О каквој мултипликацији говорите када се стално обрће једна те иста свота новца (оних почетних 22 милијарде).
Шта је са новцем који се одлива приватним банкама на име дугова и после испари из система? Ко ће то да надокнади? Чиме покрити додатну производњу и размену? Искључиво кредитима? Па они су и довели до стања опште неликвидности и задужености.
Да ли сте свесни да гро динара у оптицају није емитовала држава, него приватне банке буквално "из ваздуха" у виду депозита без покрића. Реч је о жиралном новцу који постоји само на рачунима и нема никакво покриће у готовини, а често ни у роби и услугама?
Да ли подржавате ово дефакто кривотворење новца? Зашто би неки приватници (макар били приватне банке), имали право да фалсификују новац? Зар емисија новца не би по Вама требала бити искључив прерогатив државе?
Да ли сте свесни да ни Устав, а ни Закон о банкама не познају категорију "мултипликације депозита"? Зар ви као човек, а не само економиста не видите ту очигледан проблем?
Да ли је и Народна Банка Србије заправо приватна банка обзиром да никоме у држави не полаже рачуне? И ако да, чија је то банка? Зар не мислите да јавност има право зна?
За постојећи банкарски систем се често може чути да се заснива на "поверењу". Да ли га то чини једном гигантском Понзи шемом у чијој основи такође лежи поверење наивних и неупућених?
Ако приватне банке учествују и то далеко више у динарској емисији, зашто се увек диже повика на државу када жели да штампа паре? Зашто нико не постави питање "штампања" књишког, тј. жиралног новца у вишеструко већим износима и то доминантно у шпекулативне сврхе или у потрошњу?
Како то да је емитовање државног новца (папирног и кованог) инфлаторно, а приватног није?
Надам се да нисте још отишли на пецање и да ће одговорити на ова питања.
Препоруке:
0
0
3
среда, 06 мај 2009 00:53
Nikola Turajlić
Poštovani g. Miljković!
Pročitavši Vas tekst pala mi je na um misao kako i dobra teorija ne može biti primjenjiva u praksi.
Mislim da ne grešim ako ustvrdim da je jedan od najvećih generatora nelikvidnosti država, državne i paradržavne organizacije i javna poduzeća. Kada bi ovi platili svoje dugove situacija bi se iz temelja promenila. Ako bi ZZO platila dug privatnoj apoteci, ova distributoru lekova i ovaj dug Galenici, ne bi trebala država celom lancu davati kredite za likvidnost.
Dalji generatori nelikvidnosti su trgovinski lanci koji kupljenu robu koriste kao robne kredite i time finansiraju svoje širenje, što se može onemogućioti zakonskom regulativom.
Medjutim očekivati da vlada i njeni plate svoje dugove i da pritisne svoje sponzore da izvšavaju
obaveze prema dobavljačima je iluzija jednako provodiva kao vaša "teorija".
Kada se ima u vidu i činjenica da je većina nelikvidnih firmi u gubitku, to je postizanje podnošljive likvidnosti praktično neizvodivo.
Navedeni razlozi uzrokuju i neefektivnost multilateralne kompenzacije.
U svakom slučaju ideja o ribolovu Vam je najproduktivnija i nadam se da ću prilikom dolaska u BG biti dočekan ribom s roštilja.
Препоруке:
0
0
4
среда, 06 мај 2009 02:16
demi
Cekajte malo, ovo objasnjenje poreskog kredita je mnogo neozbiljno!
Kako vi ne vidite da na ovaj nacin poklanjate 10miliona dinara ovoj privatnoj firmi? Kako ne vidite koja je tu diskriminacija u odnosu na ostale firme koje mogu da plate porez? Citao sam 3 puta, nadajuci se da nisam najbolje razumeo??
Molim vas nemojte vise da se brukate ovakvim idejama.
Препоруке:
0
0
5
среда, 06 мај 2009 14:08
Branko S.
Nadam se da se gospodin Miljković samo šalio, ali da ga za svaki slučaj bar opomenem:
Budžet, i sredstva u njemu, jesu samo planska kategorija, a ne izveštaj o aktuelnim depozitima. Ili da se poslužim terminologijom autora, to je isto kao kada mali Mikica zamisli šnenokle (od dva jajeta), a nema ni kokoš, ni jaja, ni novac da ih kupi...I rođaci na selu su ostali bez novca, pa nisu mogli da gaje kokoške, a kada nema kokošaka, nema ni jaja. Ili obrnuto.
Te fiktivne milijarde (ili jaja),treba upravo da "stignu" od svih onih koji imaju obavezu da plaćaju poreze ( ili su rođaci malog Mikice), ali je jedini problem da su oni (većina) u blokadi i da to ne mogu da urade. Dakle, ne postoje milijarde ne postoje podsticaji, ne postoji jeftini novac...postoje samo bajke...a za bajke smo malo veliki.Ostaje im samo mali Mikica. Ali i on raste.
Препоруке:
0
0
6
среда, 06 мај 2009 17:34
Милош
Аутор боље да је пецао него што је овај предлог давао.
Од ничега је тешко створити нешто сем ако то није Понзијева шема (где неки добију нешто а већина остане и без оног што је имала).
Можемо дати пореске кредите некима али под тржишним условима да би смо избегли дискриминацију. Питање је како то урадити у ситуацији када се порески приходи смањују?
Када би се силни кредити које ћемо добити искористили за помоћ производњи било би лепо али како поделити паре а да се не баце у провалију без дна. Пре или касније кредити морају да се врате.
Једноставно није могуће очувати ову привредну структуру ни код нас ни у свету. Производни капацитети су предимензионирани на глобалном нивоу а закони физике неумољиви (нема довољно сировина за све).
Ово што се дешава и код нас и у свету су једноставно примењени закони физике. Стигло се до краја пута једног начина организовања привредног живота и време је да се десе структуралне промене.
А структуралне промене које ће бити нужне су да ће се друштвено богатство морати равномерније расподелити, да ће профитне стопе бити знатно ниже а распони у приходима знатно мањи јер једноставно није могуће да неки имају енормно много а већина енормно мало. Неко ће рећи да је то социјализам а ја бих пре рекао да је то нова друштевна равнотежа која ће морати да се успостави и то не локално већ глобално.
Препоруке:
0
0
7
четвртак, 07 мај 2009 12:55
MP
@Miloš
Ja bih sa tobom na pecanje,pa da zajedno sačekamo novu globalnu društvenu ravnotežu.
Препоруке:
0
0
8
среда, 13 мај 2009 17:36
Милош
@MP
Врло радо бих на пецање али пред нама су, најблаже речено, занимљива времена успостављања нове друштвене равнотеже. Биће све само не досадно па верујем да неће бити времена за пецање (пре бих рекао да ћемо проћи кроз период борбе за голу егзистенцију).
.jpg)
О каквој мултипликацији говорите када се стално обрће једна те иста свота новца (оних почетних 22 милијарде).
Шта је са новцем који се одлива приватним банкама на име дугова и после испари из система? Ко ће то да надокнади? Чиме покрити додатну производњу и размену? Искључиво кредитима? Па они су и довели до стања опште неликвидности и задужености.
Да ли сте свесни да гро динара у оптицају није емитовала држава, него приватне банке буквално "из ваздуха" у виду депозита без покрића. Реч је о жиралном новцу који постоји само на рачунима и нема никакво покриће у готовини, а често ни у роби и услугама?
Да ли подржавате ово дефакто кривотворење новца? Зашто би неки приватници (макар били приватне банке), имали право да фалсификују новац? Зар емисија новца не би по Вама требала бити искључив прерогатив државе?
Да ли сте свесни да ни Устав, а ни Закон о банкама не познају категорију "мултипликације депозита"? Зар ви као човек, а не само економиста не видите ту очигледан проблем?
Да ли је и Народна Банка Србије заправо приватна банка обзиром да никоме у држави не полаже рачуне? И ако да, чија је то банка? Зар не мислите да јавност има право зна?
За постојећи банкарски систем се често може чути да се заснива на "поверењу". Да ли га то чини једном гигантском Понзи шемом у чијој основи такође лежи поверење наивних и неупућених?
Ако приватне банке учествују и то далеко више у динарској емисији, зашто се увек диже повика на државу када жели да штампа паре? Зашто нико не постави питање "штампања" књишког, тј. жиралног новца у вишеструко већим износима и то доминантно у шпекулативне сврхе или у потрошњу?
Како то да је емитовање државног новца (папирног и кованог) инфлаторно, а приватног није?
Надам се да нисте још отишли на пецање и да ће одговорити на ова питања.
Pročitavši Vas tekst pala mi je na um misao kako i dobra teorija ne može biti primjenjiva u praksi.
Mislim da ne grešim ako ustvrdim da je jedan od najvećih generatora nelikvidnosti država, državne i paradržavne organizacije i javna poduzeća. Kada bi ovi platili svoje dugove situacija bi se iz temelja promenila. Ako bi ZZO platila dug privatnoj apoteci, ova distributoru lekova i ovaj dug Galenici, ne bi trebala država celom lancu davati kredite za likvidnost.
Dalji generatori nelikvidnosti su trgovinski lanci koji kupljenu robu koriste kao robne kredite i time finansiraju svoje širenje, što se može onemogućioti zakonskom regulativom.
Medjutim očekivati da vlada i njeni plate svoje dugove i da pritisne svoje sponzore da izvšavaju
obaveze prema dobavljačima je iluzija jednako provodiva kao vaša "teorija".
Kada se ima u vidu i činjenica da je većina nelikvidnih firmi u gubitku, to je postizanje podnošljive likvidnosti praktično neizvodivo.
Navedeni razlozi uzrokuju i neefektivnost multilateralne kompenzacije.
U svakom slučaju ideja o ribolovu Vam je najproduktivnija i nadam se da ću prilikom dolaska u BG biti dočekan ribom s roštilja.
Kako vi ne vidite da na ovaj nacin poklanjate 10miliona dinara ovoj privatnoj firmi? Kako ne vidite koja je tu diskriminacija u odnosu na ostale firme koje mogu da plate porez? Citao sam 3 puta, nadajuci se da nisam najbolje razumeo??
Molim vas nemojte vise da se brukate ovakvim idejama.
Budžet, i sredstva u njemu, jesu samo planska kategorija, a ne izveštaj o aktuelnim depozitima. Ili da se poslužim terminologijom autora, to je isto kao kada mali Mikica zamisli šnenokle (od dva jajeta), a nema ni kokoš, ni jaja, ni novac da ih kupi...I rođaci na selu su ostali bez novca, pa nisu mogli da gaje kokoške, a kada nema kokošaka, nema ni jaja. Ili obrnuto.
Te fiktivne milijarde (ili jaja),treba upravo da "stignu" od svih onih koji imaju obavezu da plaćaju poreze ( ili su rođaci malog Mikice), ali je jedini problem da su oni (većina) u blokadi i da to ne mogu da urade. Dakle, ne postoje milijarde ne postoje podsticaji, ne postoji jeftini novac...postoje samo bajke...a za bajke smo malo veliki.Ostaje im samo mali Mikica. Ali i on raste.
Од ничега је тешко створити нешто сем ако то није Понзијева шема (где неки добију нешто а већина остане и без оног што је имала).
Можемо дати пореске кредите некима али под тржишним условима да би смо избегли дискриминацију. Питање је како то урадити у ситуацији када се порески приходи смањују?
Када би се силни кредити које ћемо добити искористили за помоћ производњи било би лепо али како поделити паре а да се не баце у провалију без дна. Пре или касније кредити морају да се врате.
Једноставно није могуће очувати ову привредну структуру ни код нас ни у свету. Производни капацитети су предимензионирани на глобалном нивоу а закони физике неумољиви (нема довољно сировина за све).
Ово што се дешава и код нас и у свету су једноставно примењени закони физике. Стигло се до краја пута једног начина организовања привредног живота и време је да се десе структуралне промене.
А структуралне промене које ће бити нужне су да ће се друштвено богатство морати равномерније расподелити, да ће профитне стопе бити знатно ниже а распони у приходима знатно мањи јер једноставно није могуће да неки имају енормно много а већина енормно мало. Неко ће рећи да је то социјализам а ја бих пре рекао да је то нова друштевна равнотежа која ће морати да се успостави и то не локално већ глобално.
Ja bih sa tobom na pecanje,pa da zajedno sačekamo novu globalnu društvenu ravnotežu.
Врло радо бих на пецање али пред нама су, најблаже речено, занимљива времена успостављања нове друштвене равнотеже. Биће све само не досадно па верујем да неће бити времена за пецање (пре бих рекао да ћемо проћи кроз период борбе за голу егзистенцију).