Ma šta to vi? Tone! Ih, pa nije to ništa. A znate li vi šta je bilo ranije? Ja znam. Na primer pratim samo Jutarnji, i oni tamo samo čistu istinu pišu. O sportu, a i onako.
Kažu, kada je bio referendum u Grčkoj narod tako očajan da su u Solunu bile strašne pokore. Svi narkomani su se samoubili od droge, špricevi na sve strane, preskačeš mrtve narkomane, vise sa različitih ograda. Samoubistva. Samo rokću pištolji. Eto to je tako bilo. Jeli tako?
Tone. Vrlo važno.
Mnogo je važnije što EUropa tone. Ja kada pogledam sajt londonskog Ekonomista, dakle zvanične podatke Rotšilda i Rokfelera, a oni vode evidenciju, ko ako ne oni, kad otkucam World debt clock pa pogledam dug Velike Boranije, Nemačke, Francuske, Italije i redom ja se smrznem. A i žao mi, trude se takvi ali im ne ide sve nekako na ćoše. A stvarno su obećavali.
A što mi ne tonemo, drugarice i drugovi?
Kako da tonemo, kada imamo takvu vlast? Nepotopivu.
Mi, uveren sam, letimo.