ohrabrujuce vesti za evroskeptike u koje i sebe ubrajam
Препоруке:
0
0
2
недеља, 19 октобар 2008 13:30
Владислав Б. Сотировић
У европском загрљају
Прошло је првих четири година одкако је десет источноевропских земаља ускочило у клуб Европске Уније (ЕУ). Од тог маја 2004. г. до сада није прошло баш тако много времена али ни баш тако мало, тако да се ипак могу сумирати први резултати бивствовања у овом топ европском клубу. На основу истих се може закључити и да ли „Европа“ нема или има алтернативе.
Једна од тих десет новопечених „европских“ држава је и Литванија чији су политичари (махом сви од реда) још од 1991. г. када је ова мала балтичка земља прогласила своју другу независност (11. марта) узвикивали да „Европа нема алтернативе“ и да је постати члан ЕУ клуба једини начин да се докаже читавом свету да је ова нација историјски и културолошки део (западно)европске цивилизације. Живећи овде једну деценију, и пре и након ускакања у ЕУ клуб, могу да изнесем личне опаске, упоређујући их са званичним статистичким подацима, о стварном бољитку и користи постати „Европљанином“.
„Постанимо Европљани!“
Сећам се разноразних пропагандних техника па чак и трикова којима се служила владајућа проевропска политичка гарнитура и њима потчињени државни медији. Суштина пропагандног бомбардовања нације у проевропском контексту би се могла свести на то да се визуелним ефектима покушавало на све начине увући „Европу“ под кожу обичног грађанина без обзира које етнолингвистичке или верске припадности био. Једноставно, све је мање-више морало да буде „европско“ – од натписа на новопоклоњеним Мерцедес аутобусима градског саобраћаја („Будимо Европљани!“) па до јефтиног домаћег „Еуро“ пива које се иначе од стране домаћих алко-Еуро-фанова обично меша са исто тако јефтином домаћом вотком како би се ваљда Европа чвршће зацементирала у главама локалних потрошача а у циљу избијања сваког Еуро-скептицизма. Испало је у пракси да су „Еуро“ пиво у суштини конзумирали управо они који из своје авлије никада у животу нигде нису ни изашли а о Европи слушали и гледали само на ТВ програму уколико су били трезни.
1
Препоруке:
0
0
3
недеља, 19 октобар 2008 13:35
Владислав Б. Сотировић
наставак бр. 2
˝Судити је рано, али...˝
Прошле календарске године је Влада Републике Литваније наручила научну студију засновану на релевантном експертском истраживању о стварним економским бенефицијама земље за четири године бивствовања у ЕУ клубу. Читајући Извештај експертске групе (чији су делови и закључци објављени у дневној штампи) се реално долази до закључка да неком општем радовању нема места а да понаособ новци добијени из ЕУ фондова (систем кредита са каматама) одлазе у бездане без дна тако да они који би требали да осете на својој сопственој кожи све финансијске предности од ЕУ фондова то једноставно не могу да потврде.
Извештај експертске групе у општем смислу нагиње ка закључку да се уопштено говорећи може констатовати да раст економског просперитета у временском периоду од улазка Литваније у ЕУ до сада постоји али се доводи у питање и стварни узрок истог. Наиме, проблем је у томе да ли је тај "општи економски бољитак" узрокован баш уласком у ЕУ или пак неким другим много глобалнијим, или пак локалним, факторима који нису у директној вези са ЕУ. Нпр., дошло је до промене на светском тржишту, до повећања улагања у националну економију као и до нових политичких процеса који су сви скупа утицали на побољшање националне привреде али сви ови фактори нису у директној нити пак неопходној вези са уласком земље у ЕУ. У закључцима Извештаја се констатује да је финансијска помоћ ЕУ у сваком случају позитивно деловала на економику земље и то нарочито на раст националног бруто производа али на раст истог су позитивно деловали и интеграциони фактори укључивања литванске привреде у европско тржиште па чак и миграција споља.
Препоруке:
0
0
4
недеља, 19 октобар 2008 13:38
Владислав Б. Сотировић
наставак бр. 3
Вредновање чланства Литваније у ЕУ за националну економију се означава у извештају ипак као резултат истраживања једног крајње ограниченог временског периода, па су стога и сами закључци веома дискутабилни. Тврди се даље у овом de facto прелиминарном извештају да сви ефекти чланства још увек нису дошли до јасног изражаја на економске процесе у земљи, али бих приметио да ти ефекти могу бити како позитивни тако и негативни.
Национални бруто производ (НДП)
Наглашава се да се литванска економија након економске кризе у Русији 1998. г. обновила. Русија је иначе све до уласка Литваније у ЕУ била јако битан економски партнер како по питању извоза тако и по питању увоза. Нарочито су били доста тражени руски лекови који су били квалитетни и најмање дупло јефтинији од западних. Никада ми се није десило да сам купио руски лек, било за одрасле било за децу, а који није помогао. Руски медикаменти су овде још увек доста цењени а њехова велика привлачна моћ је како у квалитету тако и у цени. Поред цигарета и алкохола из Русије и Белорусије се још увек шверцују и лекови. Међутим, након уласка у ЕУ руске лекове у апотекама нећете наћи.
Препоруке:
0
0
5
недеља, 19 октобар 2008 13:40
Владислав Б. Сотировић
наставак бр. 4
Пронашао сам податак да је НБП Литваније 2004. г. био 61,7 милијарди литванских лита (ЛТЛ) (1 УСД=2,2 ЛТЛ), а године 2006. 71,6 милијарди лита. Другим речима, раст НБП-а је био за ове три године 16,2%. Питање је да ли је то много или мало? Може се рећи да је у апсолутним бројкама задовољавајуће, али с друге стране какве су пропагандно-оптимистичке прогнозе биле пред улазак у ЕУ (у Слобином стилу из 1990. г. да ћемо имати животни стандард као у Шведској) не може се бити ни у ком случају имало задовољан. Сећам се одлично да је један домаћи економиста из редова локалних еурофанова прогнозирао раст НБП и до 90% након првих пет година уласка у ЕУ. Тим више се практично нема чему много радовати ако се узму у обзир званични подаци из републичког Статистичког уреда а по којима је НБП растао задовољавајућом брзином и до уласка у ЕУ. Наиме, од 2001. г. раст литванског НБП до 2004. г. у просеку је био 6,5% годишње а 2003. г. (дакле годину дана пред улазак у ЕУ) је износио читавих 10,3%. Уколико се упореде у просеку последње три године пре уласка у ЕУ и прве три године након уласка у исту долази се до закључка да је НБП од 7,96% пао на 7,64%.
Препоруке:
0
0
6
недеља, 19 октобар 2008 13:42
Владислав Б. Сотировић
крај коментара
На крају, овде је тренутно инфлација главна политичка тема пред наступајуће парламентарне изборе на јесен. Тренутни раст инфлације је 10% са прогнозама да ће до краја ове календарске године достићи и читавих 15%. Тако висока инфлација је иначе и главна препрека Литванији да уђе у Еуро зону. Међутим, треба се потсетити да је у години 2003. (дакле годину дана пре ускакања Литваније у Еуро влак) земља уживала у дефлаторним влачењима јер је инфлација била негативна (- 0,3%). Општи негативни економско-финансијски трендови се наравно одражавају и на миграционе процесе па је тако управо Литванија земља у ЕУ са највећим процентом „добровољних избеглица“. Аутор овог текста ће се вероватно прикључити овом емиграционом таласу обзиром да је „услед недостатка финансијских средстава“ (а толики Еуро фондови крцати финансијским средствима) специјалност српски језик и филологија укинута (заједно са многим другим, нпр. чешком, а које су постојале двадесетак и више година под разним називима) на државном универзитету у Виљнусу јер опстају само оне филологије које се самофинансирају а то није случај са српском. Уколико узмемо у обзир чињенично стање да је животни стандард (распон цена и зарада) након маја 2004. г. реално опао за најмање 20% можемо закључити да се бар у литванском случају ради о латентној банкротизацији домаће привреде за протекле четири године. Добродошли у Европску Унију!
Владислав Б. Сотировић
http://www.freewebs.com/ovsiste
Ова адреса ел.поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели
август 2008. г.
П.С. сада је ситуација још "перспективнија"
Препоруке:
0
0
7
четвртак, 23 октобар 2008 10:47
Зоран Поповић
За нас који смо се родили, расли и образовали се у бившој Југославији; сањали о демократији западне цивилизације; тек по који пут прешли у неку од развијенијих земаља Европе; супротстављали се комуно-титоистичкој идеологији, како је ко знао или смео,... стварање некакве заједнице која би била налик на бившу Југославију, изазивала је само сумње. Намерно кажем, бившу Југославију, јер се никада нисам могао отети утиску да је то баш по тим принципима. И могао бих да доказујем ову тезу и ширим је и даље по свим друштвеним и економским питањима, али нећу да мучим себе.
Завршићу се на "годинама расплета". Наш народ има лепу изреку "заједничка кобила брзо цркне", па у складу са том изреком треба тумачити и распад бивше Југославије,комунистичког блока, а богами и "стварање" ЕУ. Тест за сваку организацију је криза и тада се види њена чврстина. Она се заснива на структури материјала од кога је нешто направљено и међућелијској енергији. Свака звездаста структура је осуђена на пропаст, док су структуре засноване на природним законима далеко јаче. ЕУ има звездасту структуру, а међућелијска енергија јој је слаба.
.jpg)
Прошло је првих четири година одкако је десет источноевропских земаља ускочило у клуб Европске Уније (ЕУ). Од тог маја 2004. г. до сада није прошло баш тако много времена али ни баш тако мало, тако да се ипак могу сумирати први резултати бивствовања у овом топ европском клубу. На основу истих се може закључити и да ли „Европа“ нема или има алтернативе.
Једна од тих десет новопечених „европских“ држава је и Литванија чији су политичари (махом сви од реда) још од 1991. г. када је ова мала балтичка земља прогласила своју другу независност (11. марта) узвикивали да „Европа нема алтернативе“ и да је постати члан ЕУ клуба једини начин да се докаже читавом свету да је ова нација историјски и културолошки део (западно)европске цивилизације. Живећи овде једну деценију, и пре и након ускакања у ЕУ клуб, могу да изнесем личне опаске, упоређујући их са званичним статистичким подацима, о стварном бољитку и користи постати „Европљанином“.
„Постанимо Европљани!“
Сећам се разноразних пропагандних техника па чак и трикова којима се служила владајућа проевропска политичка гарнитура и њима потчињени државни медији. Суштина пропагандног бомбардовања нације у проевропском контексту би се могла свести на то да се визуелним ефектима покушавало на све начине увући „Европу“ под кожу обичног грађанина без обзира које етнолингвистичке или верске припадности био. Једноставно, све је мање-више морало да буде „европско“ – од натписа на новопоклоњеним Мерцедес аутобусима градског саобраћаја („Будимо Европљани!“) па до јефтиног домаћег „Еуро“ пива које се иначе од стране домаћих алко-Еуро-фанова обично меша са исто тако јефтином домаћом вотком како би се ваљда Европа чвршће зацементирала у главама локалних потрошача а у циљу избијања сваког Еуро-скептицизма. Испало је у пракси да су „Еуро“ пиво у суштини конзумирали управо они који из своје авлије никада у животу нигде нису ни изашли а о Европи слушали и гледали само на ТВ програму уколико су били трезни.
1
˝Судити је рано, али...˝
Прошле календарске године је Влада Републике Литваније наручила научну студију засновану на релевантном експертском истраживању о стварним економским бенефицијама земље за четири године бивствовања у ЕУ клубу. Читајући Извештај експертске групе (чији су делови и закључци објављени у дневној штампи) се реално долази до закључка да неком општем радовању нема места а да понаособ новци добијени из ЕУ фондова (систем кредита са каматама) одлазе у бездане без дна тако да они који би требали да осете на својој сопственој кожи све финансијске предности од ЕУ фондова то једноставно не могу да потврде.
Извештај експертске групе у општем смислу нагиње ка закључку да се уопштено говорећи може констатовати да раст економског просперитета у временском периоду од улазка Литваније у ЕУ до сада постоји али се доводи у питање и стварни узрок истог. Наиме, проблем је у томе да ли је тај "општи економски бољитак" узрокован баш уласком у ЕУ или пак неким другим много глобалнијим, или пак локалним, факторима који нису у директној вези са ЕУ. Нпр., дошло је до промене на светском тржишту, до повећања улагања у националну економију као и до нових политичких процеса који су сви скупа утицали на побољшање националне привреде али сви ови фактори нису у директној нити пак неопходној вези са уласком земље у ЕУ. У закључцима Извештаја се констатује да је финансијска помоћ ЕУ у сваком случају позитивно деловала на економику земље и то нарочито на раст националног бруто производа али на раст истог су позитивно деловали и интеграциони фактори укључивања литванске привреде у европско тржиште па чак и миграција споља.
Вредновање чланства Литваније у ЕУ за националну економију се означава у извештају ипак као резултат истраживања једног крајње ограниченог временског периода, па су стога и сами закључци веома дискутабилни. Тврди се даље у овом de facto прелиминарном извештају да сви ефекти чланства још увек нису дошли до јасног изражаја на економске процесе у земљи, али бих приметио да ти ефекти могу бити како позитивни тако и негативни.
Национални бруто производ (НДП)
Наглашава се да се литванска економија након економске кризе у Русији 1998. г. обновила. Русија је иначе све до уласка Литваније у ЕУ била јако битан економски партнер како по питању извоза тако и по питању увоза. Нарочито су били доста тражени руски лекови који су били квалитетни и најмање дупло јефтинији од западних. Никада ми се није десило да сам купио руски лек, било за одрасле било за децу, а који није помогао. Руски медикаменти су овде још увек доста цењени а њехова велика привлачна моћ је како у квалитету тако и у цени. Поред цигарета и алкохола из Русије и Белорусије се још увек шверцују и лекови. Међутим, након уласка у ЕУ руске лекове у апотекама нећете наћи.
Пронашао сам податак да је НБП Литваније 2004. г. био 61,7 милијарди литванских лита (ЛТЛ) (1 УСД=2,2 ЛТЛ), а године 2006. 71,6 милијарди лита. Другим речима, раст НБП-а је био за ове три године 16,2%. Питање је да ли је то много или мало? Може се рећи да је у апсолутним бројкама задовољавајуће, али с друге стране какве су пропагандно-оптимистичке прогнозе биле пред улазак у ЕУ (у Слобином стилу из 1990. г. да ћемо имати животни стандард као у Шведској) не може се бити ни у ком случају имало задовољан. Сећам се одлично да је један домаћи економиста из редова локалних еурофанова прогнозирао раст НБП и до 90% након првих пет година уласка у ЕУ. Тим више се практично нема чему много радовати ако се узму у обзир званични подаци из републичког Статистичког уреда а по којима је НБП растао задовољавајућом брзином и до уласка у ЕУ. Наиме, од 2001. г. раст литванског НБП до 2004. г. у просеку је био 6,5% годишње а 2003. г. (дакле годину дана пред улазак у ЕУ) је износио читавих 10,3%. Уколико се упореде у просеку последње три године пре уласка у ЕУ и прве три године након уласка у исту долази се до закључка да је НБП од 7,96% пао на 7,64%.
На крају, овде је тренутно инфлација главна политичка тема пред наступајуће парламентарне изборе на јесен. Тренутни раст инфлације је 10% са прогнозама да ће до краја ове календарске године достићи и читавих 15%. Тако висока инфлација је иначе и главна препрека Литванији да уђе у Еуро зону. Међутим, треба се потсетити да је у години 2003. (дакле годину дана пре ускакања Литваније у Еуро влак) земља уживала у дефлаторним влачењима јер је инфлација била негативна (- 0,3%). Општи негативни економско-финансијски трендови се наравно одражавају и на миграционе процесе па је тако управо Литванија земља у ЕУ са највећим процентом „добровољних избеглица“. Аутор овог текста ће се вероватно прикључити овом емиграционом таласу обзиром да је „услед недостатка финансијских средстава“ (а толики Еуро фондови крцати финансијским средствима) специјалност српски језик и филологија укинута (заједно са многим другим, нпр. чешком, а које су постојале двадесетак и више година под разним називима) на државном универзитету у Виљнусу јер опстају само оне филологије које се самофинансирају а то није случај са српском. Уколико узмемо у обзир чињенично стање да је животни стандард (распон цена и зарада) након маја 2004. г. реално опао за најмање 20% можемо закључити да се бар у литванском случају ради о латентној банкротизацији домаће привреде за протекле четири године. Добродошли у Европску Унију!
Владислав Б. Сотировић
http://www.freewebs.com/ovsiste
Ова адреса ел.поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели
август 2008. г.
П.С. сада је ситуација још "перспективнија"
Завршићу се на "годинама расплета". Наш народ има лепу изреку "заједничка кобила брзо цркне", па у складу са том изреком треба тумачити и распад бивше Југославије,комунистичког блока, а богами и "стварање" ЕУ. Тест за сваку организацију је криза и тада се види њена чврстина. Она се заснива на структури материјала од кога је нешто направљено и међућелијској енергији. Свака звездаста структура је осуђена на пропаст, док су структуре засноване на природним законима далеко јаче. ЕУ има звездасту структуру, а међућелијска енергија јој је слаба.