odnosno prelaz mu nije bio omogucen. Naravno, g-dja Odalovic ovakve primere izbegava, jer ona pripada "Drugoj Srbiji", koje se Gojko Djogo stidi.
Препоруке:
0
0
18
недеља, 09 новембар 2008 03:51
MLADEN
Natasa B.Odalovic je napisala tekst i to je njeno pravo.I ja imam pravo na svoje misljenje.
Препоруке:
0
0
19
недеља, 09 новембар 2008 15:07
Љубиша
Теско је то схватити...Покушавам,али не успјевам .Отприлике ,као сто не могу схватити хомосексуалце .
.jpg)
П.С. И званична Србија је једно време (у току рата, правог) "убеђивала" Републику Српску и српски народ преко Дрине, у исто (мање-више) што и ратни непријатељи. Знамо, "морало се".
Iz onoga što se da pročitati, ekipa iza "Turneje", dakle, nije napravila film po diktatu stranih centara moći, već je na filmsko platno prenela iskustva nezanemarljivog dela populacije, zatečenog iznenadnim bujanjem nacionalizama. Što u filmu svakako nije prikazana istina svih učesnika rata nije greška režisera - umetnička dela zbore jezikom partikularnog, i ni ne streme da jednom za svagda stave tačku na svaku polemiku. Svakako da ostaje još mnogo toga da se kaže o ratnim dešavanjima na prostoru bivše Jugoslavije. "Turneja" može upravo da deluje kao poziv na dalju diskusiju.
Da ne bude zabune, svima nama koji smo rat proveli u mirnoj Srbiji, i cuvali obraz prema svojim komsijama drugih nacionalnosti, postupak carinika RS deluje strasno. Ali, sto rece neko ovde, pitamo li se koga je taj covek mozda izgubio. Koliko se mrtvih (mozda i najblize familije) nagledao. Nisu li mu mozda i prve komsije, do rata najblizi prijatelji, udarili na familiju? To je Bosna i to je vatra balkanskog pakla. Ali gluvima ne vredi pricati. Sarajevo je bilo najveci post-WW2 konclogor u Evropi. Na hiljade srpskih CIVILA je tamo umoreno na najjezivije moguce nacine. Silovane zene i poklani starci bili su jeziva svakodnevica tog grada. Sve smo to slusali i od nasih novih sugradjana, tih godina, sarajevskih Srba koji su uspeli da izvuku glave otud. Mnogi su i u najblizim porodicama imali zrtve. Ko je hteo da cuje, mogao je. Natase Odalovic ovog sveta taj krik nije uzdrmao. Danas se to pitanje polako ali sigurno otvara, vremena su se promenila i istinu niko nece ugusiti. Natasa se verovatno tada nije upitala, kad su je ljubazni Izetbegovicevi propagandisti docekali tamo, nije li mozda domacinski smestena u stan nekog proteranog Srbina? Ne doruckuje li mozda u kafeu u cijem podrumu su Izetbegovicevi kriminalci tokom rata silovali njene sunarodnice. A savest joj dozvoljava da ta pitanja sebi ne postavi do kraja zivota
Nakon Drugog svetskog rata, Jevreji su otvorili pitanje fenomena samomrznje. Dakle, slucajeva onih svojih sunarodnika koji su bili slepi i gluvi za Holokaust i neopisive patnje jevrejskog naroda. Srecom, danas postoji Internet i tekstovi poput ovog iz pera Natase O. bice, jednog dana, nezaobilazno stivo za srpske analiticare patologije samomrznje.
@ NSPM
Budite na oprezu pred ovakvim jezikom kleveta.Od opaski o "zastrasujucem" sadrzaju, do toga da vas sutra Pescanik izlistava u drustvu neonacistickih sajtova, nema ni korak
"Nataša . B (Odalović), how much there is to see
Just open your eyes and listen to me
Straight ahead, a green light turns to red
Oh why can't you see, oh Nataša. B
Oh why can't you see , oh Nataša.B."
Ili jos bolje, kad dodje vreme da se javno govori o zlodelima i krvavom nasledju strane koju Natasa danas brani, onda ce i ona i ostali drugosrbijasi da se utrkuju u patriotskim osvrtima. Valja im pustiti staru poucnu pesmicu:
You've Gotta Lotta Nerve To Say You Are My Friend
When I Was Down You Just Stood There Grinnin'
You've Gotta Lotta Nerve To Say You Have A Helping Hand To Lend
You Just Want To Be On The Side That's Winnin'
You See Me On The Street, You Always Act Surprised
Ya Say "How Are You?", "Good Luck", But Ya Dont Mean It
When You Know As Well As Me You'd Rather See Me Paralized
Why Dont You Just Come Out Once And Scream It
I Know The Reason You Talked Behind My Back
I Used To Be Among The Crowd You're In With
But Do You Take Me For Such A Fool, To Think I'd Make Contact
With The One Who Tries To Hide What He Dont Know To Begin With?
You Say I've Let You Down - Ya Know Its Not Like That
If You're So Hurt, Why Then Doncha Show It?
You Say You've Lost Your Faith, But Thats Not Where Its At
Ya Have No Faith To Lose - An' Ya Know It
No, I Doe Not Feel That Good When I See The Heartbreaks You Embrace
If I Was A Master Thief Perhaps I'd Rob Them
And Tho' I Know You're Dissatisfied With Your Position And Your Place
Dont You Understand, Its Not My Problem?
I Wish That For Just One Time You Could Stand Inside My Shoes
And Just For That One Moment I Could Be You
Yes, I Wish That For Just One Time You Could Stand Inside My Shoes
You'd Know What A Drag It Is To See You.
Siguran sam da se Srdjan Aleksic okrece u grobu kad njegov junacki cin zastite slabijeg uzmaju u usta oni kojima je ugnjetavanje slabijeg placen posao.