"Ko visoko leti, nisko pada"
Možda je za druge ovo prejaka reč, ali ja ću ipak da nastavim da branim tezu, da Nikolić nije napao Šešelja, nego Koštunicu. Naime za njega Šešelj nije bio pretnja, jer je pasiviziran svojim trenutnim statusom. Uz "prekomerno upotrebljenu silu" krenuo je u preuzimanje sopstvene stranke, očigledno ponesen obećanjima i svojom budućom ulogom.
Ne može se zaboraviti njegova izjava izrečena za skupštinskom govornicom, parafraziram; političko nebo Srbije će se podeliti na dva bloka, manje stranke će nestati, a i Koštunica neka razmišlja šta će. Ne bi to bilo posebno čudno, da nije bilo izrečeno nedelju dana pre čudnovatog zaokreta i najave podrške SSP-u, protiv koga je DSS bio eksplicitno protiv. To je upravo bio moment razgraničenja, SSP ili "rat". SSP znamo koje podržavao, ali kome je bio potreban "rat"? To Nikolić, niti je mogao sam da smisli, niti da izvede bez podrške cele SRS. Zašto se onda odrekao SRS i krenuo u samostalnu avanturu? Upravo zbog onih koji su podržavali SSP. Njima je bio potreban i "rat" u opoziciji. Mislili su da će tako jednostavno srušiti svaki otpor i suvereno zavladati situacijom na terenu. A onda, bezuslovno i bez ikakvih prepreka ka "obećanoj zemlji".
Tako bi i bilo, da se u međuvremenu nije odigrala veća igra od ove naše palanačke i promenila uloge. Mini-rat u Gruziji, potom dirigovana svetska kriza "blokiraju" primenu SSP-a od strane EU na neodređeno vreme. Svetski fondovi nisu tako darežljivi i vlast ulazi u zamku, koju je sama postavila.
Kako sam glasao za Nikolića, imam i moralno pravo da tumačim njegove postupke. Niko nemože da ospori da je on svoj mandat zaslužio, ali kao član SRS. On je osnovao svoju stranku, koja nije bila na izborima, pa kao takva ne može imati mandate u skupštini. Moralni čin bi bio da ih vrati stranci. U suprotnom, šalje veoma lošu poruku narodu. Ona glasi: "Izbori nam nisu potrebni". Time bi ojačao, isto tako usmerenu poruku, koju je poslala koalicija SPS-PUPS-SSJ kada je ulazila u Vladu.
Preporuke:
0
0
2
nedelja, 26 oktobar 2008 23:47
D. R.
U ovom trenutku nije jasno šta su tačno motivi Nikolića jer je očigledno da podela SRS odgovara jedino vlasti. Ipak, malo je teško pojmiti da je potkupljeno ili zavedeno toliko njegovih sledbenika. Svako će imati svoju teoriju dok to ne postane potpuno nevažno. Cepanje SRS i nastanak SNS zato treba iskoristiti u prave svrhe. To je pre svega redefinisanje izbornog sistema.
Ili ćemo imati kvazi skupštinu koju čine po jedan ili dva predstavnika politički relevantnih stranaka (onih sa više od 5% glasova) ili ćemo se vratiti na većinski izborni sistem. U prvom scenariju glas predstavnika neke "parlamentarne" stranke bi vredeo onoliko koliko je ta stranka procentualno zavredila na izborima. Zamislite koliko bismo para uštedeli, a ne bi ni brinuli o prebezima i formiranju novih stranaka.
Ja ipak smatram da je Nikolić kao ličnost zaslužio bar svoj mandat i da bi isti dobio i da je nastupao kao SNS. Da imamo većinske izbore, šansu bi imali i nezavisni kandidati, a znalo bi se i kome mandati pripadaju, a i ko kome odgovara. Samo, kvazidemokratkija dvopartijskih sistema poput ove u Americi nije nikakvo rešenje. Dvopartijski sistem je kao i dvočlana federacija ili stolica sa samo dve noge. Mislim da su najudobnije i stoga najpopularnije stolice sa četiri noge iako je, uči nas mehanika, dovoljno i tri. Najmanje četiri oslonca su potrebna Srpskom polittičkom sistemu. To bi bili uslovna levica i desnica, i centar koji bi se organizovali u političke stranke ili blokove. Četvrti oslonac su nezavisni kanididati. Novi izborni zakoni bi kroz formu finansiranja izbornih kampanja i političkih partija morali to da omoguće. Zalaganje Nikolića i Tadića za udoban dvopartijski sitem koji je u stvari jednopartijski (pogledajte Ameriku), možda i bolje od raspada SRS pokazuje prave motive predsednika SNS.
Srbija nema vremena da čeka. Potrebno je uvesti red u politički život i uskladiti tužnu praksu sa ciljevima definisanim u Ustavu.
.jpg)
Možda je za druge ovo prejaka reč, ali ja ću ipak da nastavim da branim tezu, da Nikolić nije napao Šešelja, nego Koštunicu. Naime za njega Šešelj nije bio pretnja, jer je pasiviziran svojim trenutnim statusom. Uz "prekomerno upotrebljenu silu" krenuo je u preuzimanje sopstvene stranke, očigledno ponesen obećanjima i svojom budućom ulogom.
Ne može se zaboraviti njegova izjava izrečena za skupštinskom govornicom, parafraziram; političko nebo Srbije će se podeliti na dva bloka, manje stranke će nestati, a i Koštunica neka razmišlja šta će. Ne bi to bilo posebno čudno, da nije bilo izrečeno nedelju dana pre čudnovatog zaokreta i najave podrške SSP-u, protiv koga je DSS bio eksplicitno protiv. To je upravo bio moment razgraničenja, SSP ili "rat". SSP znamo koje podržavao, ali kome je bio potreban "rat"? To Nikolić, niti je mogao sam da smisli, niti da izvede bez podrške cele SRS. Zašto se onda odrekao SRS i krenuo u samostalnu avanturu? Upravo zbog onih koji su podržavali SSP. Njima je bio potreban i "rat" u opoziciji. Mislili su da će tako jednostavno srušiti svaki otpor i suvereno zavladati situacijom na terenu. A onda, bezuslovno i bez ikakvih prepreka ka "obećanoj zemlji".
Tako bi i bilo, da se u međuvremenu nije odigrala veća igra od ove naše palanačke i promenila uloge. Mini-rat u Gruziji, potom dirigovana svetska kriza "blokiraju" primenu SSP-a od strane EU na neodređeno vreme. Svetski fondovi nisu tako darežljivi i vlast ulazi u zamku, koju je sama postavila.
Kako sam glasao za Nikolića, imam i moralno pravo da tumačim njegove postupke. Niko nemože da ospori da je on svoj mandat zaslužio, ali kao član SRS. On je osnovao svoju stranku, koja nije bila na izborima, pa kao takva ne može imati mandate u skupštini. Moralni čin bi bio da ih vrati stranci. U suprotnom, šalje veoma lošu poruku narodu. Ona glasi: "Izbori nam nisu potrebni". Time bi ojačao, isto tako usmerenu poruku, koju je poslala koalicija SPS-PUPS-SSJ kada je ulazila u Vladu.
Ili ćemo imati kvazi skupštinu koju čine po jedan ili dva predstavnika politički relevantnih stranaka (onih sa više od 5% glasova) ili ćemo se vratiti na većinski izborni sistem. U prvom scenariju glas predstavnika neke "parlamentarne" stranke bi vredeo onoliko koliko je ta stranka procentualno zavredila na izborima. Zamislite koliko bismo para uštedeli, a ne bi ni brinuli o prebezima i formiranju novih stranaka.
Ja ipak smatram da je Nikolić kao ličnost zaslužio bar svoj mandat i da bi isti dobio i da je nastupao kao SNS. Da imamo većinske izbore, šansu bi imali i nezavisni kandidati, a znalo bi se i kome mandati pripadaju, a i ko kome odgovara. Samo, kvazidemokratkija dvopartijskih sistema poput ove u Americi nije nikakvo rešenje. Dvopartijski sistem je kao i dvočlana federacija ili stolica sa samo dve noge. Mislim da su najudobnije i stoga najpopularnije stolice sa četiri noge iako je, uči nas mehanika, dovoljno i tri. Najmanje četiri oslonca su potrebna Srpskom polittičkom sistemu. To bi bili uslovna levica i desnica, i centar koji bi se organizovali u političke stranke ili blokove. Četvrti oslonac su nezavisni kanididati. Novi izborni zakoni bi kroz formu finansiranja izbornih kampanja i političkih partija morali to da omoguće. Zalaganje Nikolića i Tadića za udoban dvopartijski sitem koji je u stvari jednopartijski (pogledajte Ameriku), možda i bolje od raspada SRS pokazuje prave motive predsednika SNS.
Srbija nema vremena da čeka. Potrebno je uvesti red u politički život i uskladiti tužnu praksu sa ciljevima definisanim u Ustavu.