У предмету Станишић и Симатовић, Апелационо веће МКСЈ требало је да се изјасни о томе да ли кривична одговорност за помагања и подржавање (aiding & abetting) постоји онда када помагач зна да онај коме помаже може да искористи помоћ за извршење кривичног дела (како је решено у предмету Šainović et alia) или је (како је пре тога решено у премету Перишић) потребно да он то извршење и жели, то јест да постоји конкретна усмереност помагача на извршење кривичног дела. Састав Апелационог већа био је такав да се усвајање жалбе Тужилаштва могло очекивати. У његовој већини биле су судије које су се већ изјасниле да конкретна усмереност није елемент помагања и подржавања. То су судије које су чиниле већину у предмету Šainović et alia: Pocar, Liu, i Ramaroson. Како пресудити ако постоје два тумачења истог прописа? Свакако у складу са начелом, In dubio pro reo. Оно је сасвим сигурно део међународног обичајног права по коме МКСЈ суди тако да генерал Перишић није неправедно ослобођен.