С обзиром да је седница скупштине Црне Горе заказана за 03. новембар изгледа да Ђукановић има чврсте гаранције о позиву за чланство. Морам да признам да сам скептичан да ће добити позив поготово у овом тренутку. Видећемо да ли Оланд има кичму, али ако погази своје речи из марта када је рекао да до даљњег нема ширења НАТО-а онда ће се показати да је неозбиљан председник, а да Француска нема никакав суверенитет.

По ономе што ових дана раде државни медији, па и по једној смушеној изјави такозваног предсједника Вујановића, рекло би се да они нијесу баш најсигурнији у НАТО позивницу. И то није само због Француске. И самим Американцима не одговара да Милов провизоријум уведе у НАТО. Они би то урадили једино ако им таква одлука гарантује нестабилност и неку енергичнију реакцију Русије. Ипак, Американци су видјели да Руси неће нешто посебно реаговати на њихову провокацију, јер је ЦГ исувише ситна играчка за велику игру која се игра на блиском истоку. Кључни амерички играч на Балкану су и даље Шиптари и Милов маневарски простор у сваком смислу директно зависи од Тачијеве криминалне дружине. Дакле, Милова судбина је у многоме у рукама шиптарске мафије и његов даљи пут, као и пут ове несрећне псеудо државе Црне Горе зависи од онога што Шиптари излобирају код Американаца. Све остало је у Божијим и руским рукама.

Нема потребе за дилемом да ли је Француска колонија. Она то de facto јесте, а у многим сегментима државног уређења Србија је слободнија од Француске, и поред колонијалног уређења који је суровији него колонијално уређење у Француској.