Па довољан је само један мали линк ка том чланку и цела полемика би изгубила значајан део тежине.НСПМ нема повез преко очију као Темида , понекад је људски пристрасан , но сигурно је место где стоје , раме уз раме , најопречнији ставови.Нека НСПМ "позитивном дискриминацијом" критичких чланака о њему ( и нама ) одржи атмосферу здравог разума
у Срба. Прилично је неопходно :-|
Препоруке:
0
0
2
четвртак, 16 октобар 2008 22:47
Можда волим да попујем
саопштење ми одише врло одмереним и трезвеним одговором који се могао и морао очекивати од горе потписаних мада смо у овим турболентним временима нажалост сведоци бројним острашћеним испадима чак од стране академске јавности што недавно би случај у ЛМС.
Препоруке:
0
0
3
петак, 17 октобар 2008 15:30
pravi konzervativac
Ovaj Djurkovic je nekad bio sorosevska levica sad glumi nekog uvredjenog konzervativca. Pa kako on da trazi nepristrasnost kad je bio najobicniji promoter nekih crnogorskih partija u domacim medijima. On nema veze sa objaktivnim naucnim pristupom politici jer uvek navijacki reaguje, nekad je za nekad je protiv. Sad mu odgovara da glumi neku zrtvu progona i to od koga od jednog internet sajta nspm, smesno da smesnije ne moze biti. Mislim da se i ovi intelektualci srozavaju nisko kad se obraca paznja na ovakve denuncijacije i jeftine paskvile.
Препоруке:
0
0
4
недеља, 19 октобар 2008 19:38
Слободан Јанковић
- Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ -
Неслога је стара српска бољка, сујета и инат нас ојадише још више.
Сајт НСПМ, али и написи и изјаве Ђорђа Вукадиновића, Мише Ђурковића и Слободана Антонића били су и јесу „светло у тунелу” све већег једноумља у јавном животу Србије. Свакако да њихов рад није слободан од грешки и погрешака, али многи у Србији управо у њиховом деловању виде (надам се оправдано)оно чега у српској политичкој мисли -сем Новој - нема.
Зато, претпостављам да многи у Србији и српским земљама у себи апелују да не долази до раздора између горе поменуте тројице интелектуалаца, стављених на списак неподобних.
Поводом ранијих коментара:
Ко год је окарактерисао Мишу Ђурковића као сорошевског левичара или је ускогруд, да не кажем злонамеран. Нажалост, услед болесног антисрпства и антиправославља добраног дела политичке и (псеудо)интелектуалне елите те дуго лошијег економског стања већине народа, многи су почели да изједначавају студијски боравак или стручно усавршавање у иностранству са радом за (интересе) земље у којима се боравило или власнике приватних универзитета или стипендија. Овакав болестан приступ, израз је болести у којој се наше друштво деценијама налази.
Препоруке:
0
0
5
среда, 29 октобар 2008 01:37
Ненад
То им је њихова борба дала и то од 1928 до 1945, а посебно од 1945 када су се уселили у туђе куће на Дедињу, па су умислили да су уфатили Бога за ону ствар. Не прогањају они Вас, господине Вукадиновићу, него прогањају идеје које ви затупате. Оне су им трн у оку. То само доказује да сте на правом путу и немојте да одустајете ни милиметра. Ми који не знамо да пишемо текстове на овако важне теме, барем знамо да их читамо, и измеђеу редова. By the way, заборавили сте да напишете један ”шаљив” текст о жирафи и њеном доприносу развоју демоНкратије у Србији.
.jpg)
у Срба. Прилично је неопходно :-|
Неслога је стара српска бољка, сујета и инат нас ојадише још више.
Сајт НСПМ, али и написи и изјаве Ђорђа Вукадиновића, Мише Ђурковића и Слободана Антонића били су и јесу „светло у тунелу” све већег једноумља у јавном животу Србије. Свакако да њихов рад није слободан од грешки и погрешака, али многи у Србији управо у њиховом деловању виде (надам се оправдано)оно чега у српској политичкој мисли -сем Новој - нема.
Зато, претпостављам да многи у Србији и српским земљама у себи апелују да не долази до раздора између горе поменуте тројице интелектуалаца, стављених на списак неподобних.
Поводом ранијих коментара:
Ко год је окарактерисао Мишу Ђурковића као сорошевског левичара или је ускогруд, да не кажем злонамеран. Нажалост, услед болесног антисрпства и антиправославља добраног дела политичке и (псеудо)интелектуалне елите те дуго лошијег економског стања већине народа, многи су почели да изједначавају студијски боравак или стручно усавршавање у иностранству са радом за (интересе) земље у којима се боравило или власнике приватних универзитета или стипендија. Овакав болестан приступ, израз је болести у којој се наше друштво деценијама налази.