1943 - Неколико десетина британских и америчких бомбардера засуло је у Другом светском рату Ниш тепихом бомби, усмртивши више од 250 српских цивила, укључујући више десетина деце. Објекти немачке окупаторске војске претрпели су незнатна оштећења, а највише су страдали квартови најсиромашнијих Нишлија око железничке станице. Био је то почетак бесомучне англоамеричке ваздушне кампање по градовима у Србији, која је трајала до 18. септембра 1944. Бомбе су имале мало ефекта кад је у питању немачка војна машинерија, али су током ваздушних напада, од стране савезника, погинуле хиљаде српских цивила, уз ненадокнадиву материјалну штету.
Зликовци англосаксонски.
Препоруке:
34
13
2
уторак, 20 октобар 2015 10:55
Надам се...
... да је Београд још увек слободан град, а Србија слободна земља.
Препоруке:
14
8
3
уторак, 20 октобар 2015 11:00
Војвода
За Белог Орла:
Знам да има тзв. ботова, али ипак не схватам какве су то особе које ударају минусе на твој коментар...
Препоруке:
25
6
4
уторак, 20 октобар 2015 11:01
Ništa novo
@Beli orao
Ne brini, brate,
anglosaksonski suknjoljubi neće rehabilitovati Nedića, jedinog srpskog vođu koji je o ostrvskim ništacima govorio otvorenu i suštu istinu.
Ne, Srbi očigledno vole da budu bombardovani. (Nemačke štuke su ubile nemerljivo manje civila! Oj srpski angloamerofili, to su fakti!)
Препоруке:
18
8
5
уторак, 20 октобар 2015 11:28
...
Одличан говор Кустурице нарочито оно о латинско америчким диктаторима кога смо ми после добили а Кочино учешће у бомбардовању Лесковца (са савезницима) ваљда више никоме не би требало да буде непознато.
https://www.youtube.com/watch?v=VN-fibOuGaU
Одличан говор!
Препоруке:
17
7
6
уторак, 20 октобар 2015 11:32
Вечна слава
Ослободиоцима Београда
Препоруке:
22
5
7
уторак, 20 октобар 2015 11:45
Zdanov
I opet ce, ako bude srece! Pravda za Srbiju! Sloboda Srbima!
Препоруке:
14
2
8
уторак, 20 октобар 2015 12:23
влаја
Чекајте, молим вас! Да ли се овде ради о Ослобођењу Београда, од стране Црвене Армије и Народно ослободилачког покрета, или о недићима, англофилима , орловима и сличним "терминима".
Препоруке:
11
10
9
уторак, 20 октобар 2015 12:28
Станић Милан
Свој данашњи прилог посвећујем ослободиоцима Београда - оним из 1918. и 1944.
"Београдској операцији"претходиуо је договор маршала Тита и Врховне команде "Црвене армије",перфектуиран у Б. Цркви 16.10. 1944. са маршалом Толбухином К- дантом 3. украјинске фронте.
Однос снага: Београд је за Немце значио главну отпорну тачку на Балкану(мостобран) чиме би се извукли оперативни састави групе амрија "Е",међутим због брзог продора "ЦА" немачке снаге су разбијене на оперативно стратегијску групацију "Фелбер"и 2. оклопну армију укупне снаге 40 пеш. батаљона,4 тенковска бр. 200 арт.оруђа- укупне снаге цца 30.000 војника.
Снаге ослободилаца: 1. армијска група која има у свом саставу 1. прол. корпус,12- војвођ. корпус,23. српска див. укупне јачине 50.000 бораца НОВ.
Снаге ""ЦА" 4. гар. механизовани корпуис, 73,74,75,233,236 дивизије, два пука 109. стрељ. див.9 мешовити авиокорпус и делови дунавске ратне флотиле.Уводне борбе су почеле 11. 10.а главна динамика 14. 10. 1944.(наст)
Препоруке:
9
9
10
уторак, 20 октобар 2015 12:49
Станић Милан 2
Главна битка за Београд води се 14. и 15. 10. изврсном синхронизацијом операције НОВ- е и "ЦА"у да дана ослобођени су: Жарково,Баново Брдо, Топчидер,,Конјарник,Дедиље,Бањички вис, Топчидер.Немци, су пошто - пото из правца Смедерева очајнички хтели ојачати одбрану Београда шаљући према Малом мокром лугу пук "Брандербург" и борб. групу "Витман",снаге цца 20.000 бораца,међутим њу окружује 5. крајишка див. и 14. мех. бригада "ЦА"присиљавајући Немце на узак простор уз Дунав Гроцка - Болеч. Због тога немачки командант наређује да се остави сва тешка техника, да се понтонима у 3 групације пребаце преко саве у шири р. Чукарице.Завршне борбе су окончане 20.10. 1944.Губитци са обе стране су приказане у уводном делу текста,с тим, да се мора констатовати да се од силне немачке солдатеске према Шабцу пробило цца 3000 немачких војника.Земун је ослобођен 22. 10. т.г.
Препоруке:
7
9
11
уторак, 20 октобар 2015 13:08
Мика Дорћолац
Погледајте филм КАВКАСКИ ОРАХ
По Авали расту ораси које су кавкасци којима су мајке стављале у џепове. Након њихове погибије никли су и нарасли. Листају касније од наших ораха и рађају.
Црвена Армија је била многонационална, сви гинули.Сви су кренули у борбу за слободу.
У то време Маршал Вучко и пас Рекс забављали се у Крајови са Даворијанкама.
Командовао је из кревета, као и обично.
Није га било брига за слободу, он се понашао слободно док су се момци тукли и гинули за сваку кућу.
Што се тиче "наших пријатеља" енглеза, они нас нису штедели, а неће ни у будуће.
Слава ослободилачкој Црвеној Армији
Слава Дражиним јединицама које су учествовале у ослобођењу (није смело да се каже) и Пеки Дапчевићу. Нека се Маршал и даље забавља са својим дамама, као и садашња власт са својим "пријатељима.
Уместо Крајове за банчење и осмехивање изабрали су Брисел, понекад керамичари и злоће сврате и у Охајо Смрт окупаторима и терористима.
Слава ослободиоцима и вечнаја памјат!
Препоруке:
14
8
12
уторак, 20 октобар 2015 13:37
Београђанин
Слава ослободиоцима! Сваком борцу Црвене армије, сваком борцу ЈНА, сваком грађанину, сељаку, сваком човеку који је ма и најмање допринео ослобођењу!
Смрт издаји!
Тек из данашње перспективе ропства, може се закључити о историјској важности овог догађаја.
и на борбеној и мушкој традицији из Балканских ратова, Првог и Другог светског, као и из последњих ратова - изградимо антиколонијалну, суверену, целовиту, независну, самосталну, достојанствену, социјално праведну, антикапиталистичку, антитајкунску и хуману Србију, у сарадњи са браћом и друговима Русима, Белорусима, Кином, државама слободарске и антиимперијалистичке Латинске Америке и другим пријатељским државама широм света!
Препоруке:
9
9
14
уторак, 20 октобар 2015 14:31
Reddy
@Мика Дорћолац
Hteo bi al ne ide! Četnički ološ i izdajnici nisu imali ama baš ništa sa Oslobođenjem Beograda. Naprotiv. Zahvaljujući saradnji sa Nedićem u službi nemačkih okupatora Beograd je oslobođen tek kasnog oktobra 1944. godine. Da nije bilo četničke izdaje sloboda bi stigla znatno ranije. Četnički zlotvori su ranjene partizane predavali nacistima kako bi ih ovi masakrirali. Četnicu su oslobodioce "oslobađali" od samog života, umanjujući tako otpor i brobu naroda protiv nemačkih i italijanskih okupatora. A sada neki Мика Дорћолац izašao iz mišje rupe i počeo da pišti....smešno da nije tužno. Četnička marva ni mrtvim Oslobodiocima ne da mira. Pa se onda čudite što ovako Srbiji /ne/ide.
Препоруке:
10
16
15
уторак, 20 октобар 2015 14:48
Stanić Milan3
Stanić M.- "Mika Dorćolac"
Vaš prilog poče sa lepom sentimentalnom pričom o avalskim orasima,ali ga onda uprska.Tačno je, da se Draža nudio Rusima ne bi li se nekako iskupio za planetarni zločin nad sopstvenim narodom, ali ga oni odbiše.Pa posle toga moli Pavelića da propusti Pavla Đurišića da pobegne na zapad sa 5.000 crnogorski četnika,a ustaše ko ustaše.Nisu puno birali da li se radi o Srbinu partizanu ili četniku.Pa dalje.Nemački komadant Jugoistoka general Felber 28.09.1944. razreši vladu M. Nedića, pa ga posla u AUSTRIJU.Ubrzo mu se prdruži i Ljotić,ali isluženi nem. auto završi u jarku.Šta još. Njegovo Veličanstvo K. Petar II ukazom oduzima komandu gen. Mihailoviću JVuO, a deo četnika koji su pristupili partizanima prizna maršala Tita kao jedinog vođu u YU.Ima još.29.07.tg. Vlada SSSR-a priznala izbegličku Vladu YU u Londonu.Isto to učini SAD(samo dan kasnije).Eto vidite.Kako je "Crvena amrija" bila višenacionalna, tako i NOV YU,inače ne bi pobedila.A,o vrhovnicima drugi put.
Препоруке:
7
11
16
уторак, 20 октобар 2015 15:33
MR
Svedok sam razbijanja dve nemacke divizije koje su Rusi unistili artiljerijom pri prelasku Save u Skeli kod Obrenocva. Nemci su se bas u to vreme vracali iy Grcke. Zamalo da i sam nisam postao zrtva.
Препоруке:
12
0
17
уторак, 20 октобар 2015 15:57
винистон черћил
Београд 1944.
Данас смо заменили окупацију Од стране Немачке за
окупацију од стране Комуњара!
Препоруке:
12
9
18
уторак, 20 октобар 2015 16:12
...2
Ето мало историје такође
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Ko-je-trazio-razaranje-srpskih-gradova.sr.html
Поред Ниша и Београда, које су разарали чак 15, односно 11 пута, Енглези и Американци су масакрирали практично све веће градове и насеља по Србији и Црној Гори
Бесомучно англо-америчко разарање десетина српских и црногорских градова, вароши и села, започето 20. октобра 1943. а окончано 18. септембра 1944. године, једна је од већих недоумица наше новије историје. Кључне карике те енигме углавном су замагљене.
Препоруке:
13
4
19
уторак, 20 октобар 2015 16:13
...3
Тајна Титова депеша
Крајем новембра 1943. године Тито је у Јајцу проглашен за маршала. Два месеца касније, 5. фебруара 1944. године, он ће својим изасланицима у Србији упутити депешу. Садржај те депеше више од 50 година скриваће једну од већих тајни Другог светског рата на нашим просторима. Тајну – ко је, у ствари, тражио, ко предлагао, а ко одобравао најбестијалније разарање српских и црногорских градова у њиховој историји.
У овој депеши Тито своје поверенике у Србији најпре обавештава да им у специјалну мисију шаље енглеског мајора Џонија Ханикера, члана Британске војне мисије при Врховном штабу НОВЈ, а онда им каже:
– Све ваше жеље у погледу помоћи савезничког ваздухопловства он ће достављати Савезничкој мисији при Врховном штабу НОВЈ. Врховни штаб ће, пак, ОДЛУЧИТИ да ли ће предложени циљ да се бомбардује.
Препоруке:
13
5
20
уторак, 20 октобар 2015 16:14
...3
Наставак
Ова депеша разрешава све дилеме, јер су наши историчари деценијама тврдили да Тито и Врховни штаб нису имали никакве везе са англо-америчким бомбардовањем. А да је бомбардовање градова Србије било у надлежности Титовог Врховног штаба потврђује и писмо које је својим сарадницима у Словенији, крајем јула 1944. године, упутио Едвард Кардељ. Ево како гласи део његовог писма, од речи до речи:
„Договарајте се с Енглезима о сарадњи њихове тактичке авијације у вашим акцијама (митраљирање колона, мања бомбардовања конкретних циљева на фронту итд.). Они на такав начин сарађују у целој Југославији. БОМБАРДОВАЊА ГРАДОВА И УОПШТЕ ВЕЋА БОМБАРДОВАЊА ОДОБРАВА САМО ВРХОВНИ ШТАБ.”
Препоруке:
13
4
21
уторак, 20 октобар 2015 16:15
...4
Енглези и Американци убрзо ће се поново обрушити на Ниш. Десило се то 30. марта 1944. Извлачење мртвих и рањених трајало је пуних шест дана. Жртве другог бомбардовања још нису биле ни сахрањене, а Енглези и Американци су се поново, трећи пут, устремили на Ниш.
Било је то у среду, 5. априла 1944. На беспомоћне Нишлије Енглези и Американци су преко Титовог Врховног штаба изручили 248 бомби, од којих само три нису експлодирале. Живот је изгубило 88, а теже и лакше је рањено 184 људи, жена и деце. Нису поштедели ни Саборну цркву, иконостас, певницу и олтар.
У ваздух су летели чак и посмртни остаци оних несрећника које су ти исти Енглези и Американци побили приликом ранијих бомбардовања Ниша. Градско гробље било је потпуно разровано, крстови с колективних гробница оскрнављени.
Препоруке:
12
3
22
уторак, 20 октобар 2015 16:16
...5
Истина ослобађа (Пеко је иначе цинцар а не Србин)
У међувремену, док су Енглези и Американци сејали смрт по Нишу, врховном команданту се 30. марта 1944. шифрованом поруком јавио Пеко Дапчевић. Он је маршалу пријавио своју жељу: „Треба тражити да савезници што прије бомбардују Никшић.”
Препоруке:
13
5
23
уторак, 20 октобар 2015 16:21
Тито је тражио бомбардовање Србије
http://www.jadovno.com/intervjui-reportaze-2/articles/tito-je-trazio-bombardovanje-srbije-1944-lat.html
Zapečaćena je sudbina Srba, a Koča Popović, 29. avgusta 1944, pošto mu invazija Srbije ne ide baš kako je namerio, šalje radiogram sa samo jednim zahtevom: „Najhitnije potrebno ozbiljno bombardovanje Leskovca“. Tog dana, četnici su oslobodili Leskovac, u kome je do tada bio nemačko-šiptarski garnizon... Dakle, trebalo je bombardovati četnike.
I zaista, 6. septembra 1944, Kočina se želja ispunila - grad je sravnjen sa zemljom na rođendan kralja Petra, i izginulo je preko 1000 ljudi. Ukupan krvavi bilans bombardovanja srpskih gradova da bi ih Tito preuzeo je, po Samardžiću, preko 10000 ubijenih i više desetina hiljada ranjenih... Što se Nemaca tiče, saznajemo da su Angloamerikanci umnogo slučajeva štitili njihovo povlačenje iz Grčke, jer su se nadali da će s njima sklopiti savez porotiv Sovjeta...
Препоруке:
14
8
24
уторак, 20 октобар 2015 16:47
сизиф
@винистон черћил
Ево шта се у Недићевој Србији писало о Авноју и Титовим партизанима:
"Ovo nekoliko Hrvata, članova Titove vlade, dopušta verovanje da se šareno hrvatsko društvo okupilo „u vladi oslobođene teritorije” sa posebnim političkim ciljevima, iza kojih stoji i poglavnik i cela Hrvatska zajedno sa dr Vlatkom Mačekom."
"... zar se samo po sebi ne nameće uverenje da ceo komunističko-partizanski pokret na jugoslovenskoj teritoriji moralno i materijalno pomaže zvanični Zagreb"
(2)
Човеку без расистичких предрасуда довољно је да упореди ову немачку мапу из 1940. са авнојским границама да схвати шта је био главни циљ оних који су 1944. упали у Београд и "решавали национално питање у Југославији" на бази "равноправности народа".
http://www.sotirovic.eu/wp-content/uploads/2014/01/2.-YUG-map-Nazi-1940.jpg
Да и не помињемо масовне депортације Срба из НР БиХ и НР Хрватске које су уследиле.
Препоруке:
7
8
26
уторак, 20 октобар 2015 21:48
Anka Krajina
@ ...5
Истина ослобађа (Пеко је иначе цинцар а не Србин)
Vidi, vidi znalca, istoričara i povjesničara!
Pomešao Peka i Koču pa prebrojava srpska krvna zrnca! Kad ono ćorak!
Peko je Crnogorac, rođen je 1913. godine u selu Ljubotinj, kod Cetinja. Potiče iz svešetničke porodice Jovana Dapčevića što mu nije smetalo da postane jedan od vođa ustanka u Crnog Gori, a ranije španski borac zajedno sa Kočom.
Препоруке:
6
5
27
уторак, 20 октобар 2015 22:17
Epilog.
Posle svega, i posle nepobitnih dokaza o Titovim izjavama u vreme "oslobođenja", samo smetenjaci i barabe još mogu misliti da je Beograd na današnji dan zaista oslobođen. Beograd je REOKUPIRAN. A kada se Srbi prečani kamenjem bacaju na srpske saradnike okupatora, to nije ništa drugo do najobičniji BEZOBRAZLUK. Čitajte i slušajte šta najumniji naš logoraš, Žarko Vidović, o njima govori.
Ustaško-komunistička koalicija je živa i danas, od Zagreba do Cetinja, kao i u one dane. Bez razlike. Da ravnogorski smetenjak i, po mnogima, špijun sovjetskih okupatora Rusije, a nesumnjivo londonski "Čiča", banditima nije dao pravo važenja, danas bi se druga pesma pevala.
Препоруке:
4
4
28
уторак, 20 октобар 2015 23:11
Борислав Пекић
Четрнаест година имам. Задушнице су, 20. октобар 1944. Датум који ће у повест народа ући као дан ослобођења Београда а у моју биографију као једно од најтужнијих искустава. Дуга окупацијска ноћ завршена је, али у овој соби, успоменама освећеној крипти мог детињства, још је полумрак. Прозори су затворени, завесе спустене, бронзана хетера из голе руке не расипа светлост. Струје нема. Кадаверичан сјај карбидне лампе додирује лице пријатеља у фотељи. До мене, крај прозора, не допире. Ћутимо. Све сто се имало реци, рецено је. Времена више ни за шта нема. Будућност не постоји. Ми смо мртви. Ако и презивимо, и кад прођу године поклоњеног живота, па и ако према неком великодушнијем будућем кантару будемо проглашени живима, мртваци ћемо бити. Не зато што нам је други живот дарован, него што ни први нисмо искористили.
Препоруке:
2
4
29
уторак, 20 октобар 2015 23:13
Борислав Пекић
С улице се чује бат ногу и песма. Четири године чекала се песма, четири године бат ногу. Ни ова песма, ни ове ноге. Која и каква се песма очекивала, није увек јасно било, уопште није било јасно, али ова - није. Речи се не разабирају, али их знамо. Чули смо их од оних који су хтели да буду победници пре победника. Све су руске. И ова која се Крунском спушта руска је песма.
Нема језика који може описати трагедију ослобођења које се не дели. Слобода која је дошла није била и наша. На робији се тако осећате кад са гласноговорника слушате имена помилованих међу којима нема вашег.
Препоруке:
4
4
30
уторак, 20 октобар 2015 23:13
Борислав Пекић
Теши вас могућност да га чујете идуће или неке од наредних година. Али, ако сте на доживотни затвор осуђени, ни тог олакшања нема. Свака од тих слобода другоме ће припасти, ниједна вама. Осећали смо се као вечиташи у тамници коју су сви други кажњеници већ напустили. У том тренутку нисмо знали шта нас чека, нити смо знали да ћемо добар део тога што нас је чекало сами изабрати. У том чудесном тренутку душевне ентропије, у коме се с друге стране прозора, једине наше бране, одвијала историја, нас двојица, два одрасла детета, сеђасмо скамењени, мртви, убијени пре него што је икоме на памет пало да уопште и живимо.
Препоруке:
3
4
31
уторак, 20 октобар 2015 23:56
Антихитлеровски и антифашистички дух партизана и данас је жив у Србији!
Зато склонимо Недићевог наследника Чедомира Вучија и изградимо достојанствену, суверену, социјално праведну и целовиту Србију са Косметом!
Препоруке:
4
6
32
среда, 21 октобар 2015 00:04
DŠ
Dapčeviću, druže Peko!
Препоруке:
2
1
33
среда, 21 октобар 2015 01:37
Anka Krajina
Ha-ha... drug tročkasti u svom petom izdanju reče da "istina oslobađa" i napisa neistinu.
Sudeći po broju minusa koji okitiše moj komentar, pre bih rekla da istina vređa.
E, sad sam u dilemi. Jeste li vi minusari uvređeni što Peko Dapčević nije Cincar ili zato što potiče iz svešteničke porodice?
Em Crogorac, em komunista, pa još i partizanski đeneral-lajtant, rame uz rame sa Žukovim oslobodio Beograd od kolaboracionista i nacista!
.jpg)
Зликовци англосаксонски.
Знам да има тзв. ботова, али ипак не схватам какве су то особе које ударају минусе на твој коментар...
Ne brini, brate,
anglosaksonski suknjoljubi neće rehabilitovati Nedića, jedinog srpskog vođu koji je o ostrvskim ništacima govorio otvorenu i suštu istinu.
Ne, Srbi očigledno vole da budu bombardovani. (Nemačke štuke su ubile nemerljivo manje civila! Oj srpski angloamerofili, to su fakti!)
https://www.youtube.com/watch?v=VN-fibOuGaU
Одличан говор!
"Београдској операцији"претходиуо је договор маршала Тита и Врховне команде "Црвене армије",перфектуиран у Б. Цркви 16.10. 1944. са маршалом Толбухином К- дантом 3. украјинске фронте.
Однос снага:
Београд је за Немце значио главну отпорну тачку на Балкану(мостобран) чиме би се извукли оперативни састави групе амрија "Е",међутим због брзог продора "ЦА" немачке снаге су разбијене на оперативно стратегијску групацију "Фелбер"и 2. оклопну армију укупне снаге 40 пеш. батаљона,4 тенковска бр. 200 арт.оруђа- укупне снаге цца 30.000 војника.
Снаге ослободилаца: 1. армијска група која има у свом саставу 1. прол. корпус,12- војвођ. корпус,23. српска див. укупне јачине 50.000 бораца НОВ.
Снаге ""ЦА" 4. гар. механизовани корпуис, 73,74,75,233,236 дивизије, два пука 109. стрељ. див.9 мешовити авиокорпус и делови дунавске ратне флотиле.Уводне борбе су почеле 11. 10.а главна динамика 14. 10. 1944.(наст)
По Авали расту ораси које су кавкасци којима су мајке стављале у џепове. Након њихове погибије никли су и нарасли. Листају касније од наших ораха и рађају.
Црвена Армија је била многонационална, сви гинули.Сви су кренули у борбу за слободу.
У то време Маршал Вучко и пас Рекс забављали се у Крајови са Даворијанкама.
Командовао је из кревета, као и обично.
Није га било брига за слободу, он се понашао слободно док су се момци тукли и гинули за сваку кућу.
Што се тиче "наших пријатеља" енглеза, они нас нису штедели, а неће ни у будуће.
Слава ослободилачкој Црвеној Армији
Слава Дражиним јединицама које су учествовале у ослобођењу (није смело да се каже) и Пеки Дапчевићу. Нека се Маршал и даље забавља са својим дамама, као и садашња власт са својим "пријатељима.
Уместо Крајове за банчење и осмехивање изабрали су Брисел, понекад керамичари и злоће сврате и у Охајо Смрт окупаторима и терористима.
Слава ослободиоцима и вечнаја памјат!
Смрт издаји!
Тек из данашње перспективе ропства, може се закључити о историјској важности овог догађаја.
Hteo bi al ne ide! Četnički ološ i izdajnici nisu imali ama baš ništa sa Oslobođenjem Beograda. Naprotiv. Zahvaljujući saradnji sa Nedićem u službi nemačkih okupatora Beograd je oslobođen tek kasnog oktobra 1944. godine. Da nije bilo četničke izdaje sloboda bi stigla znatno ranije. Četnički zlotvori su ranjene partizane predavali nacistima kako bi ih ovi masakrirali. Četnicu su oslobodioce "oslobađali" od samog života, umanjujući tako otpor i brobu naroda protiv nemačkih i italijanskih okupatora. A sada neki Мика Дорћолац izašao iz mišje rupe i počeo da pišti....smešno da nije tužno. Četnička marva ni mrtvim Oslobodiocima ne da mira. Pa se onda čudite što ovako Srbiji /ne/ide.
Vaš prilog poče sa lepom sentimentalnom pričom o avalskim orasima,ali ga onda uprska.Tačno je, da se Draža nudio Rusima ne bi li se nekako iskupio za planetarni zločin nad sopstvenim narodom, ali ga oni odbiše.Pa posle toga moli Pavelića da propusti Pavla Đurišića da pobegne na zapad sa 5.000 crnogorski četnika,a ustaše ko ustaše.Nisu puno birali da li se radi o Srbinu partizanu ili četniku.Pa dalje.Nemački komadant Jugoistoka general Felber 28.09.1944. razreši vladu M. Nedića, pa ga posla u AUSTRIJU.Ubrzo mu se prdruži i Ljotić,ali isluženi nem. auto završi u jarku.Šta još. Njegovo Veličanstvo K. Petar II ukazom oduzima komandu gen. Mihailoviću JVuO, a deo četnika koji su pristupili partizanima prizna maršala Tita kao jedinog vođu u YU.Ima još.29.07.tg. Vlada SSSR-a priznala izbegličku Vladu YU u Londonu.Isto to učini SAD(samo dan kasnije).Eto vidite.Kako je "Crvena amrija" bila višenacionalna, tako i NOV YU,inače ne bi pobedila.A,o vrhovnicima drugi put.
Данас смо заменили окупацију Од стране Немачке за
окупацију од стране Комуњара!
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Ko-je-trazio-razaranje-srpskih-gradova.sr.html
Поред Ниша и Београда, које су разарали чак 15, односно 11 пута, Енглези и Американци су масакрирали практично све веће градове и насеља по Србији и Црној Гори
Бесомучно англо-америчко разарање десетина српских и црногорских градова, вароши и села, започето 20. октобра 1943. а окончано 18. септембра 1944. године, једна је од већих недоумица наше новије историје. Кључне карике те енигме углавном су замагљене.
Крајем новембра 1943. године Тито је у Јајцу проглашен за маршала. Два месеца касније, 5. фебруара 1944. године, он ће својим изасланицима у Србији упутити депешу. Садржај те депеше више од 50 година скриваће једну од већих тајни Другог светског рата на нашим просторима. Тајну – ко је, у ствари, тражио, ко предлагао, а ко одобравао најбестијалније разарање српских и црногорских градова у њиховој историји.
У овој депеши Тито своје поверенике у Србији најпре обавештава да им у специјалну мисију шаље енглеског мајора Џонија Ханикера, члана Британске војне мисије при Врховном штабу НОВЈ, а онда им каже:
– Све ваше жеље у погледу помоћи савезничког ваздухопловства он ће достављати Савезничкој мисији при Врховном штабу НОВЈ. Врховни штаб ће, пак, ОДЛУЧИТИ да ли ће предложени циљ да се бомбардује.
Ова депеша разрешава све дилеме, јер су наши историчари деценијама тврдили да Тито и Врховни штаб нису имали никакве везе са англо-америчким бомбардовањем. А да је бомбардовање градова Србије било у надлежности Титовог Врховног штаба потврђује и писмо које је својим сарадницима у Словенији, крајем јула 1944. године, упутио Едвард Кардељ. Ево како гласи део његовог писма, од речи до речи:
„Договарајте се с Енглезима о сарадњи њихове тактичке авијације у вашим акцијама (митраљирање колона, мања бомбардовања конкретних циљева на фронту итд.). Они на такав начин сарађују у целој Југославији. БОМБАРДОВАЊА ГРАДОВА И УОПШТЕ ВЕЋА БОМБАРДОВАЊА ОДОБРАВА САМО ВРХОВНИ ШТАБ.”
Било је то у среду, 5. априла 1944. На беспомоћне Нишлије Енглези и Американци су преко Титовог Врховног штаба изручили 248 бомби, од којих само три нису експлодирале. Живот је изгубило 88, а теже и лакше је рањено 184 људи, жена и деце. Нису поштедели ни Саборну цркву, иконостас, певницу и олтар.
У ваздух су летели чак и посмртни остаци оних несрећника које су ти исти Енглези и Американци побили приликом ранијих бомбардовања Ниша. Градско гробље било је потпуно разровано, крстови с колективних гробница оскрнављени.
У међувремену, док су Енглези и Американци сејали смрт по Нишу, врховном команданту се 30. марта 1944. шифрованом поруком јавио Пеко Дапчевић. Он је маршалу пријавио своју жељу: „Треба тражити да савезници што прије бомбардују Никшић.”
Zapečaćena je sudbina Srba, a Koča Popović, 29. avgusta 1944, pošto mu invazija Srbije ne ide baš kako je namerio, šalje radiogram sa samo jednim zahtevom: „Najhitnije potrebno ozbiljno bombardovanje Leskovca“. Tog dana, četnici su oslobodili Leskovac, u kome je do tada bio nemačko-šiptarski garnizon... Dakle, trebalo je bombardovati četnike.
I zaista, 6. septembra 1944, Kočina se želja ispunila - grad je sravnjen sa zemljom na rođendan kralja Petra, i izginulo je preko 1000 ljudi. Ukupan krvavi bilans bombardovanja srpskih gradova da bi ih Tito preuzeo je, po Samardžiću, preko 10000 ubijenih i više desetina hiljada ranjenih... Što se Nemaca tiče, saznajemo da su Angloamerikanci umnogo slučajeva štitili njihovo povlačenje iz Grčke, jer su se nadali da će s njima sklopiti savez porotiv Sovjeta...
Ево шта се у Недићевој Србији писало о Авноју и Титовим партизанима:
"... zar se samo po sebi ne nameće uverenje da ceo komunističko-partizanski pokret na jugoslovenskoj teritoriji moralno i materijalno pomaže zvanični Zagreb"
Milan Banić, Beograd, 17.12.1943.
http://www.novinar.de/2009/07/26/sporazum-ustasa-i-komunista-iz-1935-godine.html
А ево шта су касније говорили југословенски интелектуалци, стављајући акценат на комунизам да би прикрили суштину:
Слободан Јовановић
http://akademskikrug.rs/slobodan-jovanovic-vecni-sjaj-zvezde-vodilje
Човеку без расистичких предрасуда довољно је да упореди ову немачку мапу из 1940. са авнојским границама да схвати шта је био главни циљ оних који су 1944. упали у Београд и "решавали национално питање у Југославији" на бази "равноправности народа".
http://www.sotirovic.eu/wp-content/uploads/2014/01/2.-YUG-map-Nazi-1940.jpg
Да и не помињемо масовне депортације Срба из НР БиХ и НР Хрватске које су уследиле.
Vidi, vidi znalca, istoričara i povjesničara!
Pomešao Peka i Koču pa prebrojava srpska krvna zrnca! Kad ono ćorak!
Peko je Crnogorac, rođen je 1913. godine u selu Ljubotinj, kod Cetinja. Potiče iz svešetničke porodice Jovana Dapčevića što mu nije smetalo da postane jedan od vođa ustanka u Crnog Gori, a ranije španski borac zajedno sa Kočom.
Ustaško-komunistička koalicija je živa i danas, od Zagreba do Cetinja, kao i u one dane. Bez razlike. Da ravnogorski smetenjak i, po mnogima, špijun sovjetskih okupatora Rusije, a nesumnjivo londonski "Čiča", banditima nije dao pravo važenja, danas bi se druga pesma pevala.
Нема језика који може описати трагедију ослобођења које се не дели. Слобода која је дошла није била и наша. На робији се тако осећате кад са гласноговорника слушате имена помилованих међу којима нема вашег.
Sudeći po broju minusa koji okitiše moj komentar, pre bih rekla da istina vređa.
E, sad sam u dilemi. Jeste li vi minusari uvređeni što Peko Dapčević nije Cincar ili zato što potiče iz svešteničke porodice?
Em Crogorac, em komunista, pa još i partizanski đeneral-lajtant, rame uz rame sa Žukovim oslobodio Beograd od kolaboracionista i nacista!
Laka ti zemlja, druže Peko, počivaj u miru!